Ове године на “Форуму младих Футога”, одржане су две панел дискусије и три радионице. Прва панел дискусија била је на тему “Млади у процесу доношења одлука”.
На панелу су учествовали: – Дане Баста, Покрајински секретар за спорт и омладину – Бојан Јапунџић, Извршни директор СУ “Новосадски омладински форум” – Стефан Иветић, Члан удружења “Подржи младе”
Уз квалитетне разговоре и размену искустава, млади из Футога добили су прилику да стекну нова знања, чују савете од стручњака и боље разумеју своју улогу у доношењу одлука које утичу на њих и њихову заједницу.
Свака дискусија, сваки нови контакт и свака идеја која се роди на оваквим панелима важан је корак ка оснаживању младих и њиховом активном учешћу у друштвеном животу.
Друга панел дискусија у оквиру овогодишњег “Форума младих Футога” била је на тему “Значај спорта за младе”.
Уз инспиративне разговоре и размену искустава, млади из Футога добили су прилику да боље разумеју како спорт може утицати на њихов лични развој, здравље и изградњу заједништва.
Свака дискусија, сваки нови контакт и свака идеја која се роди на оваквим панелима значајан је корак ка подстицању младих да спортом обликују своју будућност и постану активни и здрави чланови друштва.
Након два панела учесници су учествовали на радионицама на тему:
Предузетништво младих из руралних подручја Улога младих у заштити животне средине Како тренирати на исправан начин
Пројекту су подршку пружили:
– Град Нови Сад, Градска управа за спорт и омладину – Канцеларија за младе; – Покрајински секретаријат за спорт и омладину; @psso.vojvodina – МЗ “Футог”; –Новосадски омладински форум @nof.ns – КИЦ “Младост” Футог; @kcmladost_futog – Средња пољопривредна школа са домом ученика у Футогу; @poljoprivredna_skola.futog – ОШ “Мирослав Антић”; @os_miroslav.antic – ОШ “Десанка Максимовић”.
Na Novosadskom sajmu, u petak, 18. oktobra 2024. godine, održan je Sajam sporta i omladine, gde su mladi iz Novog Sada imali priliku da se upoznaju sa raznovrsnim omladinskim organizacijama i sportskim klubovima.
Tokom događaja, posetioci su mogli da saznaju više o radu omladinskih organizacija i sportskim aktivnostima, a mnogi su se oprobali u novim sportovima.
Sajam je takođe ponudio tri zanimljive panel diskusije, kviz znanja i takmičenje za najkreativniju fotografiju sa ramom, gde su nagrađeni oni najuspešniji.
Događaj je uključivao i besplatne edukativne radionice, na kojima su posetioci stekli nova znanja i veštine koje će im u budućnosti biti značajne.
Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade učestvuju kao partnerske organizacije u projektu “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” čiji nosilac je Evropski omladinski centar Vojvodine, a koji je u okviru Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj. Predstavnica Novosadske ženske inicijative našla se u Futogu, naselju nadomak Novog Sada, kako bi prezentovala projekat “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”. Na sastanku koji je upriličen 25. januara u Futogu sastali su predstavnica Novosadske ženske inicijative, predsednik mesne zajednice Futog, kao i predstavnik udruženja Podrži mlade Futog.
Na samom sastanku prisutni su se upoznali sa projektom Evropskog omladinskog centra Vojvodine “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”, gde kao partneri učestvuju organizacije Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade. Angažovanje mladih ljudi ima ključnu ulogu u jačanju krhkih demokratija i promovisanju široke društvene transformacije na Zapadnom Balkanu. Mladi su vitalni akteri u stvaranju pozitivnih promena u društvu i njihov doprinos može biti od presudnog značaja za izgradnju održive demokratije i prosperiteta u regionu. Ipak, i pored toga, postoji mnogo prostora za unapređenje uključivanja mladih u procese donošenja odluka i aktivno učešće u javnom životu. Potrebno je stvoriti još bolje uslove i mehanizme koji će podstaći mlade da se angažuju i ostvare svoj pun potencijal kao građani društva. Ovo može uključivati pružanje većeg prostora za njihovu participaciju u političkim procesima, bolju podršku za njihove inicijative i projekte, kao i jačanje obrazovnih programa koji ih osnažuju da budu aktivni i odgovorni građani.
Pored toga, na sastanku su predstavljene i dve grupe obuka koje će biti realizovane tokom projekta, IT obuka i obuke mekih veština. Prva grupa aktivnosti, IT obuka, ima za cilj da osigura unapređenje digitalnih veština mladih, te će njih najmanje 30 NEET mladih proći kurs IT pismenosti, WordPress, HTML, Bootstrap and JavaScript kurs, SCRUM and SCRUM master kurs, QA software tester kurs, i DevOps kurs. Kurs „mekih veština“ pruža podršku mladima u njihovoj zapošljivosti tako što im pomaže da razviju svoje kapacitete u skladu sa zahtevima lokalnog tržišta rada i njihovim individualnim potrebama. Ovaj kurs osnažuje mlade ljude, poboljšava njihove šanse za zaposlenje i prilagođava se specifičnim uslovima tržišta rada u njihovoj lokalnoj zajednici. Svi zainteresovani NEET mladi sa teritorije Grada Novog Sada biće u prilici da pohađaju ove dve vrste obuka.
Sveukupni cilj projekta jeste doprinos boljoj ekonomskoj perspektivi NEET mladih u Gradu Novom Sadu koji je u skladu sa tri cilja održivog razvoja UN – kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost i dostojanstven rad i ekonomski rast
Evropski omladinski centar Vojvodine zajedno sa svojim partnerima, organizacijama Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade, realizuje projekat “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”, a koji je deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) koji finansira EU, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Naime, predstavnici partnerske organizacije Novosadska ženska inicijativa organizovali su sastanak 16. januara sa Bobanom Pavlovićem, partnerom iz Udruženja policajaca i građana “Bezbedna zajednica”. Na spomenutom sastanku pružene su informacije o samom ReLOaD2 projektu, kao i o ciljevima koji Evropski omladinski centar Vojvodine, kao nosilac projekta, želi da ostvari u saradnji sa partnerskim organizacijama. Takođe, na sastanku je bilo nešto više reči i o dve grupe obuka – IT obuka i obuka mekih veština, koje očekuju sve zainteresovane NEET mlade sa teritorije Grada Novog Sada. Cilj održanog sastanka je bio da predstavnik Udruženja policajaca i građana “Bezbedna zajednica” Boban Pavlović, putem sajta i profila na društvenim mrežama Facebook i Instagram deli informacije o obukama za digitalne i meke veštine. Zahvaljujući gospodinu Bobanu i udruženju “Bezbedna zajednica” biće obavešten veliki broj ljudi, što će rezultirati dostizanjem do krajnjih korisnika.
Ukoliko se projekat “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” uspešno proširi na veliki broj korisnika, postoji veća verovatnoća da će njegovi rezultati i uticaj biti održivi u dužem vremenskom periodu. Samim tim, dolazi se do zaključka da će planirane IT obuke i obuke mekih veština biti od značajne koristi za dalji karijerni napredak NEET mladih, odnosno mladih koji nisu u procesu obrazovanja, niti su zaposleni, a nisu ni u nekom programu obuke ili edukacije. Upravo to može stvoriti lančanu reakciju u kojoj se podrška i angažovanje mladih nastavlja i nakon završetka samog projekta.
U petak 13. oktobra 2023. godine održan je šesti po redu Sajam sporta i omladine na Novosadskom sajmu u Novom Sadu. Sajam je otvorio Zoran Gajić, ministar sporta Srbije, istučući da je Novi Sad pravi grad sporta, ne samo zbog velikog broja šampiona i odličnih rezultata njegovih sportista, već i zbog izuzetnih organizacija sportskih događaja koje su gotovo uvek na najvišem nivou.
Sajam omladine koji se ove godine održavao u okviru Sajma sporta i omladine, okupio je mlade, omladinske organizacije i njihove saveze u preko dvadeset zona, na inovativne i zanimljive načine gde su mladi videli kako funkcioniše rad omladinskih organizacija. Sajam omladine su na centralnoj bini otvorila plesna udruženja B13 i VIVA DENS, nakon čega je program nastavljen sa veoma edukativnim i korisnim panel diskusijama na sledeće teme:
· Savremeni, novi, studijski programi audiovizuelnih medija – Akademija umetnosti Novi Sad;
· Vizije i pravci razvoja omladine i sporta u Srbiji i Novom Sadu;
· Aktivizam na delu!;
· Karijera po meri mladih.
Paralelno tokom Sajma, održavale su se i dve edukativne zone gde su mladi imali prilike da prisustvuju na teme: Asertivna komunikacija, Design thinking, Karijerno savetovanje, Mediijacija kao veština mladih lidera, psihološke radionice, kao i radionice u oblasti zdravlja mladih, edukacije i prevencije. Na sajmu Sporta i omladine održala se i likovna besplatna likovna radionica gde su svi ljubitelji umetnosti, uz pomoć instruktorka iz Slikaj i Cirkaj, naslikali čuveni sat na novosadskoj tvrđavi.
Pored panel diskusija i edukativnih zona, posetioci su imali mogućnosti i da se zabave u zoni zoni za opuštanje pa tako su se tako oprobali u takmičenju u video igrama, stonom fudbalu i pikadu, ali i da učestvuju u novom sportu – tekbolu.
Sajam je pratio i izlagački deo na kom se predstavilo preko 40 organizacija sa svojim programima i aktivnostima. Organizator Sajma omladine je bio Savez udruženja Novosadski omladinski forum sa organizacijama članicama.
Unija studentskih glasila Srbije u saradnji sa Omladinskim kreativnim centrom OKCe, a uz podršku Gradske uprave za omladinu i sport, organizuje set treninga, predavanja i radionica sa ciljem podizanja kapaciteta redakcija omladinskih medija i medijskih timova mladih u Novom Sadu. Prijave su moguće OVDE.
Veštine i znanja u kojima će polaznici imati priliku da se usavršavaju su organizacione i komunikacione veštine sa fokusom na:
projektni menadžment
finansijski menadžment
medijsku pismenost
komunikaciju
rad sa mladima
rad u timovima idr. Pozivamo sve članove redakcija i medijskih timova omladinskih udruženja i redakcija omladinskih glasila da se prijave i steknu vredno znanje i iskustvo.
O promeni Evrope kroz prizmu aktivizma mladih Beogradska otvorena škola (BOŠ) je razgovarala upravo sa mladim ljudima koji su pokrenuli promene u svojim lokalnim zajednicama i predstavila publikacije na teme mobilnosti i održivog putovanja, tehnologije i inkluzije, zapošljivosti i ekologije. Osnova ovih publikacija su inovativne i kreativne ideje više od 100 mladih iz 10 država Podunavskog regiona, koji su nagrađeni na konkursu „50 ideja za Evropu“.
Za nas Evropa nije samo Evropska unija, već nešto mnogo šire – sve države Podunavskog regiona. Iako se pretpostavlja da mladi iz ovih zemlja nemaju mnogo sličnosti, naš projekat je pokazao da iste stvari muče mlade iz Moldavije, Srbije i Austrije i pokazao zašto je važna kontinuirana sistemska podrška aktivnostima za mlade, istakla je Jovana Božičković, koordinatorka projekta „50 ideja za Evropu“.
Tematske celine koje su mapirane kroz analizu potreba mladih iz 10 država Podunavskog regiona odnose se na zapošljivost, zaštitu životne sredine, nove tehnologije, mobilnost i putovanja, inkluzivnost, a čak 500 mladih je predložilo rešenja problema u ovim oblastima. Odabrano je 50 najboljih ideja, koje je kreiralo blizu 100 mladih, a koje su, shodno novonastalim okolnostima, pretočene u različite publikacije, kampanje javnog zagovaranja i podizanja svesti, vodiče i priručnike koji su dostupni OVDE.
Drugi deo konferencije podrazumevao je razgovor na teme mehanizama za uključivanje mladih u menjanje zajednice na lokalnom, regionalnom i evropskom nivou, o čemu su više govorile predstavnice Regional Youth Cooperation Office – RYCO Marija Bulat, Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije kao i Mila Lukić, predstavnica Savetodavnog odbora za mlade Saveta Evrope (Advisory Council on Youth – Council of Europe).
Omladinske ideje i aktivizam su pokazatelj da regionalna saradnja u našem postkonfliktnom okruženju može i mora da funkcioniše. Kroz finansijsku podršku projektima organizacija civilnog društva i srednjih škola koja ima za cilj fizičke susrete mladih i njihovo umrežavanje, razvijanje praktičnih veština, organizovanje studijskih poseta i direktno uključivanje mladih u rad RYCO organa, trudimo se da mladi na pravi način artikulišu svoje interese, istakla je Marija Bulat.
Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Omladinska prestonica Evrope Novi Sad 2019 – OPENS u centar svojih aktivnosti stavljaju mlade i smatraju da su baš mladi pokretači promena u Evropi. Sa tim u vezi, BOŠ je realizovao trogodišnji projekat „50 ideja za Evropu: Novi lideri, nove mogućnosti“ u saradnji sa devet omladinskih i organizacija za mlade iz Podunavskog regiona, uz podršku OPENS-a. Konferencija „Menjamo Evropu: Novi lideri u pokretu“ organizovana je u ponedeljak, 7. decembra 2020. godine, kao završna aktivnost projekta „50 ideja za Evropu – Novi lideri, nove mogućnosti“ koju možete pogledati OVDE
Za više informacija o događaju, molimo Vas da kontaktirate Jelenu Dadić, Beogradska otvorena škola, na email jelena.dadic@bos.rs
“Turisti ne znaju gde su bili. Putnici ne znaju gde idu.” Oni žive u trenutku, raduju se sitnicama i smisao života pronalaze u avanturama i otkrivanju novih ulica, kultura, šuma i naroda. Neki od njih posvetili su tome čitave karijere, spojivši lepo i korisno. Neki tragaju za pustolovinom i obožavaju adrenalin, dok drugi pak uživaju u masažama ili sunčanju. Ima onih koji putuju u paru, ali i samaca, porodica, onih koji društvo pronalaze u nepoznatim ljudima, kućnim ljubimcima, ili su čak i sami organizatori grupnih putovanja. Ma koliko različitih afiniteta bili, iz razgovora sa njima, shvatila sam da su svi jednako sposobni i snalažljivi u nepredvidivim, nekada i opasnim situacijama, te ne postoji događaj koji bi ih na duže staze izbacio iz takta i umanjio njihovu ljubav i želju za novim otkrićima. A kako su prihvatili i prilagodili se merama nastalim usled pandemije, možete pročitati u nastavku teksta.
Ana Marija i Saša par su koji stoji iza sajta stiklakafakravata.com. Ovi hedonisti, profesionalci u odabiru mesta za medeni mesec, od nedavno imaju i novog člana ekipe, koji je znatno izmenio, ali i ulepšao zajednička putovanja. Brojne savete i iskustva, osim na sajtu, dele i na drugim društvenim mrežama, poput Facebook-a, Youtube-a i Instagram-a.
Koliko se život putnika (još u doba korone) promeni sa bebom?
Sa bebom se totalno promeni koncept putovanja, kad se na to doda, sada već čuvena, korona i njena pravila – promenilo se sve, a zapravo se nije promenilo ništa, osim što su putovanja malo ređa, ali i mnogo kvalitetnija. Sada mnogo više cenimo svaki sekund na putu, pa možemo reći da nas je korona osvestila koliko smo blagosloveni prilikama da istražujemo svet i uživamo i koliko nam isto fali kada sedimo kod kuće. Realno, uz bebu imate samo malo više prtljaga, a istina je da ništa nije toliko komplikovano, već mi roditelji komplikujemo stvari. Deca, pogotovo bebe, su mnogo prilagodljivije nego što mislimo. Nama su govorili da puno spoljnih nadražaja uznemirava bebu, da je ne nosimo ka napred u kenguru, da je ne mučimo putovanjima i ostavimo to „za kasnije“, kad poraste… a istina je da je ona nasmejana od jutra do mraka, da je retko kad nervozna i da uživa u svakoj sekundi sa mamom i tatom, isražujući svet. Smatrali smo, i pre nego što smo postali roditelji, a sada potvrđujemo, da je bolje „izmučiti“ dete kratkim letom i povesti ga da osvoji svet i otkrije život uživo, umesto da je posadimo ispred ekrana i prepustimo je novim tehnologijama, koje, iako su nama donele mnogo toga, mogu biti užasni ometači života.
Kako je čitava situacija sa virusom uticala na posao ‘’travel blogera’’ u Srbiji?
Nama se ništa nije posebno promenilo, osim što smo malo smanjili putovanja, okrenuli smo se malo lifestyle stilu i pokušali malo bolje da se upoznamo sa ljudima koji nas prate, kroz otkrivanje nekih naših hobija i interesovanja koja nisu usko vezana za putovanja.
