Ове године на “Форуму младих Футога”, одржане су две панел дискусије и три радионице. Прва панел дискусија била је на тему “Млади у процесу доношења одлука”.
На панелу су учествовали: – Дане Баста, Покрајински секретар за спорт и омладину – Бојан Јапунџић, Извршни директор СУ “Новосадски омладински форум” – Стефан Иветић, Члан удружења “Подржи младе”
Уз квалитетне разговоре и размену искустава, млади из Футога добили су прилику да стекну нова знања, чују савете од стручњака и боље разумеју своју улогу у доношењу одлука које утичу на њих и њихову заједницу.
Свака дискусија, сваки нови контакт и свака идеја која се роди на оваквим панелима важан је корак ка оснаживању младих и њиховом активном учешћу у друштвеном животу.
Друга панел дискусија у оквиру овогодишњег “Форума младих Футога” била је на тему “Значај спорта за младе”.
Уз инспиративне разговоре и размену искустава, млади из Футога добили су прилику да боље разумеју како спорт може утицати на њихов лични развој, здравље и изградњу заједништва.
Свака дискусија, сваки нови контакт и свака идеја која се роди на оваквим панелима значајан је корак ка подстицању младих да спортом обликују своју будућност и постану активни и здрави чланови друштва.
Након два панела учесници су учествовали на радионицама на тему:
Предузетништво младих из руралних подручја Улога младих у заштити животне средине Како тренирати на исправан начин
Пројекту су подршку пружили:
– Град Нови Сад, Градска управа за спорт и омладину – Канцеларија за младе; – Покрајински секретаријат за спорт и омладину; @psso.vojvodina – МЗ “Футог”; –Новосадски омладински форум @nof.ns – КИЦ “Младост” Футог; @kcmladost_futog – Средња пољопривредна школа са домом ученика у Футогу; @poljoprivredna_skola.futog – ОШ “Мирослав Антић”; @os_miroslav.antic – ОШ “Десанка Максимовић”.
U svetu koji je često podeljen kulturnim, geografskim i političkim granicama, interkulturalna solidarnost predstavlja ključnu snagu u borbi za pravdu i ravnotežu. Žene širom sveta su se kroz istoriju udruživale, prelazeći granice kako bi se borile za zajedničke ciljeve i promovisale pozitivne promene. Ovaj blog post istražuje primere ženske solidarnosti koja prevazilazi kulturne i geografske granice, pokazujući kako zajedničke snage žena mogu menjati svet.
Kroz istoriju, žene su se povezivale kako bi se borile za zajedničke ciljeve, često u teškim i nepravdnim okolnostima. Ovi rani primeri solidarnosti postavili su temelje za dalje napore u borbi za ravnotežu i pravdu.
Uloga žena u pokretu za prava žena u 19. i 20. veku: Na prelazu iz 19. u 20. vek, žene su se organizovale na međunarodnom nivou kako bi se zalagale za prava glasa i ravnotežu. Jedan od značajnih trenutaka bio je Prvi međunarodni ženski kongres u Parizu 1900. godine, gde su se žene iz različitih zemalja sastale kako bi diskutovale o pitanjima prava žena i socijalne pravde. Ovi rani kongresi postavili su osnovu za međunarodnu saradnju i solidarnost među ženama.
Pokret za borbu protiv ropstva: U 19. veku, žene su igrale ključnu ulogu u borbi protiv ropstva, organizujući se na međunarodnom nivou kako bi se zalagale za ukidanje ropstva. U Britaniji, Harriet Beecher Stowe i Elizabeth Cady Stanton su koristile svoje platforme kako bi podigle svest o nepravdama ropstva, dok su u Americi žene kao što su Sojourner Truth i Harriet Tubman aktivno radile na oslobađanju robova i promovisale ljudska prava.
Savremeni primeri interkulturalne solidarnosti
Savremeni pokreti i inicijative pokazuju kako žene i dalje koriste svoju solidarnost kako bi se borile za pravdu i promovisale globalne promene. Ovi primeri osvetljavaju različite načine na koje žene iz različitih kultura mogu raditi zajedno kako bi ostvarile zajedničke ciljeve.
Pokret #MeToo: Pokret #MeToo, koji je započeo kao lokalna inicijativa, brzo je prerastao u globalni fenomen, povezujući žene širom sveta u borbi protiv seksualnog uznemiravanja i nasilja. Osnivačica Tarana Burke započela je ovaj pokret kako bi podržala preživjele seksualnog nasilja u afroameričkoj zajednici, dok je globalni odziv uključivao žene iz različitih kulturnih i geografski različitih sredina, od Holivuda do Indije i Švedske. Ovaj pokret pokazuje kako zajednička borba za pravdu može prevazići granice i stvoriti globalnu mrežu podrške.
Pokret za obrazovanje devojčica: Aktivistkinje poput Malale Yousafzai iz Pakistana i globalne organizacije kao što su „Malala Fund“ rade na unapređenju obrazovanja za devojčice u kriznim i marginalizovanim područjima. Malala je postala simbol globalne borbe za obrazovanje, i njen rad je inspirisao žene širom sveta da se uključe u ovu borbu. Inicijative kao što su „Girls’ Education Challenge“ povezuju žene i organizacije globalno, radeći na obezbeđivanju obrazovanja i pravde za devojčice.
Interkulturalna solidarnost u aktivizmu i društvenim promenama
Žene širom sveta udružuju svoje snage u borbi protiv različitih oblika nepravde i društvenih problema, od ekoloških kriza do socijalne nepravde.
Ekološki aktivizam: Žene iz različitih delova sveta udružuju svoje napore kako bi se borile za očuvanje životne sredine. Pokreti kao što su „Women’s Earth Alliance“ okupljaju žene koje rade na zaštiti prirodnih resursa i borbi protiv klimatskih promena. Organizacije kao što su „Green Belt Movement“ u Keniji, koju je osnovala Wangari Maathai, pružaju inspiraciju za žene širom sveta da se uključe u ekološki aktivizam i rad na očuvanju planeta.
Zdravstveni aktivizam: Žene su takođe predvodnice u borbi za globalno zdravlje, posebno u kontekstu pandemija i zdravstvenih kriza. Organizacije kao što su „Women Deliver“ rade na unapređenju zdravlja žena i devojčica širom sveta, pružajući vitalne resurse i podršku za prevenciju i lečenje bolesti, i borbu za pravedan pristup zdravstvenoj zaštiti.
Izazovi i prilike za budućnost
Iako su postignuti značajni napreci u interkulturalnoj solidarnosti žena, još uvek postoje izazovi u prevazilaženju kulturnih i geografski specifičnih prepreka.
Kultura i lokalni izazovi: Različite kulturne norme i lokalni izazovi mogu otežati saradnju između žena iz različitih delova sveta. Razumevanje i poštovanje kulturnih razlika, kao i zajednički rad na prevazilaženju lokalnih barijera, ključni su za uspešno ostvarivanje interkulturalne solidarnosti.
Resursi i pristup: Pristup resursima, uključujući finansijske i organizacione kapacitete, može biti ograničen u nekim regionima. Globalna saradnja i podrška su potrebni kako bi se obezbedili resursi i infrastruktura za žene koje se bore za promene u svojim zajednicama.
Interkulturalna solidarnost među ženama predstavlja moćan instrument za promenu sveta. Kroz istoriju i u savremenom dobu, žene su pokazale da zajedničke snage mogu prevazići kulturne i geografske granice, donoseći pozitivne promene u različitim aspektima društva. Razumevanje i unapređenje ovih globalnih veza omogućava ženama da se povežu u borbi za pravdu, ravnotežu i društvenu pravdu, pružajući inspiraciju za buduće generacije. Kako nastavljamo da radimo zajedno na globalnom nivou, važno je prepoznati snagu i potencijal interkulturalne solidarnosti u oblikovanju pravednijeg i ravnotežnijeg sveta za sve.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Ekonomska nejednakost među polovima predstavlja ozbiljan izazov u globalnom kapitalizmu, gde žene širom sveta i dalje suočavaju sa brojnim preprekama u ostvarivanju ekonomske jednakosti i sigurnosti. Dok globalni kapitalizam često promoviše ideje slobodnog tržišta i jednakih mogućnosti, u praksi se često pokazuje da su žene nerazmjerno pogođene ekonomskim nepravdama koje proizlaze iz rodnih stereotipa, diskriminacije i institucionalnih barijera. Ovaj blog post istražuje ekonomski položaj žena u globalnom kapitalizmu, analizirajući njihove ekonomske uloge i borbu u različitim društvenim sistemima.
Ekonomska uloga žena u globalnom kapitalizmu
Žene igraju ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji, obavljajući različite ekonomske aktivnosti koje su često nedovoljno plaćene ili potpuno neprepoznate. U mnogim zemljama, žene čine značajan deo radne snage u sektorima kao što su obrazovanje, zdravstvo, i sektor usluga. Ipak, njihova uloga u ekonomiji često je ograničena zbog diskriminacije na radnom mestu, rodnih razlika u plaćama, i nedostatka pristupa resursima i mogućnostima za profesionalni razvoj.
Neplaćeni rad: Žene su značajno angažovane u neplaćenom radu, uključujući kućne poslove i brigu o deci. Ovaj rad, iako ključan za funkcionisanje ekonomije, često se ne priznaje u službenim ekonomskim statistikama i procenama. Prema nekim procenama, neplaćeni rad žena doprinosi ekonomiji u vrednosti od triliona dolara godišnje, ali se ne odražava u njihovim platama ili ekonomskom statusu.
Zaposlenost i plaće: Žene se suočavaju s izazovima poput rodne diskriminacije, manjih plata za isti rad, i ograničenog pristupa menadžerskim i izvršnim pozicijama. Istraživanja pokazuju da žene zarađuju u proseku manje od muškaraca za istu vrstu posla. Rodni razlike u plaćama i promocijama doprinose opštoj ekonomskoj nejednakosti i otežavaju ženama da postignu finansijsku stabilnost i nezavisnost.
Rodna diskriminacija i prepreke u raznim društvenim sistemima
Rodna diskriminacija i prepreke za žene razlikuju se u zavisnosti od kulturnih, političkih i ekonomskih konteksta, ali su prisutne širom sveta. Ove prepreke utiču na sposobnost žena da učestvuju u ekonomiji na ravnotežan način.
Razvijene zemlje: U razvijenim zemljama, iako su žene u velikoj meri integrisane u radnu snagu, i dalje se suočavaju s rodnom diskriminacijom. Pristup vrhunskim pozicijama i podršci za balans između posla i privatnog života često je ograničen. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, žene su često suočene s „staklenim stropom“ koji sprečava njihov napredak na najvišim nivoima menadžmenta i upravljanja.
Razvijajući svet: U mnogim razvijajućim zemljama, žene se suočavaju s ozbiljnijim preprekama uključujući nedostatak pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i ekonomskoj infrastrukturi. U zemljama poput Indije i Nigerije, žene često rade u neformalnom sektoru sa minimalnim pravima i zaštitom, što ih čini posebno ranjivim na ekonomske krize i nesigurnost.
Ekonomska borba žena kroz aktivizam i reforme
Žene širom sveta koriste različite oblike aktivizma kako bi se borile za ekonomska prava i ravnotežu. Njihova borba uključuje kampanje za pravednije plate, bolje radne uslove i bolju podršku za balansiranje profesionalnog i privatnog života.
Pokreti i organizacije: Organizacije kao što su „UN Women“ i „Global Fund for Women“ rade na promicanju rodne ravnoteže i ekonomskih prava žena kroz različite inicijative, uključujući obrazovanje, podršku preduzetništvu žena i borbu protiv diskriminacije na radnom mestu. Ove organizacije pružaju ključne resurse i podršku u ostvarivanju ekonomskih prava i ravnoteže.
Zakonske reforme: Mnoge zemlje su uvele zakone i politike kako bi unapredile ekonomski položaj žena. Na primer, u Švedskoj, zakoni o roditeljskom odsustvu i podršci za ravnotežu između posla i privatnog života pomogli su ženama da se lakše uključe u radnu snagu i napreduju u svojim karijerama.
Globalni kapitalizam i nejednakost
Globalni kapitalizam često doprinosi ekonomskoj nejednakosti između polova kroz različite mehanizme. Dok globalizacija može otvoriti nove ekonomske prilike, često dovodi do povećane konkurencije i pritisaka koji mogu dodatno marginalizovati žene, posebno u zemljama sa slabim zakonima o radu i zaštiti prava.
Globalna tržišta i radne prakse: U globalnim lancima snabdevanja, žene često rade u uslovima niske plate i nesigurnosti. Na primer, u industrijama poput tekstila i elektronike, žene su često zaposlene u fabrikama sa lošim radnim uslovima i niskim platama, što doprinosi njihovoj ekonomskoj nejednakosti.
Neformalni sektor: U mnogim razvijajućim zemljama, žene su značajno prisutne u neformalnom sektoru gde su njihova prava i zaštita minimalni. Rad u neformalnom sektoru često znači nedostatak stabilnosti i beneficija, što dodatno pogoršava ekonomsku situaciju žena.
Inicijative i budući pravci
Za budućnost, važno je raditi na smanjenju ekonomske nejednakosti kroz ciljanje korena problema i implementaciju sveobuhvatnih politika i inicijativa.
Obrazovanje i obuka: Poboljšanje pristupa obrazovanju i obuci za žene može značajno doprineti smanjenju ekonomske nejednakosti. Omogućavanje ženama pristupa kvalitetnom obrazovanju i profesionalnim veštinama može im pomoći da postignu bolje poslove i unaprede svoju ekonomski status.
Podrška preduzetništvu: Podsticanje i podrška ženskom preduzetništvu može otvoriti nove ekonomske prilike za žene. Programi koji nude finansijsku podršku, obuku i mreže podrške ženama preduzetnicama mogu pomoći u razvoju njihovih poslovnih ideja i stvaranju održivih ekonomskih prilika.
Žene širom sveta suočavaju se s brojnim izazovima u ostvarivanju ekonomske jednakosti u globalnom kapitalizmu. Iako su ostvareni značajni napreci u borbi za ekonomska prava, i dalje postoje duboke i sistemske prepreke koje otežavaju ženama da postignu punu ekonomsku ravnotežu. Razumevanje ovih izazova i nastavak rada na stvaranju pravednijih i inkluzivnijih ekonomskih sistema su ključni za postizanje globalne ekonomske pravde i ravnoteže među polovima.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Obrazovanje je ključ za osobni razvoj i društvenu promenу, ali za mnoge žene širom sveta, pristup obrazovanju je bio ispunjen značajnim izazovima. Ipak, kroz istoriju i u različitim kulturama, žene su se neumorno borile za svoje pravo na obrazovanje, prevazilazeći prepreke koje su im stajale na putu. Ovaj blog post istražuje kako su se žene iz različitih društava izborile za obrazovanje, osvetljavajući njihove borbe, postignuća i uticaj na buduće generacije.
Žene i obrazovanje u istorijskom kontekstu
Kroz istoriju, obrazovanje za žene nije bio univerzalno dostupno. U mnogim društvima, žene su bile isključene iz formalnog obrazovnog sistema zbog patrijarhalnih normi, društvenih očekivanja i ekonomskih barijera. Ipak, žene su kroz razne strategije i inicijative uspevale da se obrazuju i promovišu obrazovanje za druge žene.
Antička Grčka i Rim: U staroj Grčkoj i Rimu, obrazovanje za žene je bilo ograničeno i često usmereno na pripremu za ulogu u domaćinstvu. Međutim, postojale su izuzetne žene poput Aspazije, koja je bila poznata po svom intelektualnom uticaju i povezanosti sa filozofima. Iako nije bila formalno obrazovana, njen uticaj na filozofiju i politiku pokazuje kako su žene kroz alternative puteve stekle obrazovanje.
Srednji vek: Tokom srednjeg veka u Evropi, obrazovanje žena često je bilo ograničeno na religijska ili manastirska okruženja. Žene poput Hildegard von Bingena i Heloise, koje su postale poznate kao filozofkinje i teološkinje, pokazale su da su žene mogle postići značajna intelektualna dostignuća čak i u ograničenim uslovima.
Žene i obrazovanje u savremenom dobu
U savremenom dobu, žene su se suočile sa novim izazovima i prilikama u borbi za obrazovanje. Kroz različite društvene, političke i ekonomske promene, žene su postale ključne akterke u promicanju obrazovanja i ravnoteže rodova.
Sjedinjene Američke Države: U SAD-u, žene su se borile za pravo na obrazovanje kroz pokrete poput „Prvog talasa“ feminizma. U 19. i početkom 20. veka, žene su se suočavale s velikim preprekama za pristup obrazovanju, ali su se pojavile liderke kao što su Elizabeth Cady Stanton i Susan B. Anthony koje su se zalagale za obrazovanje i prava žena. Njihov rad doprineo je donošenju zakona o obrazovanju žena i stvaranju mogućnosti za akademsku karijeru.
Evropa: U Evropi, posebno u Velikoj Britaniji, žene su se borile za pravo na obrazovanje kroz organizacije poput „Women’s Suffrage Movement“. Osobe poput Mary Wollstonecraft, koja je napisala „Vindicacija prava žena“, zagovarale su obrazovanje žena kao ključnu komponentu za postizanje rodne ravnoteže. U 20. veku, žene su postale prisutne u svim nivoima obrazovnog sistema, od osnovnog do univerzitetskog obrazovanja.
Žene i obrazovanje u razvijajućim zemljama
U razvijajućim zemljama, borba za obrazovanje žena često uključuje i borbu protiv ekonomskih, kulturnih i političkih prepreka.
Indija: U Indiji, obrazovanje za žene je postalo ključno pitanje u borbi za rodnu ravnotežu. Organizacije kao što su „Pratham“ i „The Akanksha Foundation“ rade na povećanju pristupa obrazovanju za devojčice u ruralnim i marginalizovanim zajednicama. Prva žena koja je postala doktor u Indiji, Anandibai Joshi, i dalje je inspiracija za mnoge žene koje teže obrazovanju u zemlji gde je obrazovanje često ograničeno zbog tradicionalnih normi i siromaštva.
Afrika: U mnogim afričkim zemljama, obrazovanje za žene se suočava s izazovima kao što su visoki troškovi školovanja i kulturni otpori. Međutim, inicijative poput „Girls’ Education Challenge“ i rad aktivistkinja poput Malale Yousafzai, koja je postala globalni simbol za pravo na obrazovanje devojčica, pokazali su kako se žene mogu boriti za pristup obrazovanju i ostvariti značajne promene.
Žene i obrazovanje u muslimanskim zemljama
U muslimanskim zemljama, obrazovanje žena se razvijalo kroz različite faze, često suočeno s izazovima vezanim za tumačenje religijskih zakona i kulturne norme.
Turska: U Turskoj, reforme pod vodstvom Mustafe Kemala Atatürka u 20. veku uključivale su velike promene u obrazovanju žena. Atatürk je uveo zakone koji su omogućili ženama pristup obrazovanju i profesionalnim karijerama, čime je značajno unapređena uloga žena u društvu.