Nešto jako zanimljivo na vašem profilu u poslednje vreme bio je serijal „Iskoristi priliku“. Koja vam je najdraža iskorišćena prilika ove godine?
Definitivno letovanje u Turskoj. Svima nama treba odmor, a najbolje se odmara u Turskoj, uz njihov čuveni all inclusive. Na odmoru je, ipak, najvažnije isključiti telefon i isključiti se maksimalno, što smo mi i uradili. Danima samo objavljujemo post na IG i ostavljamo telefon sa strane. Nema guglanja, nema vesti, nema ničega, i to je najbolja prilika ove godine da se mozak odmori, a glava razbistri pred jesen, što svima od srca preporučujemo, gde god da se nalaze. To svako sebi može da priušti, samo je pitanje želi li 🙂
Foto: @stiklakafakravata
Milan, poznatiji kao Kendi, umetnik je koji putuje. Daleko i zanimljivo, van dometa. Recimo da je nezaboravni Slobodan Mićić dobio naslednika. Njegove emisije o putovanjima možete gledati na YouTube kanalu Van dometa, ali i na istoimenom Instagram profilu. Ljubitelji Azije verovatno će biti posebno oduševljeni njegovom percepcijom ovog kontinenta.
Kada si ti počeo samostalno da putuješ i kakve savete imaš za, na primer, studente?
Samostalno, još u srednjoj školi, ali intenzivnije po inostranstvu tokom studija. Nažalost, nisam mnogo bio upućen u povoljnosti za studente, ali ih ima dosta i treba ih iskoristiti.
Koja je omiljena desktop pozadina koju si oživeo u periodu ovog virusa?
Toliko sam toga prošao ove godine, da je to jedan desktop od kolaža, sve mi je prelepo, ali, ako mora, Tajland je za mrvicu luđi od ostatka.
Da li si već počeo ponovo da istražuješ nakon čitavog haosa sa zaglavljenošću na Baliju i ima li neke razlike u putovanjima posle lošeg iskustva?
Mislim da je ovo neki međuprostor u kojem ljudi treba da istraže svoju zemlju ili posete Tursku, Albaniju, BiH i šta nam je već otvoreno. Ne bih preporučio daleke destinacije neko vreme, još uvek je sve riskantno i svet vibrira nekom neizvesnošću. Turizam će tek da cveta, do tada, ovo što sam pomenuo i najbitnije – putovati u sebe!
Foto: @van_dometa
Dušan, diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva član je SiZiP ekipe koji uživa u putovanjima. Nakon njegovih objava na instagram profilu @den_____den, poželite da svako jutro ustanete u 5h, a potom, uz gitaru, kroz neku šumu odete u nepoznato. I to uopšte nije loša ideja.
Za kakve destinacije se odlučuješ u poslednje vreme?
Kada se završio karantin i kada sam saznao da ove godine neće biti mnogo šansi za putovanja van granica naše zemlje, shvatio sam da je 2020-a idealna godina za istraživanje Srbije. Imamo prelepu prirodu širom zemlje i dosta nekomercijalnih i neistraženih predela, što me najviše i privlači. Ljudi stalno žude za nekom prirodom u inostranstvu, a nisu ni istražili svoju zemlju.
Izgledaš kao veoma svestrana osoba; šta te je najviše ispunjavalo tokom karantina i imaš li neki savet za mlade kako da zadovolje sva svoja interesovanja?
Ljudi prvo moraju da shvate da u takvim situacijama, kada ne mogu da utiču na ishod, kao što je bila situacija sa karantinom, treba samo da prihvate situaciju i nauče kako da im ne bude dosadno sa njima samima. Onog trenutka kada prestanu da jedva čekaju na nešto ili da žale za nečim što je bilo, posvetiće se sebi i svojim hobijima i biće im prelepo. Pročitaće novu knjigu, naučiti da sviraju neki instrument, početi da rade jogu, meditiraju, shvatiće koliko je zapravo bitno imati vremena za sebe u ovom brzom svetu. Velika lekcija ovog karantina je da spoljašnji svet nikada neće funkcionisati onako kako mi to zamišljamo. Zbog takvih očekivanja dozvoljavamo stvarima i ljudima u svojoj okolini da utiču na naše raspoloženje, a zapravo, taj luksuz, kako ćemo mi da se osećamo, treba da bude samo naš.
S obzirom da si sa nama delio mnoga rana jutra, koje ti je omiljeno?
Omiljeno jutro mi je definitivno bilo kada smo spavali u šumi iznad pećine, na jednom od vrhova na Rtnju. Posebno je zbog toga što je nas nekoliko spavalo samo u vrećama za spavanje i uveče kad smo legli, mogli smo da vidimo zvezde kroz krošnje drveća. A prva stvar koju ujutru vidite su iste te krošnje. Prelepo!
Foto: @den___den
Ivana i Goran, kako sami kažu, pobegli su iz kanca i od formata 9-5. Umesto toga, sa rančevima na leđima, lutaju u potrazi za jeftinim putovanjima, spajajući nespojivo. Ako imate bilo kakve predrasude o tome kako su putovanja skupa i nedostižna za nas “smrtnike”, jeftinoputuj.com je pravo mesto za vas. Povratna avio karta do Barselone za 30 evra – nikakav problem!
Kako vam je posle svih putovanja pao karantin? Koje izlete biste izdvojili?
Karantin je mnogima pao teško, nama i ne tako u početku, jer smo neposredno pre cele situacije bili u Jordanu. Tu su bili i skoro svakodnevni odlasci na Frušku goru. Teže nam je pala činjenica da ceo svet stoji, pa da naše potrage jeftinih avio karata i objave na sajtu jeftinoputuj.com neće imati puno smisla u tom periodu. Još uvek je situacija teška, ograničeni smo na nekoliko država u koje možemo bez testa, i pitanje je kada će se sve to promeniti. Najteže nam je palo što nismo leteli neko vreme. Od izleta su nama bila najinteresantnija mesta po Vojvodini, a izdvojili bismo Araču i Zagajička brda.
Imate li neke savete za studente koji žele da putuju, ali ne znaju kako zbog čitave situacije?
Uvek ima načina da se putuje povoljno, a s obzirom da nema nekih razmena za studente u ovom periodu, onda je najbolja opcija po Srbiji i okolnim zemljama, gde možemo nesmetano da idemo. Ako imaju auto, dosta je prostora, a ako ne, tu su autobusi kojima mogu stići bilo gde u Srbiji. Ako su fizički aktivni, bicikl je isto interesantno prevozno sredstvo 🙂 Stopiranje je isto zanimljiva avantura, ali može biti nezgodno zbog trenutne situacije sa koronom.
Nedavno ste bili na letovanju u Albaniji. Šta vas je najviše iznenadilo i deluje li vam kao mesto za mlade?
Bili smo u Albaniji, prošli dobar deo plaža na jonskoj obali i možemo reći da smo oduševljeni. More je čisto, toplo, ugostitelji su ljubazni, cene su povoljne. Sudeći po cenama i po noćnom provodu u nekim gradovima, možemo reći da je i dobra opcija za mlade. Naravno, ima i mladih koji više vole da provedu veče na plaži uz gitaru, nego da odu u neki fensi klub, tako da za svakog ima sadržaja. Zaista smo se prijatno iznenadili Albanijom, mogli bismo da pišemo o njoj i duže, a nadamo se da ćemo pisati malo opširnije uskoro na blog postu.
Foto: @dva_ranca_beg_iz_kanca
Sećate li se devojke iz Srbije koja je pomogla u opremanju škole u Africi? Koja je tu decu učila šta drugarstvo znači? Dijana je štreberka, avanturistkinja i svetska putnica. Devojka koja ima velike želje i još veće ciljeve, neiscrpan je izvor motivacije, pozitivnosti i kreativnosti. Njene priče možete pratiti na blogu Dijana Kocić, ali i istoimenom Instagram profilu i YouTube kanalu.
Iako si putovala uz turističke agencije, mnoge destinacije si i samostalno istraživala, na različite načine. Šta misliš, koje su prednosti turističkih agencija i kada bi mlade savetovala da idu uz njih?
Verujem da za neke dalje destinacije, kada se obilazi više mesta – poput Mesopotamije u Turskoj, mnogo je lakše putovanje realizovati preko agencije. Takođe, agencije su dobre za prva solo putovanja, ako se neko plaši da krene skroz samostalno u avanturu. Postoje i avanture poput skijanja u Francuskoj, Bugarskoj i to je nešto što je jednostavnije preko agencije. Takođe, ako neko nema vozačku dozvolu i nema smisla da se rentira rentacar za jednu osobu, onda je agencija povoljnija i logičnija opcija.
Tokom karantina imala si veoma zanimljive IGTV-ove; kako ti je zapravo bilo u tom periodu i kako si se snalazila u ulozi ‘’travel blogera’’ prinuđenog da sedi kod kuće?
U toku korone sam se fokusirala na deljenje vrednosti koje imam i koje nisu vezane za putovanja. To mi je bio ventil za razvijanje novih veština i izgradnju neke nove veze sa ljudima koji me prate. Prijalo mi je i da budem kod kuće, kako sam se malo posvetila sebi, porodici… I shvatila koliko toga shvatamo zdravo za gotovo.
Koja ti je omiljena ovogodišnja avantura u Srbiji?
Omiljena avantura u Srbiji mi je kampovanje kojem sam se vratila. Buđenje u prirodi je nešto što za mene ima neprocenjivu vrednost, a zapravo je najjeftiniji odmor ili putovanje. Bila sam na Fruškoj gori i na Belocrkvanskim jezerima i oba iskustva su mi bila magična, sa uživanjem u izlascima i zalascima sunca u prirodi.
Foto: @dijana_kocic
Jovana, za društvo magistar farmacije, a za svoju dušu večiti putnik, pre oko dve godine pokrenula je svoju priču o putovanjima na blogu jovaninzivotukoferu.com. Znatno duže od toga, ona istražuje i deli sa nama nova znanja u okviru Instagram profila @jovana_kvrzic, pa tako, osim sjajnih predloga za izlete i duža putovanja, u njenim tekstovima možete čitati i o iskustvima sa work&travel studentskog programa, ali i drugim prilikama za mlade.
Čini mi se da si nakon karantina pokrenula brojne zanimljive projekte vezane za svoj posao ‘’travel blogera’’. Nešto zanimljivo i novo u našoj zemlji jeste i „Putuj sa Jovanom“. Kako si došla na ideju organizacije nečeg takvog i kakvi su utisci nakon realizacije?
Projekat ,,Putuj sa Jovanom” je nastao zbog želje mojih pratilaca, tj. žena od kojih sam stalno dobijala poruke kako bi jako bile srećne kada bi mogle da nekada putuju sa mnom i kako teško nalaze društvo za putovanje. Kako i sama najčešće putujem solo, shvatila sam da bi to bila odlična prilika da se povežu žene sličnih interesovanja i da sve učimo jedne od drugih. Prve devojke koje su se prijavile na projekat je trebalo da putuju na Siciliju i Santorini, ali se prvo putovanje zbog trenutne situacije održalo na Tari. Utisci su fenomenalni, od svih devojaka sam dobila pozitivne povratne reakcije, povezala se sa vrlo kvalitetnim ličnostima i, pored svega, se odlično provela.
Misliš li da bi takav način putovanja odgovarao mladima koji možda žele putovati „sami“? Možemo li očekivati nešto slično u budućnosti?
Mislim da to moraju da budu mladi koji bi voleli ono što i ja volim, pored putovanja – fotografiju, modu, društvene mreže… o tim temama je najviše bilo govora, tako da, ukoliko ih iste stvari ne interesuju, moglo bi im biti dosadno. Za sada čekam da se situacija u vezi sa virusom smiri, pa ću videti koliko će biti interesovanja za neka nova zajdnička putovanja.
Nedavno si se vratila iz Mesopotamije. Kako izgledaju aerodromi i generalno putovanja u inostranstvo u ovom periodu?
Pošto je Turska zemlja za koju nam nije potreban PCR, skoro sve je ostalo isto. Razlika je što svi nose maske, meri se temperatura i generalno ima manje ljudi zbog manjeg broja letova.
Foto: @jovana_kvrzic
Radovan Kovač i Veso su tandem koji obećava. Obilaze Srbiju kombijem, otkrivajući nam zanimljive i malo poznate predele, možda baš iz našeg komšiluka. Neretko im društvo prave i drugi ljudi, ili kombi dobije neradan dan, kako bi se drugo prevozno sredstvo upustilo u izazov. Njihove avanture možete pogledati na YouTube kanalu Izazovi Avanturu.
Čini se da sam stvaraš svoju avanturu. Promeniš saputnika ili prevozno sredstvo i odmah nastane nešto drugačije. Kako dolaziš na takve ideje i koji izazov sa putovanja ti je bio najzanimljiviji?
Svi saputnici su podložni promeni, osim mog psa Vese. On je za sada redovan. Svaki put je išao sa mnom kad god sam putovao negde kombijem. Srbija je prebogata prirodnim lepotama. Prosto odaberem neki deo zemlje u koji želim da odem i tu nađem zanimljive lokacije. A verujte mi da u svakom mestu ima nešto zanimljivo. Dosta zanimljivih destinacija nađem i na Instagram-u.
Obišao si brojne predele naše zemlje ove godine. Možeš li izdvojiti jedan omiljeni doživljaj zabeležen na kanalu? U kolikoj meri je zapravo situacija sa virusom uticala na ovaj tvoj projekat?
Na svakom putovanju bude nešto posebno i zanimljivo. Možda bih izdvojio kotlove na reci Belici u okolini Svrljiga i Rajsku prerast u okolini Negotina, zato što nisam očekivao da je toliko lepo. Nijedna fotografija ne može da dočara to što vidite uživo. Situacija sa virusom nije mnogo uticala na moja putovanja. Zatvaranje granica sam iskoristio da još bolje upoznam svoju zemlju.
Kakve savete imaš za mlade avanturiste u Srbiji (i na Balkanu)?
Samo odaberite dobro društvo i krenite na put. Sedite u voz, stopirajte, zaputite se u nepoznate krajeve. Upoznaćete neke nove divne ljude. Nije bitan skup smeštaj, udobna kola, debeo novčanik. Bitno je samo dobro društvo i avantura može da počne.
Jeste li nekada, dok ste koračali drumom, osetili miris starog jorgovana koji vas je podsetio na neke minule dane? Je li taj miris iz prašnjavih džepova izvukao davno usnulu setu? Osećate li minule korake u punom odjeku? Na izvoru našeg bića naslagane su emocije i čitavim spektrom boja obojeno je naše postojanje.
Pokušaćemo da rečima iskažemo kako se osećamo
Osećamo sumorni oblak koji vetrom para grad, osećamo Sunce kad izmili iz gnezda, osećamo maglu dok se neprimetno šunja, osećamo vihor koji nas silinom obuzima. Osećamo, i to je važno iskazati, jer upravo taj lični doživljaj čini prirodu onoga što nazivamo emocijom. U Rečniku psihologije Žarka Trebješanina napisano je da emocije jesu „ jedan od osnovnih, složenih psihičkih procesa, koji predstavlja opažanje i tumačenje karakterističnog uzbuđenog stanja organizma…” Svemu onome što se zbiva oko nas pripisujemo značenje, i od značenja koje pridajemo, zavisiće koja će se emocija javiti i kako ćemo reagovati. Ponekad nas ponese bura pa opijeni raznolikim bojama zaboravimo da su nam potrebne, da nas čine živima i daju draž onome što nazivamo življenjem.
Strast i umerenost
Život bez strasti bio bi život bez nadahnuća i raznolikosti, ali je vrlina vladati sobom kada bura udara o hridi našeg bića. U hrišćanstvu postoji termin temperantia, koji označava umerenost i ravnotežu koja omogućava uzdržavanje od emocionalnih ispada. Osnov mentalnog zdravlja sastoji se u kontroli negativnih emocija, što ne znači da emocije treba potiskivati, već ono čemu treba težiti jeste izražavanje adekvatnih emocija, odnosno, emocija koje su u skladu sa situacijom.
„Čašu meda jošt niko ne
popi što je čašom žuči
ne zagrči,
čaša žuči ište čašu
meda, smiješane
najlakše se piju.”
Ova Njegoševa misao ukazuje na činjenicu da je život sačinjen iz prijatnih i naprijatnih okolnosti koje određuju naše raspoloženje, no osnov duševnog blagostanja jeste ravnoteža emocionalnog žagora. Emocionalna inteligencija, prema navodima Danijela Golemana, ne podrazumeva izbegavanje neprijatnih osećanja radi postizanja zadovoljstva, pre držanje pod kontrolom intenzivnih osećanja koja remete raspoloženje.