Pakistan: U Pakistanu, obrazovanje žena se suočava s izazovima kao što su pristup i sigurnost, ali inicijative poput „Malala Fund“ i rad Malale Yousafzai, koja je preživela napad zbog svog zalaganja za obrazovanje devojčica, pokazali su kako žene mogu prevazići prepreke i boriti se za obrazovanje u teško dostupnim područjima.
Savremeni izazovi i budućnost obrazovanja žena
Iako su postignuti značajni koraci u obrazovanju žena, mnoge prepreke još uvek postoje. Savremeni izazovi uključuju pristup obrazovanju u kriznim područjima, rodne stereotipe i ekonomsku diskriminaciju.
Za budućnost, važno je da se nastavi rad na unapređenju pristupa obrazovanju za žene, uz poseban fokus na uključivanje marginalizovanih grupa i smanjenje prepreka. Globalne inicijative kao što su „Global Partnership for Education“ i „UN Women“ rade na poboljšanju obrazovnih mogućnosti za žene, pružajući resurse i podršku potrebnu za dalje unapređenje.
Borba žena za obrazovanje kroz istoriju pokazuje izuzetnu hrabrost, inovativnost i otpornost. Od ranih borbi za osnovno obrazovanje do savremenih napora za uključivanje u visoko obrazovanje, žene su neumorno radile na prevazilaženju prepreka i postizanju pravde i ravnoteže. Razumevanje njihovih postignuća i izazova ne samo da čini hommage njihovim naporima, već i pruža inspiraciju za nastavak borbe za obrazovanje kao univerzalno pravo za sve.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Ženske figure u mitologiji i religiji često su mnogo više od samo dodatka muškog panteona; one su simboli moći, mudrosti, otpora i transformacije. Kroz različite kulture i epohe, žene su se pojavile kao ključni likovi u mitovima i religijskim pričama, često predstavljajući fundamentalne aspekte ljudskog iskustva i univerzalnih vrednosti. Ovaj blog post analizira kako su žene prikazane kao simboli moći i otpora u raznim mitologijama i religijama širom sveta, istražujući njihovu ulogu u oblikovanju i odrazu kulturnih i duhovnih vrednosti.
Ženske figure u grčkoj mitologiji
U grčkoj mitologiji, žene su često prikazane kao moćne figure koje su oblikovale tokove događaja i uticale na sudbine bogova i ljudi.
Atina: Boginja mudrosti, rata i umetnosti, Atina je poznata po svojoj snazi, strategiji i pravdi. Kao zaštitnica Atene, ona je simbolizovala intelektualnu i moralnu moć. Njen udeo u velikim mitovima, poput borbe protiv Posejdona za zaštitu grada Atine, pokazuje njenu ulogu kao figure moći i liderstva.
Artemida: Boginja lova i zaštitnica žena i dece, Artemida je predstavljena kao neovisna i snažna figura. Njena sposobnost da se odupre muškim bogovima i njen posvećenost očuvanju prirode i nevinosti čine je simbolom otpora i autonomije.
Meduza: U nekim verzijama mita, Meduza je prikazana kao žrtva koja se pretvorila u monstruozno biće. Iako često prikazivana kao negativan lik, Meduza simbolizuje otpor protiv patrijarhalne represije i nasilja.
Žene u egipatskoj mitologiji
Egipatska mitologija obuhvata niz ženskih figura koje su imale značajne uloge u religijskim i kulturnim praksama.
Izida: Boginja majčinstva, magije i prirode, Izida je poznata po svojoj moći da koristi magiju i zaštitu kako bi pomogla svom mužu Osirisu i sinu Horusu. Njena sposobnost da osigura vladavinu i obnovi red čini je ključnom figurom moći i zaštite.
Hator: Boginja ljubavi, muzike i plodnosti, Hator je često prikazana kao simbol radosti i materinstva. Njen uticaj na rituale i ceremonije vezane za plodnost i ljubav čini je važnim simbolom ženskog uticaja i moći.
Ženske figure u hinduizmu
U hinduizmu, žene su predstavljene kao ključne božanske figure koje obuhvataju različite aspekte univerzuma i ljudskog iskustva.
Durga: Boginja rata i zaštitnice dobra, Durga je poznata po svojoj moći da pobedi zle sile. Njena slika kao ratnice koja se bori protiv demona simbolizuje borbu za pravdu i otpor protiv zla. Durga je također prikazana kao majka svih stvorenja, što naglašava njenu svestranost i moć.
Lakšmi: Boginja bogatstva i prosperiteta, Lakšmi je povezana sa uspehom i srećom. Njen uticaj na materijalni blagostanje i sreću u životu pokazuje njenu ključnu ulogu u obezbeđivanju stabilnosti i prosperiteta.
Sarasvati: Boginja znanja, umetnosti i mudrosti, Sarasvati je simbol intelektualne moći i kreativnosti. Njen uticaj u oblasti umetnosti i učenja čini je važnom figurom za razum i kulturu.
Žene u nordijskoj mitologiji
Nordijska mitologija uključuje nekoliko važnih ženskih figura koje predstavljaju različite aspekte moći i otpora.
Freja: Boginja ljubavi, rata i plodnosti, Freja je prikazana kao moćna i neovisna figura koja vodi ratnike u Valhallu i pomaže u izboru onih koji će preživeti bitke. Njena sposobnost da utiče na tokove rata i njena povezanost sa ljubavlju i seksualnošću čine je kompleksnim simbolom moći.
Skadi: Boginja lova i zime, Skadi je poznata po svojoj snazi i odlučnosti. Njena sposobnost da se izbori za svoje mesto među bogovima i njeno umeće u lovu i ratovanju simbolizuje njen otpor i nezavisnost.
Žene u judaizmu i hrišćanstvu
U judaizmu i hrišćanstvu, uloge žena u religijskim pričama i simbolici često odražavaju kompleksan odnos između tradicionalnih uloga i inovativnih doprinosa.
Debora: U Starom zavetu, Debora je bila prorokinja i sudija Izraela. Njena uloga u vođenju izraelskog naroda tokom teških vremena pokazuje njen autoritet i mudrost. Debora je simbol moći i liderstva u jednoj od retkih žensko-vođenih priča u Bibliji.
Marija Magdalina: U Novom zavetu, Marija Magdalina je prikazana kao ključna figura u životu Isusa Hrista. Njen status kao prve osobe koja je videla Hristovo vaskrsenje naglašava njen značaj i ulogu u širenju hrišćanske poruke.
Ženske figure u tradicionalnim i autohtonim religijama
U tradicionalnim i autohtonim religijama širom sveta, žene često igraju ključne uloge u očuvanju i prenosu duhovnih učenja.
Kali: U nekim autohtonim verovanjima, Kali je boginja smrti i transformacije. Njena uloga kao uništavateljice starih i stvarateljice novih oblika života simbolizuje snagu i otpor protiv stagnacije i zla.
Pachamama: U Andskim kulturama, Pachamama je božanstvo Zemlje koje je često predstavljeno kao majka koja daje plodnost i obezbeđuje uslove za život. Njena uloga u očuvanju prirodnih resursa i njen status kao zaštitnice zemlje naglašavaju njen značaj i moć.
Ženske figure u mitologiji i religiji predstavljaju složene i značajne aspekte ljudske kulture i spiritualnosti. Kroz istoriju, žene su se pojavile kao simboli moći, mudrosti, otpora i transformacije, od grčke mitologije do savremenih religijskih praksi. Njihova prisutnost u mitovima i religijskim pričama ne samo da odražava njihove uloge u različitim društvima, već i pruža dublje uvide u univerzalne vrednosti i ljudske iskustva. Razumevanje ovih ženskih figura pomaže u prepoznavanju i cenjenju njihovog doprinosa u oblikovanju i očuvanju kulturnih i duhovnih tradicija.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Mirotvorstvo je ključna komponenta globalnih napora za očuvanje mira i stabilnosti, a žene su, iako često zanemarivane, odigrale značajnu ulogu u ovoj oblasti kroz istoriju i u različitim kulturama. Njihova uloga u rešavanju konflikata i izgradnji mira često se očituje kroz mirne pregovore, humanitarni rad i promicanje pravde. Ovaj blog post istražuje kako su žene doprinele mirovnim procesima širom sveta, sagledavajući istorijske primere i savremene pristupe.
Istorijska perspektiva: Žene u mirovnim procesima
Kroz istoriju, žene su često igrale ključne uloge u mirotvornim naporima, iako su njihove doprinose ponekad zanemarivali ili minimizirali. U mnogim kulturama, žene su prepoznate kao nosioci stabilnosti i mira, s obzirom na njihove uloge u porodici i zajednici.
Jedan od ranih i značajnih primera je uloga žena u mirovnim pregovorima tokom i nakon Prvog svetskog rata. Na Ženskoj međunarodnoj konferenciji za mir 1915. godine u Hagu, žene iz različitih zemalja okupile su se kako bi razgovarale o načinu za sprečavanje ratova i promovisanje međunarodnog mira. Ova konferencija bila je jedan od prvih organizovanih napora žena da se direktno uključe u mirovne procese i politike.
Žene u savremenim mirovnim pregovorima
U savremenom kontekstu, žene su sve prisutnije u mirovnim pregovorima i procesima rešavanja konflikata. U mnogim slučajevima, njihov udeo u ovim procesima doprineo je uspehu pregovora i postizanja dugoročnog mira.
Na primer, tokom sukoba u Liberiji, žene su igrale ključnu ulogu u mirnoj tranziciji. „Žene u crnom“ (Women of Liberia Mass Action for Peace) bile su ključne u organizovanju protesta i pritisaka na strane zaraćene strane, što je doprinelo završetku sukoba. Ove žene, predvođene Leymah Gbowee, koja je kasnije osvojila Nobelovu nagradu za mir, organizovale su mirne proteste i koristile svoje mreže kako bi uticale na postizanje mira.
U Kolumbiji, žene su bile ključne u mirovnim pregovorima između vlade i pobunjenika FARC-a. Organizacije poput „Women’s Peace Initiative“ radile su na umanjivanju nasilja i osiguravanju da prava žena budu uključena u mirovne pregovore, što je dovelo do značajnih poboljšanja u mirovnom sporazumu.
Uloga žena u izgradnji mira i pomirenju
Osim što su direktno uključene u mirovne pregovore, žene takođe igraju ključnu ulogu u izgradnji mira i pomirenju nakon sukoba. Njihov rad često uključuje pružanje pomoći žrtvama sukoba, promicanje društvene pravde i izgradnju zajednica.
Na primer, u Ruandi, žene su odigrale presudnu ulogu u procesu pomirenja nakon genocida 1994. godine. Organizacije poput „Women for Women International“ pružile su podršku preživelima, pomogle u obnovi zajednica i radile na promovisanju pomirenja među različitim etničkim grupama. Žene su se takođe aktivno uključile u politički proces, pomažući u stvaranju novih zakonodavnih okvira i politika koje su bile usmerene ka izgradnji održivog mira.
Žene i kulturni kontekst: Različiti pristupi mirotvorstvu
Različite kulture i religije imaju svoje pristupe mirotvorstvu, a žene su često ključne u prilagođavanju i implementaciji ovih pristupa u skladu sa lokalnim normama i vrednostima. Na primer, u muslimanskim zajednicama, žene su često bile uključene u pregovore i mirne inicijative kroz tradicionalne institucije i zajednice.
U Indiji, žene su bile aktivne u promicanju mira kroz organizacije poput „The Women’s Peace Network“. Ove organizacije koriste kulturne i religijske vrednosti kako bi promovisale mir i razumevanje među različitim zajednicama. Žene se često oslanjaju na tradicionalne metode rešavanja sukoba i koriste svoje pozicije unutar zajednica kako bi pomogle u izgradnji mostova između sukobljenih strana.
Izazovi i prepreke
Iako žene imaju značajnu ulogu u mirotvorstvu, suočavaju se sa brojnim izazovima. Kulturalne norme, političke prepreke i nedostatak resursa često otežavaju njihov rad. Žene su često marginalizovane u formalnim mirovnim pregovorima i političkim procesima, što može ograničiti njihov uticaj i doprinos.
Kako bi prevazišle ove prepreke, žene i njihove organizacije često moraju raditi na izgradnji kapaciteta, stvaranju mreža podrške i lobiranju za uključivanje svojih glasova u formalne procese. Postoji potreba za većom međunarodnom podrškom i priznanjem ženskog doprinosa u mirotvorstvu kako bi se obezbedilo da njihova uloga bude adekvatno priznata i podržana.
Budućnost i preporuke
Za budućnost, važno je nastaviti rad na integraciji žena u mirovne procese i osigurati da njihovi doprinosi budu prepoznati i valorizovani. To uključuje promovisanje rodne ravnoteže u mirovnim pregovorima, jačanje kapaciteta ženskih organizacija i osiguranje da žene imaju pristup resursima i podršci koja im je potrebna za uspešan rad.
Takođe, međunarodna zajednica treba da nastavi sa radom na uključivanju ženskih perspektiva u sve aspekte mirotvorstva i izgradnje mira. Ovo može uključivati i formalne mehanizme za uključivanje žena u mirovne pregovore i podršku inicijativama koje promovišu rodnu ravnotežu i pravdu.
Žene su odigrale ključnu ulogu u mirotvorstvu kroz istoriju i širom sveta. Njihov doprinos u rešavanju konflikata, izgradnji mira i pomirenju je neosporan i od suštinskog značaja za globalne napore za očuvanje stabilnosti i pravde. Razumevanje i podrška njihovom radu ne samo da doprinosi boljem rešavanju sukoba, već i jača temelje za dugoročan i održiv mir. Nastavak rada na unapređenju uloge žena u mirotvorstvu je ključan za postizanje globalne pravde i stabilnosti.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Aktivizam žena u muslimanskim zemljama predstavlja složenu i značajnu dimenziju globalnog pokreta za ljudska prava. Iako se često suočavaju sa brojnim izazovima, žene u ovim zemljama pružaju ključni doprinos u borbi za svoja prava i društvene promene. Njihova borba je u velikoj meri oblikovana specifičnim kulturnim, političkim i religijskim okolnostima, koje čine njihovu aktivističku delatnost izuzetno značajnom i inspirativnom. Ovaj blog post pruža pregled aktivnosti i doprinosa muslimanskih žena u borbi za prava u složenim okolnostima.
Istorijski kontekst i izazovi
Muslimanske zemlje su izložene specifičnim izazovima kada je reč o pravima žena, uključujući tradicionalne norme, zakonska ograničenja i političke represije. Istorijski gledano, mnoge muslimanske zemlje su bile pod uticajem patriarhalnih struktura koje su često ograničavale ulogu žena u društvenom i političkom životu. Ipak, žene su kroz istoriju bile aktivne u različitim oblicima aktivizma, i od 20. veka, postoji značajan rast u organizovanom i javnom angažmanu žena za ljudska prava.
Edukacija i ekonomska emancipacija
Jedan od ključnih aspekata aktivizma žena u muslimanskim zemljama jeste fokus na obrazovanje i ekonomsko osnaživanje. Organizacije poput „Malala Fund“ u Pakistanu, koju je pokrenula Malala Yousafzai, rade na promociji obrazovanja za devojčice u zemljama sa niskim nivoom obrazovanja. Malala je postala globalni simbol borbe za obrazovanje i prava žena, a njen rad je inspirisao mnoge da se upuste u slične aktivnosti u svojim zajednicama.
Edukacija žena se često povezuje s ekonomskim osnaživanjem. U mnogim muslimanskim zemljama, žene su osnovale organizacije i inicijative koje se bave pružanjem obuka i resursa za zapošljavanje i preduzetništvo. Na primer, u Jordanu, organizacije kao što je „Women’s Empowerment Initiative“ pružaju obuke i finansijsku podršku ženama kako bi im omogućili pokretanje vlastitih preduzetničkih poduhvata.
Borba za politička prava
Politička participacija žena u muslimanskim zemljama varira, ali postoje značajni primeri borbe za veće učešće u političkom životu. U Saudijskoj Arabiji, žene su 2015. godine prvi put učestvovale u lokalnim izborima, zahvaljujući naporima aktivistkinja koje su se zalagale za politička prava žena. Takođe, žene su se angažovale u kampanjama za veće učešće u donošenju odluka i kreiranju politika koje direktno utiču na njihovu svakodnevicu.
U Iranu, žene su igrale ključnu ulogu u različitim političkim pokretima, uključujući i „Žensku revoluciju“ koja je nastojala da osvoji više prava u okviru postojećeg političkog sistema. Aktivistkinje kao što je Shirin Ebadi, dobitnica Nobelove nagrade za mir, dale su ogroman doprinos u borbi za ljudska prava i pravdu u Iranu.
Aktivizam protiv nasilja
Nasilje nad ženama, uključujući domaće nasilje i seksualno zlostavljanje, predstavlja ozbiljan problem u mnogim muslimanskim zemljama. Aktivistkinje u zemljama kao što su Egipat, Maroko i Turska organizovale su kampanje i pružale podršku žrtvama nasilja. Organizacije kao što je „Kadin Foundation“ u Turskoj i „Association of Women for Development and Legal Aid“ u Egiptu rade na pružanju pravne i psihološke pomoći žrtvama nasilja, kao i na promeni zakonskog okvira koji bi bolje zaštitio žene.
Medijska prisutnost i digitalni aktivizam
U savremenom dobu, mediji i digitalne platforme postali su ključni alati za aktivizam. Žene u muslimanskim zemljama koriste društvene mreže za širenje svesti o pitanjima prava žena, organizovanje kampanja i mobilizaciju podrške. Na primer, u Iranu, pokret „My Stealthy Freedom“ koristi društvene mreže kako bi se borio protiv obaveznog nošenja hidžaba, omogućavajući ženama da izraze svoje stavove i traže promene u zakonodavstvu.
U Saudijskoj Arabiji, žene su koristile društvene mreže za organizaciju kampanja za vozačke dozvole i za pravnu i društvenu ravnotežu. Ove platforme omogućavaju ženama da prevaziđu ograničenja tradicionalnih medija i direktno komuniciraju s međunarodnom zajednicom.
Kulturni i verski izazovi
Aktivizam žena u muslimanskim zemljama često se suočava s izazovima vezanim za kulturne i verske norme. Mnoge aktivistkinje moraju balansirati između svojih napora za promenu i očuvanja kulture i religijskih vrednosti koje su deo njihovih identiteta. Pristupi aktivizmu variraju, ali često uključuju redefinisanje tradicija na način koji omogućava veću rodnu ravnotežu.
Na primer, u Indoneziji, žene su se angažovale u reinterpretaciji islamskih učenja kako bi promovisale jednakost i prava žena, naglašavajući da islamska religija može biti u skladu s modernim shvatanjima rodne pravde.
Žene u muslimanskim zemljama igraju ključnu ulogu u borbi za ljudska prava i društvene promene, uprkos složenim okolnostima s kojima se suočavaju. Njihov aktivizam se kreće od obrazovanja i ekonomskog osnaživanja do političke participacije i borbe protiv nasilja. Ove žene ne samo da se bore za svoja prava, već i oblikuju budućnost svojih zajednica kroz hrabrost, inovaciju i predanost. Razumevanje i podrška njihovom radu ne samo da doprinosi unapređenju ljudskih prava, već i podstiče globalni napor za pravdu i ravnotežu.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
U savremenom svetu, globalna povezanost omogućila je ženama širom sveta da se udruže u borbi za rodnu ravnotežu i ljudska prava. Transnacionalne ženske mreže predstavljaju ključni deo ovog globalnog feminističkog pokreta, nudeći platforme za razmenu iskustava, strategija i podrške. Kroz ove mreže, žene su uspele da stvore snažan kolektivni glas koji prevazilazi nacionalne granice, doprinoseći globalnim naporima za pravdu i ravnotežu. Ovaj blog post istražuje kako su žene širom sveta gradile međunarodne mreže podrške, razvijajući solidarnost i zajedničke ciljeve u svojim borbama za prava.
Istorijski razvoj transnacionalnih ženskih mreža
Transnacionalne ženske mreže nisu novitet, već su se razvijale kroz istoriju, sa svojim korenima u ranom feminističkom aktivizmu. Početkom 20. veka, žene su počele da se organizuju na međunarodnom nivou kroz inicijative kao što su Međunarodna konfederacija žena (International Council of Women) i Međunarodna liga žena za mir i slobodu (International League of Women for Peace and Freedom). Ove organizacije su bile pioniri u povezivanju žena iz različitih delova sveta u zajedničkom cilju za mir i ravnotežu.
U drugoj polovini 20. veka, sa porastom globalizacije i međunarodnih organizacija, ženske mreže su se proširile i diversifikovale. Konferencije kao što je Svetska konferencija o ženama u Pekingu 1995. godine, postavile su temelje za dalji razvoj globalnog feminističkog pokreta, omogućavajući ženama iz različitih zemalja da dele svoje priče i strategije.
Uloga globalnih feminističkih organizacija
Globalne feminističke organizacije igraju ključnu ulogu u koordinaciji i podršci transnacionalnim mrežama. Organizacije poput „Global Fund for Women“, „Women’s International League for Peace and Freedom (WILPF)“ i „AWID (Association for Women’s Rights in Development)“ pružaju financijsku i stratešku podršku lokalnim inicijativama širom sveta. Ove organizacije ne samo da pomažu u prikupljanju sredstava, već i u organizovanju kampanja i stvaranju prostora za saradnju među aktivistkinjama.
Na primer, „Global Fund for Women“ podržava projekte i organizacije u više od 170 zemalja, omogućavajući ženama da pristupe resursima i mrežama koje su im potrebne za borbu za prava. Ova organizacija omogućava povezivanje lokalnih inicijativa sa globalnim feminističkim pokretima, jačajući njihov uticaj i domet.
Solidarnost kroz različite borbe
Transnacionalne ženske mreže su se razvile kroz solidarnost među ženama koje se suočavaju sa različitim izazovima u svojim zemljama. Ove mreže često uključuju različite aspekte ženskog aktivizma, kao što su borba protiv nasilja, zaštita prava radnica, LGBTQ+ prava i ekološka pravda. Povezivanje ovih različitih borbi omogućava ženama da se međusobno podržavaju i uče iz iskustava drugih.
Na primer, tokom „Me Too“ pokreta, žene iz različitih zemalja su se povezale u zajedničkoj borbi protiv seksualnog uznemiravanja i nasilja. Ovaj globalni pokret je omogućio ženama da dele svoja iskustva, razviju zajedničke strategije i stvore globalnu platformu za promenu.
Sličan primer je i borba za prava radnica, koja povezuje žene koje se bore za bolje radne uslove u različitim industrijama i zemljama. Organizacije kao što je „International Domestic Workers Federation“ (IDWF) povezuju domaće radnice iz različitih delova sveta u zajedničkoj borbi za bolje uslove rada i zaštitu prava.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Film, kao snažan medij, ima dubok uticaj na društvene norme i kolektivnu svest, uključujući i način na koji prikazuje istoriju i ulogu žena iz različitih kultura. U poslednjim decenijama, filmska industrija je sve više usmerena na istraživanje i prikazivanje složenih ženskih iskustava, ali način na koji se te priče predstavljaju može značajno varirati u zavisnosti od kulturnog konteksta i produkcijskih praksi. Analizom uloge filma u predstavljanju ženske istorije, možemo bolje razumeti kako različite kulture koriste ovaj medij za reflektovanje, oblikovanje i reinterpretaciju ženskih uloga kroz vreme.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Film kao ogledalo istorije
Filmovi često služe kao ogledalo društvenih normi i istorijskih događaja. Kroz različite periode filmske produkcije, možemo pratiti kako se prikazivanje žena razvijalo u skladu sa društvenim promenama. Rane filmske predstave žena često su bile stereotipne i ograničene na uloge koje su odgovarale tradicionalnim normama. Na primer, u holivudskim filmovima iz sredine 20. veka, žene su često prikazane u pasivnim ulogama, što je odražavalo društvene norme tog vremena. S vremenom, s porastom feminističkog pokreta i borbom za rodnu ravnotežu, filmovi su počeli istraživati složenije i diversifikovane prikaze ženskog iskustva.
Interkulturalni pristupi u prikazivanju žena
Različite kulture imaju svoje jedinstvene pristupe prikazivanju žena u filmovima. Na primer, u indijskom filmu, posebno u bolivudskim produkcijama, često se može primetiti kombinacija tradicionalnih i modernih prikaza žena. Iako mnogi filmovi nastavljaju da koriste tradicionalne predstave, u poslednje vreme postoji trend prikazivanja žena u jačim i emancipovanijim ulogama. Filmovi kao što su „Queen“ i „Piku“ istražuju žene kao kompleksne i samosvesne individue koje se bore sa društvenim i ličnim izazovima.
S druge strane, u japanskom filmu, posebno u anime produkcijama, žene su često prikazane kao složene i snažne junakinje koje nadmašuju tradicionalne uloge. Filmovi poput „Spirited Away“ Hayao Miyazakija pokazuju žene u ulogama koje su ne samo nezavisne već i ključne za rešavanje glavnih konflikata u priči.
Različiti pristupi prikazivanju ženskih figura
Kroz filmove, prikazivanje ženskih figura može varirati od heroina u istorijskim dramama do savremenih žena koje se bore za jednakost. Na primer, filmovi o istorijskim ličnostima kao što su „Suffragette“ (2015.) i „Hidden Figures“ (2016.) istražuju borbu žena za prava i priznanje u ključnim momentima istorije. Ovi filmovi ne samo da beleže istorijske događaje, već i nude uvid u svakodnevne izazove s kojima su se žene suočavale, čime doprinose stvaranju kolektivne svesti o njihovim doprinosima društvu.
S druge strane, filmovi koji se bave savremenim pitanjima, kao što su „Thelma & Louise“ (1991.) i „Mad Max: Fury Road“ (2015.), nude prikaz žena koje se bore protiv patrijarhalnih struktura i društvenih normi. Ovi filmovi često koriste akciju i avanturu kao okvir za istraživanje pitanja slobode, neovisnosti i rodne ravnoteže.
Kulturalni stereotipi i njihova dekonstrukcija
Filmovi mogu i perpetuirati kulturalne stereotipe o ženama, često u obliku tradicionalnih prikaza koje ne uzimaju u obzir kompleksnost stvarnih ženskih iskustava. Na primer, u mnogim holivudskim filmovima, žene su prikazane kroz prizmu seksizma i površnih karakteristika, što može pridoneti održavanju negativnih stereotipa. U savremenoj filmskoj produkciji, postoji rastuća potreba za dekonstrukcijom tih stereotipa i kreiranjem kompleksnijih i autentičnijih prikaza žena.
Filmovi poput „Lady Bird“ (2017.) i „Nomadland“ (2020.) nude prikaz žena koje se suočavaju sa stvarnim životnim izazovima, pokazujući ih kao složene individue s vlastitim snovima i preprekama. Ovi filmovi pomažu u razbijanju tradicionalnih prikaza žena i nude bogatije, realističnije prikaze ženskog iskustva.
Uloga ženskih filmaša
Žene filmaši igraju ključnu ulogu u redefinisanju prikazivanja žena na ekranu. U poslednjim godinama, filmografija je postala sve raznovrsnija zahvaljujući radu žena koje preuzimaju rediteljske i scenarističke uloge. Filmovi kao što su „Selma“ (2014.) Reine King i „The Farewell“ (2019.) Lulu Wang nude drugačije perspektive o ženama iz različitih kultura, pokazujući važnost ženskog glasa u filmskoj industriji.
Film ima moć da oblikuje i odražava društvene norme, uključujući način na koji se prikazuju žene iz različitih kultura. Kroz istoriju, filmska industrija je prolazila kroz faze promene u prikazivanju ženskih uloga, od stereotipnih prikaza do složenijih i realističnijih portreta. Analizom filmskog predstavljanja žena iz različitih kultura, možemo bolje razumeti kako se društvene norme razvijaju i kako se žene širom sveta bore za svoje mesto u istoriji i savremenom društvu. Film, kao medij, ima ključnu ulogu u stvaranju i oblikovanju kolektivnog pamćenja o ženskim iskustvima i doprinosima.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Migracija je kompleksan fenomen koji sa sobom nosi niz izazova, a posebno su ranjive žene migranti i begunci. One se suočavaju s jedinstvenim problemima tokom svog putovanja i prilikom nastanjivanja u novim kulturama. Razumevanje tih izazova ključ je za pružanje adekvatne pomoći i podrške ovim ženama, koje često balansiraju između prevazilaženja prošlih trauma i izgradnje novog života u stranoj sredini.
Složenost prelaska granica
Žene migranti često se suočavaju s brojnim izazovima još pre nego što stignu u svoju odredišnu zemlju. Mnoge dolaze iz ratom pogođenih područja, gde su bile izložene nasilju i neizvesnosti. Neke žene migranti kreću na put u nadi za bolji život, bežeći od ekonomskih teškoća ili političkih represija. Putovanje samo po sebi može biti ekstremno teško, često uključujući fizičke opasnosti, nedostatak osnovnih resursa i stresne situacije koje mogu dodatno pogoršati mentalno zdravlje.
Socijalna i ekonomska marginalizacija
Jedan od najznačajnijih izazova sa kojima se žene migranti suočavaju u novim kulturama je socijalna i ekonomska marginalizacija. Mnoge žene koje su migrirale traže poslove u niskokvalifikovanim sektorima, gde su često suočene sa lošim radnim uslovima i niskim platama. Ova situacija može biti dodatno otežana ako ne govore jezik zemlje domaćina ili nemaju priznate kvalifikacije. Ekstremna zavisnost od niskih prihoda često ih čini još ranjivijim na izrabljivačke prakse i zloupotrebe.
Kulturne barijere i diskriminacija
Kultura nove zemlje može predstavljati značajnu prepreku za žene migrante. Kulturne norme, jezik i obrazovni sistem mogu biti strani i teški za prilagođavanje. Osim toga, žene migranti se često suočavaju sa rasizmom, seksizmom i ksenofobijom. Diskriminacija može uticati na njihov pristup obrazovanju, zdravstvenim uslugama i pravdi, što dodatno otežava njihovu integraciju u društvo.
Nasilje i eksploatacija
Nasilje protiv žena migranata je ozbiljan problem. Mnoge žene migranti postaju žrtve različitih oblika nasilja, uključujući domaće nasilje, seksualno zlostavljanje i trgovinu ljudima. Strah od deportacije ili nepoznavanje pravnih procedura često ih sprečava da prijave zlostavljanje ili da traže zaštitu. Nedostatak pristupa pravdi i podršci može ih ostaviti u veoma ranjivoj poziciji, čineći ih nevidljivim i zanemarenim u društvenom sistemu.
Psihološki izazovi
Migracija može imati duboke psihološke posledice, posebno za žene koje su pretrpele traumu tokom putovanja ili u zemlji porekla. Posttraumatski stres, depresija i anksioznost su česti među ženama migrantima. Pristup mentalnom zdravlju može biti otežan zbog jezičkih barijera, kulturnih razlika u percepciji mentalnog zdravlja i nedostatka informacija o dostupnim resursima.
Porodični i zajednički izazovi
Kada se žene migranti naseljavaju u novoj zemlji, često su odgovorne za brigu o porodici i domaćinstvu, dok istovremeno pokušavaju da se integrišu u novu zajednicu. Ova dodatna odgovornost može biti izuzetno stresna i otežava im mogućnost da se fokusiraju na svoj profesionalni i lični razvoj. Takođe, mogu se suočiti sa izazovima u očuvanju kulturnih vrednosti i tradicija, što može stvoriti tenzije unutar porodice.
Uloga zajednice i podrške
S obzirom na ove izazove, ključna uloga u životima žena migranata je pružanje adekvatne podrške kroz različite mreže i organizacije. NVO sektori, lokalne zajednice i vladine agencije mogu igrati značajnu ulogu u pružanju pravne pomoći, obrazovnih resursa, mentalnog zdravlja i podrške u zapošljavanju. Važno je razviti integrisane pristupe koji uzimaju u obzir specifične potrebe žena migranata i angažovati ih u procesima odlučivanja koji se tiču njihovog života.
Žene migranti i begunci suočavaju se sa složenim izazovima u svojim naporima da prežive i prilagode se novim kulturama. Njihova borba za stabilnost, sigurnost i dostojanstvo ne sme biti zanemarena. Razumevanje specifičnih teškoća s kojima se suočavaju može pomoći u stvaranju politika i podrške koje im omogućavaju bolju integraciju i unapređenje njihovih života u novim sredinama. Samo kroz sveobuhvatnu podršku i zajednički rad možemo osigurati da žene migranti imaju jednake šanse za uspeh i blagostanje u svojim novim domovima.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Kolonijalizam je imao duboke i dalekosežne posledice na prava i položaj žena u porobljenim društvima. Dok su kolonijalne sile širile svoje imperije, društvene strukture i kulturne norme u mnogim regionima sveta bile su fundamentalno promenjene. Ove promene nisu samo uticale na društveni i ekonomski status žena, već su i uvele nove oblike diskriminacije i eksploatacije.
U Africi, kolonijalni režim je često narušio tradicionalne društvene sisteme koji su ponekad pružali važne uloge i status ženama. Kolonijalne vlasti su u mnogim slučajevima uništile postojeće strukture i običaje koji su omogućavali ženama da igraju značajne uloge u zajednicama. Uvođenje evropskih pravnih sistema i vrednosti često je dovelo do smanjenja prava žena i njihove društvene pozicije. Kolonijalni zakoni su u mnogim slučajevima isključili žene iz političkog i ekonomskog života, ostavljajući ih u položaju većeg siromaštva i zavisnosti.
U Aziji, naročito u Indiji pod britanskom vlašću, kolonijalni uticaj je bio izrazito vidljiv. Britanci su uvodili svoje zakone i politike, često bez adekvatnog razmatranja lokalnih društvenih konteksta. Iako su neke reforme kao što je zabrana detskih brakova donele pozitivne promene, mnoge druge mere su ignorisale tradicionalne prakse i izazvale društvene tenzije. Kolonijalni sistemi su često uticali na prava žena tako što su im uskraćivali mogućnosti obrazovanja i ekonomskog učešća, pružajući im samo ograničenu ulogu u novim političkim strukturama.
U Latinskoj Americi, kolonijalizam je takođe uticao na žensku ulogu i prava. Evropski kolonizatori su doneli svoje patrijarhalne vrednosti, koje su često bile u suprotnosti sa lokalnim kulturnim sistemima koji su dozvolili određene forme ženskog učešća u društvu. Kolonijalni režim je podržavao i učvrstio tradicionalne patrijarhalne strukture, što je dovelo do daljeg potiskivanja prava žena i smanjenja njihove društvene pozicije.
Još jedan aspekt uticaja kolonijalizma bio je uvođenje ekonomskih sistema koji su značajno uticali na ekonomsku nezavisnost žena. Kolonijalne sile često su iskorišćavale radnu snagu žena u različitim industrijama, ali su istovremeno dovele do uskraćivanja njihovih prava i jednakih mogućnosti. U mnogim slučajevima, žene su bile primorane da rade u uslovima koji su bili daleko od adekvatnih i bez pravnih zaštita.
Danas, posledice kolonijalizma na ženska prava su i dalje vidljive u mnogim postkolonijalnim društvima. Ovde, istorijske nepravde i strukturne nejednakosti nastavljaju da utiču na živote žena, i često su deo širih društvenih problema. Potrebno je dublje razumevanje ovih istorijskih konteksta i kontinuirana borba za pravdu i ravnopravnost kako bi se osigurao pravedniji društveni sistem za sve žene.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Interkulturalni feminizam predstavlja važan aspekt globalnog pokreta za ženska prava, koji osvetljava kako različite tradicije i borbe mogu da se ujedine u globalnom kontekstu. Kako su žene širom sveta prepoznale da su njihovi izazovi i ciljevi povezani, razvijene su strategije za saradnju koje prevazilaze lokalne i kulturne granice.
Jedan od značajnih trendova u interkulturalnom feminizmu je saradnja između feminističkih pokreta iz različitih regiona, koja omogućava razmenu strategija i iskustava. Na primer, saradnja između feminističkih pokreta u Latinskoj Americi i Africi pokazala je kako mogu biti primenjene različite metode u borbi protiv rodne diskriminacije i nasilja. U Latinskoj Americi, pokreti kao što su „Ni Una Menos“ bore se protiv nasilnog patrijarhata, dok afrički pokreti koriste tradicionalne običaje i zajedničke kulturne vrednosti da bi se suprotstavili nasilnim praktikama. Ova međusobna razmena strategija i podrška omogućava bolje razumevanje i usmeravanje akcija na globalnom nivou.
Slično, u Azii i Srednjem Istoku, gde su tradicionalne vrednosti duboko ukorenjene, interkulturalni feminizam pruža platformu za diskusiju o pravima žena u kontekstu kulturnih specifičnosti. Na primer, pokreti u Indiji i Iranu udružuju svoje napore kako bi se borili protiv zabrana i običaja koji ograničuju ženska prava, razmenjujući strategije za pravne i socijalne promene. Iranske aktivistkinje kao što je Širin Nešat i indijske feministkinje kao što je Čimamanda Ngozi Adiči radile su na razmenu iskustava i podršci za prava žena u obema regionima, čime su doprinele globalnom pokretu.
Takođe, saradnja između zapadnih i istočnih feminističkih pokreta osvetljava kako se različite kulturne perspektive mogu spojiti u univerzalnim borbama. Zapadne feminističke organizacije su sarađivale sa feministkinjama iz različitih delova sveta kako bi proširile svoj uticaj i pružile podršku u borbi protiv žena u poteškoćama. Ovi susreti su ne samo doveli do jačanja globalnog feminističkog pokreta već su i omogućili dublje razumevanje različitih aspekata rodne ravnopravnosti.