Drugačiji pogled na stvari
Dođu neki dani kada čovek zastane i nakon toliko pređenih kilometara zaželi da skine tovar koji je toliko dugo nosio na svojim leđima, da pomiri u sebi sve ono što mu ne da mira i da prošlost iznova pogleda drugim očima. Postizanje svakodnevnog zadovoljstva može se postići kognitivnom promenom. Ukoliko uspemo da sagledamo situacije iz druge perspektive i na drgačiji način, velike su šanse da ćemo pronaći protivsredstvo za tugu, budući da se blagim ophođenjem stišava uznemirujući impuls. Emocije tada postaju dar koji nas pokreće, dar koji podiže nivo motivacije i entuzijazma i pospešuje ostale sposobnosti koje su važne da bismo uživali u onome što radimo.
Svedoci smo činjenice da u našoj, kao i u ostalim zemljama Evrope, Romi i dalje spadaju u jednu od marginalizovanih grupa, iako su najbrojnija nacionalna manjina na ovom kontinentu. Njihovi problemi se ogledaju u mnogo čemu: nedostatak integracije u lokalnu zajednicu, siromaštvo, nestimulativne zajednice i nedostatak podrške sa strane, pre svega, mladima. Iako su pripadnici ove zajednice ravnopravni članovi društva, deluje kao da i dalje mnogi od njih žive na rubu egzistencije i da taj problem dostiže nove razmere, sada kada je aktuelna pandemija virusa Covid-19. Nažalost, u društvu su i dalje očigledni stereotipi koje njegovi članovi gaje prema Romima, te su u medijima slabo vidljivi i o njima se skoro i ne govori.
Najvažniji problemi Roma za vreme pandemije
Kao najvažnije probleme sa kojima se članovi ove nacionalne manjine susreću trenutno, portal Gardijan navodi: raznovrsne zdravstvene rizike, siromaštvo i stigmatizaciju.
Sva tri problema, iako postoje sami za sebe, učestvuju u građi jednog većeg problema, odnosno, doprinose tome da Romi postanu veoma rizična grupa. Zbog siromaštva, mnogi žive u veoma nehigijenskim uslovima, što povećava podložnost zarazi i mnogim pridruženim bolestima. Ono što stimuliše dalju eskalaciju njihovog lošeg položaja jeste upravo – stigmatizacija. Za nju smo odgovorni svi, bez obzira na to kojoj nacionalnosti pripadamo, jer bi, kao odgovorno društvo, trebalo da svoje poglede na svet proširujemo i o svakoj zajednici pričamo sa poštovanjem, pravilno i nepristrasno prenoseći informacije, bez obzira na lična uverenja. Umesto toga, o stanju Roma se za vreme pandemije ni ne govori. Uz to, kako se navodi u Gardijanovom tekstu posvećenom problematici položaja Roma za vreme pandemije, njihova naselja su, u zemljama kao što su Bugarska i Slovačka, bila zatvorena. O ovakvoj situaciji više je pisao Njujork Tajms, u svom tekstu o zatvorenom romskom naselju u jednom gradu u Bugarskoj. Situacije u kojima policija stoji ispred romskih naselja i brani njihovim stanovnicima da izađu iz njih, dešavaju se zbog verovanja koja počivaju na pogrešnoj premisi o pripadnicima ove nacionalne manjine – da su oni prenosioci virusa više nego neko ko ne živi u takvim uslovima. Iako je neosporiva činjenica ta da se nalaze u nezavidnom položaju, jer u ogromnom broju romskih naselja u Evropi nema pijaće/tekuće vode, samim tim je i higijena veoma niska, a higijena je osnovna preventivna mera u borbi protiv virusa, takva premisa je pogrešna jer navodi na zatvaranje (umesto pomaganje, poput snabdevanja higijenskim sredstvima) samo jedne grupe ljudi i diskriminaciju, a ono što je zapravo potrebno jeste skrenuti pažnju na integraciju u lokalnu zajednicu i uticati na poboljšanje uslova u kojima ti ljudi žive, kako se ne bi zarazili, s obzirom na to da ne mogu da se održe osnovne preventivne mere. Međutim, upravo ovo što se dešava sada, jeste posledica neobraćanja pažnje na te članove društva i njihove potrebe, u periodu mnogo pre pandemije.
U Bosni i Hercegovini je situacija slična, navodi u svom tekstu Radio Slobodna Evropa. Osim što se susreću sa standardnim problemima ostalih romskih zajednica u Evropi, u BiH je primetno to da je veliki broj pripadnika ove nacionalne manjine izgubio posao, s obzirom na to da se u velikoj meri bave skupljanjem sekundarnih sirovina. Uz to, još veći problem pravi nepristupačnost institucijama, zbog toga što visok procenat Roma iz ove države nema lična dokumenta ili zdravstveno osiguranje.
Šta je rešenje?
U Srbiji je situacija slična kada se radi o položaju Roma u društvu. Nedovoljna edukacija određenog procenta pripadnika ove nacionalne manjine u velikoj meri pogoršava njihov položaj, te je jedna od strategija pružanje podrške. Na tome radi Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, čija je dužnost da radi na informisanju, kako samih Roma (i ostalih pogođenih zajednica), tako i ostatka društva. Takođe, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji je u maju donirala veliki broj paketa humanitarne pomoći za Rome iz cele zemlje. Aktivno je i na pomoći Romima radila Asocijacija koordinatora za romska pitanja u Srbiji, kako je za Radio Slobodna Evropa izjavio Dragan Gračanin, iz ove nevladine organizacije. Međutim, ovde se ne završava potreba Roma za lepšim životom i za osećajem pripadnosti. Iako se radi na poboljšanju njihovog položaja, važno je da svi budemo uključeni u integraciju Roma, u skladu sa svojim godinama i funkcijom koju obavljamo u društvu, a, jedna od početnih tački za tako nešto, jeste svakako vidljivost pripadnika ove nacionalne manjine u medijima.
Freelancing. Reč koju sve češće čujemo, ali nekako još uvek postoje nedoumice. Prednosti i mane u odnosu na tradicionalne poslove, kako odabrati i pronaći klijenta, odrediti cenu, organizovati se?
Danica je studentkinja softverskog i informacionog inženjerstva, ali i freelancer. Danas je pristala da odgovori na nekoliko pitanja kako bi iz svog ugla pomogla novajlijama, ali i iskusnim kolegama koji su možda zbunjeni trenutnom situacijom. Takođe, ako vas interesuje kako je pandemija korona virusa uticala freelancer-e i njihovo tržište, odgovore ćete pronaći u daljem tekstu.
– Pre svega, upoznajmo čitaoce sa tvojom freelance pričom. Kada i kako je sve to počelo?
Moja freelance priča pocela je 2016-te kada sam otkrila sajtove Upwork i Fiverr. Učila sam neki usmeni ispit koji bih svakako pala i shvatila da ne mogu više da se nerviram oko studiranja koje mi možda nikad neće doneti zaradu. Napravila sam naloge i počela sa radom kao pisac i virtuelni asistent. Nakon nekih 7 dana našla sam prvi posao. Uglavnom radim sa inostranim klijentima, ali nekad radim i sa našim.
– S obzirom na to da istovremeno studiraš i radiš, kako uspevaš da se organizuješ i da li je korona promenila nešto po tom pitanju?
Pre nisam imala neko pravilo, kada sam promenila fakultet imala sam jedan posao hitnije prirode, koji sam nekada radila tokom predavanja. Pre ispitnih rokova uglavnom sam učila vikendom i nekad uveče, a tokom rokova bih radila rano ujutru i učila tokom dana. Korona nije promenila mnogo toga po pitanju rasporeda, ali ako je neko online predavanje bilo malo dosadno, ja bih uzela da radim 😀
Foto: @inzenjer.pise
– Kako je pandemija generalno uticala na količinu freelance poslova; šta se to promenilo u tvom životu poslednjih meseci?
U početku je bilo više poslova za pisce ali i analitičare, što je prirodan sled događaja. Međutim, neke usko-specijalizovane discipline imaju manju potražnju. Trenutno primećujem nešto manje poslova, ali to može da ima veze i sa letnjom sezonom.
– Za koje osobine smatraš da su ti najviše pomogle u prethodnom periodu?
Za sebe smatram da sam veoma lenja osoba ali isto tako i snalažljiva. To mi je najviše pomoglo po pitanju učenja i posla. Trudim se da budem posvećena i temeljna i da uvek postignem bolje rezultate.
– Brojne su zablute o freelancer-ima i tome kako novi način života na njih nije uticao – da li je to istina i postoji li nešto što si čula o ovome, a da je potpuna zabluda?
Ne znam za druge, na mene je veoma uticao, u smislu da tokom karantina nisam mogla da radim u kafiću ili negde drugde. Svi se mi ponekad zasitimo svoje sobe i poželimo da radimo negde drugde, tokom karantina to nije bilo moguće. Takođe, bio je prisutan mali strah, u smislu gubitka stalnih klijenata.
Foto: @inzenjer.pise
– Da li su freelancer-i bili prinuđeni da menjaju svoje cene usled pandemije, ali i sada nakon karantina, i na koji način?
Sigurno da jesu, ali zavisi od posla do posla. Jedan moj klijent je pitao da radimo po znatno manjoj ceni i van platforme, jer mu je to jeftinije. Međutim, nije samo pandemija ta koja utiče na cene, već i kurs dolara koji je nestabilan iz nekoliko razloga.
– Kako izgleda freelance tržište trenutno, posle svega?
Hmm, izgleda vrlo haotično. Mnogo ljudi je izgubilo svoje poslove i potražilo sreću u Freelance poslovanju. Tržište se jako brzo menja, pa ćemo videti ‘’na šta će sve da izađe’’.
Foto: @codingmermaid
– Šta bi savetovala mladima koji žele da se upuste u freelance vode, ali nisu sigurni da li je ovo pravi trenutak za to?
Strpljenje i proračunatost. Sve se dosta promenilo u odnosu na to kad sam počela da radim. Ako prave nalog na nekoj velikoj platformi, neka izaberu svoju oblast koja je usko-specijalizovana i nema ogromnu konkurenciju. Dodatno savetujem kreiranje jakog portfolia.
Ova frilenserka takođe vodi i dva instagram profila: @inzenjer.pise i @codingmermaid. Tamo redovno objavljuje nove korisne informacije o pisanju, freelancing-u, inženjeringu i kodiranju generalno. Širimo znanje i iskustvo!
Zamislite dva scenarija u čijoj glavnoj ulozi ste vi. Prva scena: ulazite u grand salu koju očigledno ispunjava visokoklasno društvo. Druga scena: ulazite u kafić koji vam je dobro poznat nakon višeputnog dolaženja. Na oba mesta vas čeka nepoznato društvo, a vi željni da upoznate nove životne prijatelje. U prvom scenariju šetaćete sa ispravljenim leđima, dok u drugom scenariju, bićete prirodno pogrbljeni. U oba scenarija ćete se smeškati više nego obično. Sa visokoklasnim društvom ćete pričati o temama u koje baš i ne možete da se uključite, a sa društvom u kafiću ćete verovatno naći teme koje oživljavaju dijaloge na duže vreme. U oba scenarija pokušavate da se prilagodite okruženju, da se stopite sa ostalima, menjate sebe da bi se drugima više dopali. Ni ne primećujemo te sitne promene dok se ne skupe u potpunosti. I čemu sve to? Da zadivimo publiku? Kako tu istu publiku da zadivimo, ako ne možemo sebe da zadivimo? Kako da upoznamo životne prijatelje, kada mi ni sebe ne poznajemo?
Taj prijatelj koga čežnjivo tražimo je konstantno sa nama. Svaki naš udah je propraćen njegovim izdahom, otkucaji srca nam se u isto vreme ubrzavaju kad se uzbudimo, delimo tugu i radost. Mi smo svoji verni životni prijatelji.
Naš prijatelj u futuru
Veliku zagonetku čiji odgovor otkrivamo u hodu jeste: “Šta sadrži moja budučnost? ” Veliko je to pitanje, na koje ni stari filozofi nisu znali odgovor, a njima pripisujemo svo znanje ovog sveta. U ovakvim momentima okrećemo se strancima, jer više verujemo njima nego svojim željama..
Zašto, kada je reč o našoj budućnosti, mi prilazimo drugima i zahtevamo odgovor od njih koji je za nas neupotrebljiv? Čovek kome smo naredili odgovor će izvršiti naredbu, ali iz svoje perspektive, svojim iskustvom. Vi ste dve različite osobe, pijete kafu na različitim mestima, šetate različitim ulicama. Ako je uspeo da se progura do prvog reda na koncertu sa lakoćom, ne znači da ćeš i ti uspeti. Zvuči malo grubo, znam, ali pitajte sebe ovo pitanje, ”Zašto smatram da će drugi znati odgovor na pitanje koje se bavi mojim životom?” U redu je tražiti savet, mada, mi kao naivni mladi pupoljci uzimamo sve zdravo za gotovo. Ukoliko je njihova rečenica bolje formulisana i zvuči “odraslo”, pre ćemo njima poverovati i imati isti stav.
Možda mi, a ni naš prijatelj, nismo stigli do naprednog nivoa u otkrivanju rečnika, ali to ne znači da sad treba svoja razmišljanja da zanemarimo.
Nama je prirodno da zaboravimo lude predloge, koje nam naš večno kreativan prijatelj predlaže, da ne bismo bili tužni ako se ne ostvare, umesto da to iskoristimo kao neki vid podsticaja. Kao neko uverenje da smo na dobrom putu i, ako već sad razmišljamo o takvim mogućnostima, da ćemo sigurno imati sličnu priliku u realnom svetu.
Autor: moj verni prijatelj
Koliko puta ste čuli: “ti si pisac svog života?” Verujem, ne malo puta. Otkriću vam tajnu – naš najbolji prijatelj je zapravo putnik kroz vreme. Kad želi i kad misli da je potrebno, vraća nas u naše mlade dane i podseća nas kako je lepo opet biti dete. Dete koje sanjari, koje sa svojim vernim mačem uspeva da pobedi strašnu aždaju zvanu nepoznanost. Ako verujemo da smo mi pisci svojih života, koji bi nam bili alati? Bukvalista bi rekao papir i olovka, ali i bukvalista greši. Nije ti dovoljan samo pribor. Treba da znaš kako pravilno da iskoristiš taj pribor. Potrebno nam je vreme, motivacija, disciplina, izdržljivost. Bitno je razlikovati da je motivacija samo poćetak velikog projekta i da ona nestaje, a ono što nas tera dalje, da napredujemo, jeste disciplina. A kako postati samodisciplinovan? E, tu se zapravo vidi da li si ti svoja svetinja ili avetinja. Da li ćeš sebe pogurati da postigneš svoj maksimum ili ćeš, nakon prvog pada, odustati i smatrati sebe gubitnikom. Kako mi sebe smatramo, tako će nas i drugi smatrati.
Avetinja?
Nisi ni sebičan ni egocentričan ako pokušavaš sebe da upoznas i radiš ono što tebe čini srećnim. To zahteva neke žrtve, ali i to je deo života. Uvek idemo dalje. Ti, kad počneš sebe da upoznaješ, nećeš ništa novo otkriti, samo ćeš nekim osobinama i ponašanjima dati više pažnje. I možda vam se nešto neće svideti. To nije ništa strašno. Uvek smo mladi i uvek imamo vremena to da promenimo. Ne vredi nam da sebe maltretiramo i sputavamo u razvitku, zbog nečega što možemo da promenimo. Osoba uvek ima podršku, ali najveću podršku ima od sebe. Ti si taj koji bira da li češ imati pozitivnu ili negativnu podršku.
Da li vi prolazite kroz fakultet, ili fakultet prolazi kroz vas?
Početak školske (akademske) godine period je uzbuđenja i ambicija. “Od sada učim redovno”, “Idem na svako predavanje”, “Učlaniću se u pet organizacija”, “Naučiću novi jezik” … Zvuči li vam ovo poznato? Mogućnost da će se ova godina završavati od kuće može poremetiti neke planove. Ipak, to nije razlog da kroz fakultet samo prođete, provedete četiri godine nad knjigom, nakon čega vam malo šta zaista ostane u sećanju. Kakve god okolnosti bile, moramo se prilagoditi i uzeti maksimum od onoga što nam život donosi.
Ako ste zbunjeni usled svega što nas očekuje, možda vam neki od predloga bude zanimljiv.
Organizacija
Pre svega, zasigurno najbitnija stavka koja će nam pomoći da damo, ali i uzmemo maksimum od fakulteta – organizacija. Da bismo uspeli sve da naučimo ne izgubivši socijalni život i vreme za sebe, moramo biti svesni svih obaveza. Pored toga, moramo biti svesni i svojih želja i ciljeva, kao i koraka koji će nas do istih dovesti. Samo kada racionalno pogledamo taj “kalendar”, uviđamo vreme kojim raspolažemo, a samim tim, i najbolji način na koji ćemo ga iskoristiti.
Savete za efikasnije studiranje od kuće možete pogledati OVDE.