Upravo ovi susreti i saradnje pokazuju da interkulturalni feminizam nije samo oko prevazilaženja lokalnih barijera, već i o izgradnji solidarnosti na globalnom nivou. Kroz razmenu ideja, podršku i strategija, žene širom sveta mogu da se ujedine u borbi protiv univerzalnih problema kao što su rodna diskriminacija i nasilje. Njihove borbe, iako različite u kontekstu, pokazuju snagu zajedničkog delovanja u ostvarivanju pravde i ravnopravnosti.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Kolonijalizam je imao duboke i dalekosežne posledice na prava i položaj žena u porobljenim društvima. Dok su kolonijalne sile širile svoje imperije, društvene strukture i kulturne norme u mnogim regionima sveta bile su fundamentalno promenjene. Ove promene nisu samo uticale na društveni i ekonomski status žena, već su i uvele nove oblike diskriminacije i eksploatacije.
U Africi, kolonijalni režim je često narušio tradicionalne društvene sisteme koji su ponekad pružali važne uloge i status ženama. Kolonijalne vlasti su u mnogim slučajevima uništile postojeće strukture i običaje koji su omogućavali ženama da igraju značajne uloge u zajednicama. Uvođenje evropskih pravnih sistema i vrednosti često je dovelo do smanjenja prava žena i njihove društvene pozicije. Kolonijalni zakoni su u mnogim slučajevima isključili žene iz političkog i ekonomskog života, ostavljajući ih u položaju većeg siromaštva i zavisnosti.
U Aziji, naročito u Indiji pod britanskom vlašću, kolonijalni uticaj je bio izrazito vidljiv. Britanci su uvodili svoje zakone i politike, često bez adekvatnog razmatranja lokalnih društvenih konteksta. Iako su neke reforme kao što je zabrana detskih brakova donele pozitivne promene, mnoge druge mere su ignorisale tradicionalne prakse i izazvale društvene tenzije. Kolonijalni sistemi su često uticali na prava žena tako što su im uskraćivali mogućnosti obrazovanja i ekonomskog učešća, pružajući im samo ograničenu ulogu u novim političkim strukturama.
U Latinskoj Americi, kolonijalizam je takođe uticao na žensku ulogu i prava. Evropski kolonizatori su doneli svoje patrijarhalne vrednosti, koje su često bile u suprotnosti sa lokalnim kulturnim sistemima koji su dozvolili određene forme ženskog učešća u društvu. Kolonijalni režim je podržavao i učvrstio tradicionalne patrijarhalne strukture, što je dovelo do daljeg potiskivanja prava žena i smanjenja njihove društvene pozicije.
Još jedan aspekt uticaja kolonijalizma bio je uvođenje ekonomskih sistema koji su značajno uticali na ekonomsku nezavisnost žena. Kolonijalne sile često su iskorišćavale radnu snagu žena u različitim industrijama, ali su istovremeno dovele do uskraćivanja njihovih prava i jednakih mogućnosti. U mnogim slučajevima, žene su bile primorane da rade u uslovima koji su bili daleko od adekvatnih i bez pravnih zaštita.
Danas, posledice kolonijalizma na ženska prava su i dalje vidljive u mnogim postkolonijalnim društvima. Ovde, istorijske nepravde i strukturne nejednakosti nastavljaju da utiču na živote žena, i često su deo širih društvenih problema. Potrebno je dublje razumevanje ovih istorijskih konteksta i kontinuirana borba za pravdu i ravnopravnost kako bi se osigurao pravedniji društveni sistem za sve žene.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
U antičkim društvima širom sveta, žene su često igrale ključne uloge kao vladarke, kraljice i svećenice, dokazujući da su mogle da budu moćne liderke u vreme kada je društvo bilo duboko patrijarhalno. Njihova moć i uticaj prelazili su granice njihovih vremena, ostavljajući trajan pečat na istoriju.
Jedna od najpoznatijih figura u drevnoj Egiptu je Hatšepsut, kraljica koja je vladala kao faraon u 15. veku pre nove ere. Poznata po svojoj diplomatiji i izgradnji veličanstvenih spomenika, kao što je hram u Deir el-Bahari, Hatšepsut je upravljala Egiptom u vreme ekonomskog i kulturnog procvata. Njenu vladavinu karakterisala je inovacija i prosperitet, ali je nakon njene smrti njeno ime bilo gotovo zaboravljeno zbog patrijarhalne tendencije da se izbegnu ženske vladarke u istoriji.
U Mesopotamiji, kraljica Semiramida iz Asirije takođe je ostavila značajan trag. Vladajući u 9. veku pre nove ere, Semiramida je poznata po svojoj strategiji i vojnim poduhvatima. Njena vladavina je bila obeležena velikim građevinskim projektima i ekspanzijom teritorije, čime je povećala moć i uticaj Asirije. Legende o njoj prenose sliku hrabre i mudre vladarice koja je imala snagu da upravlja velikom imperijom.
U antičkoj Grčkoj, Sapfo iz Lesbosa bila je jedna od najznačajnijih pesnikinja svog vremena. Njen rad nije samo doprineo kulturnom razvoju, već je i pokazivao moć intelektualnog vođstva. Iako nije bila vladarka u tradicionalnom smislu, njena sposobnost da utiče na kulturni i društveni život uticala je na položaj žena u antičkom društvu, čineći je važnom figurom u istoriji ženskog vođstva.
U Kini, carska porodica Je dinastije takođe je imala snažne ženske figure. Carska udovica Ci Ši, poznata kao „Kralica majka Ci“, igrala je presudnu ulogu u politici tokom dinastije Han. Njena politika i diplomatske veštine pomogle su da se održi mir i stabilnost u Kini, iako je njen uticaj bio često osporavan od strane savremenika.
U Indiji, Rani Durgavaoti iz okruga Gondvana, koja je vladarka 16. veka, istakla se kao hrabra i sposobna liderka koja se borila protiv Mogula. Njen ratni poduhvat i strategija bile su duboko poštavani, a njena sposobnost da organizuje odbranu protiv moćne imperije bila je izuzetna za to vreme.
Ove žene, i mnoge druge iz drevnih civilizacija, pokazuju da su žene mogle da igraju značajne uloge u društvenom i političkom životu svojih vremena. Njihova sposobnost da vode, utiču i inspirišu nastavlja da bude inspiracija u savremenom svetu, podsećajući nas na to da je moć i liderstvo moguće bez obzira na pol. Njihova dostignuća i uticaj ostaju važan deo istorije koja zaslužuje priznanje i poštovanje.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Kroz istoriju, mnoge žene su dale značajan doprinos nauci, iako su njihova dostignuća često zanemarivana ili pripisivana muškim kolegama. Od matematike i fizike do biologije i hemije, žene naučnice su oblikovale svet koji danas poznajemo, ali su se suočavale sa izazovima zbog diskriminacije na osnovu pola i ustaljenih društvenih normi.
Jedna od najpoznatijih pionirki u nauci je Marija Kiri, žena koja je prva osvojila dve Nobelove nagrade – jednu za fiziku i jednu za hemiju. Njen rad na istraživanju radioaktivnosti revolucionisao je nauku, ali i medicinu. Kiri je istraživala fenomene zračenja u doba kada je ženama bilo veoma teško da se afirmišu u naučnim krugovima, što je njen uspeh činilo još impresivnijim. Njen rad i danas ima veliki uticaj, ali se često zaboravlja da je morala da se bori za mesto u naučnom svetu u kojem su dominirali muškarci.
Rosalind Frenklin, britanska hemičarka i kristalografkinja, dala je ključni doprinos otkriću strukture DNK, ali je njen rad dugo ostao u senci njenih muških kolega, Vatsona i Krika, koji su dobili Nobelovu nagradu za otkriće. Njena fotografija X-zrakom DNK, poznata kao „Fotografija 51“, pružila je ključni dokaz o dvostrukoj heliks strukturi DNK. Iako nije doživela da dobije zvanično priznanje za svoj rad, njen doprinos je danas neosporan i ona je prepoznata kao jedna od najvažnijih naučnica 20. veka.
U astrofizici, Vera Rubin je bila pionirka u istraživanju tamne materije, iako je njen rad godinama ignorisan. Njena otkrića su bila revolucionarna u razumevanju kosmosa, ali je njen put do uspeha bio prepun prepreka koje su proizlazile iz činjenice da je žena u oblasti u kojoj su dominirali muškarci. Njen rad na rotaciji galaksija pružio je važne dokaze o postojanju tamne materije, što je jedan od najvažnijih otkrića u savremenoj astronomiji.
U drugim kulturama, žene su takođe imale značajnu ulogu u razvoju nauke. U Kini, jedna od prvih poznatih naučnica bila je Vang Žengji, koja je u 17. veku dala značajan doprinos medicini kroz svoja istraživanja tradicionalne kineske medicine i akupunkture. Njena medicinska dostignuća postavila su temelje za mnoge savremene tretmane koji su danas prepoznati širom sveta.
Iz Afrike, Tebisil Masijeng, južnoafrička hemičarka, dala je važan doprinos u oblasti zaštite životne sredine. Njen rad na hemijskoj analizi i prečišćavanju vode pomogao je u razvoju održivih metoda za dobijanje čiste vode u nekim od najsiromašnijih regija sveta, čime je spasila mnoge živote i poboljšala uslove za život u afričkim zajednicama.
Danas, žene u nauci nastavljaju da se bore za jednako priznanje i mogućnosti. Iako je došlo do velikog napretka u promovisanju ravnopravnosti polova u nauci, mnoge žene se i dalje suočavaju sa sistemskim preprekama u svojim karijerama. Ženske pionirke u nauci su pokazale da je pol ograničenje samo ako mu to dopustimo i njihov primer inspiriše nove generacije naučnica da istraju u svojim istraživanjima i otkrićima. Njihov rad je ključan ne samo za razvoj nauke, već i za napredak celokupnog društva.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Ženska kreativnost je oduvek bila most između različitih kultura, otvarajući prostor za dijalog i razmenu ideja kroz umetnost, muziku i književnost. Kroz vekove, žene su svojim delima uspele da prevaziđu geografske i društvene barijere, stvarajući prostor za razmenu i razumevanje među zajednicama širom sveta.
U svetu umetnosti, žene su kroz slikarstvo, vajarstvo i performans kreirale radove koji su često bili prožeti lokalnim kulturnim nasleđem, ali sa univerzalnim porukama. Umetnice poput Fride Kalo iz Meksika, koja je svojim delima spajala autohtonu meksičku kulturu sa evropskim modernizmom, postale su simboli globalnog kulturnog dijaloga. Njen rad je inspirisao generacije žena u različitim delovima sveta da koriste umetnost kao sredstvo ličnog izražavanja i kulturne povezanosti.
U muzici, žene su igrale važnu ulogu u prenošenju i transformaciji muzičkih stilova iz jedne kulture u drugu. Muzičarke poput Bjork iz Islanda spajaju elemente svoje lokalne tradicije sa savremenim globalnim zvukom, stvarajući muzički izraz koji odražava interkulturalni dijalog. Njena muzika ne samo da prenosi emocije i priče, već i odražava složenost odnosa između kulturnih identiteta.
Književnost je, takođe, jedan od najmoćnijih načina za povezivanje kultura kroz ženski glas. Autorke poput Čimamande Ngozi Adičie iz Nigerije koriste književnost kako bi istražile teme identiteta, migracija i postkolonijalizma, omogućavajući čitaocima iz različitih kulturnih pozadina da razumeju izazove i iskustva drugih zajednica. Književna dela često predstavljaju duboke uvide u kulturne razlike, ali i u zajedničke vrednosti koje nas povezuju.
Ženska kreativnost umetnosti, muzike i književnosti nastavlja da bude snažan faktor u izgradnji kulturnih mostova, omogućavajući da se čuju različiti glasovi i iskustva. U vremenu kada je dijalog između kultura ključan za razumevanje i toleranciju, žene su kroz svoju kreativnost postale nosioci ovog važnog procesa, obogaćujući svet novim perspektivama i idejama.
Žene, kroz svoj rad, takođe su doprinele borbi za pravdu i jednakost u interkulturalnim kontekstima. Umetnice i kreatorke poput Joko Ono i Širin Nešat kombinovale su svoje lične i kulturne identitete sa globalnim temama ljudskih prava i slobode. Joko Ono je svojim performansima isticala važnost mira i međukulturne saradnje, dok je iranska umetnica Širin Nešat koristila vizuelnu umetnost kako bi istražila odnose između islamske kulture i ženskog identiteta u modernom svetu. Njihov rad prkosi kulturnim granicama i izaziva razmišljanje o univerzalnim ljudskim vrednostima.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Žene u Aziji kroz istoriju su odigrale ključnu ulogu u oblikovanju svojih kultura i društava, suočavajući se sa brojnim izazovima, ali i ostavljajući trajan uticaj. Od drevnih vremena, njihova uloga u porodici, religiji i politici bila je duboko ukorenjena u tradicionalnim vrednostima, ali su kroz vekove uspele da se izbore za svoje mesto i u modernom svetu.
U drevnoj Kini, žene su često bile nosioci kulturnih vrednosti kroz odanost porodičnim obavezama i poštovanje konfučijanskih učenja, koja su naglašavala njihovu ulogu u porodici kao centralnu. Međutim, istorija beleži i snažne ženske figure, kao što je Vo Czetjen, jedina žena-car u kineskoj istoriji, koja je u 7. veku uspela da dođe na vlast i vladala uprkos dominantnoj patrijarhalnoj strukturi.
U Japanu, gešte su vekovima predstavljale simbol ženske kulture i umetnosti. Iako su često pogrešno shvatane kao simbol potčinjenosti, one su bile nosioci visoko cenjenih tradicija, posvećene umetnosti, muzici i plesu. Njihov uticaj u kulturi i dalje je prisutan u savremenom Japanu.
Tokom 20. veka, žene u Aziji su se sve više borile za svoja prava, inspirisane globalnim feminističkim pokretima. U Indiji, političarka Indira Gandi postala je jedna od najmoćnijih žena na svetu, vodeći zemlju kroz složene političke i ekonomske promene. Njeno nasleđe ostaje duboko ukorenjeno u istoriji azijskih žena koje su probijale barijere.
Danas, žene u Aziji se suočavaju sa novim izazovima u eri globalizacije i modernizacije. Dok se tradicionalne vrednosti i dalje poštuju, žene su sve više aktivne u politici, poslovanju i društvenim pokretima, boreći se za ravnopravnost i jednaka prava. Na primer, Malala Jusafzai iz Pakistana postala je globalni simbol borbe za pravo na obrazovanje devojčica, nakon što je preživela pokušaj ubistva od strane talibana zbog svog aktivizma.
Nasleđe azijskih žena je kompleksno, ispunjeno borbama, ali i izuzetnim uspesima. Od tradicije do modernosti, one su uspele da oblikuju ne samo svoje zajednice već i svetsku istoriju, dokazujući da su kultura, prava i napredak neraskidivo povezani sa njihovim doprinosima.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Kroz istoriju, žene su često bile na frontovima velikih ratova i revolucija, iako su njihovi doprinosi dugo ostajali u senci. Od drevnih civilizacija do savremenog doba, ratnice i heroine su vodile borbe za slobodu, pravdu i prava svojih zajednica, ostvarujući dubok uticaj na tok istorije.
Jedna od najpoznatijih istorijskih figura je Žana d’Ark, francuska seljanka koja je u 15. veku predvodila francusku vojsku protiv Engleza tokom Stogodišnjeg rata. Njena hrabrost, vizija i verovanje u svoju misiju pretvorili su je u nacionalnu heroinu, a njena žrtva je kasnije kanonizovana kao sveta Žana d’Ark. Njena priča ostaje jedan od najjasnijih primera ženske hrabrosti i upornosti u ratnim uslovima.
U Latinskoj Americi, Manuelita Saenz, revolucionarka iz Ekvadora, bila je bliska saradnica Simona Bolivara u borbi za nezavisnost od španske krune tokom 19. veka. Njena posvećenost revoluciji i sposobnost da organizuje vojne operacije učinili su je ključnim akterom u ovim istorijskim dešavanjima. Saenz nije samo bila ljubavnica Bolivara, već aktivna učesnica u oslobodilačkim borbama, a njen doprinos revoluciji priznaju mnogi istoričari.
Na drugom kontinentu, u Africi, Jaa Asantevaa, kraljica-ratnica iz naroda Ašanti u Gani, povela je pobunu protiv britanskog kolonijalizma krajem 19. veka. Njeno vođstvo u ratu poznatom kao „Poslednji rat Ašantija“ učinilo je da postane simbol otpora i hrabrosti. Iako su njene snage na kraju poražene, Asantevaa je ostala upamćena kao jedna od najznačajnijih žena u istoriji otpora na afričkom kontinentu.
U bližoj istoriji, tokom Drugog svetskog rata, žene su odigrale ključnu ulogu u različitim pokretima otpora širom Evrope. Lik kao što je Ljubov Ševcova iz Ukrajine, članica legendarnog sovjetskog partizanskog pokreta „Mlada garda“, bila je simbol otpora protiv nacističke okupacije. Njena hrabrost i odanost slobodi koštale su je života, ali su je uvele u istoriju kao heroinu. Mnoge žene u okupiranim zemljama borile su se kao špijunke, saboteri i vojnici u tajnim otporničkim organizacijama.
U savremeno doba, Leila Haled iz Palestine postala je simbol borbe za palestinska prava. Iako je kontroverzna figura zbog svoje uloge u otmicama aviona kao dela otpora, njena uloga u oružanim otporima i političkom aktivizmu postavila je temelje za dugogodišnju borbu za nacionalnu nezavisnost. Haledina posvećenost palestinskoj borbi učinila je da postane jedan od prepoznatljivih simbola otpora, kako na Bliskom istoku, tako i u svetu.
Ove žene, i mnoge druge širom sveta, pokazuju da borba za slobodu i pravdu nije rezervisana samo za muškarce. Od ratnica poput Žane d’Ark do savremenih revolucionarki, žene su dale nemerljiv doprinos oblikovanju istorije, često plaćajući visoku cenu za svoju hrabrost i upornost. Njihove priče predstavljaju izvor inspiracije za generacije koje dolaze, pokazujući da se promena može ostvariti, čak i u najtežim okolnostima.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Kroz istoriju, žene su često bile u senci velikih društvenih, političkih i kulturnih promena. Dok su muški vladari, generali i naučnici upisivani u knjige, glasovi žena su uglavnom bili ignorisani ili umanjivani. Ipak, iza mnogih istorijskih dostignuća stoje žene koje su prkosile konvencijama svog vremena, probijale barijere i ostavljale neizbrisiv trag u različitim kulturama širom sveta.
Skrivene figure u istoriji
Jedna od najvećih prepreka sa kojom se suočava istorijska analiza jeste nedostatak adekvatne dokumentacije o životima žena. Mnoge značajne žene nisu bile deo zvaničnih izvora, ali to ne znači da njihov doprinos nije bio važan. U nekim slučajevima, kao što je život Hipatije, filozofkinje iz Aleksandrije, ili kineske pesnikinje Cai Jan, žene su svojim intelektom i umetnošću oblikovale svoje epohe i ostavile primer generacijama koje su dolazile.
Različiti kulturni konteksti
Kada govorimo o ulozi žena u istoriji, važno je uzeti u obzir različite kulturne kontekste. U nekim društvima, kao što su stara Egipatska i Minojska civilizacija, žene su imale relativno visoku poziciju u društvu, dok su u drugim, poput srednjovekovne Evrope, bile svedene na manje vidljive uloge. Žene su često bile čuvari tradicije, znanja i duhovnosti, posebno u plemenskim i matrijarhalnim zajednicama.
Borba za prava i jednakost
Istorijski, mnoge žene su se borile za prava koja danas smatramo osnovnim – pravo na obrazovanje, učešće u političkom životu, imovinska prava, kao i pravo na fizičku i ekonomsku autonomiju. Pokreti poput sufražetkinja u Velikoj Britaniji i SAD bili su ključni u tom procesu. Žene kao što su Emelin Pankherst, Suzan B. Entoni i Simon de Bovoar promenile su tok istorije svojom hrabrošću i vizijom jednakosti.
Prekršene barijere
Bez obzira na prepreke, žene su se isticale u svim sferama života, od nauke i politike do umetnosti i sporta. Žene kao što je Marija Kiri, prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu, pokazale su da se znanje i talenat ne mogu ograničiti polom. U političkom svetu, ličnosti poput Indije Gandi, Margaret Tačer i Golde Meir pokazale su da žene mogu biti uspešni lideri čak i u najizazovnijim vremenima.
Istorija žena je priča o istrajnosti, otporu i borbi za priznanje. Iako su mnoge značajne žene ostale nezapažene u zvaničnim knjigama, njihov uticaj se oseća u svim aspektima društvenog života. Priznavanje i istraživanje interkulturalne ženske istorije je ključno za bolje razumevanje globalnog razvoja i napredovanja ljudskog društva. Ukoliko nastavimo da afirmišemo i osvetljavamo ove skrivene glasove, obogatićemo našu kolektivnu svest i omogućiti budućim generacijama da uče iz primera izvanrednih žena koje su otvorile put ka jednakosti.
„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.
Evropski omladinski centar Vojvodine otpočeo je realizaciju dve grupe obuka koje su u okviru projekta “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”. U sklopu spomenutog projekta održavaju se dve grupe aktivnosti: IT obuke i obuke mekih veština, a sam projekat je deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapanom Balkanu (ReLOaD2) koji finanasira EU, dok sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Prva grupa aktivnosti ima za cilj da osigura unapređenje digitalnih veština NEET mladih ljudi i to kroz realizaciju osnovnih kurseva najtraženijih tehnologija u IT-ju. Prema tome, preko 75 polaznika i polaznica ovih obuka pohađaju: WordPress, HTML i CSS, Bootstrap, PHP i MySQL, SCRUM and SCRUM master, QA software tester, kao i DevOps kurs. Nezavisno od koje oblasti rada NEET mladi žele da se bave, od velikog značaja je da savladaju makar jedan programski jezik.
Druga grupa aktivnosti obuhvata set interpesonalnih veština čija osnova jeste komunikacija sa drugima. Shodno tome, osnovni predmeti tokom ove obuke jesu vrste komunikacije, kao i načini na koje polaznici i polaznice mogu da razvijaju svoje komunikacione veštine i druge veštine koje su u uskoj vezi sa komunikacijom. Takođe, pored komunikacionih veština, na obuci mekih veština polaznici i polaznice radiće i na sledećim veštinama koje su danas od izuzetne važnosti na tržištu rada: rešavanje konflikata, aktivno slušanje, organizacione veštine, raspolaganje vremenom, timski rad, upravljanje kriznim situacijama, upravljanje stresom, kao i pregovaranje. Tokom prvih časova obuke, zaključilo se da budućnost pripada onima koji uspešno savladaju više veština kombinujući ih na kreativan i efikasan način.
Zahvaljujući hibridnom i kombinovanom formatu praćenja nastave, polaznici i polaznice ističu veliko zadovoljstvo jer ukoliko ne mogu da isprate uživo u prostorijama Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Novog Sada, imaju mogućnost da aktivno učestvuju putem aplikacije Slack i Youtube platforme.
Ove dve grupe obuka predstavljaju ključni temelj u procesu pripreme pojedinca za suočavanje sa sve kompleksnijim izazovima u modernom radnom okruženju. U današnjem digitalizovanom svetu, gde tehnološke inovacije kontinuirano oblikuju način poslovanja, poslodavci sve više traže zaposlene koji su sposobni da se prilagode brzim promenama i da koriste različite digitalne alate sa lakoćom i efikasnošću. S druge strane, meke veštine, poput komunikacije, timskog rada, vođenja, empatije i rešavanja problema, ključne su za izgradnju harmoničnih i produktivnih radnih odnosa.
Evropski omladinski centar Vojvodine će u saradnji sa partnerskim organizacijama Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade, realizovati projekat “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”, a koji je deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD2) koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Partnerske organizacije dovele su svoje članove kako bi imali prilike da se upoznaju sa NEET mladima, ali i da nauče nešto novo na predavanju koje je održala Đurđina Mačak ispred Nacionalne službe za zapošljavanje. Prema njenim rečima mladi su prepoznati kao važan resurs naše ekonomije i dosta se radi na poboljšanju njihovog položaja na tržištu rada. Poruka mladima jeste da budu otvoreni za nova znanja i veštine, jer smo i sada svedoci da se mnogi poslovi polako gase. Međutim, razvojem novih tehnologija, digitalne ekonomije i automatizacije procesa stvaraju se novi poslovi za koje se traže i nove veštine. Digitalna pismenost i digitalne veštine su danas neophodne, kao i meke veštine koje će učiniti da se željeni posao i dobije. Đurđina ističe da i savetuje da mladi neprestano rade na svom ličnom razvoju, da stiču i usavršavaju i meke veštine.
Predstavnica partnerske organizacije Novosadske ženske inicijative ističe da je njihov zadatak da se povežu sa organizacijama civilnog društva na lokalnom nivou koje će im pomoći u dosezanju do krajnjih korisnika i korisnica ovog projekta. Napominje da su u stalnoj komunikaciji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, ali i sa drugim institucijama na lokalu koje su značajne za ovaj projekat. Takođe, u okviru projekta preuzeće odgovornost i za poštovanje principa rodne ravnopravnosti, koji je kao peti strateški Cilj održivog razvoja 2030 Ujedinjenih nacija, izuzetno važan u procesu razvoja lokalne demokratije.
Druga partnerska organizacija Poslovi za mlade, već dugi niz godina sarađuje sa Evropskim omladinskim centrom Vojvodine. Konkretno, na projektu “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” sarađuju tako što organizuju ovu, ali i konferenciju poslednjeg dana projekta. Pored toga, zaduženi su i za promotivne aktivnosti ko će koordinisati kao partnerska organizacija. Poslovi za mlade imaju registrovan omladinski medij – Informacije za mlade koji je dostupan u formi internet prezentacije, android aplikacije, Facebook stranice i Instagram naloga (www.informacijezamlade.rs) i sve kapacitete staviće u svrhu ispunjavanja partnerskih obaveza preuzetih u procesu sprovođenja aktivnosti na ovom projektu.
Projekat traje ukupno 9 meseci, dok će tokom 5 meseci biti realizovane dve grupe aktivnosti: IT obuke – imaju za cilj da doprinesu jačanju digitalnih veština mladih; Meke veštine – obuka će doprineti jačanju mekih veština kod mladih, kao i njihovom osnaživanju pri zapošljavanju.
Sveukupni cilj projekta jeste doprinos boljoj ekonomskoj perspektivi NEET mladih u Gradu Novom Sadu.
Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade učestvuju kao partnerske organizacije u projektu “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” čiji nosilac je Evropski omladinski centar Vojvodine, a koji je u okviru Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj. Predstavnica Novosadske ženske inicijative našla se u Futogu, naselju nadomak Novog Sada, kako bi prezentovala projekat “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”. Na sastanku koji je upriličen 25. januara u Futogu sastali su predstavnica Novosadske ženske inicijative, predsednik mesne zajednice Futog, kao i predstavnik udruženja Podrži mlade Futog.
Na samom sastanku prisutni su se upoznali sa projektom Evropskog omladinskog centra Vojvodine “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”, gde kao partneri učestvuju organizacije Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade. Angažovanje mladih ljudi ima ključnu ulogu u jačanju krhkih demokratija i promovisanju široke društvene transformacije na Zapadnom Balkanu. Mladi su vitalni akteri u stvaranju pozitivnih promena u društvu i njihov doprinos može biti od presudnog značaja za izgradnju održive demokratije i prosperiteta u regionu. Ipak, i pored toga, postoji mnogo prostora za unapređenje uključivanja mladih u procese donošenja odluka i aktivno učešće u javnom životu. Potrebno je stvoriti još bolje uslove i mehanizme koji će podstaći mlade da se angažuju i ostvare svoj pun potencijal kao građani društva. Ovo može uključivati pružanje većeg prostora za njihovu participaciju u političkim procesima, bolju podršku za njihove inicijative i projekte, kao i jačanje obrazovnih programa koji ih osnažuju da budu aktivni i odgovorni građani.
Pored toga, na sastanku su predstavljene i dve grupe obuka koje će biti realizovane tokom projekta, IT obuka i obuke mekih veština. Prva grupa aktivnosti, IT obuka, ima za cilj da osigura unapređenje digitalnih veština mladih, te će njih najmanje 30 NEET mladih proći kurs IT pismenosti, WordPress, HTML, Bootstrap and JavaScript kurs, SCRUM and SCRUM master kurs, QA software tester kurs, i DevOps kurs. Kurs „mekih veština“ pruža podršku mladima u njihovoj zapošljivosti tako što im pomaže da razviju svoje kapacitete u skladu sa zahtevima lokalnog tržišta rada i njihovim individualnim potrebama. Ovaj kurs osnažuje mlade ljude, poboljšava njihove šanse za zaposlenje i prilagođava se specifičnim uslovima tržišta rada u njihovoj lokalnoj zajednici. Svi zainteresovani NEET mladi sa teritorije Grada Novog Sada biće u prilici da pohađaju ove dve vrste obuka.
Sveukupni cilj projekta jeste doprinos boljoj ekonomskoj perspektivi NEET mladih u Gradu Novom Sadu koji je u skladu sa tri cilja održivog razvoja UN – kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost i dostojanstven rad i ekonomski rast
Evropski omladinski centar Vojvodine zajedno sa svojim partnerima, organizacijama Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade, realizuje projekat “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”, a koji je deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) koji finansira EU, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Naime, predstavnici partnerske organizacije Novosadska ženska inicijativa organizovali su sastanak 16. januara sa Bobanom Pavlovićem, partnerom iz Udruženja policajaca i građana “Bezbedna zajednica”. Na spomenutom sastanku pružene su informacije o samom ReLOaD2 projektu, kao i o ciljevima koji Evropski omladinski centar Vojvodine, kao nosilac projekta, želi da ostvari u saradnji sa partnerskim organizacijama. Takođe, na sastanku je bilo nešto više reči i o dve grupe obuka – IT obuka i obuka mekih veština, koje očekuju sve zainteresovane NEET mlade sa teritorije Grada Novog Sada. Cilj održanog sastanka je bio da predstavnik Udruženja policajaca i građana “Bezbedna zajednica” Boban Pavlović, putem sajta i profila na društvenim mrežama Facebook i Instagram deli informacije o obukama za digitalne i meke veštine. Zahvaljujući gospodinu Bobanu i udruženju “Bezbedna zajednica” biće obavešten veliki broj ljudi, što će rezultirati dostizanjem do krajnjih korisnika.
Ukoliko se projekat “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” uspešno proširi na veliki broj korisnika, postoji veća verovatnoća da će njegovi rezultati i uticaj biti održivi u dužem vremenskom periodu. Samim tim, dolazi se do zaključka da će planirane IT obuke i obuke mekih veština biti od značajne koristi za dalji karijerni napredak NEET mladih, odnosno mladih koji nisu u procesu obrazovanja, niti su zaposleni, a nisu ni u nekom programu obuke ili edukacije. Upravo to može stvoriti lančanu reakciju u kojoj se podrška i angažovanje mladih nastavlja i nakon završetka samog projekta.
Engleska skraćenica NEET – not in employment, education or training) predstavlja određenu grupu mladih ljudi koji nisu uključeni ni u obrazovni sistem, niti su zaposleni, a nisu ni u nekom programu obuke.
NEET mladi su veoma često suočeni s izazovima kao što su nezaposlenost, socijalna isključenost, i poteškoće u pronalaženju stabilnih puteva ka zapošljavanju ili daljem obrazovanju.
Međutim, ova grupa može uključivati mlade ljude koji su napustili školovanje, nisu uspeli da pronađui posao nakon završetka obrazovanja ili se nalaze u raznim oblicima privremenog zaposlenja.
Razlozi zbog kojih mladi postaju NEET mogu varirati i uključivati faktore kao što su ekonomske teškoće, nedostatak prilika za obrazovanje, nedostatak veština potrebnih na tržištu rada, zdravstveni ili socijalni izazovi, ili nedostatak podrške iz okoline. Organizacije i društvene institucije često rade na razvoju programa i politika kako bi pomogle ovim mladim ljudima da se integrišu u društvo kroz obrazovanje ili zaposlenje.
Evropski omladinski centar Vojvodine će sa partnerskim organizacijama Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade realizovati projekat „Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih“ koji je deo @reload_westernbalkans koji finansira EU, a sprovodi @undp_serbia u saradnji sa Gradskom upravom za sport i omladinu – Kancelarija za mlade.
Istraživanje sprovodimo kako bi saznali šta su tvoje potrebe i na najbolji način dizajnirali bespatne kurseve na koje ćeš moći da se prijaviš u toku januara 2024.
Najmanje 30 NEET mladih, 50% muškaraca i 50% žena, uzrasta od 18 do 30 godina starosti proći će kurs IT pismenosti, WordPress, HTML, Bootstrap and JavaScript kurs, SCRUM and SCRUM master kurs, QA software tester kurs, i DevOps kurs, kao i kurs “mekih veština” kao podršku upošljivosti mladih, kroz osnaživanje kapacitet mladih radi uvećanja njihovih izgleda za zapošljavanje u skladu sa lokalnim kontekstom tržišta rada i njihovim potrebama.
Ovaj upitnik izrađen je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD)“, koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog flajera, kao i rezultati prikazani u njemu, iskljičiva su odgovornost Evropskog omladinskog centra Vojvodine i nužno ne izražava stavove Evropske unije (EU) niti Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Milena Pavlović Barili , talentovana slikarka i pesnikinja, rođena je 5. novembra 1909. godine u Požarevcu. Još u ranom detinjstvu je pokazivala koliko je vešta sa olovkom, ali i sa slovima, dok je još kao petogodišnjakinja čitala novine, učila francuski i italijanski jezik. Milena je u sedmoj godini života pisala stihove o smrti, a tri godine kasnije je savladala u Gracu i nemački jezik. Bila je jedino dete Danice Pavlović, potomkinje najstarije Karađorđeve ćerke Save, i Bruna Barilija, italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara i pesnika.
Milena Pavlović Barili
Slika preuzeta sa linka: https://nmkv.rs/milena-pavlovic-barilli-umetnost-otmenog-duha/
Milena Pavlović Barili je veoma rano počela da izražava svoj talenat za umetnost, bila je izuzetno obrazovana, svestrana i talentovana. Roditelji su je još kao malu devojčicu uputili u razne evropske gradove: Pezaro, Rim, Parmu, Nicu i Bergam. Milena je oduvek pokazivala interesovanje prema slikarstvu i već sa dvanaest godina odlazi u Majerovu školu na časove slikanja. Nakon uspešnog završetka škole slikanja u Lincu, Milena upisuje Umetničku školu u Beogradu 1922. godine. Imala je želju da se i dalje usavršava u nekom od značajnih evropskih centara umetnosti, pa tako u periodu 1926/27. godine pohađala je pripremnu nastavu za Umetničku akademiju u slikarskim školama Blocherer Bosshardt i u Knirir Schule u Minhenu. Tada nastaje Milenino umetničko delo “Autoportret sa majkom”. Milena Pavlović Barili bila je jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke evrope između Prvog i Drugog svetskog rata. Živela je dugo godina u Parizu, a tokom 1932. godine učestvovala na XV izložbi Lade u Beogradu. Iste godine, 29. aprila, samostalno izlaže u Parizu u Galerie Jeune Europe. Takođe, 15. novembra izlaže svoja dela u Galleria d’Arte di Roma u Rimskoj umetničkoj galeriji. Milena se nakon brojnih uspešnih izložba po celoj Evropi, oprostila od iste tokom 1939. godine i otišla za Ameriku. Za vreme Drugog svetskog rata Milena se nalazila u Njujorku, gde je ostala sve do svoje smrti. Jedina je Srpkinja koja je ilustrovala neke od modni časopis Vouge, ali i neke od najpoznatijih časopisa mode kao što su Town and Country, Charm, Glamour i Harper’s Bazar. Pored ilustracija koje su svetski priznate i popularne, Milena je sarađivala i sa italijanskim kompozitorom Gian Carlo Menoti, te je 1944. godine dizajnirala kostime za njegov Balet “Sebastian”.
Milena Pavlović Barili je bila poznata i kao pesnikinja, te je u periodu od decembra 1934. do februara 1936. godine objavila 17 pesama i dva crteža u italijanskom časopisu Kvadrivio. Ova umetnica je napisala ukupno 60 pesama na četiri jezika, odnosno pored srpskog, napisala je 17 na italijanskom, 14 na španskom i 7 na francuskom jeziku. Milena je sve svoje pesme pisala iz unutrašnje potrebe, prenoseći svoja osećanja i misli na papir. Kada je reč o njenom slikarskom umeću, predmeti i simboli se međusobno povezuju na načine koji bude određene situacije ili sećanja, ali ti elementi nisu vezani za stvarni svet, već za umetnikovu maštu, gde se ostvaruje osnovna ideja nadrealizma. Njena umetnost zrači melanholijom, meditacijom i izražajem zabrinutosti na licima likova. Oseća se duboka drama umetnice, kao da svedočimo postepenom umiranju jednog sveta. Uprkos tome što se predmeti često odvajaju od stvarnosti, oni postaju snažni nosioci osećanja i misli koje umetnica želi da prenese, čime njen rad postaje izraz dubokih unutrašnjih doživljaja i vizija. Milena Pavlović Barili je tako ostvarila svoje mesto među svetskim umetnicima, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji umetnosti i ponosno zastupajući srpsku umetnost na međunarodnoj sceni.
Sofija Soja Jovanović rođena je u Beogradu 1. februara 1922. godine i mnogi je smatraju zaslužnom za izuzetan razvoj pozorišta, filma i televizije u Srbiji. Njen deda bio je Paja Jovanović, jedan od najvećih srpskih slikara i tipičan predstavnik akademskog realizma. U svom rodnom gradu završila je osnovnu i srednju školu koju je pohađala na francuskom jeziku. Iako je kao mala bila zainteresovana za muziku i prirodne nauke, Sofija se ipak odlučuje za glumu i pozorište. Upisala je 1941. godine studije glume na dramskom odseku Muzičke akademije koje je uspešno završila 1944. godine, a nakon toga je počela da radi u KUD “Ivo Lola Ribar” gde se prvi put susrela sa rediteljskim poslom. Uspela je da sa još nekoliko kolega i nastavnika osnuje prvi studentski teatar u zemlji – Akademsko pozorište.