Idite u čitaonice
Ukoliko vam ovakav način rada smeta zbog toga što se ne osećate kao deo kolektiva, ili jednostavno, u drugima vidite vrstu dodatne motivacije, iskoristite priliku učenja u čitaonici. Ovo stvara osećaj da se ništa nije izmenilo i da još uvek uobičajeno srećete kolege na hodnicima fakulteta. Takođe, možete menjati lokacije čitaonica kako ne bi došlo do potpune monotonije.
Učenje u grupi
Još jedna ideja kako smanjiti nedostajanje “normalnog” načina rada jeste učenje u grupi. Sastanite se sa prijateljima sa svog, ili nekog drugog fakulteta, a potom zajedno učite, uz obavezne pauze za kolač, piće, šetnju ili običan razgovor. Podrška drugih koji imaju iste obaveze kao vi može biti ključna da ne odustanete kada postane dosadno i teško. Na kraju krajeva, ako se ne možete okupiti fizički, sada su tu video pozivi koji će poslužiti čak i u grupnom učenju! Kao poslednja opcija, postoje i brojni “Study with me” youtube videi pored kojih ćete imati društvo kada god to poželite.
Seminari
Sve one vikend seminare doživljavali smo olako misleći kako će ih uvek biti i kako nisu toliko važni. Sada, kada su znatno ređi, biće ređe i teme koje vam odgovaraju, pa, ako ipak uočite nešto u sferi svog interesovanja, ne propustite odlazak na ta dodatna predavanja, po dodatnu motivaciju, znanja i korisne razgovore.
Organizuj grupnu avanturu
Nemojte biti osoba puna planova i želja, a bez pokretača za njihovu realizaciju. Preuzmite inicijativu, pozovite ljude koji vam odgovaraju na neko zajedničko druženje. Mini putovanje, pešačka tura, escape room dan, kampovanje, tematsko veče, možda čak i iznajmljivanje vikendice u kojoj biste, uz dodatne aktivnosti, zajedno pratili i predavanja… Samo budite kreativni i preduzimljivi, ne dozvolite da se za nekoliko godina osvrnete na sadanašnji period i shvatite da od toliko ideja nijedna nije realizovana.
Volontiraj
Čak i u ovom periodu, dostupna su različita volontiranja, što od kuće, što “na terenu”. U oba slučaja, možete se oprobati u novim aktivnostima, raditi na zabavnim projektima, upoznati nove ljude ali i pomoći nekome. Svako volontiranje pruža posebno iskustvo koje vam u budućnosti može značiti.
Upoznaj grad
Ako studirate u drugom gradu, ovo je idealna prilika da ga bolje upoznate. Pri tome ne mislim na opšte poznata mesta koja se nađu na svakoj turističkoj mapi. Svaki grad može ponuditi nešto posebno, skriveno i lepo. Ne plašite se da zalutate u potrazi za mestima nepoznatim čak i lokalcima. Raspitajte se o događajima koji slede, a potom stvarno idite na one koji su vas privukli. Uđite u nasumičan autobus i izađite na nasumičnoj stanici. Negde ćete već stići. Ipak, ne idite sami i neka bezbednost bude na prvom mestu. Uzmite maksimum čak i od grada u kojem boravite!
Klub planinara
Ili veslaški, odbojkaški, kajak klub. Šta god želite! Ne morate biti profesionalni sportisti, ali rekreacija u doba učenja je neophodna. Na ovaj način možete se opustiti, odmoriti mozak i napuniti baterije za narednu turu učenja. Boravak u prirodi jednako je prijatan bez obzira na godišnje doba i može dosta doprineti vašem fizičkom, ali i psihičkom stanju.
Bez obzira na okolnosti u kojima ćemo se naći, dopustite fakultetu (i svakom drugom periodu života) da prođe kroz vas. Da osim diplome ponesete i brojne uspomene, dodatna znanja i veštine u godine koje dolaze. Kako god se naš život odvijao sada, ne možemo mu dopustiti da jednostavno stane, ne ako imamo želje na kojima stvarno treba raditi.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Svi mi, bez obzira na to odakle dolazimo, preživeli smo i trenutno proživljavamo isti problem – pandemiju virusa Covid-19 i nedostatak socijalnih kontakata. Međutim, razlikuje se način na koji odlučujemo da ga sagledamo. Da li si se ikada zapitao/la kako pandemiju vidi neko drugi, neko koga si video/la u prolazu ili neko za koga ni ne znaš da postoji?
Devetnaestogodišnja Katarina Stanojlović, nekadašnja učenica Gimnazije u Velikoj Plani, a buduća studentkinja Digitalnih umetnosti na Fakultetu za medije i komunikacije, osim što voli da se igra crtežom, animacijom i filmom, da vozi bicikl i peva karaoke, preživela je jedno vanredno stanje i živi u vremenu pandemije koronavirusa. Baš iz tog razloga, razgovarala je sa nama i podelila svoju priču.
Foto: privatna arhiva
1.Reci nam nešto oKatarini pre pandemije; kako je njen život izgledao?
Pre pandemije, Katarina je već godinu dana bila borac protiv leukemije (koju je pobedila), tako da joj je život većim delom bio bolnički, sa laptopom, krevetom i stalkom za infuziju.
2.Reci nam nešto o sebi sada. Kakvo iskustvo nosiš iz ove situacije i u kom aspektu si se promenila?
Sa obzirom na moju situaciju, ova godina je trebalo da bude ona u kojoj ću zasluženo uživati, van bolničke sobe i sa prijateljima, što svakako nije bilo moguće. Mislim da sam se najviše naučila strpljenju.
3.Šta bi poručila sebi iz dana neposredno pre proglašenja vanrednog stanja?
Da ne dopustim dečku da ode iz mog stana par dana pred karantin i da će sve potrajati duže nego što očekujem.
Foto: privatna arhiva
4.Kako si se nosila sa zabranom kretanja? Šta si radila tokom nje, kako si provodila svoje vreme? Da li si iz tog iskustva nešto posebno naučila?
Kako sam već dugo pre toga bila u krevetu, to za mene nije bila novina. Manjak kretanja sam pokušala da nadoknadim jogom, a dane ispunjavala filmovima, serijama, crtanjem…
Foto: privatna arhiva
5.Da li možeš da izdvojiš neku emociju, bilo prijatnu ili neprijatnu, koju si pretežno osećala za vreme pandemije?
Pomisao na zagrljaj sa ljudima koje tada nisam mogla da zagrlim, pa i kada sam ih najzad srela, a ipak sam morala da držim distancu.
6.Da li je pandemija uticala na tvoje stvaralaštvo i da li se tvoj umetnički izraz promenio otkako je ona prisutna?
Za vreme karantina je nastao jedan karakter kojeg sam od tada dosta i crtala, pa i vajala. Iako to nije bilo namerno, verujem da su osećaji koji su bili prouzrokovani pandemijom isplivali u tom crtežu i liku.
Foto: privatna arhiva
7.Šta u svojim delima želiš da prikažeš, ako su ona u kontekstu pandemije?
Nemam nikakvu konkretnu ideju koju svesno želim da plasiram, više koristim svoje radove da se zabavim i vizuelno predstavim neke svoje doživljaje i osećanja. U kontekstu pandemije, možda bi neki od crteža slali poruku da je okej da se nekad osećamo i loše ili pogubljeno.
8. Šta bi poručila svima koji ovaj tekst pročitaju?
Svi smo u istom sosu, neko manje, neko više, ali je važno da uživaju.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Svako od nas menja se na sebi svojstven način, iz dana u dan. Menjamo svoja uverenja, stavove i okruženje. Ipak, ne dešava se često da jedna pojava izmeni ponašanje čitave populacije. Ova, 2020. godina, ma koliko nepredvidiva bila, naterala nas je da brže prihvatimo poseban način života koji smo verovatno predviđali za neku daleku budućnost.
Ubrzana digitalizacija
Pre svega, ubrzana digitalizacija. Već izvestan period postoje ljudi i kompanije koji gotovo sve svoje aktivnosti obavljaju posredstvom mobilnog telefona. Međutim, izgleda da su se nakon karantina svi manje-više navikli na online druženja, zajedničke treninge, kupovinu, intervjue, poslovne i privatne sastanke, čak i koncerte. Sve nam je postalo normalno i teško je setiti se perioda kada smo po neki dokument morali otići do odgovarajuće ustanove – sada za sve postoji elektronsko rešenje (pa, za skoro sve). Ipak, očigledno je da ni pojedine firme nisu bile spremne na ovakav način rada. Opasnost od različitih digitalnih napada raste, pojedina poverljiva dokumenta mogu biti ugrožena, a mnoga manja preduzeća nisu sigurna na koji način se od toga sačuvati. Bilo kako bilo, u svetu tehnologije neminovne su brze i brojne promene na koje ćemo morati da se naviknemo. Za digitalizaciju, ovo je tek početak.
Posao od kuće
Odavno slušamo iskustva frilensera i čini nam se neverovatno i savršeno kako mogu da rade u pidžami na kauču dnevne sobe, ili u kupaćem kostimu na egzotičnoj plaži. Ovakav način života postao je dostupan zaposlenima različitih sektora širom sveta. Firme masovno prelaze sa tradicionalnog na elektronsko poslovanje, ali nastaju i brojni mali biznisi usmereni isključivo na online tržište. Pored različitih prednosti, kao što su, smanjeni troškovi prevoza, nepostojanje kašnjenja uzrokovanog saobraćajem ili prijatnije okruženje, jednako su brojne i mane. Ali kao što rekosmo, promene su neizbežne i već sada se čini da smo se potpuno prilagodili ovoj novini.
Virtuelno obrazovanje
Na stranu sve poteškoće koje su nas zadesile u periodu online nastave (a potencijalno im nije kraj), virtuelno obrazovanje je ogroman napredak ljudske rase. Starije generacije nisu mogle ni da zamisle da se na ovaj način školuju od kuće, a pogledajte sada, imamo čak i mogućnost izbora! Ako poželimo, možemo studirati na fakultetu udaljenom hiljadama kilometara od nas, iz dnevne sobe. U našem računaru nalazi se sve što nam ikada može pasti na pamet! Tu je i dobro nam poznati Zoom, koji je nakon gotovo 10 godina postojanja konačno dobio očekivanu slavu. Slažem se da socijalni život u tim okolnostima može stradati i da ništa ne može prevazići klupe amfiteatra i živu reč, pa ipak, ne možemo poreći činjenicu ogromnog, ali i korisnog napretka tehnologije.
Ovo o čemu smo sada govorili jesu neke opšte promene u svetu kojima se predviđa dodatni napredak. Nažalost, mnoge promene poput manje zagađenosti životne sredine i zdravijeg života uopšte bile su kratkog daha, no nadajmo se da ćemo, nekad u budućnosti, na globalnom nivou osvestiti i to, jer samo zdravi i u zdravom okruženju možemo zaista napredovati, šireći znanje.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Čini se da se tradicionalna poslovanja masovno digitalizuju, samim tim, ne čudi mogućnost pohađanja najrazličitijih online kurseva, ali i zainteresovanost za iste. Pa ipak, koliko god optimistično listali različite sajtove i oduševljavali se onome što pružaju, nekako se sve svede na gomilu započetih, a kasnije zaboravljenih kurseva. U ovom postu, naći će se različiti saveti kako da gore pomenutu situaciju izbegnemo i umesto toga konačno završimo DOBAR online kurs za sebe. Ali pre nego što dođemo do toga, gde i kako uopšte tražiti ovaj vid usavršavanja?
Ova platforma nudi različite besplatne kurseve iz tri oblasti: Digitalni marketing, Razvoj karijere i Podaci i tehnologija. Neki kursevi, pored video lekcija i provere znanja nakon svake od njih, nude i besplatne sertifikate.
Veliki broj kurseva podeljenih u dosta kategorija, od programiranja, preko fotografije i muzike, do samog rada na sebi! Ukoliko se odlučite da neki kurs platite, uz njega dobijate sertifikat, kao i mogućnost da predavača pitate šta god vas interesuje.
Verovatno ste za Courseru već svi čuli, te je nije neophodno dodatno opisivati. Ono po čemu se razlikuje od većine sličnih platformi jeste činjenica da njene kurseve kreiraju isključivo profesori prestižnih Univerziteta u svetu.
Iako se Harvardovi online kursevi odvijaju na različitim platformama (uglavnom edX o kojoj će biti više reči kasnije) složićete se da zaslužuju mesto u ovom nabrajanju. Kategorije su različite, kao i cene (postoje i besplatni), uglavnom je sve po principu “Koliko para toliko muzike”, ali ako birate ono što vas zanima, itekako vrede svakog dinara…Dolara.
Kao što je pomenuto, edX obuhvata mnoge Univerzitete, kategorije i potkategorije, kao i pravila po kojima se kursevi pohađaju. Ukoliko želite sertifikat nakon završenog besplatnog kursa, možete ga doplatiti.
Sve pomenute platforme su na engleskom jeziku (ili nekom drugom stranom jeziku, zavisno od konkretnog kursa), ali treba obratiti pažnju i na domaću “proizvodnju”. Jedan od primera jeste Krojačeva škola.
Nakon što ste odslušali sve lekcije, sledi primena znanja na konkretnom praktičnom zadatku.
Materijal na srpskom jeziku takođe je dosta kvalitetan, ali svakako manje poznat. Pored kurseva o kojima smo do sada pisali, postoje i drugačiji formati, na primer: Webinarium (digitalni marketing, biznis, dizajn…), Languages (pomoć pri učenju jezika), Kampster (na kojem je trenutno (avgust 2020) rođendansko sniženje), Youtube kanal Milan Tair…
Eh sad, sve ovo zvuči super, izbora je više nego dovoljno, ali to zna da ima paradoksalan efekat. Lakše bi nam bilo da postoji jedan kurs i onda bismo znali, taj ili nijedan. Ovako smo neprestano u potrazi za nečim novim čime zaboravljamo postojeće. Da se to ne bi nastavilo, sledi nekoliko saveta za odabir pravog kursa za vas! Verovatno će zvučati kao previše filozofije oko banalne stvari, ali ako je tako, zašto se još uvek susrećemo sa teškoćom odabira?
Dajte sebi vremena
Okej, sada razgledate mogućnosti, raspoloženi ste za učenje, ali to ne znači da morate odabrati odmah. Odlučite se za konkretnu temu, a potom samo razgledajte. Razmotrite šta vam svaki od odabranih kurseva nudi, i potom donesite odluku. Za tri sata ili tri dana, nije ni bitno, nigde ne žurite.
Format lekcija
Bitno je razjasniti i šta konkretno tražite. Da li više volite da slušate predavača uz propratni video materijal, ili da iščitavate dokumentaciju? Šta god vam odgovara, samo ne zaboravite da obratite pažnju na ovo.
Rok trajanja
Ponovo, šta tražite? Želite li da materijale imate dostupne u svako doba, ili vam nije problem da postoji određen rok. Takođe, obratite pažnju da li je ograničen broj pristupa lekciji. Sve vam to pomaže oko buduće organizacije; može nam se desiti da ne pogledamo i potom na pola kursa shvatimo da nam je dalji pristup onemogućen.
Predavač
Kroz školovanje ne možemo odabrati tip predavača za određene predmete, ali online kursevi su potpuno druga stvar. Zašto ne iskoristiti priliku? Razmislite kakvi tipovi vama odgovaraju, a potom pogledajte da li se predavač odabranog kursa uklapa u tu sliku. Nekada vam nečiji pristup može pokvariti doživljaj čitave teme.
Težina
Ono što je navedeno na početku svakog kursa jeste njegova težina, ili nivo potrebnog predznanja. Nemojte to zanemarivati pri odabiru.
Jedan po jedan
Znam, nemoguće je odlučiti se samo za jedan online kurs. Ali ne treba se preopteretiti i slušati 10 tema istovremeno. Kada završite jedan, vratite se prvom koraku. Naravno, ovo ne važi za sve, neko možda ima više vremena i motivacije, te mu nije problem da prati i više različitih kurseva. Svaki korak prilagodite sebi! 🙂
To je to, imamo naš “savršeni” kurs, možda smo nekoliko lekcija i prešli, ali šta sad? Kako ga dovršiti i, ono još bitnije, kako poneti maksimum od njega?
Plati
Možda zvuči čudno, ali zapravo je logično. Više cenimo ono u šta smo uložili svoje vreme, ali i svoj novac. Samim tim što u nešto ulažete, osećate potrebu da nešto i dobijete. U slučaju edukacije, čitava odgovornost je na vama samima, niko vas neće terati da učite nešto što ne želite, niti vas podsećati na nešto što vas zanima. Ako znate da ste nešto platili, veće su šanse da ćete istrajati u onome što počinjete (a imate i veći izbor samih kurseva).
Organizacija
Najbolje bi bilo da svakom online kursu pristupite kao i predmetu na fakultetu. Dakle, blokiranje posebnog vremena posvećenog istom, istraživanje sa strane, vežba i konačna primena znanja. Više o tome kako učiti od kuće možete pročitati OVDE.
Zašto?