Sofija Soja Jovanović
Slika preuzeta sa linka: https://www.rts.rs/lat/tv/rts2/4779007/tv-prozor.html
Sofija je na Festivalu akademskih pozorišta Jugoslavije 1948. godine dobila prvu nagradu za režiju “Sumnjivog lica” Branislava Nušića. Upravo se njegovim delima često bavila tokom svog života, a upoznala ga je kao vrlo mlada u domu svog dede Paje Jovanovića. Sa grupom glumaca iz Akademskog pozorišta prešla je 1950. godine u Beogradsko dramsko pozorište gde je vrlo marljivo radila narednih 14 godina i upravo tu režirala veliki broj dramskih i scensko-operskih predstava. Na taj način ostavila je neizbrisiv trag u Beogradskom dramskom pozorištu, gde je postala sinonim za živopisan humor kroz savremeno tumačenje domaćih komediografa. Sofija Soja Jovanović je prva žena reditelj igranih filmova na ovim prostorima. Pored toga, u periodu od 1949. do 1952. godine radila je kao asistent na odseku glume Pozorišne akademije. Upravo njen prvi film “Pop Ćira i pop Spira”, koji je ujedno i prvi jugoslovenski film u boji, proglašen je za najbolji fim godine, dok je Soja Jovanović nagrađena Zlatnom arenom na festivalu u Puli. Nakon toga usledili su filmovi: “Diližansa snova”, “Dr”, “Put oko sveta”, “Orlovi rano lete”, “Pusti snovi”, “Silom otac”… Osim filmova, njen rediteljski talenat i umetnost se mogao pratiti i preko televizijskih ekrana. Soja je smatrala da je televizija izuzetno specifičan medij koji je razvojem tehnologija postajao sve fleksibilniji i zanimljiviji, stoga joj se i posvetila sa posebnom pažnjom. Upravo iz tih razloga su mnoge njene drame sam vrh televizijske produkcije svih vremena. Među mnogobrojnim televizijskim delima posebno se izdvaja TV film “Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo” iz 1976. godine. Na proslavi 35 godine TV drame upravo ova drama Soje Jovanović je doživela jedan od najvećih uspeha za koju je dobila čak dva priznanja – priznanje za najbolju režiju u tom periodu i prvu nagradu publike. Rediteljka Soja je adaptaciju i režiju serije “Osma ofanziva” smatrala svojim najvećim i najznačajnijim radom na televiziji.
Sofija Jovanović se tokom 50 godina duge i uspešne rediteljske karijere ostvarila u 58 predstava, od toga sedam muzičkih i devet dečijih. Takođe, odličnu rediteljsku formulu uspostavila je i za mjuzikle. Soja je jedan od osnivača festivala komedije “Nušićijada” koji se realizuje svake godine počev od 1967. godine u Ivanjici. Za svoja brilijantna rediteljska ostvarenja dobila je još mnogobrojna priznanja – Specijalnu diplomu Kinoteke za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti, nagradu za režiju na Fesitvalu akademskih pozorišta Jugloslavije, nagradu “Bojan Stupica” i druge. Soja Jovanović je preminula u Beogradu 22. aprila 2002. godine, iza sebe je ostavila neizbrisiv trag u našoj kinematografiji, kao i celokupnoj srpskoj istoriji.
Udruženje studenata tehnike Evrope BEST – BEST Novi Sad (Board of European Students of Technology) iz Novog Sada, organizuje projekat „Dani BESTa” koji je od izuzetnog značaja za Univerzitet u Novom Sadu i koji je podržan od strane naših partnera: Kampster, Knjaz Miloš i grad Novi Sad.
Događaj će se održati u periodu od 8. do 10. decembra 2023. godine.
Nešto o nama…
BEST (Board of European Students of Technology) je Udruženje studenata tehnike Evrope i predstavlja neprekidno rastuću, neprofitnu, apolitičnu i nevladinu studentsku organizaciju. Osnovano je 1989. godine i od tada obezbeđuje komunikaciju, saradnju i razmenu studenata širom Evrope. Danas postoje 85 lokalne BEST grupe raspostranjene u 30 zemlji Evrope. Naš cilj je da pomognemo studentima da postanu međunarodno orijentisani, omogućavajući im bolje razumevanje evropske kulture i razvijanje kapaciteta rada na međunarodnom nivou.
Nešto više o projektu…
Na trodnevnom događaju „Dani BESTa” studenti će imati priliku da slušaju radionice raznih karaktera (“Design thinking: Metoda za kreativno rešavanje problema”, “Veštine javnog prezentovanja: Kako da ti & prezentacija budete kul?”, “CV 101: Korak ka poslu iz snova” su neki od naziva radionica).
Cilj projekta je da se mladima ukaže važnost neformalnog obrazovanja, šta je to što jedan student pored fakulteta može da radi i kako dodatno da se unapređuje. Očekujemo veliki broj studenata koji će steći svest o važnosti neformalnog obrazovanja.
Sve radionice i treninzi su besplatni.
Nešto više o projektu, kao i formu za prijavu možete pronaći na sajtu:
Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo na treću po redu promociju zbirke kratkih priča „I ovo je nasilje“ čiji su autori i autorke mladi pisci i spisateljice koji/e žele da kroz društveno angažovanu kulturu i umetnost podignu svest o problemu psihičkog nasilja u partnerskim odnosima. Promocija zbirke će se održati 5. decembra sa početkom u 18 časova u Kulturnom centru Zrenjanina, na adresi Narodne omladine 1. Ovo je treća po redu promocija zbirke kratkih priča, a prve dve realizovane su u Novom Sadu i Smederevu.
U petak 13. oktobra 2023. godine održan je šesti po redu Sajam sporta i omladine na Novosadskom sajmu u Novom Sadu. Sajam je otvorio Zoran Gajić, ministar sporta Srbije, istučući da je Novi Sad pravi grad sporta, ne samo zbog velikog broja šampiona i odličnih rezultata njegovih sportista, već i zbog izuzetnih organizacija sportskih događaja koje su gotovo uvek na najvišem nivou.
Sajam omladine koji se ove godine održavao u okviru Sajma sporta i omladine, okupio je mlade, omladinske organizacije i njihove saveze u preko dvadeset zona, na inovativne i zanimljive načine gde su mladi videli kako funkcioniše rad omladinskih organizacija. Sajam omladine su na centralnoj bini otvorila plesna udruženja B13 i VIVA DENS, nakon čega je program nastavljen sa veoma edukativnim i korisnim panel diskusijama na sledeće teme:
· Savremeni, novi, studijski programi audiovizuelnih medija – Akademija umetnosti Novi Sad;
· Vizije i pravci razvoja omladine i sporta u Srbiji i Novom Sadu;
· Aktivizam na delu!;
· Karijera po meri mladih.
Paralelno tokom Sajma, održavale su se i dve edukativne zone gde su mladi imali prilike da prisustvuju na teme: Asertivna komunikacija, Design thinking, Karijerno savetovanje, Mediijacija kao veština mladih lidera, psihološke radionice, kao i radionice u oblasti zdravlja mladih, edukacije i prevencije. Na sajmu Sporta i omladine održala se i likovna besplatna likovna radionica gde su svi ljubitelji umetnosti, uz pomoć instruktorka iz Slikaj i Cirkaj, naslikali čuveni sat na novosadskoj tvrđavi.
Pored panel diskusija i edukativnih zona, posetioci su imali mogućnosti i da se zabave u zoni zoni za opuštanje pa tako su se tako oprobali u takmičenju u video igrama, stonom fudbalu i pikadu, ali i da učestvuju u novom sportu – tekbolu.
Sajam je pratio i izlagački deo na kom se predstavilo preko 40 organizacija sa svojim programima i aktivnostima. Organizator Sajma omladine je bio Savez udruženja Novosadski omladinski forum sa organizacijama članicama.
Imate ideju da otpočnete svoj mali biznis, ali ne znate od čega da počnete? Naime, za pokretanje posla vrlo je važno da imate pored sebe dobar biznis plan, jer što je on kvalitetniji, vaše šanse za posao su sve veće-
Ukoliko trenutno radite na pisanju svog biznis plana i koristite ga kao podsticaj za samozapošljavanje, izdvojili smo za vas par saveta kako ne biste napravili greške prilikom sastavljanja rezimea koji ima za cilj da na tri stranice proda vašu biznis ideju.
Za sam početak, najvažnije je da opišete vašu samu biznis ideju, odnosno da opišete proizvod ili uslugu, kao i razloge za njihov odabir. Pored toga, veoma je važno da razradite koncept vaše zamisli, ali i da napišete nešto više o trenutnom nivou vašeg preduzeća. Dok razrađujete vašu ideju da istaknete ciljeve vašeg poslovnog poduhvata. Kako bi vaš biznis plan bio što jasniji i precizniji, neophnodno je navesti i značaj vašeg poslovnog koncepta, odnosno šta ga čini specifičnim na tržišu. Prilikom pokretanja bilo kog biznisa, na samom startu je od posebne važnosti odrediti ciljnu grupu kojoj želite da plasirate vaš proizvod ili pružite uslugu. Osim toga, neophodno je spomenuti i konkurenciju, te prezicnije objasniti koje su vaše prednosti i pogodnosti u odnosu na njih. Kada se piše biznis plan, dosta pažnje posvetite delu o sredstvima, a pod tim se podrazumevaju brojne stavke kao što su: potrebna količina sredstava za pokretanje biznisa, plan kako da stignete do željenih sredstava i detaljno opisivanje za šta će se one upotrebiti i iskoristiti. Deo kod sredstava obuhvata i planiranje razvoja budžeta za naredne tri godine.
Neke od najčešćih grešaka koje se dešavaju prilikom sastavljanja poslovnog plana su nedovoljno poznavanje tržišta, loša procena troškova i prihoda, pogrešna struktura, nerealne pretpostavke, kao i predaja nedovršenog i nejasnog plana.
Autorka: Vanja Urošev
Ovaj autorski tekst nastao je kao rezultat projekta Informisanje i edukacija na temu povećanja zapošljivosti mladih II koji realizuje Omladinska mreža Novi Sad, uz pokroviteljstvo Omladinskog saveza udruženja “OPENS” i Kancelarije za mlade Novi Sad u saradnji sa INFO4Youth platformom.
Za početak je neophodno objasniti šta je freelance? Freelance su honorarni poslovi koje povremeneno obavljaju slobodnjaci, odnosno frilenseri. Mnogi koji su se obrobali u frilensu smatraju da je prednost ovakvog načina rada upravo samostalnost prilikom donošenja odluka. Pod tim se podrazumeva izbor posla, mesto i vreme koje odgovara za rad. Jedna od specifičnosti frilensinga jeste mogućnost angažovanja od strane više organizacija, odnosno frilenser nije usko vezan samo za jednu kompaniju.
Kako biste se oprobali u frilensingu neophodno vam je znanje iz aktuelnih oblasti kao što na primer IT ili marketing, dobro poznavanje engleskog jezika, ali i odlična organizovanost kako biste ispoštovali dogovorene rokove za zadati posao. Mlade ljude najviše privlači fleksibilnost ovakvog načina rada, jer mogu u vreme koje njima odgovara, ali i s bilo kog kraja sveta da obavljaju svoj posao.
Činjenica je da se današnje frilens tržište sve veće. Mnogobrojni su oni koji u frilensu prepoznaju razne benefite ovog načina poslovanja. Frilenseri pronalaze poslove u oblasti informacionih tehnologija, programiranja, grafičkog dizajna, copywritera, virtuelnog asistenta, nastavnika stranih jezika, kao i marketing stručnjaka. Početak vaše frilenserske karijere možete započeti bilo kada, tako što ćete otvoriti nalog na jednoj od mnogobrojnih freelance platformi. Kada to uradite, potrebno je da unesete svoje iskustvo, sposobnosti, veštine i ostale informacije koje bi poslodavcu bile od značaja. Ne zaboravite da je iskrenost na prvom mestu!
Autorka: Vanja Urošev
Ovaj autorski tekst nastao je kao rezultat projekta Informisanje i edukacija na temu povećanja zapošljivosti mladih II koji realizuje Omladinska mreža Novi Sad, uz pokroviteljstvo Omladinskog saveza udruženja “OPENS” i Kancelarije za mlade Novi Sad u saradnji sa INFO4Youth platformom.
Volontiranje podrazumeva dobrovoljni rad na određen period bez novčane naknade, te svrha ove vrste rada podrazumeva opšte dobro odnosno društvenu korist, a nikako profit. Ovo je vrlo važno istaći, jer su mladi danas veoma zbunjeni kada je u pitanju ovakva vrsta aktivnosti povezujući je sa stručnom praksom ili probnim radom u nekoj organizaciji.
Odmah na samom početku, postavlja se pitanje „Zašto je važno volontirati?“. Treba početi od činjenice da su volonterska iskustva vrlo često jedan od uslova pri konurisanju za mnoge stipendije, prakse ili poslove. Pod tim se podrazumeva društveno angažovanje u organizacijama, učestvovanje ili volontiranje na raznim aktivnostima, događajima i manifestacijama. Time dobijate značajnu prednost koja vas može odvojiti od drugih ljudi prilikom konkurisanja za željenu radnu poziciju. Ponekad neće to biti samo prednost, već i uslov, jer je danas sve veći broj poslodavaca koji izuzetno cene iskustvo koje su kandidati stekli volontiranjem.
Volontiranjem se stiču nove veštine, ali i rešavaju velike životne nedoumice kao što je pitanje buduće karijere. Upravo kroz dobrovoljni angažman često je moguće besplatno steći stručna znanja i sposobnosti, a upravo to je vrednije od bilo kakvog honorara. Sticanje radnih navika, odgovornosti, dobra organizacija i komunikacija sa ljudima su samo neki od benefita koje vam može doneti volontiranje.
Svesni smo činjenice da je u današnje vreme teško pronaći posao, posebno mladim ljudima. Glavni problem prilikom pronalaska posla jeste radno iskustvo. Upravo kod nekih pozicija volonterski angažman vam daje prednost pri zapošljavanju u odnosu na neke druge koji su u sličnoj situaciji kao vi. Na kraju, volontiranje vam u životu može doneti nova poznantstva i kontakte, prijatelje, a možda potencijalne saradnike.
Autorka: Vanja Urošev
Ovaj autorski tekst nastao je kao rezultat projekta Informisanje i edukacija na temu povećanja zapošljivosti mladih II koji realizuje Omladinska mreža Novi Sad, uz pokroviteljstvo Omladinskog saveza udruženja “OPENS” i Kancelarije za mlade Novi Sad u saradnji sa INFO4Youth platformom.
Podsećamo da je danas poslednji trenutak da se prijavite na Youth Rights Talks, jedinstven događaj koji u fokus stavlja glas mladih i njihova ljudska prava, a koji se ove godine održava u sredu 2. novembra u Prostoru Miljenko Dereta od 11 časova pod sloganom #MiromMiriše. Youth Rights Talks je događaj koji već petu godinu zaredom mladima pruža prostor da slobodno iznesu i izraze svoje stavove o aktuelnim društvenim problemima, da se sagleda i čuje perspektiva mladih, njihovi pogledi, mišljenja i lične priče.
Ovogodišnja centralna tema događaja je MIR: mir u svetu, mir u kući, u porodici, na poslu, mir u nama samima – sve su to teme kojima ćemo se baviti, sa posebnim fokusom na ulozi mladih u očuvanju mira i sigurnosti. Među stotinu učesnika i učesnica očekujemo mlade ljude iz čitave Srbije, predstavnike međunarodnih organizacija, donosioce odluka i institucije koje se na nivou politika bave pitanjima, problemima i budućnošću mladih u Srbiji.
Mladi na događaju mogu učestvovati na dva načina – kao govornici/ce, i kao aktivna publika. Govornici/ce će imati priliku da ispričaju svoju priču na jednu od tema ovogodišnjeg YRT2022 na događaju uživo, dok će publika biti deo događaja aktivno učestvujući u panelima i diskusijama, izložbi, kao i sporednim edukativnim sesijama.
Bilo da žele da govore ili da prisustvuju na događaju, prijave su otvorene najkasnije do 29.10. u ponoć na linku: https://forms.gle/v9UM1BvCghKxSTFP7
Zvanični jezik događaja je srpski. Događaj je pristupačan osobama sa invaliditetom, sa obezbeđenim tumačenjem na srpski znakovni jezik.
Dođite da zajedno stvaramo svet koji mirom miriše!
Youth Rights Talks 2022 organizuje Beogradski centar za ljudska prava u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji.
Kada bismo želeli da napravimo spoj lingvistike, feminizma, psihologije i baleta, jedina osoba koja bi nas asocirala na date pojmove bila bi Svenka Savić.
Novosađanka rođena 1940. godine u Gospođincima, decenijama je aktivna kada je reč o rodnoj ravnopravnosti i ženskim pravima. Osnovne akademske studije završila je 1964. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, u oblasti srpskog jezika i književnosti, a magistrirala je pet godina kasnije u oblasti lingvistike. Kao studentkinja, bila je članica Baletskog Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Godinu dana je provela Lenjingradu (današnjem Sankt Peterburgu) na usavršavanju u Lenjingradskoj baletskoj školi, u oblasti metodike baleta, i dobila zvanje nastavnice klasičnog baleta. Po povratku u Novi Sad, godinu dana predaje u Baletskoj školi, a doktorsku disertaciju iz psihologije odbranila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ova sinergija lingvistike i psihologije usmerila ju je da se dalje usavršava. Tako je 1979. godine otišla u Sjedinjene Američke Države da bi se na odseku za psihologiju Univerziteta u Berkliju, kao dobitnica Fulbrajtove stipendije, bavila razvojnom psiholingvistikom.
Čini se da je čitav radni vek posvetila upravo psiholingvistici, pa je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu bila redovna profesorka od 1978. godine na predmetima Uvod u lingvistiku, Analiza diskursa, Psiholingvistika i Jezik i rod. Jedno vreme bila je gostujuća profesorka na predmetu Jezik i rod na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kao i na predmetu Komunikacija i funkcionalni stilovi na Filozofskom fakultetu u Nišu. Ipak, mnogo duže se nalazi na poziciji koordinatorke Asocijacije centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja pri Univerzitetu u Novom Sadu. U okviru asocijacije učetvovala je u istraživačkim projektima – Psiholingvistička istraživanja, Životne priče žena u Vojvodini i Škola romologije.
Jedan period provela je i kao koordinatorka udruženja pod nazivom Ženske studije i istraživanja ,,Mileva Marić Ajnštajn’’, a poslednjih nekoliko decenija članica je Udruženja za primenjenu lingvistiku.
Do sada je napisala oko 20 knjiga, a za knjigu Balet 1994. godine dobila je nagradu Laza Kostić. Kako sama kaže, teorijski i praktični aspekt igre, plesa i baleta za nju predstavljaju, ne samo hobi, već i profesiju.
Kada je reč o rodno osetljivom jeziku, održala je preko 500 događaja na prostoru bivšeg srpskohrvatskog govornog područja. Za aktivnost na ovom polju 2003. godine dobila je nagradu Izvršnog veća Vojvodine za razvoj rodne ravnopravnosti.
Godine 2010., postala je prva profesorka emerita Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a 2017. godine uručena joj je nagrada za životno delo koju Udruženje baletskih umetnika Srbije dodeljuje zaslužnim umetnicima u oblasti umetničke igre.
Autorka: Aleksandra Jovanović
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Pozivamo vas da u sredu, 02. novembra 2022. godine, prisustvujete teorijskim i praktičnim obukama koje se realizuju u okviru programa Mladi – Bezbednost i prevencija 2022, koji se bavi temom bezbednosti mladih u Novom Sadu.
Obuke će se održati u terminu od 16:30 do 18:00, u Omladinskom centru OPENS (Bulevar Despota Stefana 5, Kineska Četvrt).
Ciljevi obuke su:
• Predstavljanje trenutne situacije i statistike u društvu u pogledu nasilničkog ponašanja;
• Osmišljavanje potencijalnih načina uključivanja različitih aktera u smanjenje nasilničkog ponašanja u društvu.
Kako biste prisustvovali ovoj obuci neophodno je da popunite prijavu koja se nalazi na sledećem linku:
U moru informacija i širokoj ponudi mogućnosti koje nam svet rada i obrazovanja pružaju, postaje sve teže doneti karijernu odluku. Kako bi pomogli mladima da se snađu u svetu prepunom informacija i mogućnosti, BOŠ Karijera pruža korisne informacije o svetu rada kroz bazu zanimanja, pomaže mladima da prepoznaju svoja interesovanja i sposobnosti radeći testove osobina, veština i interesovanja, upoznaje mlade sa studijskim programima različitih obrazovnih ustanova kroz adresar državnih i privatnih fakulteta i visokih škola, i na kraju, pruža podršku u donošenju karijernih odluka nudeći usluge onlajn karijernog vođenja i savetovanja.
Ono čemu se posebno radujemo, jesu nove usluge karijernog savetovanja. Beogradska otvorena škola sada nudi individualno karijerno savetovanje za sve mlade, onlajn (putem ZOOM-a ili neke druge onlajn platforme) ili uživo – u prostorijama Beogradske otvorene škole. Ove usluge su potpuno besplatne i ne postoji ograničenje u broju konsultacija koje neko može zakazati.
Sa našom savetnicom možete da razgovarate o različitim karijernim nedoumicama – od pitanja izbora srednje škole ili fakulteta, odabira budućeg zanimanja ili promenama dosadašnjih izbora.
Odnos korisnika i savetnice u ovom procesu je prožet pružanjem podrške i razumevanja ali i pružanjem informacija o prilikama koje korisnici mogu da iskoriste. Na kraju, savetnica ohrabruje korisnike da samostalno donose odluke i usmerava ih ka različitim mogućnostima, koje mu omogućavaju da razviju svoje pune potencijale. Individualne konsultacije su prilagođene potrebama svakog korisnika/ce, i on/a sam/a bira prioritete o kojima želi da razgovara.
Ukoliko imaš izazova u donošenju karijernih odluka, BOŠ tim ti stoji na raspolaganju! Za usluge individualnog savetovanja se možeš prijaviti preko mejla savetnica@bos.rs!
Čekamo te!
Važne napomene:
Zakazivanje je obavezno;
Karijerno savetovanje ne podrazumeva testove profesionalne orijentacije;
Osoba koji zakaže konsultacije se mora lično pojaviti na sastanku (nije moguće učešće roditelja, staratelja, drugih članova porodice, nastavnika ili prijatelja)
Deveti put po redu Savez studenata Fakulteta organizacionih nauka, pod pokroviteljstvom Fakulteta organizacionih nauka i Centra za edukaciju i razvoj omladine Beograda, organizuje sportsko- edukativni projekat SportBizz. Ovaj projekat organizuje se sa ciljem da se učesnici kroz razgovore sa stručnjacima iz sfere sporta i trenutnim ili bivšim sportistima upoznaju sa menadžmentom u sportu i saznaju šta se nalazi sa druge strane medalje.
Projekat se ove godine održava od 27. do 29.maja u Štark areni, a učesnici će kroz tri dela imati priliku da se zabave, oprobaju u sportskim turnirima i upoznaju sa vrsnim stručnjacima iz ove profesije. Ove godine, projekat SportBizz ima i humanitarnu stranu te će se sav prikupljen novac od kotizacija donirati fondacijama „Pomoć srpskoj deci“ i „Zajedno za mlade – prof. dr Danica Grujičić“.
Prvi dan projekta otpočeće svečanim otvaranjem 27. maja u Štark areni, nakon kojeg sledi panel- diskusija na temu „Druga strana medalje“. Šta se nalazi sa druge strane medalje? Čega sve jedan profesionalni sportista ili trener treba da se odrekne kako bi se našao u samom vrhu? Koje su prednosti, a koje mane profesionalnog bavljenja sportom? Na ova i još mnoga druga pitanja delegati će imati priliku da čuju odgovor od najzvučnijih imena iz sveta sporta.
Drugi dan projekta, 28. maj, rezervisan je za edukativno-zabavni i sportski deo. Tradicionalni sportski kviz – KvizzBizz i ove godine izdvojiće pasionirane ljubitelje sporta i one koji pomno prate sva dešavanja. Timovi sačinjeni od četiri osobe nadmetaće se jedni protiv drugih, a kao i uvek – pobednik može biti samo jedan tim. Simboličnom kotizacijom svako prijavljen moći će da doprinese humanitarnom delu projekta. Oni koji su zainteresovani za akciju, imaće priliku da se oprobaju u sportskom delu projekta koji obuhvata turnire u odbojci, basketu i futsalu i tako se takmiče zajednu od vrednih nagrada. Sportski projekat ne može da prođe bez najvažnije sporedne stvari na svetu – fudbala, te će drugi dan biti zaokružen zajedničkim gledanjem finala Lige Šampiona.
Poslednji dan, 29. maj, predstaviće polufinaliste i finaliste svih sportova, a zatim i najbolje, pobedničke ekipe, a svi prisutni moći će da uživaju i u revijalnoj utakmici između članova Saveza studenata Fakulteta organizacionih nauka i asistenata sa ovog fakulteta.
Za sportski turnir potrebno je prijaviti se u ekipama: • Odbojka: 6 igrača, 3 izmene, najmanje 2 devojke na terenu, kotizacija 3.500 rsd; • Futsal: 4 igrača, 3 izmene, 1 golman, kotizacija 3.500 rsd; • Basket: 3 igrača, 2 izmene, kotizacija 2.000 rsd.
Prijave su otvorene od 17. do 22. maja. Više informacija o projektu možete pronaći na Facebook i Instagram stranici Saveza studenata Fakulteta organizacionih nauka.
Iz Saveza poručuju da su vrata svima otvorena i pozivaju te da se prijaviš, naučiš nešto novo, zabaviš i na taj način budeš human.
Akademija poslovnih veština 5.0 će biti realizovana uživo, a učesnice će biti isključivo žene. 25. i 26. decembar 2021. godine u Centralnoj zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu.
Događaj će biti realizovan uživo, uz poštovanje svih epidemioloških mera koje su na snazi.
Žena, ženi treba da bude najbolji prijatelj. U koordinatnom sistemu žena, ne sme da vlada segregacija na osnovu bilo kakve stavke kompleksne i manje kompleksne. Svakako, postoji i dosta mizoginih žena, to je mnogo veliki problem, jer onda vrlo lako možemo da dođemo do zaključka da zapravo nemamo pravo na borbu za ravnopravnost sa muškarcima, kada među nama postoje trule jabuke.
Svele smo naš roze svet na izgled, godine, strije, bore itd. i time nesvesno pravdale u nekoj meri mizogine muškarce, umesto da budemo jedna drugoj oslonac i potpora.
Međutim, studentkinje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu su pokazale da ipak mislimo jedna na drugu u određenoj meri i da se pomažemo koliko god je to moguće. Naime, koleginice su došle na jednu sjajnu ideju da u toaletima Filozofskog fakulteta budu dostupni za korišćenje besplatni higijenski ulošci i time daju poruku da neko misli na njih za vreme menstrualnog ciklusa, a isto tako želele su da daju jasnu poruku kako našem Univerzitetu u Novom Sadu, tako i drugim univerzitetskim centrima Srbije i regiona da misliti na nekoga nije teško.
Autorka: Branka Radaković
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2021. godini.
Milica Tomić, žena koja je umela da putuje kroz vreme, u budućnost. Čak i tada, shvatala je važnost emancipacije žena, neznajući kakve će to tragove ostaviti u istoriji ženske kulture Novog Sada.
Mnogo je teško biti drugačiji i mnogo je teško ostati istrajan u svojoj jedinstvenosti, ova žena nije znala za granice, a naročito ne za granice koje su postavili muškarci, te onemogućili iskazivanje i bitisanje žena u potpunosti. Milica Tomić je dokazala suprotno i pokazala je da se ne mora igrati po muškim pravilima. Časopis “Žena”, koncept je osmislila jedna dama koja je bila vrlo informisana u svetske feminističke tokove i iste pokušala da prišije u patrijarhalni diskurs Novog Sada. Časopis je redovno izlazio u periodu od 1911. do 1922. godine i bio je oplemenjujuća nota u to doba. Taj časopis je bio drugačiji, može se reći na isti način kao što je i biti žena bilo potpuno drugačije u svakom smislu te reči. Međutim, ova heroina nije svoju hrabrost usmerila samo na ispisivanje hartije, već je radila i na podizanju svesti o važnosti obrazovanja žena i da je biti obrazovana žena jedan od preduslova za napredak njene ličnosti i pokazivanje potpune magije. Svoje znanje i sposobnosti je nesebično delila. Pokazala je da svet krojen po muškim merama i standardima čeka na žene da ga prekroje i daju svoj lični doprinos.
Autorka: Branka Radaković
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2021. godini.
U periodu od 28. do 30. septembra 2021. godine, u Studentskom odmaralištu „Ratko Mitrović“ na Zlatiboru uz podršku Ministarstva omladine i sporta, održaće se 4. po redu kongres pod nazivom OPENS FundCon 2021 – Autostoperski vodič kroz fandrejzing.
Кako je pandemija korona virusa unela drastične i trajne izmene u poslovanju organizacija civilnog društva i nametnula nova pravila „igre “, ovogodišnji slogan 4. nacionalnog kongresa je „Autostoperski vodič kroz fandrejzing“. Кroz tri ustaljena segmenta (teme) – fandrejzing, marketing i ljudski resursi odabraće se teme i govornici koji će da odgovore na nove trendove – agilno poslovanje / upravljanje, ljudski resursi u neprofitnim organizacijama, digitalna transformacija / alati u poslovanju i društveno odgovorne teme u marketing kampanjama.
Kongres je namenjen prvenstveno predstavnicima organizacija civilnog društva koje posluju neprofitno i fokusirani su na mlade. Takođe, pravo učešća imaju i predstavnici civilnog sektora koji posluju neprofitno bez obzira na ciljnu grupu sa kojom rade, ali i predstavnici institucija koje rade za ili sa mladima.
Osnovni cilj Kongresa jeste stvaranje prostora za jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva u cilju njihove održivosti. Кao posebna tema ove godine biće omladinska infrastruktura – omladinski centri i predstavljanje studije izvodljivosti uspostavljanja mreže omladinskih centara u Srbiji uz prezentaciju OPENS modela (Omladinski centar OPENS)
Za sve učesnike konferencije obezbeđen je besplatan smeštaj i prevoz, a možete se prijaviti putem LINKA.Prijave su otvorene do 20. septembra 2021. godine. Da biste bili učesnici konferencije, važno je da imate više od 18 godina.
Više o ovogodišnjem kongresu, temama i govornicima pratite na OPENS sajtu i OPENS profilima na društvenim mrežama ( @opens.rs )
Događaj će se realizovati u skladu sa važećim epidemiološkim merama koje su trenutno na snazi na teritoriji Republike Srbije.
Kada otvorimo knjigu ženske istorije Novog Sada, možemo pročitati mnogo značajnih, poznatih i manje poznatih imena žena, koje su branile ono što njima pripada, ravnopravnost. Nisu tražile privilegije, pa i veća prava od muškaraca, ne, tražile su samo da budu jednake. Borile su se za sebe, želevši da obistine potajne snove u sferama koje nisu uključivale samo varjaču, krpu i domaćinstvo. Sfere interesovanja Novosađanki, bile su mnogo više i veće od patrijarhalnog načela dobre žene, a to su ekonomska nezavisnot, pravo glasa, pravo na obrazovanje i pravo na izbor. Nisu bile sebične, te mislile samo na sebe, baš naprotiv pripremale su i kreirale pravednije društvo radi ravnopravnijeg položaja žena u budućnosti u Novom Sadu.
Svojom odlučnošću, hrabrošću i požrtvovanošću dale su ogroman zadatak nama, njihovim naslednicama, da ih ne izneverimo i nastavimo istim putem koji su one započele putovanje feminizma u Novom Sadu. Zato budimo hrabre, odlučne i požrtvovane u nameri da naš Novi Sad bude grad koji pruža jednaka prava, mogućnosti i podiže samopouzdanje devojčicama, devojkama i ženama, jer su rođene kao pripadnice roze pola.
Autorka: Branka Radaković
Projekat “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2021. godini.
Još tri dana ostalo je do jednog od najuzbudljivijih sportskih događaja u Srbiji ove sezone. Novi Sad će prvi put u istoriji biti domaćin Evropskog prvenstva u planinskom biciklizmu koje će biti održano od 12. do 15. avgusta na Petrovaradinskoj tvrđavi gde nas očekuje500 učesnika iz 44 evropske zemlje, Porodični dan uz trku za najmlađe, kao i pregršt dodatnih sadržaja.Ulaz na prvenstvo biće besplatan za sve posetioce.
Ljubitelji biciklizma, porodice sa decom, mladi, ali i stariji posetioci moći će da osete adrenalin i otkriju na koji način planinski biciklizam pomera lične granice i budi zdrav sportski duh. Staza kojom će takmičari voziti nalazi se na srednjovekovnojPetrovaradinskoj tvrđavi, što ovo takmičenje čini jedinstvenim u odnosu na druga koja se mahom održavaju na planinama i u šumama.
Petrovaradinska tvrđava odabrana je kao lokacija zbog koje će i sama trka biti vrlo atraktivna. Staza se delom pruža po bedemu tvrđave, vodi kroz podzemne tunele, a takmičari prolaze tik uz posetioce, pa će za mnoge to biti novo iskustvo u vožnji.
Na Evropsko prvenstvo u Novi Sad stižu i takmičarke iz Švajcarske koje su na Olimpijskim igarama u Tokiju osvojile medalje – Jolanda Neff (zlatna medalja), Sina Frei (srebrna medalja) i Linda Indergand (bronzana medalja) te ćemo biti u prilici da vidimo njihovo umeće i uživo.
Iz Turističke organizacije Novog Sada koja podržava Evropsko prvenstvo u cilju promocije i razvoja turističkog potencijala grada, već sada imaju podatke o rezervacijama smeštaja stranih reprezentacija. U pitanju su reprezentacije Norveške, Švedske, Francuske, Austrije, Belgije, Danske, Lihtenštajna, Holandije, Španije, Švajcarske, Crne Gore, Bugarske, BiH, Austrije, Mađarske, Hrvatske, Severne Makedonije, Italije, Češke, Poljske.
Tokom prvenstva u Novom Sadu boraviće i predstavnici inostranih medija koji će kroz svoje izveštaje i reportaže prikazati javnosti u svojim zemljama prednosti i suštinu Novog Sada kao grada kojeg treba posetiti.
Evropsko prvenstvo organizuju Biciklistički savez Srbije, Biciklistički klub Novi Sad i Vojvođanska asocijacija biciklističkih klubova. Takmičenje su podržali Grad Novi Sad, Pokrajinski sekretarijat za sport, Ministarstvo omladine i sporta i mnogi drugi.
Žena, ženi podrška i saveznik. Žene su oduvek prepoznavale potrebu da se ujedine i međusobno pomažu, te je tako iz te prirodne pojave udruživanja proistekla ideja stvaranja organizacije žena.
Prva organizacija žena u Srbiji, nastala je u Vojvodini iz vrlo jasnog razloga. Vojvodina je u 19. veku bila deo Austrougarske, pa samim tim žene su uživale malo veća prava nego što bi ih posedovale da je Vojvodina bila deo Srbije.
U srpskoj Atini, 16. decembra 1865. godine Marija Fradl uputila je javni poziv svim Novosađankama da se udruže radi okupljanja grupe žena, koje bi imale za cilj da se bave dobrotornim radom. Ovaj poziv je bio veoma lepo prihvaćen, međutim prva prava organizacija koja je pomagala siromašnim devojkama da se obrazuju bila je organizacija “Novosatkinja” koja je osnovana 1866. godine. Novosađanke su dale lep primer, a najlepše od svega je što su taj primer počele da slede žene iz drugih gradova Vojvodine, tako da su na taj način Novosađanke uspele da okupljaju žene imajući isti cilj da budu podrška jedna drugoj i da pruže pomoć jedna drugoj.
Autorka: Branka Radaković
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2021. godini.
Svakodnevno ste okupirani obavezama te prosto zaboravite da edukaciju i zabavu možete kombinovati. Na taj način učenje postaje daleko lakše, a u isto vreme istinski produktivno! Koji je jedan od najboljih načina da se zabavite? To je upravo ono što većini ljudi, pored dobre kondicije i zanimacije, obezbeđuje filter za izbacivanje negativne energije. SPORT! Zato i ove godine, osmi put po redu, Savez studenata Fakulteta organizacionih nauka organizuje SportBizz!
Ovaj jedinstveni projekat drugačiji je po tome što kombinuje dva, naizgled, potpuna ekstrema – sportski i edukativni.
Cilj projekta jeste da učesnici suštinski razumeju sportski menadžment i način njegove primene u svim sferama života kroz interakciju sa najvećim sportistima i sportskim stručnjacima, a ujedno i da se zabave. Ovogodišnja tema SportBizz-a je „Probudi pobednika u sebi”, a on će se realizovati 13. i 14. jula.
Prvi dan projekta održaće se u GO Vračar. Kroz interaktivna predavanja, učesnici će imati prilikuda se upoznaju sa sportskim vekom i trnovitim putem jednog sportiste. U nastavku dana, imaće priliku da prisustvuju panel diskusiji na temu „Driblaj ili asistiraj” koja je mnogo više od jedne odluke na utakmici. Predstavlja način rezonovanja životnih situacija i kako doći do uspeha.
Osloniti se samo na sebe ili imati očekivanja od drugih, zadržati uspeh ili ga podeliti?! Za kraj prvog dana, tu je već tradicionalni KvizzBizz gde će takmičari imati priliku da u grupama rešavaju pitanja iz sveta sporta i na taj način osvoje vredne nagrade.