Kao i za svaki drugi, manji ili veći cilj, i ovde je bitno imati svoje zašto. Da li vam je to znanje potrebno za konkretan posao, da li ste radoznali, imate viška slobodnog vremena ili želju za usavršavanjem? Koji god vaš razlog bio, bez obzira na njegovu vrednost u očima drugih, on je ono što vas gura da nastavite kada motivacija opadne, a baš to je uzrok 80% nedovršenih kurseva.
Primena
Kada počinjete novi online kurs, razmislite kako biste to znanje mogli da primenite u praksi. Potom, zadajte sebi mali projekat koji ćete realizovati nakon usvojenog znanja. Nešto što vam je zanimljivo i korisno, nešto što će vam biti dokaz da ste uradili sve kako treba.
Tokom procesa učenja dobijaćete nove ideje kako usavršiti vaš “projekat”, a to vam može biti odlična motivacija. Ovo se može primeniti na online kurseve iz bilo koje oblasti, na primer: kurs španskog jezika – Razgovor sa izvornim govornikom na temu po njegovom izboru, kurs programiranja – Napraviti jednostavnu aplikaciju u X programskom jeziku, kurs pisanja – X dana pisati o X različitih tema primenjujući naučeno…
Nagrada
Nadam se da poštujete nepisano pravilo koje nalaže da nagradite sebe posle svakog položenog ispita (ali i onog koji ne prođe tako dobro). Zašto to onda ne biste primenili i na položen online kurs?
Svedoci smo brojnih objava koje govore o tome da se MORATE usavršavati za vreme pandemije kada navodno imamo više vremena zbog online rada. Pomislili biste “Ako mi nije do toga, znači da sam manje vredan”. Zapravo, ovo je velika zabluda. U redu je da nešto ne želite. Broj završenih online kurseva ostaje samo broj, ono što naučimo i kasnije iskoristimo je jedino bitno.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Od marta, pa sve do današnjeg dana, mnogi učenici, od prvaka koji su tek počeli svoje školovanje, pa do velikih maturanata, koji ga polako privode kraju, nisu imali mnogo prilika da fizički posete obrazovnu ustanovu koju pohađaju. Predavanja su se odvijala onlajn i pristup ovakvom načinu školovanja nije se samo razlikovao od ustanove do ustanove, već i od profesora do profesora. Iako smo se, nesvesni činjenice da je ovaj virus na duže staze zaustavio svet, nadali da će svemu tome, sa završetkom školske godine, doći kraj, našli smo se pred novim zadatkom: polaskom u školu. Ovaj polazak u školu umnogome je drugačiji od svih onih na koje smo navikli: neki od nas će nastavu pohađati onlajn, neki će je pohađati kombinovano. U ovom slučaju, radi se o nečemu što nas životno ugrožava i veoma je važno slušati savete stručnjaka i, istovremeno, poštovati mnoga pravila. Sa nama je razgovaralo četvoro srednjoškolaca koji su dobili priliku da sa nama podele svoja očekivanja, strahove i stavove o predstojećem polasku u školu.
Anđela, 2. razred
Anđela je učenica 2. razreda, obrazovnog profila stomatološka sestra tehničar, i odlučila se za to da nastavu pohađa onlajn, iako će na praktični deo nastave morati da ide u školu, ali, kako kaže, ići će svojim prevozom. „Iskreno, strah me je od gradskog prevoza, jer ja, kao putnik, u toku dana treba da promenim četiri autobusa.“ Ona je takođe rekla da je bila prijatno iznenađena time kako je u kratkom roku uspešno obezbeđeno školovanje na daljinu. „Verujem da je to bilo pravo rešenje u toj situaciji, jer nije bilo smisla da se školovanje nastavi. Rizik je bio velik, a pogotovo nije trebalo to da se školovanje zaustavi“. Uz to, rekla nam je i sledeće: „Ako škole uspeju da se organizuju i usklade istovremeno i onlajn i kombinovano školovanje, verujem da nastava može biti bolja nego što je bila tokom vanrednog stanja“.
Jovan, 3. razred
Jovan je učenik 3. razreda prirodno-matematičkog smera pri jednoj gimnaziji. On je rekao kako se odlučio za kombinovani metod školovanja, kako ne bi bio jedan od retkih koji su se odlučili za onlajn nastavu. On smatra da je dobra strana ovog načina školovanja ta što će biti okružen prijateljima, dok je i dalje kod njega prisutan strah zbog zaraze. Na pitanje da li se raduje povratku u školu, rekao nam je: „Da, nedostaju mi ljudi“.
Miroslava, 4. razred
Miroslava, učenica 4. razreda smera turističko-hotelijerski tehničar, rekla je da smatra da je povratak u klupe jako važan: „Treba da se ide u školu, pogotovo kada se radi o učenicima prvih razreda, zbog upoznavanja, kao i kada se radi o trećoj/četvrtoj godini, zbog maturskog ispita. Ja sam se odlučila na to da idem u školu“. Sa nama je podelila svoju radost zbog vraćanja u školu, jer u njoj vidi beg od elektronskih uređaja, ali i zato što će sada imati prirodniju komunikaciju sa profesorima i slobodno vreme nakon završenih časova. Takođe, rekla nam je i to da veruje da je uticaj načina školovanja na svakog đaka uslovljen individualnošću: „Smatram da će [ovakav način školovanja] za mene biti mnogo bolji, ali, možda za neku drugu osobu bude suprotno“.
Natalija, 3. razred
Natalija, koja će od septembra pohađati 3. razred smera ekonomski tehničar, odlučila se za kombinovani metod nastave, zato što smatra da će njoj tako biti mnogo lakše. Međutim, kaže da je, istovremeno, strah od bolesti prisutan. „Imam bronhijalnu astmu i rizik se, samim tim, povećava“. Na pitanje da li smatra da će ovaj tip nastave biti isti, lošiji ili bolji, odgovara: „Mislim da će biti možda čak i bolji, zbog toga što ćemo lično prisustvovati nastavi“.
Šta su nam poručili?
Naši sagovornici, osim što su učestvovali u razgovoru i sa nama podelili svoje iskreno mišljenje o budućem školovanju, dobili su priliku da svojim vršnjacima, koji će od prvog dana septembra, zajedno sa njima, sesti u školske klupe, poruče nešto što bi voleli da znaju.
„Poručila bih svima da se pridržavaju mera i da čuvaju zdravlje, jer ovo nije vreme za neodgovornost. Zbog naše nepažnje mogu i drugi da stradaju.“
Anđela
„NE SKIDAJTE MASKE PLS, BUDITE ODGOVORNI.“
Jovan
„Perite ruke i nosite zaštitne maske. Srećno učenje!“
Miroslava
„Nosite maske i sredstva za dezinfekciju!“
Natalija
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
U ovo vreme kada smo kod kuće više nego ranije, posebno je važno da vodimo računa o sebi. Kako zbog jačanja imuniteta, tako i zbog psihičkog zdravlja. Previše vremena provedeno kod kuće, pa još uz junk food i minimalnu fizičku aktivnost, može biti uzrok lošeg raspoloženja, manjka energije i koncentracije. Ova godina jeste izazovna, ali dobra je vest da se možemo boriti i iskoristiti trenutnu situaciju na najbolji način.
Ukoliko još uvek ne želite da krenete u teretanu i čekate da se primiri situacija sa korona virusom, a teško vam je da se pokrenete sami da vežbate, ovaj tekst je sigurno za vas. Pa, i ako ste počenik i niste nikada redovno trenirali, a želite – nastavite da čitate.
Da bismo dostigli neke vidljive rezultate, kad je forma u pitanju, važno je da spojimo više aspekata. Ishrana i trening jesu ključni, ali je važno i kako spavate i da li se stresirate, čak i kako doživljavate ceo taj proces mršavljenja, nabacivanje mišićne mase ili koji god cilj već želite da postignete. Nemojte doživljavati novi režim kao nešto što „morate“, neka to bude nešto što želite dugoročno da promenite. Nešto dobro za vas i vaše telo.
TRENINZI KOD KUĆE
Nemojte da vas brine to što kod kuće nemate sprave kao u teretani, trening još uvek može da se odradi! Ovo je prilika da iskoristite prednosti društvenih mreža, jer na Instagramu i YouTube-u možete naći toliko snimljenih treninga koji ne zahtevaju da imate bilo kakvu opremu i tegove kod kuće. Za svakog se može naći po nešto, to je sigurno. Ako vam ne odgovara klasičan fitness, pronaći ćete i treninge joge, pilatesa, plesa.. Eksperimentišite i pronađite ono što vam trenutno odgovara. Odredite svoj cilj. Napravite svoj nedeljni raspored treninga i trudite se da vam svaki trening bude drugačiji. I nemojte se obeshrabriti ako vam je teško na početku da trčite duže od 10 minuta ili da odradite ceo trening sa YouTube-a, važno je samo da ste počeli i da trenirate u kontinuitetu, a rezultati će uskoro biti vidljivi.
Takođe, veoma je važno da napravite balans ukoliko, na primer, radite od kuće. Tada vam sigurno neće lako pasti da pored radnog vremena provedenog u stanu ili kući, još odradite i trening u istoj prostoriji. U tom slučaju, svakako je bolje da vežbate u dvorištu, a ukoliko ga nemate, onda rešenje može biti i ujutru u parku, kada nema gužve. Ili, nakon završenog posla, izađite sa prijateljem na kafu, prošetajte, provedite neko vreme izvan kuće. Posle ćete sigurno biti spremni da se vratite u stan i trenirate. Isprobajte možda i svaki od navedenih predloga i procenite šta vama najviše prija i najbolje se uklapa u vaše dnevne obaveze.
„Poredite se sa osobom kakva ste bili juče, a ne sa osobom kakva je neko drugi danas“
Jordan Peterson
ISHRANA
Menjanje navika u ishrani je proces. Ako ste do juče jeli brzu hranu svaki dan, ne možete očekivati da će biti lako samo odjednom da je izbacite iz ishrane. Postepeno menjajte svoje navike. Cilj je da izgradite zdrav životni stil, tako da zaboravite na rigorozne dijete od 10 dana i bilo kakva instant rešenja.
Pronađite zdrave i raznovrsne recepte, zapišite u neku svesku makar 5 ideja za zdrav doručak, ručak i večeru. I trk u kupovinu! Kada u kuhinji uvek imate zdrave namirnice, lakše vam je i da se držite novog režima ishrane.
U krajnjem slučaju, ukoliko mislite da bi bilo efikasnije, uvek se možete konsultovati sa nutricionistom koji će sastaviti za vas personalni plan ishrane, u skladu sa ciljevima koje želite da postignete.
DA LI JE MOTIVACIJA KLJUČNA?
Da se razumemo, motivacija jeste važna. Zahvaljujući njoj se pokrećemo da nešto uradimo, srećni smo i uzbuđeni što započinjemo nešto novo. I to je super, dokaz da imamo emocije, da nalazimo sreću iznova u novim aktivnostima. To se ne odnosi samo na treniranje, već smo motivisani da uspemo i kada se upišemo na fakultet, nađemo novi posao, započnemo emotivnu vezu…Šta se onda dešava? Posle nekog vremena, nema više tog elana za radom svaki dan.
Kada su treninzi u pitanju, motivaciju možete da održite, recimo, tako što ćete dati sebi 3 nedelje da vidite prvi progres. Dakle, slikajte se prvi dan, a zatim tek nakon 21-og dana. To vas može pogurati da svaki dan odradite trening i jedete što zdravije kako bi videli najbolje moguće rezultate. Ali, šta da radimo onim danima kada ni to nije dovoljno? Tada na scenu nastupa disciplina i rad na svom karakteru. Da odradite taj trening, iako je kiša, iako ste pospani, previše je hladno ili toplo napolju. Izlazak iz zone komfora – to je ono što će vas ojačati kao ličnost. Kada gradite disciplinu makar na jednom polju, neka to budu, u ovom slučaju, treninzi i ishrana, ona će se lako preneti i na druge oblasti vašeg života. Manje premišljanja, a više delanja, i uverićete se da kontinuiran rad čini čuda.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Sećam se momenta u kome sam saznala da se Covid-19 proširio u Evropu. Samo pola sata kasnije, bila sam na putu od Valjeva ka Novom Sadu, već razmišljajući o predstojećem putovanju (iako sam bila na jednom putu, razmišljala sam o drugom, što je, verujem, bila navika mnogih ljudi) u Centralnu Evropu, koje me je, od toga dana, čekalo u roku od nedelju dana. Ni slutila nisam da ću za dve nedelje shvatiti da ni o čemu više ne možemo da razmišljamo na staze duže od dva dana.
Prvi pacijent i šta dalje
Sećam se momenta kada sam saznala da je u Srbiji zaražen jedan od prvih pacijenata, koji se vratio iz Budimpešte. Tada sam sedela u hotelskoj sobi u Budimpešti, na putovanju na koje sam se ipak otisnula. Dan kasnije, na putu ka Srbiji, kroz glavu mi je prolazila samo jedna misao: „Šta će biti dalje?“. Virus je bio sve bliži, a samim tim i sve realniji.
Vanredno stanje
Samo proglašenje vanrednog stanja, bilo mi je strašnije od zabrane kretanja. Tada je neko, po prvi put, javno izjavio da nešto zaista nije u redu. Iskreno, meni zabrana kretanja nije teško pala. Pored svih obaveza koje sam imala i hroničnog umora koji je samo povećavao verovatnoću pada imuniteta i toga da sam ugrožena, bila sam, zapravo, zadovoljna, jer sam znala da ne postoji šansa da (možda zaražena, nakon puta u inostranstvo) nekoga zarazim, ali ni da se i sama zarazim. Virus je, ipak, ostao misaona imenica, neobjašnjiv i nepostojeć.
Virus, respiratori, zaraženi i sve ostale misaone imenice
Aprilsko nedeljno pre podne, prekinuo je jedan telefonski poziv. Majci je zazvonio telefon, javljeno joj je da joj je brat u bolnici. Dijagnoza: SARS-CoV-2 i, mada to nije rečeno odmah, svi smo već znali. Sve one priče: „Ma to je samo malo jači grip, to ni ne postoji, ovo je samo kontrola čovečanstva.“, osim što su bile dezinformacije, postale su uvredljive i nesnosne. Toga dana, shvatila sam da je nečiji život ugrožen, baš zbog tog istog „malo jačeg gripa“. Nisam doživela koronavirus, niti to ikome želim. Ipak, od toga momenta, iako nije mene direktno pogodio, postala sam svesna da je on među nama. A, kada se to desi nekome koga znate, koga mnogo volite i ko je u vašem životu prisutan oduvek, više ne pravite razliku između toga da li je ta osoba starija ili mlađa, da li je savršeno zdrava ili pak ima pridružene bolesti. U momentu kada se radi o nekom dragom, shvatite da ljudi koji obolevaju nisu samo broj koji će neko od lekara izgovoriti na konferenciji za medije i da respirator nije samo aparat na koji su priključeni „teži slučajevi“. Više ništa od toga ne predstavlja misaonu imenicu, već realnost koja je i te kako bolna. Ono što je najteže kada ste član porodice obolelog, jeste to što ništa nije sigurno. Kao što sam rekla na početku, razmišljajući o svojim planovima nedelju dana unapred, nisam ni slutila da ću uskoro shvatiti da se ni o čemu više ne može razmišljati na staze duže od dva dana. U ovim momentima, kada bi najuži krug ljudi koji je znao šta se dešava pitao kakvo je stanje, znali bismo da kažemo: „Sada je dobro, ali ne vredi ništa govoriti, stanja se menjaju iz sata u sat.“ I tako je i bilo. Vrlo često sam pomišljala: „Pre mesec dana si imala ispunjen kalendar datumima rokova koje moraš da ispoštuješ, proslave na koje treba da odeš i početke i krajeve putovanja, koji su sezali do kraja jula. Sada ne možeš da kažeš ni da li će ti ujak ostati dobro do sutra.“
Otkrovenje
Verujem da svi teški momenti koji nas zadese u životu, moraju doneti i nešto dobro. To dobro vidim kao otkrovenje koje bi trebalo da nas, poučene lošim iskustvom, vodi ka tome da kroz život koračamo na drugačiji način i da na vreme ispravimo greške koje smo pravili. U ovom slučaju, otkrovenje je bilo takvo da je način na koji gledam na pandemiju mnogo drugačiji nego pre. Virus je od tog aprilskog pre podneva prisutan u mom životu i ponašam se kao da sam njegov potencijalni prenosilac i da bi neko drugi mogao da doživi isto što je i jedan od mojih članova porodice. Sada znam da, iako su fizički ugroženi sami pacijenti i svakako moraju da budu u fokusu, ugroženi su i članovi njihove porodice, jer svi oni prolaze kroz ogroman stres. Ne želim da kažem, niti zaista smatram da treba biti radikalan i zatvarati se u sebe. Naprotiv, želim da poručim da je ova situacija rešiva i da mnogo toga može da se izbegne, samo ukoliko smo svesni da ljudi istinski preživljavaju teške gubitke i teške momente, koji zaista ne treba da budu uslovljeni čistom nepažnjom i odbijanjem prihvatanja realnosti. Na kraju krajeva, svi mi mnogo teže prolazimo kroz ovo zbog toga što je ovaj virus nepoznanica i ne znamo iz iskustva kakve su mogućnosti ishoda. Čak i ako ne verujete u postojanje virusa, čak i ako mislite da ste zdravi – nosite maske, jer ne znate da li žena koja sedi pored vas u autobusu odlazi da primi hemoterapiju, ne znate da li je vašem profesoru matematike ćerka dijabetičarka, a on mora da odlazi na posao jer je jedini zaposleni u porodici i, zasigurno, nemate predstavu o tome kako bilo kojoj osobi, a, u krajnjem slučaju, i vama samima, virus može da se manifestuje.
Zato, čuvajte sebe, jer jedino tako ćete sačuvati i druge.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Jesu li detinjstvo i rana mladost periodi rasta i razvoja, a zrelo doba period stagnacije? Odgovor na ovo pitanje nudi nam književnost, koja predstavlja svojevrstan odraz autentičnog ljudskog života, lično iskustvo, kao i iskustva mnogih psihologa koji ukazuju na činjenicu da se ljudi menjaju i razvijaju i da to jeste kontinuirani proces koji traje čitavog života. Razvojne krize su krize koje se javljaju na prelazu iz jednog razvojnog stadijuma u drugi, ali postoje krize koje nastaju pod uticajem spoljašnjih događaja, a jedan od njih jeste aktuelni virus sa kojim se susrećemo. Pandemija korona virusa zaključala nas je u domove, pokrila strahom, suočila sa neizvesnošću, donekle i promenila. Postavlja se pitanje da li ćemo u izmenjenim uslovima života uspeti da izgradimo rezilijentnost.
Kriza kao rizik i šansa
Kineski ideogram koji odražava krizu sačinjen je od ideograma koji predstavlja opasnost i ideograma koji predstavlja mogućnost, što ide u prilog shvatanju po kom je kriza pometnja koja nastaje u trenutku kada životni problemi prevazilaze naše kapacitete, ali da, uprkos tome, predstavlja šansu za razvoj potencijala. Budući da takva promena zahteva izgradnju novih puteva, opasnost predstavlja ostajanje u istom vagonu. Narušeni poredak može postati pokretač razvoja čak i onda kada nas plaše neka ranija nerazrešena iskustva, neka osećanja koja nismo obradili i koja tinjaju u nama. Često kažemo da ne znamo šta nam je bilo, da je to bilo jače od nas – no aktuelna kriza sa kojom se suočavamo jeste mogućnost da se razreše ti iskustveni ostaci na adekvatniji način. Ova ideja o kontinuiranom razvoju utkana je u razvojnu psihologiju celokupnog životnog ciklusa čoveka.
Saosećanje prema sebi umesto samosažaljenja
Ponekad verujemo da je nepravedno ono što nam se dešava i da ni na koji način ne možemo da promenimo ishod, ali aktuelna situacija dokazala nam je da određene okolnosti nisu posledica naših uverenje i izbora. Pozicija žrtve nam ne donosi mogućnost suočavanja sa neizvesnošću, već nas čini bespomoćnima. Nasuprot tome, saosećanje prema sebi i prihvatanje života u novim uslovima donose nam mogućnost daljeg razvoja. Potreba da sve bude kao pre nas uvlači u vrtlog neadekvatnog percipiranja, ne dajući nam priliku da svoj život drugačije osmislimo. Lakše ćemo podneti nedaće ako ih ne doživljavamo kao uzrok usamljenosti i beznadežnosti, već kao trenutke u kojima ćemo suočeni sa vlastitim likom probuditi svoj kreativni potencijal.
Rezilijentni u teškim trenucima
Čini se kao da aktuelna situacija produžava putanju straha i podseća na neka davno minula i neprijatna vremena. Da li učimo iz neprijatih iskustva? Da li imamo sposobnosti da kroz krize i životne izazove prođemo bez većih posledica? Rezilijentnost je skup sposobnosti, znanja, stavova, razvijenih potencijala koji nam pomažu da se suočimo sa naglim promenama u životu, omogućava nam da podnesemo nevolje, da se na funkcionalan način nosimo sa njima i da ih prevaziđemo. Sticanje ove veštine ne podrazumeva učenje proverenih činjenica koje važe za sve ljude, učenje gotovih rešenja koja se brzo pamte, niti dremljivo hvatanje beležaka, već postavljanje pitanja, aktivno traženje odgovora, upoznavanje sumnje i dileme i, na kraju, spoznaju zadovoljstva kada dođemo do saznanja da ne postoje jedinstvene smernice za razvoj i da posle sumraka cveta mudrost i vrlina.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Od početka godine, do danas, naši životi promenjeni su iz korena. Kakvi god bili načini na koje smo vodili svoje živote i kakve god bile navike koje smo praktikovali, svi bismo se složili da nisu više ni nalik onima koje smo živeli samo 24 časa pre proglašenja vanrednog stanja. Iako su mnogim obolelima i njihovim porodicama životi izmenjeni malo ranije, većini, koja tada nije poznavala nijednog zaraženog, to je bila prekretnica. Tada smo shvatili da je cela situacija i te kako realna i da se sve to dešava tu, u našoj neposrednoj blizini.
Vanredno stanje je ukinuto. Međutim, više ništa nije isto. Iako je na kratko delovalo da je sve to samo ružna prošlost, ispostavilo se da ono loše tek dolazi. Svi su znali nekoga ko je oboleo. Proveli smo mesece čuvajući se, u konstantnom strahu od toga da bismo mogli da zarazimo, ne samo sebe ili svoje porodice, već i druge ljude u okolini, dok smo, sa druge strane, patili zbog činjenice da su mnogi naši planovi i sve lepe stvari kojima smo se nadali, u velikoj meri, otkazani. Složićemo se, ova godina je donela različita razočaranja, egzistencijalnu krizu, nagoveštaj ekonomske krize, strahove, i mnogo strašnih scenarija, kojima su svedočili oboleli, njihove porodice, lekari, ostalo medicinsko osoblje.
Postoji li ipak nešto pozitivno?
Naučili smo mnogo toga. Sada znamo šta je socijalna distanca, kako se nosi hirurška maska, i na dnevnom nivou reč „respirator“ čujemo više puta. Ipak, koliko god negativna ova situacija bila, važno je često podsećati naš duh i na ono dobro i tako ga podizati. Zato smo pitali nekoliko mladih ljudi šta je ono pozitivno što su naučili iz sopstvenog iskustva od marta, pa sve do današnjeg dana, i u kolikoj meri se njihov pogled na život promenio.
Šta su oni rekli?
„Zbog samog virusa, moj pogled na svet se dosta promenio. Tokom vanrednog stanja sam shvatila da je potrebno da više cenim slobodno vreme, pogotovo ono provedeno napolju, jer ga je bilo malo, i da ga u većoj meri provodim sa ljudima koje volim.“, rekla je Marija.
„Kada je sve počelo, mislio sam da je ova godina uništena, no, to se promenilo nakon nedelju dana vanrednog stanja. Kao svaka mlada osoba, volim izlaske i provode, ali to nije bilo moguće tokom vanrednog stanja, kao ni nakon njega. Izlasci su i sada zamenjeni video pozivima i porukama. Međutim, shvatio sam, po završetku vanrednog stanja, da sam postao opušteniji kada se radi o novim prijateljstvima, pošto sam po prirodi manje socijalan.“, kazao nam je Dušan. On nastavlja: „Covid-19 i sve što je došlo u paketu sa njim, naučili su me da su porodica i prijatelji najbitniji deo svakog čoveka, jer, da njih nema, bio bih nesrećan.“
„Covid-19 me je, kao mladu osobu, naučio mnogim stvarima. Od marta do danas se dosta stvari promenilo u mom, a verujem i u životima mnogih drugih. Shvatila sam, pre svega, koliko je bitno da provodimo vreme sa porodicom, da čuvamo jedni druge i da se volimo. Ljubav pobeđuje sve. Kada se držimo zajedno, sve lakše ide i tako smo i pregurali zabranu kretanja, ali i svaki dan otkako je Covid-19 prisutan. Shvatila sam da, koliko god prijatelja da imamo, roditelji, kao i naši braća i sestre, su oni najbolji.“, izjasnila se Kristina i zatim dodala da je uz sve to naučila i sledeće: „Važno je da vodimo računa o sebi i ljudima koji nas okružuju.“
Renata nam je rekla da, otkako je prisutna pandemija, više brine o zdravlju ljudi oko sebe, ali i o svom, pošto, kako kaže, nije nikada vodila brigu o tome. Iako joj nije promenjen pogled na svet, ona kaže sledeće: „Shvatila sam, pored toga što sam se u mnoge razočarala, ko su mi pravi prijatelji i ko će uvek biti tu za mene. Takođe, sada zasigurno znam da u porodici, u kojoj nema ljubavi, ne možeš napredovati.“
„Pandemija me je naučila da cenim male trenutke i vreme provedeno sa najmilijima, jer smo svi živeli ubrzanim tempom, toliko da nismo obraćali pažnju baš na te „sitnice“, koje bi trebalo da nam znače. Drago mi je da su se ljudi trgli za vreme svega ovog.“, kaže Jovana i dodaje: „I pre sam vodila računa o svom i tuđem zdravlju, a sada to radim još više. Vodim računa da svaki put, kada izađem napolje, imam što manje kontakta sa ljudima, kako ne bih zarazila nekog iz svoje porodice. Posebnu pažnju posvećujem svom dedi i malom bratu. Baš zbog toga, shvatila sam da ništa važnije ne postoji od zdravlja, jer, ukoliko si zdrav i srećan, sve možeš lako da postigneš. Treba biti zahvalan na zdravlju koje imaš, jer često mislimo da to nije ništa veliko, a sada vidimo da bi mnogi dali sve za njega.“
Anđela nam je rekla da je tokom pandemije najviše primetila oporavak prirode, zbog smanjenja kretanja i korišćenja vozila i kaže da je shvatila sledeće: „Neverovatno mi je to koliko bismo, uz samo malo truda i volje, uspeli da preobratimo planetu.“
Na pitanje koliko se promenila od marta do danas, Olivera je rekla da su se neki njeni pogledi na svet izmenili, poput toga kako vidi život i komunikaciju u današnje vreme. Dodaje i da je za vreme vanrednog stanja mnogo razmišljala o nastaloj situaciji i sebi kao individui, ali i pripadnici društva.
„Za vreme pandemije, naučio sam da prihvatim stanje i činjenice onakve kakve jesu, da poslušam savete stručnjaka, jer ću od njih čuti nešto što bi moglo biti od koristi.“, rekao je Đorđe i dodao da je shvatio da ovaj virus nije naivna stvar i da, ukoliko želimo da stabilizujemo stanje, moramo da se pridržavamo mera koje su propisane, ali i da je od izuzetne važnosti koristiti zdrav um i svest.
Marinin pogled na svet se za ovih pet meseci promenio, kako kaže, u veoma velikoj meri. „Covid-19 me je naučio da nije od tolike važnosti imati materijalne stvari, i od skoro mi je na prvom mestu živeti i razvijati se. Sada znam da je mnogo važnije da svi budemo zdravi i srećni.“ Kaže da je sve to zaključila onda kada je postala svesna broja umrlih od virusa. „Naučila sam da ništa ne treba da planiram mesecima unapred, već da usporim i sve radim korak po korak.“, zaključuje ona.
Možda bi trebalo da poslušamo ove mlade ljude, koji su u svemu ovom pronašli nešto lepo, jer, iako je glavni cilj da iz pandemije izađemo zdravi, zašto ne bismo izašli i kao bolji ljudi?
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Situacija sa pandemijom zatekla nas je nespremne i različito smo joj se prilagodili. Avanturistima je verovatno teško pala činjenica da su zatvoreni u kući gde se mogu samo prisećati svih divnih uspomena koje su proživeli. Pa ipak, sada možemo izaći i ostvariti nešto neverovatno. Ne propuštajte takve prilike. U tekstu vas čekaju neke ideje za avanture baš u Srbiji, u koje se možete upustiti odmah!
– ili nekom drugom rekom. Ono zbog čega je baš ovo krstarenje pogodno za avanturiste jeste činjenica da, osim razgledanja meandara Uvca, dužine 16km u jednom pravcu, zainteresovani će imati priliku da obiđu Ledenu pećinu do koje se može stići samo čamcem, ali i da se upuste u zahtevnu pešačku turu ka vidikovcu.
KAJAK AVANTURA
Ukoliko vas ipak više privlači da samostalno upravljate “vozilom”, jedna od ideja su kajaci. Spuštanje promenjivim rekama, veslanje kroz klisure, druženje i upoznavanje novih ljudi, kao i istraživanje nepoznatih predela naše zemlje, mogu biti odlična avantura! Ako ne znate kako do kajaka, samo bacite oko na sajtove poput Wild Serbia, Explore Serbia ili Belgrade Kayak Trip i shvatićete da je mogućnosti mnogo!
RAFTING
Timsko veslanje, voda (i poneka zmija) u čamcu, nemirni tok reke i mnogo smeha, karakteristike su svakog raftinga. Bilo da se odlučite za Ibar, Lim ili neku drugu reku, “splavarenje divljim vodama” donosi zagarantovanu avanturu. Naravno, kako biste poneli samo lepe uspomene, morate se pridržavati svih mera bezbednosti, a to smo do sada svi valjda naučili.
KAMPOVANJE NA FRUŠKOJ GORI
Kakvo je to leto u kojem nijednom niste zaspali pod vedrim nebom? Ako se prvi put odlučujete na ovaj korak, možda je najbolji izbor uređen kamp, kako se ne biste brinuli oko tehničke podrške. Jedan takav predlog je “Kampus Fruška gora”, koji, osim šatora, pruža i mogućnost roštiljanja, kao i bioskopa na otvorenom. Raspitajte se o kampovanju za početnike, kao i tuđim iskustvima i savetima. Dobar primer su tekstovi Dijane Kocić, istraživača u potrazi za izazovima. Iskusni već znaju – spremiti pravu opremu, potražiti izvor pijeće vode/česmu, postaviti šatore i uploviti u avanturu.
ZLATAR ADRENALIN PARK
Zip-line, prepreke, priroda i visina. Adrenalin parkovi uspevaju da objedine različite vidove aktivnosti i tako doprinesu sveopštem utisku. Ovom prilikom izdvojen je Zlatarski, zbog posebne atmusfere koju pruža gusta šuma oko vas, ali na kraju krajeva, brojne su opcije adrenalin parkova u Srbiji. Takođe, pomenuti park je drugi po veličini u našoj zemlji, čini ga 340m različitih prepreka, a prosečna visina platforme je 5m. Uživajte!
LJUBIŠ ZIP LINE
Zip-line je veoma zaživeo poslednjih godina. Ovakav sadržaj možete naći i na Torniku, Adi, Kopaoniku, Zlataru, Divčibarama… Dužina trase na Ljubišu je 550m, čime uzima titulu najdužeg zip-line-a u Srbiji, dok je u najvišem delu visina oko 130m. Ovakav tip aktivnosti je zanimljiv, ali ne previše “strašan”, pe ako ipak želite blaže avanture, zip-line je odličan početak!
Činjenica je da najbolje avanture nastaju spontano, kada se jednostavno otisnemo u nepoznato. Ako ovi predlozi nisu bili za tebe, ili želiš nešto dodatno – Izazovi avanturu uz Radovana i njegove neverovatne priče, možda baš iz tvog komšiluka.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Svima nam je poznato da je Covid-19 doneo određene promene u ovoj 2020. godini. Između ostalog i rad od kuće, a za studente, onlajn predavanja. Mnogi od nas, koji nisu imali do sada priliku da rade remote, maštali su o tom čuvenom komforu rada od kuće. Zamisli – ne moraš da ustaješ ranije i juriš na autobus, piješ kafu u pidžami i u isto vreme radiš, pauzu praviš kada hoćeš. Da, rad od kuće i fleksibilno radno vreme imaju puno prednosti. Međutim, to može biti i mač sa dve oštrice. Vremenom uvidite da takav način rada nije baš održiv, ako nemate jasan plan, dolazi do pada produktivnosti, imate duplo manji učinak nego kad ste radili u kancelariji (ili slušali predavanja na fakultetu). Pa, šta je to što treba da uradimo da bi rad od kuće bio efikasan?
U daljem tekstu se nalazi nekoliko osnovnih pravila i predloga koji vam mogu olakšati rad od kuće:
1. Napravite kancelariju u kućnim uslovima
Izaberite prostoriju u kući ili, ako ste u manjem stanu, odaberite kutak u kom ćete raditi. Ukoliko jedan dan radite u fotelji, sledeći dan za stolom, pa malo prilegnete u krevet sa laptopom, svakako da ćete brzo izgubiti elan za radom. Neka vas vaš radni sto asocira na rad. Potrudite se da uvek bude uredan, da se na njemu nalaze isključivo stvari koje su vam neophodne. Važno je da vas taj sto čeka spreman kako biste mogli odmah da prionete na posao.