Sportski, odnosno takmičarski deo, pod nazivom „Savezove sportske igrе”, predviđen je za 14. jul, kada će delegati imati priliku da se oprobaju u timskim sportovima – fudbalu, košarci i stonom tenisu, na terenima Studentskog grada.
Ceo projekat je humanitarnog karaktera, te će kotizacije za učestvovanje u KvizzBizz-u, kao i turnirima u fudbalu, košarci i stonom tenisu biti simbolične, a nakon projekta celokupan iznos biće doniran Paraolimpijskom komitetu.
Savez studenata Fakulteta organizacionih nauka te poziva da svojim učešćem oplemeniš ovaj projekat, a zauzvrat možeš očekivati sjajne savete koji ti mogu biti od izuzetnog značaja, kako u poslovnom, tako i u privatnom životu, a ujedno se možeš i sjajno zabaviti.
Prijave će biti otvorene od 6. do 10. jula. Više informacija o projektu možete pronaći na Facebook stranici, kao i na Instagram profilu Saveza.
Još jednim programom inkubacije ideja mladih ali i podizanja nivoa njihovih znanja i veštine Zeleni inkubator je podržao ideje i razvoj 16 mladih ljudi u njihovom nastojanju da se pripreme i uđu realizaciju ekoloških predavanja, prezentacija filmskih večeri i diskusija. Zeleni inkubator je program podrške za mlade aktivne i zainteresovane za unapređenje svesti u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja koji se održava u Omladinskom kreativnom centru OKCe.
Projektom podrške mladima Zeleni inkubator, uspeli smo da postignemo osnaživanje vršnjačkih edukatora i omladinskih radnika, aktivista i pokretača konkretnim znanjima i veštinama, naravno uz vrednosti naše srpske kulture i održivog razvoja. Cilj projekta je bio da podigne
Ovim povodom, održano je više različitih predavanja, radionica, diskusija i projekcija ekoloških filmova koje su organizovali polaznici Zelenog inkubatora. Programi su održavani i onlajn.
Posetioci su bili uglavnom deca i mladi, ali su nam se pridruživale i komšije svih starosnih grupa.
Pratite nas na društvenim mrežama kako ne biste propustili naredni ciklus podrške za Zelene ideje.
Muzej Vojvodine vas poziva da se priključite edukativnom volonterskom programu pod nazivom „Teatrić Muzeja Vojvodine“ Program je namenjen deci i odraslima, i ima za cilj da na inovativan način interpretira kulturnu baštinu putem lutkarskih predstava i posetom dela postavke Muzeja.
Volonteri će biti u direktnom kontaku sa pedagodškom službom Muzeja i sa njima realizovati predstave tako što će biti deo lutkarske predstave kroz scenografiju, muziku i glumu Poziv je više nego idealan za sve koji su zainteresovani za pedagoški rad, glumu, umetnost i kulturu.
Poziv je otvoren do 31. marta, a već u utorak, 06.03.2021. će se održati kraća obuka za prijavljene volontere. Predstave će se održavati subotom u prepodnevnim časovima i radnim danima po dogovoru
Међународни дан жена или, колоквијално, 8. март (Осми март), дан је посвећен женама и слави се сваке године 8. марта. Овај дан је настао као дан борбе за женска људска права, односно дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.
Званични подаци Републичког завода за статистику показују да је од почетка 2021. године шест жена страдало од руку партнера. Поред тога што се теже запошљавају, да би имале исту плату као мушкарци, година би требала да има 13 месеци.
Многе организације у свету обележавају Међународни дан жена предавањима и акцијама са циљем промовисања равноправности и даљег унапређења женских и људских права.
Новосадска женска иницијатива, на Међународни дан жена 2021. године, у Културној станици Свилара, у оквиру пројекта Fighh4Woman који је подржала Амбасада Краљевине Холандије у Републици Србији, организовaла je округли сто под називом ”Равноправне” на ком су представљене досадашње реализоване активности иницијативе али и представљени остварени резултати.
Са учесницама округлог стола разговарало се на различите теме у области равноправности полова, положају жена, али и плановима за наредне активности.
Округли сто модерирала је програмска координаторка Наташа Игић, а учешће на округлом столу узеле су:
– Председница Скупштине Града Новог Сада, Јелена Маринковић Радомировић
– Представница женске одборничке мреже Скупштине Града Новог Сада – Лена Нешовић
– Представницe Амбасаде Краљевине Холандије у Републици Србији – Александра Калинић, Anne-Siestske Brinks
– Центар за социјални рад – Руководитељка Сигурне женске куће у Новом Саду, др Нада Падејски Шекеровић
– Удружење грађана ”Слобода нема цену”, Добрила Марковић
– Центар за друштвени развој „Comlplexus“, Едит Вереш
– Институт за медијацију, преговарање и јавне политике – Светлана Прокић
– Новосадска женска иницијатива, Милана Берић
– Социолошкиња, Ана Патаки
Закључци који су донети у радном делу састанка актера округлог стола, у областима родне равноправности, заштите жена од дискриминације и родно заснованог насиља, теме којима је потребно бавити се кроз целогодишње програмске активности.
Превентивне активности, у контексту заштите од родно заснованог насиља потребно је реализовати на време како би се почели мењати стереотипи, те да је родна равноправност ствар промене у понашању сваког од нас.
Учеснице округлог стола осврнуле су се на присутност насиља у породици током пандемије и изолације. Не бележи се статистички значајан пораст насиља у породици, али ситуација са излоацијом и кризом која се тиче коронавируса, допринела је већој анксиозности, до тога да је више проблема у међуљудским односима.
Један од најважнијих закључака који је донет, је тај да је потребно веће умрежавање како организација које реализују активности у области превенције насиља, едукација деце и младих, оснаживање жена, али и умрежавање са институцијама и доносиоцима одлука на свим нивоима.
Новосадска женска иницијатива основана је маја 2010. године, иницијатива активности ради на институционалном оснаживању механизама за остваривање родне равноправности кроз различите едукативне програме, промовише концепт равноправности полова и политике једнаких могућности за све грађанке и грађане. Спроводимо конкретне акције које доприносе елиминацији насиља над женама, стварању услова за запошљавање и самозапошљавање жена.
Može se reći da istorija ljudskih prava počinje oko 539. godine pre nove ere, sa Kirom Velikim. On izdaje Kirov valjak-dokument kojim svi dotadašnji robovi postaju slobodni, a svaka osoba dobija pravo da bira svoju veru. Ipak, istorija nam govori da su vladari često nalazili načine da ugrožavaju i ne poštuju tuđe slobode i prava. Vremenom, pisani su različiti dokumenti, koji su se različito poštovali i trajali. Oni su i dalje drugačije tretirali određene grupe. Sam Drugi svetski rat je značio borbu između jednakosti i netolerancije. Nacistički sistem odredio je Jevreje, Slovene, Rome, homoseksualce i druge grupe kao, takozvane, neprijatelje. Spekuliše se da je tada umrlo između 70 i 85 miliona ljudi. Otprilike 3% svetske populacije. Počinjeni su ratni zločini, genocid, zločini protiv čovečnosti. Ljudska prava nikad nisu bila bliža svom kraju.
Javila se potreba za promenom. Na sastanku predstavnika 50 država u San Francisku, 1945. formirane su Ujedinjene nacije. Cilj je bio da se povrati vera u osnovna ljudska prava. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima usvojena na Generalnoj skupštini ove organizacije 1948. definiše njih 30. Ljudska prava definišu kao prava svojstvena svim ljudima, nezavisno od njihovog pola, rase, nacionalnosti, jezika, religije ili bilo kog statusa. Ona su urođena i primenjiva na apsolutno sve. Neka od njih su pravo na obrazovanje, rad, jednaku platu, sloboda mišljenja i izražavanja, pravo na nacionalnost, jednakost žena i muškaraca.
Izveštaji
Prema izveštaju američke organizacije Freedom House iz 2019., Srbija više nije slobodna zemlja, već je poluslobodna. Tada je bila četvrta po ,,opadanju” demokratije. Jedan od glavnih razloga za to jesu pokušaji Vlade i pristrasnih medija da uznemiravaju nezavisne novinare. Po ovogodišnjem izveštaju, tu sada potpadaju i opozicioni lideri. Izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava iz 2019. takođe ističe zabrinjavajući položaj medija i ugrožene medijske slobode. Teme koje oni ističu kao takođe bitne su položaj pravosuđa, pravo na obaveštenost i borba protiv korupcije, tranziciona pravda, pravo na zdravu životnu sredinu i druga. Analizaraju zaštitu i ostvarivanje prava sledećih manjinskih grupa – Roma, LGBTI populacije, osoba sa invaliditetom, nacionalnih manjina, žena.
Goran Miletić u tekstu za Remarker, ističe: ,,Poštovanje ljudskih prava se nikada nije nalazilo visoko na listi prioriteta građana Srbije. Štaviše, veoma veliki broj njih misli da je to izmišljotina koja je došla sa Zapada i na kojoj insistiraju nevladine organizacije zbog novca koji dobijaju.”
Slično tome, indeks tranformacije nemačke fondacije Bertlesman pokazuje da je stanje demokratije u Srbiji palo na isti nivo kao 2006. godine, odnosno prošlogodišnja ocena 7,4 (od mogućih 10) spala je na 6,94. Prošle godine, odrađeno je i istraživanje povodom međunarodnog Dana ljudskih prava. Ispitivalo je stavove i percepciju građana i građanki o glavnim pitanjima ljudskih prava u Srbiji. Od 1004 ispitanih, 63% smatra da se ljudska prava ne poštuju. Mediji su i tu istaknuti kao bitan faktor, jer samo 29% smatra da u Srbiji ima nezavisnih medija, a čak 74% veruje da postoji cenzura štampe. Što se tiče prava manjina, postoji značajno nerazumevanje. To se pokazuje na primeru da 23% građana/ki misli da se ljudska prava LGBTI osoba krše. Ali, kada se pita da li je ova grupa diskriminisana, što je jasan primer kršenja prava, 21% više, tvrdi da se to dešava.
Različite manjinske grupe
LGBT+ zajednica
Što se tiče prethodno spomenute LGBT+ zajednice, definitivno možemo reći da je stanje bolje nego 2001. ili 2010. Perioda kada su Parade ponosa propraćene raznim napadima, slomljenim izlozima, povredama i slično. To ipak ne znači da je situacija na zavidnom nivou. Tek nedavno se došlo do momenta kad je broj učesnika na ovom događaju veći od broja policajaca. Prajd info centar, koji je prvi put otvoren 2017., drugi put 2018., napadnut je više od 10 puta. Do sada za to niko nije odgovarao. Organizacija ILGA, koja svake godine ocenjuje države po njihovom poštovanju prava LGBT+ osoba, navodi da je tek 28% prava zagarantovano ovoj grupi. Malta se najbolje plasirala sa 90%, a Azerbejdžan najgore sa 3%.
I dalje važi da informisanost o ovoj grupi i problemima sa kojima se suočavaju nije dovoljna. Tako prema izveštaju Gayten-a od prošle godine, u Srbiji su interseksualne osobe potpuno pravno nevidljive. O interseksualnim ljudima i njihovim problemima u srpskom društvu skoro uopšte nema reči. Departman Ujedinjenih nacija je 2018. objavio prvo istraživanje na temu „Istraživanje interseksualnosti u Albaniji, Bosni i Hercegovini, bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji i Srbiji“. Nezvanično, prema podacima Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“, u Srbiji se godišnje rodi 6 do 8 beba interseksa.
Žene
Prošle godine, poverenica za zaštitu ravnopravnosti istakla je da se njenoj kancelariji žene najviše žale na nejednak tretman na radnom mestu prilikom zapošljavanja. Tu se dešava da su najčešće raspoređene na niža radna mesta ili dobiju otkaz nakon porodiljskog odsustva. Tada je i zaštitnik građana Zoran Pašalić naveo da su žene u Srbiji suočene sa učestalošću porodičnog, partnerskog seksualnog i drugog nasilja. Za to veruje da se prenosi na ulicu i javni prostor čime mizoginija i raste. Mreža žena protiv nasilja je u svom saopštenju iznela podatak da je tokom 2019. godine zabeleženo 26 ubistva žena od strane partnera ili člana porodice. To su slučajevi femicida, odnosno, rodno zasnovanog ubistva od strane muškarca. U istom periodu, zabeleženo je i 12 pokušaja ovog zločina.
Prema OEBS-ovom izveštaju iz 2018. dve od pet ispitanih žena doživele su seksualno uznemiravanje. Više od četvrtine lično poznaje ženu koja je bila izložena nasilju. Navodi se da: ,,je nasilje nad ženama i uzrok i posledica rodne nejednakosti za koju su odgovorne postojeće norme i stavovi.” I kada se desi, nasilje se ne prijavljuje zbog sramote, ekonomske zavisnosti, straha i slično. Kao i svi problemi koji se tiču ljudskih prava i ovaj je složen i počiva na više nivoa. Potrebno je dosta raditi, kako na osvešćavanju ljudi o nasilju, tako i na poboljšanju pravosudnog sistema i obuke profesionalaca (na primer, osoblje Centra za socijalni rad).
Mladi
Mladi su jedna od grupa koje se često zaboravaju u priči o ljudskim pravima. Sa druge strane, to je velika grupa na koju treba obratiti dodatnu pažnju. Zakon o mladima iz 2011. mladima smatra sva lica od navršenih 15 do navršenih 30 godina života. Prema Izveštaju OHCHR Kancelarije Visoke komesarke za ljudska prava UN, glavne prepreke sa kojima se mladi danas suočavaju odnose se na participaciju u društvenom i političkom životu, tranziciju iz škole do posla, pristup zdravlju, uključujući seksualno i reproduktivno zdravlje i prava, pravo na odbijanje služenja vojnog roka, osetljivost u različitim situacijama (npr. mladi migranti). Od 2013. godine uspostavljen je i Izaslanik za mlade unutar sistema Ujedinjenih nacija (Envoy on Youth). Njegova uloga se sastoji u zagovaranju za prava mladih i adresiranju potreba mladih.
Međutim, uprkos naporima Ujedinjenih nacija da prava mladih uvrste u svetsku agendu i pored toga što je u ovoj organizaciji izrađen i Svetski izveštaj o mladima, države članice Ujedinjenih nacija prava mladih i dalje zanemaruju. Tako do kraja 2019. u Srbiji nije objavljen sveobuhvatan izveštaj koji se bavi ostvarivanjem ljudskih prava mladih. U decembru je predstavljen Nulti izveštaj o pravima mladih u Srbiji. Na njemu su radili istraživači Beogradskog centra za ljudska prava uz pomoć Tima Ujedinjenih nacija i Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije.
Među ključnim nalazima izdvajaju se mladi u starosti 15-24 godine, koji su u duplo većem riziku od nezaposlenosti od starije populacije, i imaju 20% niže mesečne zarade. Oko pola miliona ljudi u Srbiji, starosti između 20 i 34 godine, živi sa roditeljima. Zbog nemanja prihoda, jedna trećina njih nema izglede da počne samostalni život. Što se tiče zdravstva, pristup zdravstvenoj zaštiti nije jednako dostupan, posebno mladima iz ruralnih sredina. Neophodno je raditi na unapređenju reproduktivnog zdravlja mladih i zaštite od polno prenosivih bolesti. A na temu mentalnog zdravlja, primetna je značajna stopa anksioznih i depresivnih stanja, koja su intenzivnije prisutna kod mladih slabijeg ekonomskog i socijalnog statusa.
Ljudska prava u doba pandemije
Vanredno stanje je trenutak kada su ljudska prava dodatno ugrožena. Ograničava se sloboda kretanja, ugroženo je zdravlje populacije, čak su se održavale konferencije za štampu bez novinara u prostoriji, i slično. Zbunjujuća situacija proizvela je i da se ljudi zanimaju za svoja prava više nego obično. Usled toga YUCOM, Komitet pravnika za ljudska prava, dobio je veliki broj zahteva za pomoć. Ujedinjene nacije su upozorile na mogućnost nastanka ,,katastrofe za ljudska prava”. Posebno se govori o lišavanju slobode govora. Visoka komesarka ove organizacije, Mišel Bašle, navodi da: ,,Ovo nije vreme u kome treba okriviti one koji prenose informacije”. Građanske inicijativesaopštile su da su zabeležile 42 slučaja kršenja slobode izražavanja i informisanja od početka vanrednog stanja u Srbiji.Tu spada i slučaj novinarke Ane Lalić koja je privedena pod pretpostavkom da je širila paniku i lažne informacije. Međutim, krivična prijava je odbačena. Ali napadi na ovu novinarku nisu prestali.
Takođe, ovo je vreme kada se i najugroženiji suočavaju sa dodatnim preprekama. Dobijaju se otkazi, ne dobijaju se plate, privode se i beskućnici koji nemaju gde da odu za vreme policijskog časa. Tako je Evropski sud za ljudska prava pokrenuo postupak protiv Srbije zbog izostanka podrške najugroženijima. Ovo se odnosi na Romekoji žive u neformalnom naselju Čukarička šuma u Beogradu. Oni nemaju mogućnost da pojačaju svoju higijenu. Procenjuje se da se u Srbiji nalazi oko 9000 migranata i izbeglica u centrima koji su, po izveštajima različitih organizacija, prepunjeni. Navodi se da je smeštaj u njima ispod svakog standarda, što dalje izaziva nervozu. Tako se u Srbiji desilo da je vojska dva puta intervenisala kako bi se sprečili sukobi ili bekstvo.
Group of teenager friends on a basketball court teamwork and togetherness concept
Moramo biti svesni da iza svih ovih procenata stoje neki ljudi, pojedinci i grupe. To su osobe koje su fizički ili psihički napadnute, diskriminisane. Ljudi kojima sama država uskraćuje njihova prava. Heteronormativno društvo u kojem živimo često pokušava da nam nametne različite stavove zbog kojih bismo pomislili da određene grupe manje vrede. Žene, ,,nebele” osobe, LGBT+ osobe, osobe sa invaliditetom, Romi, pripadnici nacionalnih manjina – teže napreduju u društvu i dolaze do željenih pozicija. Tako im treba više vremena i truda da bi bili izjednačeni sa, na primer, heteroseksualnim muškarcima belcima. Ne smemo da zaboravimo na privilegije koje imamo u odnosu na neke druge grupe. Ipak, kao što Ema Lazarus kaže: ,,Niko nije slobodan, dok svi nismo slobodni”.
Ovogodišnja centralna tema događaja je MIR: mir u svetu, mir u kući, u porodici, na poslu, mir u nama samima – sve su to teme kojima ćemo se baviti, sa posebnim fokusom na ulozi mladih u očuvanju mira i sigurnosti. Među stotinu učesnika i učesnica očekujemo mlade ljude iz čitave Srbije, predstavnike međunarodnih organizacija, donosioce odluka i institucije koje se na nivou politika bave pitanjima, problemima i budućnošću mladih u Srbiji.
Dođite da zajedno stvaramo svet koji mirom miriše!