Takođe, pozitivan efekat može imati i ako se obučete malko formalnije, iako ste kod kuće. Naravno, pidžama ili neka stara trenerka jesu najudobnije, ali može se desiti da ćete tako poželeti da legnete u krevet i gledate omiljenu seriju. Samo mala promena u oblačenju može doprineti tome da se osećate kao da ste krenuli u kancelariju.
2. Izgradite dogovor sa ukućanima
To što ste sada kod kuće svaki dan i pretežno ceo dan, ne znači da vas članovi porodice, partner, komšija ili bilo ko drugi može prekidati u radu kad god požele. Uspostavite neka osnovna pravila. Recite koje je to vreme kada ste slobodni i kada mogu da računaju na vas. Objasnite im koliko vam je važno da imate mir tokom radnih sati. Da biste uspešno radili od kuće, na neki način se morate ponašati kao u kancelariji (ili na fakultetu, ukoliko ste student). Zamislite da rešavate neki važan problem na poslu i koncentrišete se, a odjednom vam partner ulazi u sobu i pita vas da idete u supermarket ili vas zove mama i traži da pokosite travu. Da li se možete tada posvetiti poslu? Naravno da ne. Isplanirajte dan ranije šta sve treba da uradite, podelite poslove i recite ukućanima kada ćete to odraditi. Dakle, sada dolazimo do pravljenja plana.
3. Osmislite plan za svaki dan
Bilo bi dobro da uveče napravite plan za naredni dan. Da odredite kada radite, kada trenirate, obavljate kućne poslove ili već neke druge stvari. Ukoliko nemate fiksno radno vreme, već se sami organizujete, procenite u koje doba dana ste najproduktivniji. Da li vam više odgovara jutro ili ste pak noćna ptica i volite da radite/učite tokom noći? Možete kupiti jednu svesku koja će vam biti namenjena isključivo za sastavljanje dnevnih planova ili na primer, belu tablu koja će vam stajati iznad radnog stola.
Mada, postoje i brojni sajtovi koje možete koristiti u svrhu sastavljanja dnevne to-do liste. Ukoliko vas tako nešto zanima, može vam biti interesantan sledeći sajt: https://kanbanflow.com/.
4. Isključite se sa društvenih mreža
Prvi korak koji možete da učinite jeste da se izlogujete sa društvenih mreža ili isključite notifikacije u periodu kada radite, pa nakon posla možete da „skrolujete“ Instagram koliko god poželite. A još bi bolje bilo da i nakon posla ograničimo sebi vreme na društvenim mrežama, recimo, na pola sata i držimo se toga. Pa ako ne vidimo do kraja dana neki novi lajk ili komentar – nikakva šteta, biće tu i sutra. Mnogo je veća šteta da dnevno trošimo 3 sata na društvene mreže, a nakon toga se žalimo kako nismo uspeli da odradimo posao kvalitetno ili nemamo vremena za neke druge aktivnosti u svom životu. Samo počnite i iznenadićete se koliko vremena u toku dana imate i kako postižete više stvari nego ranije.
5. Napravite pauzu
Već smo spomenuli kako i prilikom rada od kuće treba da se ponašamo kao da idemo redovno u kancelariju ili na fakultet. To se odnosi i na pauze koje ste ranije provodili sa kolegama i znali ste unapred kada je vreme za ručak. Odredite kada ćete otići na pauzu za ručak i na kafu. Tu pauzu možete provesti sa nekim od ukućana ili se dogovoriti sa kolegom koji takođe radi ili uči od kuće i potrebna mu je kratka pauza. Na taj način nećete imati osećaj da radite potpuno sami, a što je najvažnije, kvalitetno ćete iskoristiti vreme za odmor i napunićete baterije za dalji rad. A ukoliko pauzu provodite sami, potrudite se da se za to vreme udaljite od svog radnog stola, laptopa i knjige. Izađite napolje, prošetajte makar jedan krug oko zgrade i vratićete se sveži u svoj radni kutak.
Ovo bi bili neki osnovni saveti koji mogu da vam olakšaju rad od kuće i spreče nastajanje haosa u vašoj dnevnoj organizaciji. I za kraj, nemojte da se obeshrabrite ako ne uspete odmah da se 100% držite plana. Potrebno je vreme da bi se izgradila disciplina. Ono što je važno jeste da pokušavate, iznova i iznova. Ne postoji jedan savršen plan koji može da se primenjuje u nedogled. Naprotiv, što više napredujete, menjaju vam se želje i ciljevi. Unosite nove ideje, odbacujte stare, tragajte za onim što vam trenutno odgovara i ne zaboravite da uživate u ovom procesu planiranja i rada!
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Naučili smo da je internet svetska komunikaciona mreža i „mreža svih mreža“, i kao takav nam predstavlja nepresušan izvor edukacije i zabave koji svakodnevno koristimo. Ipak, svi znamo da postoji i druga strana interneta. Korišćenjem interneta svakodnevno ostavljamo brojne podatke na različitim sajtovima i platformama, i to je sada već deo naše svakodnevnice.
Za vreme pandemije virusa COVID-19, korišćenje onlajn platformi za sastanke, učenje i konferencije doživelo je ekspanziju, a samim tim smo bili i svedoci hakovanja naloga na istim. Naime, Zoom platforma, kao jedna od najpopularnijih, pretrpela je hakerski napad u jeku pandemije i brojni nalozi i korisnički podaci bili su ugroženi. Krađa poverljivih podataka u današnje vreme nije tako stran pojam, pa se često priča i o preventivnim merama.
Ako pažljivo i odgovorno koristite internet ili ipak spadate u grupu „Zašto bi se to meni desilo“, u narednom delu pročitajte 5 jednostavnih saveta koje odmah možete da primenite.
1. Redovno ažurirajte operativni sistem
Nova verzija operativnog sistema se pojavljuje sve češće i neretko je naporno odvojiti vreme za update.Zadovoljni ste i postojećim opcijama i nije vam toliko hitno da se posvetite ažuriranju, dok računar ili mobilni telefon radi bez smetnji i zastoja. Svima nam se to bar jednom desilo, ali zašto je važno ažurirati sistem?
Osim uklanjanja zastarelih opcija, uvođenja novih i ispravljanja bagova, ažuriranjem se ispravljaju otkriveni bezbednosni propusti. Te propuste zovemo i softverska ranjivost, koju hakeri mogu da iskoriste. U tom slučaju, dovoljno je da odete na neki sajt ili instalirate zaraženi softver i ceo računar ili sistem će biti pogođen.
2. Instalirajte antivirus programe
Većina alata za uklanjanje virusa je besplatna, kao što su: Kaspersky Security Cloud, Sophos Home, Microsoft Windows Defender, i mnogi drugi. Antivirus programi mogu ukloniti i sprecifične vrste virusa, preporuka je da ih instalirate kako biste bez straha mogli da pretražujete, skidate različite sadržaje, a da ne nanesete štetu svom računaru. Neki od antivirus programa proglašenih za najbolje su: Norton, Bull Guard i Total AV.
3. Device manager ili menadžer uređaja
Da li ste znali da nije neophodno prekrivati kameru ili mikrofon trakom? Ni ovo više nije retkost, naprotiv, često možete videti laptop sam trakom preko kamere. Vi ste ti koji upravljate svojim uređajem i naprosto je dovoljno da u Start meniju na računaru potražite device manager-a putem kog ćete imati pregled svih hardverskih komponenti, gde bilo koju od njih možete kontrolisati, odnosno, omogućiti (enable) ili onesposobiti (disable), u zavisnosti od potrebe za istim. Ako koristite Windows, u zavisnosti od verzije koju koristite, Menadžeru uređaja možete pristupiti na različite načine.
4. Dvostruka autorizacija naloga
Sledeći put kada vidite Two-Factor Authentication na svom uređaju, nemojte kliknuti skip.
U poslednje vreme, svi programi i aplikacije vam nude dvostruku autorizaciju. Ali nije Vam najjasnije zašto Vam je potrebna?
Suština dvostruke autorizacije naloga se ogleda u tome da osim unošenja šifre za pristup programu zahteva još i dozvolu koja se dobija porukom na Vaš telefon. Na taj način, ukoliko neko ima Vašu šifru, neće moći da se prijavi na nalog bez Vaše dozvole.
Kako biste ovo obezbedili, potrebno je da ukucate myaccount.google.com, zatim odaberete Sign-in & security, nadalje odabirom opcije Step Verification ukucate broj telefona na koji želite da Vam stigne obaveštenje o tome ko pokušava da pristupi Vašim nalozima, sa koje IP adrese i sa koje lokacije. Potom sami možete birati metod verifikacije koji Vama najviše odgovara.
5. Napravite backup ili rezervne kopije za podatke
Iako mnogi zanemaruju i isključuju ovu opciju na svom uređaju, ovo je pametan i jednostavan način za zaštitu podataka u računaru. Jednostavno napravite kopije svega onoga što je Vama bitno.
Naravno da potpuna bezbednost na internetu ne postoji, ali primenom ovih i drugih saveta svakako ćete biti sigurniji i bezbrižniji, što je, s obzirom na vreme koje provodimo onlajn, veoma značajno.
Budite obazrivi sa nepoznatim kontaktima, ne otvarajte mejlove sa nepoznatim adresama ili linkove sa istih i, ono o čemu već dugo čitamo i slušamo, kreirajte kvalitetne šifre za logovanje i menjajte ih po preporuci programa ili bar jednom u 9 meseci.
Iako sve ovo možda zvuči previše zahtevno, jednom kada počnete da obraćate pažnju na to kako koristite svoj uređaj, savesno korišćenje interneta lako će Vam postati rutina.
Nije novost da će nam ovo leto ostati u sećanju po nečemu sasvim neočekivanom. Sa globalnom pandemijom, ogromnim brojem ljudi preminulih od virusa COVID-19, zatvorenim granicama, odsustvom žurki, putovanja, ovo leto nije ni nalik onome o čemu smo tokom prethodnih meseci maštali. Ali, to ne znači da je ono otkazano i da moramo provoditi dane uz laptop ili telefon, ne pomerajući se sa kauča. To znači da se dešava promena plana. Ovo je realnost većine ljudi na Zemljinoj kugli, ne samo moja ili tvoja. Vreme je da izvučemo najbolje iz nje.
PRIHVATITE SITUACIJU
Mnogima se čini da leto i dalje nije ni počelo, zar ne? Ali ono sasvim izvesno prolazi, dok mi sedimo kod kuće i provodimo vreme u bezazlenim aktivnostima. Leto je na izmaku i nema još puno vremena, dakle, najvažnije je pomiriti se sa činjenicama – što pre, to bolje. Ovo leto će biti drugačije. Ovog leta verovatno nećete moći da uživate na moru, žurkama ili drugim aktivnostima koje ste imali u glavi pre samo par meseci. Drugačije ne znači loše! Ovaj tekst je baš taj znak koji ste čekali da biste se trgli i učinili nešto dobro za sebe! Ali, šta to možete da uradite ovog leta? Osim, naravno, ležanja i besciljnog skrolovanja po društvenim mrežama… Zapamtite da ono nikuda ne vodi.
PRIRODA I PUTOVANJA
Ništa ne može da iscrpi pozitivnu energiju iz nas kao previše zatvorenog prostora i vreme pred ekranom. Suprotno tome, najbolji izvori energije su svež vazduh, priroda i sunce. U našoj zemlji postoji toliko šuma, livada, planina i prirodnih lepota koje se mogu posetiti, daleko od urbanih područja i gužvi. Pokušajte da organizujete za sebe i svoju porodicu ili prijatelje makar piknik u najbližoj prirodnoj sredini. Samo dajte šansu prirodi oko sebe i videćete, posle prvog izleta nećete moći da se zaustavite. Ipak, u nedostatku stranih destinacija koje biste posetili, možete uživati u onlajn muzejima koji su i dalje dostupni (12 muzeja i galerija širom sveta koji imaju virtuelne ture). Usput, iskoristite priliku da planirate buduća putovanja. Smislite neku dalju destinaciju za posetu prvom prilikom. Do tada, evo nekih stranica na kojima ćete dobiti ideje za putovanja po Srbiji:
Ako se ovih dana osećate loše, možda vam vaše telo daje znak da je vreme da brinete o njemu. Zašto sada, uz više slobodnog vremena, ne biste započeli tu rutinu treniranja kod kuće zbog koje biste se osećali i izgledali dobro? Svi mi smo to makar jednom pokušali, ali sada to može i uspeti. Evo dobrog sajta koji vam preporučujem za početak:
Ne pamtite kada ste poslednji put vozili bicikl ili rolere? Ili možda nikada niste? Pravo je vreme da ostvarite neostvarene želje koje su tako jednostavne i ne oduzimaju puno vremena. Postoji jako dobro pravilo zvano „2 minuta“ koje može pomoći da počnete. Suština je u tome da ono za šta vam treba samo 2 minuta (a mnogo je takvih aktivnosti) uradite odmah. Dakle, ustanete i obujete svoje stare rolere. Ostatak znate!
Briga o telu je i ishrana. Istina je da se ne hranimo uvek zdravo. Iskoristite slobodno vreme da pronađete nove, zdrave recepte i otpočnete rutinu drugačije i bolje ishrane. Usput, naučite da kuvate ili usavršite svoje kuvanje, može biti jako zanimljivo! Evo kanala koji možete pogledati:
Filmovi i serije s vremena na vreme su pravo opuštanje za mozak. Postoji puno mladih ljudi koji će radije odgledati film, ali pokušajte da ovog leta steknete novu naviku – odlučite se za knjigu ovog puta. To je dobra relaksacija, a u isto vreme možete da naučite mnogo novih stvari.
Kad smo kod učenja novih stvari, setite se onoga što ste uvek hteli da naučite, ali nikako nije bilo prilike, vremena. Učinite makar onaj prvi korak od 2 minuta koji će vas odvesti bliže cilju. Uvek ste želeli da naučite o programiranju, da svirate gitaru ili da konačno kupite platno i tempere i slikate? Ako je u pitanju neki jezik, uvek možete početi da učite putem Duolingo – The world’s best way to learn a language, lako je i pristupačno. Postoji mnogo dostupnih onlajn kurseva, povoljnih ili čak besplatnih. Posetite: Kampster: Učenje je za pobednike, Online kursevi na srpskom jeziku / Krojačeva škola, edX | Free Online Courses by Harvard, MIT, & more | edX. Šta god da je u pitanju, biće bolje i ispuniće vas više nego Instagram, verujte na reč.
Zanimljiva aktivnost može biti i pisanje dnevnika, a znam da su mnogi od vas to više puta pokušali i nikako nisu istrajali u tome. Pogotovo ovih dana, ugrabite priliku da zapišete dešavanja i svoje misli. Kroz nekoliko godina, biće zanimljivo saznati kako ste se izborili sa dosadom i neprilikama ovog leta. Slično tome, možete nekom prijatelju iz drugog grada ili države predložiti da vam bude “pen friend”. Za one koji ne znaju, to podrazumeva dopisivanje na staromodan način – pisma. To je mogućnost da svoja osećanja povodom aktuelnih događaja stavite na papir, a u isto vreme sa nekim dragim održite kontakt i pronađete nov izvor zabave.
Usput, pravo je vreme da se otarasite tog smeća iz sobe, stvari koje ne koristite, pravo je vreme da sredite ormar ili dekorišete enterijer. Iskoristite ovaj višak vremena za stvari koje ste uvek odlagali i kada sve završite, sigurno nećete zbog toga zažaliti.
BUDITE KORISNI SVOJOJ ZAJEDNICI
Nema produktivnije stvari od osećaja da ste od pomoći. Zato je sjajno volontirati. Ne samo sada, uvek. Volontirajte u lokalnom Crvenom krstu, pomažite komšijama ili budite onlajn volonter u raznim oblastima. Dakle, onlajn ili oflajn – važno je da pomažete. Na primer, trenutno se možete prijaviti za volontiranje za Unicef i Mlade Istraživače Srbije na sledećem linku: Volonteri na mreži | UNICEF Srbija, a korisno je i registrovati se na sajtu Novosadskog volonterskog servisa: Novosadski Volonterski Servis, pa tamo pronaći zanimljive predloge.
Ne zaboravite, postoji puno prilika i za plaćeni rad od kuće, a u skorašnjem postu na Info4Youth blogu možete pronaći više o tome: TRI SAJTA SA DOBRIM PART-TIME I FULL-TIME POSLOVIMA. Na kraju, sjajne prilike za privremeni rad su oko vas, pa ih iskoristite. To ne mora biti ništa teško, već prosto nešto što će vam vreme učiniti dobro iskorišćenim. Zaradićete malo, a usput vam sigurno neće biti dosadno!
KONAČNO, VREME JE DA SE POKRENETE
Postoji jedna priča o zanimljivoj banci. Ta banka vam svakog dana uplaćuje na račun 86 400 evra. Postoje samo dva pravila: prvo, sav novac koji dobijete u jednom danu sutra nestaje (i nema varanja) i drugo, da banka može prestati sa uplatama bilo kada, neočekivano. Sigurna sam da biste se svakog dana potrudili da iskoristite sav dobijen novac, jer on nakon tog dana nestaje, a ne znate hoćete li sutra dobiti novac ponovo. Ta banka se zove vreme. Svakog dana dobijete 86 400 sekundi i zašto da ne iskoristite to vreme pametno? Ono je najdragocenija stvar koju možemo dobiti. To je to, predloge imate i ostaje samo da otpočnete. Srećno!
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Istraživačka stanica Petnica jeste obrazovna i naučna institucija jedinstvena na ovim prostorima. Smeštena u selu blizu Valjeva, nastoji da nauku i kritički pristup približi primarno srednjoškolcima, a potom i osnovcima, studentima i nastavnicima. Ovo je mesto koje se dosta razlikuje od obične nastave u školama, teži tome da mlade osnaži da počnu samostalno da istražuju. Čini je kompleks od četiri zgrade u kojima se nalaze sve sale i učionice, laboratorije, biblioteka, spavaće sobe i menza. Svaki seminar ima rukovodioca, kao i stručne saradnike, odnosno, studente. Predavanja drže stručnjaci iz različitih oblasti, kako iz Srbije, tako i iz inostranstva.
Prvi put sam čula za Petnicu početkom sedmog razreda u Centru za talente u Beogradu, i to od bivše polaznice, koja mi je tada bila mentorka. Zainteresovalo me je mesto na kome bih mogla da učim na neki inovativniji način. Kasnije sam na sajtu saznala za program Letnje naučne škole namenjen učenicima osmog razreda. To je višedisciplinarni program koji svojim učesnicima pruža šansu da se upoznaju sa principima i metodama naučnog istraživanja, kao i da čuju ponešto o svakom seminaru na koji mogu otići tokom srednje škole.
Popunila sam prijavu, dobila informaciju da sam primljena i, na kraju, septembra 2015. godine, počela svoje putovanje. U periodu od dve nedelje imala sam šansu da upoznam još 80 vršnjaka iz cele Srbije. Tada sam beskonačno zavolela ovo mesto. Shvatila sam da učenje ne podrazumeva samo čitanje udžbenika i beskrajno pamćenje činjenica, već može da bude interaktivno, kreativno, duhovito i zanimljivo. Dobila sam podstrek da se dalje razvijam.
Koncept i kako se prijaviti
Srednjoškolski programi imaju najviše polaznika. Tu spada 20 seminara – od biologije, fizike i hemije, koji se redovno uče u školama, preko dizajna, geonauka i lingvistike, do različitih interdisciplinarnih seminara – eksprimentalne biologije i hemije, društvenih i tehničkih nauka. Prijave obično počinju u oktobru, a završavaju se krajem novembra. Potrebno je popuniti formular, napisati autobiografiju, kao i esej na jednu od tri ponuđene teme. Tu treba pokazati svoju kreativnost i motivaciju. Pored toga, profesor piše i šalje detaljno mišljenje o učenikovom radu i angažmanu. Polaznik se, ipak, ne prijavljuje za posebnu temu, već u prijavi može da naznači koja ga od datih oblasti najviše interesuje, a i da navede koja ga pitanja posebno zanimaju.
Prvi seminar služi za dobijanje teorijskog osvrta, a tome doprinose brojna predavanja, vežbe i slično. Polaznici tu dobijaju svoje zadatke i istražuju određene pojmove iz date oblasti. Nakon toga sledi letnji seminar na kom se dobija prilika za sprovođenje određenih eksperimenata i istraživanja, što samostalno, što u timovima. To je način da se pokaže i dodatno približi pravi istraživački rad. Poslednji u nizu jeste jesenji seminar. Nakon njega, završen je prvi ciklus.
Polaznici tada imaju mogućnost da se prijave za drugi seminar, ali i da nastave na istom. Ako izaberu da ostanu, u drugom ciklusu pišu i sprovode svoja istraživanja. Umesto pisanja eseja, pišu predlog projekta. On uglavnom podrazumeva teorijski aspekt, istraživačko pitanje i metodologiju koju polaznik namerava da koristi da bi došao do odgovora na to pitanje. Tokom izrade projekta, pomoć mentora je zagarantovana. Na kraju drugog ciklusa i odrađenog projekta, konkuriše se za Konferenciju. Kvalitetni i originalni radovi se prezentuju u decembru i sledeće godine bivaju objavljeni u Zborniku radova.
Predrasude
Često se može čuti da u Petnicu idu samo ,,štreberi”, odlični učenici sa velikim uspesima na takmičenjima, da je potrebno veliko predznanje da bi se neko prijavio. Ne bih rekla da je išta od toga istina. Ovde se vrednuju motivisanost, želja za radom i napretkom, a ne ocene. Upravo zato se često i ističe da se posle Petnice ne dobijaju nikakav sertifikat ili diploma. Dobijaju se znanje, iskustvo, što se baš i ne može izmeriti. Verujem da ovde važi – dobijaš koliko daješ. Na kraju, kvalitet seminarskih radova, istraživanja, znanje sa predavanja, za sve to sami moramo da se potrudimo i odlučimo šta želimo da radimo sa njima. Predavači, mentori i saradnici, tu su da nam pomognu, ali ne i da rade posao umesto nas.
Istina je da jedne godine uglavnom možete biti samo na jednom programu, koji se fokusira na jednu naučnu oblast (izuzev multidisciplinarnih seminara). Ipak, to ne znači da ne postoji dodir sa drugim naukama. Seminari se često planski spajaju, kako bi određena predavanja bila prilagođena polaznicima više seminara. Tako, na primer, kada sam bila na seminaru psihologije, zajedno sa polaznicima sa biomedicine imala sam predavanje koje se ticalo vakcina. U prvom delu, slušali smo o tome kako vakcine zapravo rade. Sa druge strane, razbijali smo mitove o povezanosti autizma sa vakcinama i čuli nacrt ankete koja je bila planirana za roditelje kako bi se utvrdili njihovi stavovi o ovoj pojavi. Na kraju, tu su i sami polaznici. U razgovoru, jedni od drugih možemo da saznamo mnogo o različitim naukama i temama.
Šta sam ja radila
Kao srednjoškolka, učestvovala sam na seminarima psihologije i antropologije. Iako pohađam prirodni smer u gimnaziji, oduvek su me zanimale društvene pojave, samim tim je i prijavljivanje za baš ove seminare bilo logičan potez. Nisam znala šta treba da očekujem.
Seminar psihologije
Prve dve godine, kada sam išla na program psihologije, nisam ni imala predstavu o tome šta ona sve podrazumeva, jer sam taj predmet dobila tek kasnije. Svakako, program je bio prilagođen mom postojećem (ne)znanju. Mogla sam dosta da naučim, kako o percepciji, rađenju anketa, kliničkoj psihologiji, tako i o filozofiji nauke, diskriminaciji.
Seminar nije bio usredsređen samo na teorijski deo, već smo imali priliku da analiziramo filmove i sami planiramo metodologiju, a kasnije i sprovodimo mala istraživanja. Situacija se zakomplikovala kada je bilo vreme pisanja projekta. Puno vremena mi je trebalo da smislim ideju, potom i da nađem literaturu. Na kraju sam saznala koliko rupa je ta ideja imala.
Potraga za drugim idejama bila je još teža, jer ni sama nisam znala šta me tačno zanima i šta bih volela da proučavam. Iako sam došla sa idejom da želim da studiram i da se kasnije bavim psihologijom, ovde sam shvatila da to zapravo nije za mene. Seminar mi je ostao u lepom sećanju, svakako bih ga preporučila. Zahvalna sam što sam imala priliku da čujem dosta stvari od kvalitetnih predavača, što sam dobila podršku i savete mentora, ali posebno sam zahvalna na prilici da shvatim da se više pronalazim u nekoj drugoj oblasti.
Seminar antropologije
Na atropologiju sam se prijavila u trećem razredu i ostala sam tu i kao maturant. Za ovaj seminar sam prvi put saznala pomoću brošure gde se opisivao njen socio-kulturni karakter. Kako sam mogla da procenim, ovaj program je bio najsličniji mom prethodnom izboru, a mogao bi da odgovori na pitanja na koja psihologija nije mogla. Iako sam tek posle letnjeg seminara mogla da kažem da stvarno znam šta je antropologija, nisam se prevarila. Sada je to čak jedna od mojih želja za studiranje.
Isto kao što se na seminaru psihologije nije pričalo samo i isključivo o teoriji, tako je bilo i ovde. Ova oblast je jako široka i opšta, pa se različite društvene pojave mogu tumačiti iz ovog ugla. Naravno, trebalo je i dosta vremena da shvatim šta sve i kako antropologija proučava. Predavanja su govorila o nacijama, kapitalu, religiji, ali i sportu, rodu i polu, medicini, obrazovanju. Od ljudi sa drugih seminara često čujem da je za nas karakteristično da govorimo da je sve socijalni kontrukt. Iako nisam znala šta bi trebalo da očekujem, dobila sam više nego što sam mogla i da zamislim.
Zašto se prijaviti
Petnica može da se pohvali svojim akademskim kadrom i kvalitetom predavanja, ali ja verujem da Petnicu zapravo čine ljudi. To su mladi koji su zainteresovani da istražuju i otkrivaju nove stvari. Znam da se mnogima dešavalo da u svojoj sredini nemaju priliku da sa drugima pričaju o ,,ozbiljnijim” temama ili, pak, ne znaju kome da se obrate ili šta da traže kad žele da znaju više o nekoj temi. Ovo je upravo mesto gde se svi ti problemi rešavaju. Bez lažnog ukrašavanja, rad zna da bude naporan. Mislim da nije prošao seminar, a da po povratku nisam prespavala ceo jedan dan. Često sam znala da se nerviram, kada ne mogu da smislim ideju za projekat, ili kada ne razumem stručnu literaturu koju čitam.
Sa druge strane, vreme koje sam provodila sa ljudima na seminaru rodilo je u nama timski duh. Najčešće postoji neko ko će više znati o datoj temi, kom neki deo više ide. Zajedno smo iščitavali tekstove, međusobno jedni drugima proveravali radove, nudili kafu kada ne spavamo, pa i čuvali mesto na ručku. Naravno, tu su i ljudi koji su pohađali druge seminare, a upoznala sam ih jer smo u isto vreme bili u stanici. Predstavili su mi oblasti koje njih zanimaju, a i svoja istraživanja.
Šta ostaje
Definitivno, jedna od najlepših stvari koje nosim iz ovog mesta su uspomene i poznanstva. Za ovih 5 godina, više puta sam čula obraćanje Nikole Božića, programskog direktora. Stalno je ponavljao kako će nam ljudi koje smo tu upoznali značiti i biti od pomoći i u budućnosti. Verujem da je u pravu. Istina je da, na koji god seminar ili trening da sam išla van škole, uvek se tu nalazio neko ko ide, ili je išao u Petnicu. Spaja nas zajedničko iskustvo. Svi znamo koliko su cheesecake iz prodavnice i pohovani kačkavalj za večeru dobri, kako se noći provode u računarskoj sali dok se pišu seminarski, zajedno smo igrali mafije ili neke druge igre.
Na kraju, verujem da je ovo prilika za svakog srednjoškolca i srednjoškolku, i da treba da znaju da pravi utisak ne može da se prenese, već mora da se doživi. Tako bih svakoj osobi koja razmišlja da se prijavi rekla: ,,Uradi to!”
Da li ste znali da je u toku prošle godine prijavljeno 110 000 slučajeva porodičnog nasilja? Statistika pokazuje da je svaki drugi učenik u Srbiji doživeo vršnjačko nasilje, a u čak 85% slučajeva niko im nije pomogao.
“Ovaj svet je opasno mesto za življenje, ne zbog onih ljudi koji su zli, nego zbog onih koji u vezi toga ništa ne preduzimaju” rekao je Albert Einstein. Da bismo mogli da pružimo nekome pomoć, prvi korak je prepoznavanje.
Šta je to nasilje i koje vrste postoje?
Nasilje podrazumeva zloupotrebu sile kao akta agresije kojim se povređuju osobe, ili uništava vlasništvo.
Osnovne vrste nasilja su psihičko i fizičko. Psihičko nasilje, jedno je od najrasprostranjenijih. Ono se odnosi na: vređanje, pretnje, omalovažavanje, nazivanje pogrdnim imenima, ponižavanje i kritikovanje. Sa druge strane, fizičko nasilje za posledicu ima fizičke povrede, kao što je povređivanje tela druge osobe. Iako psihičko nasilje ne ostavlja vidljive modrice na telu, ono utiče na mentalno zdravlje. Više je žrtava psihičkog, u odnosu na fizičko nasilje.
Sa razvojem društvenih mreža, dolazi do pojave i do porasta novog oblika zlostavljanja, a to je elektronsko nasilje. Nasilnici posredstvom medija šalju uznemirujuće poruke, postavljaju negativne komentare i vrše distribuciju nepoželjnih slika i videa. Društvene mreže i druge medije koriste kao sredstvo zlostavljanja, krijući se iza svojih online profila.
Vršnjačko nasilje je najrasprostranjenije. Deca trpe nasilje u vrtiću, školi, parkovima, pa i u ustanovama socijalne zaštite.
Porodično nasilje je ponašanje kojim član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugih članova porodice. Prema istraživanjima UNICEF-а, više od 50% roditelja veruje u rečenicu: „Batina je iz raja izašla“.
Važnu ulogu kod pomoći i zaštitite od nasilja ima edukacija. Istraživanja su pokazala da svaki četvrti mladić i svaka deseta devojka misle da šamar nije nasilje (oblik fizičkog nasilja). Svaki treći mladić i deseta devojka smatraju da su vulgarni komentari upućeni devojkama prihvatljivi (psihičko nasilje). „Devojka koja nosi kratku suknju i usku majicu je sama kriva“ – od 415 mladih, njih 138 sebe smatra krivim zbog seksualnog nasilja.
Sada kada znamo šta je nasilje i kakvo ono može da bude, spremni smo da pomognemo, a evo kako da prepoznamo žrtve i na koji način da pružimo potrebnu pomoć.
Kako prepoznati nasilje i na koji način možemo da pomognemo?
Simptomi koji nam ukazuju na nasilje često mogu da budu prikriveni lažnim osmesima i razlikuju se od osobe do osobe. One ponekad nisu ni svesne da su žrtve i pravdaju postupke svojih nasilnika (roditelja, partnera…).
Žrtve fizičkog nasilja, u većini slučajeva, imaju vidljive povrede koje pravdaju nezgodama. Oblače se na način koji prikriva modrice. Izbegavaju društvena okupljanja.
Žrtve psihičkog nasilja imaju nizak nivo samopoštovanja. Pokazuju znake promene ličnosti. Posledice mogu da budu pojava depresije i anksioznosti.
Sledeći korak ka pružanju pomoći je veoma jednostavan, ni malo komplikovan. Čarobna rečenica „Kako si?“. Treba da pokažemo da nam je zaista stalo i da prosto slušamo. Podrška je od ključne važnosti.
Trebalo bi i da spomenemo neke stvari koje nisu preporučljive. Ne treba da čekamo da nam se žrtva prva obrati. Zbog gubitka samopouzdanja potrebno je da mi napravimo prvi korak. Dok nam se najbolji prijatelj, sestra, brat ili prolaznik na ulici (svako moze da bude žrtva) poverava, govoreći nam svoju priču, ne smemo da ih osuđujemo, a ukoliko ne želi da nam se poveri, ne treba da vršimo pritisak, već da pomoć pružimo na indirektan način.
Važne institucije i brojevi:
Kod vršnjačkog nasilja obratiti se: opštinskom Centru za socijalni rad, pedagozima i psiholozima škole. Postoji i SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj“, koja nudi besplatne i poverljive pozive (0800-123456).
Ženske nevladine organizacije: SOS ženski centar (021/422-740).
Porodično nasilje: Savetovalište za brak i porodicu (2650-258, Beograd).
Kod elektronskog nasilja se preporučuje metod: fotkaj (screenshot) – prijavi – blokiraj.
Pored navedenih ustanova, takođe pomoć mogu da pruže: policija (192) i zdravstvene ustanove (194).
Nasilje je problem koji svakodnevno raste i širi se. Zato, sledeći put kada vidite nekoga kome je potrebna pomoć i ko vodi dobro skrivenu borbu, nemojte samo da budete posmatrači. Setite se pitanja „Kako si?“ i nemojte se plašiti i sami da odgovorite na njega.
