Menu

Obrazovanje

LVP_7469

Форум младих Футога 24

, , , , , , 0

Ове године на “Форуму младих Футога”, одржане су две панел дискусије и три радионице. Прва панел дискусија била је на тему “Млади у процесу доношења одлука”.

На панелу су учествовали:
– Дане Баста, Покрајински секретар за спорт и омладину
– Бојан Јапунџић, Извршни директор СУ “Новосадски омладински форум”
– Стефан Иветић, Члан удружења “Подржи младе”

Уз квалитетне разговоре и размену искустава, млади из Футога добили су прилику да стекну нова знања, чују савете од стручњака и боље разумеју своју улогу у доношењу одлука које утичу на њих и њихову заједницу.

Свака дискусија, сваки нови контакт и свака идеја која се роди на оваквим панелима важан је корак ка оснаживању младих и њиховом активном учешћу у друштвеном животу.

Друга панел дискусија у оквиру овогодишњег “Форума младих Футога” била је на тему “Значај спорта за младе”.

На панелу су учествовали:
– Владимир Сеч, Спортско удружење “Гаража пауерлифтинг” @garaza.strength
– Душан Кнежевић, Удружење за борбу против шећерне болести “Спорт и дијабетес” @instruktorkop@sportidijabetes
– Немања Јовишевић, Директор ОШ “Мирослав Антић” @nemanjajovisevic@os_miroslav.antic

Уз инспиративне разговоре и размену искустава, млади из Футога добили су прилику да боље разумеју како спорт може утицати на њихов лични развој, здравље и изградњу заједништва.

Свака дискусија, сваки нови контакт и свака идеја која се роди на оваквим панелима значајан је корак ка подстицању младих да спортом обликују своју будућност и постану активни и здрави чланови друштва.

Након два панела учесници су учествовали на радионицама на тему:

Предузетништво младих из руралних подручја
Улога младих у заштити животне средине
Како тренирати на исправан начин

Пројекту су  подршку пружили:

– Град Нови Сад, Градска управа за спорт и омладину – Канцеларија за младе;
– Покрајински секретаријат за спорт и омладину; @psso.vojvodina
– МЗ “Футог”;
–Новосадски омладински форум @nof.ns
– КИЦ “Младост” Футог; @kcmladost_futog
– Средња пољопривредна школа са домом ученика у Футогу; @poljoprivredna_skola.futog
– ОШ “Мирослав Антић”; @os_miroslav.antic
– ОШ “Десанка Максимовић”.

LVP_7664
LVP_7774
LVP_7731
LVP_7649
LVP_7635
LVP_7625
LVP_7495
LVP_7472
1

Oдржано предавање на тему „Репродуктивно здравље младих“

, , , , 0

 

У петак, 15. новембра, у Мастер центру Новосадског сајма, др Александар Кобиларов одржао је значајно предавање на тему „Репродуктивно здравље младих“. Предавање је привукло више од 80 младих људи који су добили вредне информације и савете о важности очувања и унапређења репродуктивног здравља.

Током предавања, др Кобиларов је обухватио различите аспекте репродуктивног здравља, укључујући превенцију, значај образовања и информисаности, као и правовремене мере које сви млади треба да предузму како би осигурали своје здравље у будућности. Ово предавање било је изузетно важно за младе људе који су имали прилику да се упознају са најновијим медицинским препорукама и науче како да брину о свом телу и здрављу.

Предавање је организовано у оквиру пројекта „Подршка популационој политици и родитељству кроз информисање и едукацију студената“, који је део шире иницијативе за подизање свести о значају репродуктивног здравља и правима младих. Пројекат је подржало Министарство за бригу о породици и демографију, које се залаже за промоцију здравих навика и образовања међу младима.

Током трајања предавања, учесници су имали прилику да поставе питања и размене своја искуства са предавачем, што је допринело динамичној и интерактивној атмосфери. Ова врста едукације је кључна за развој свести о репродуктивном здрављу и игра важну улогу у изградњи друштва које се брине о здрављу својих чланова.

Овакви догађаји су од великог значаја за младе, јер им помажу да донесу информисане одлуке које се тичу њиховог здравља и будућности, те имају позитиван утицај на изградњу одговорног и здравог друштва.

#РепродуктивноЗдравље #Едукација #Млади #Здравље #Пројекат #МинистарствоЗаБригуОПородици

2
4
5
3
PZM OBJAVA (1)

Предавање о репродуктивном здрављу младих!

, , , , , 0

Дана 15. новембра 2024. године, у Мастер центру на Новосадском сајму, др Александар Кобиларов одржаће предавање о једној од кључних тема данашњег друштва – репродуктивном здрављу младих. Током свог излагања, др Кобиларов ће се осврнути на важност очувања репродуктивног здравља, на изазове с којима се млади сусрећу у савременом друштву и како правилно информисати младе људе о овим питањима. Биће то прилика да се добију корисни савети и практичне информације које могу помоћи у усмеравању младих на прави пут када је у питању очување здравља и здравих животних навика.

📅 Датум: 15.11.2024.
🕘 Време: 12:00
📍 Локација: Новосадски сајам, Мастер центар

Ова едукација је део ширег пројекта под називом „Подршка популационој политици и родитељству кроз информисање и едукацију студената“, који је подржан од стране Министарства за бригу о породици и демографију. Циљ пројекта је да се студентима и младима пруже правовремене и тачне информације које ће им помоћи да донесу информисане одлуке у погледу свог репродуктивног здравља, али и да се оснажи свест о значају породичних вредности и демографских питања.

Позивамо све заинтересоване да се прикључе и учествују у овом важном догађају који ће им омогућити да боље разумеју и правилно приступе теми репродуктивног здравља.

20

Interkulturalna solidarnost: Kako žene menjaju svet zajedničkim snagama – Primeri ženske solidarnosti kroz istoriju koja prelazi kulturne i geografske granice.

, , , , , 0

U svetu koji je često podeljen kulturnim, geografskim i političkim granicama, interkulturalna solidarnost predstavlja ključnu snagu u borbi za pravdu i ravnotežu. Žene širom sveta su se kroz istoriju udruživale, prelazeći granice kako bi se borile za zajedničke ciljeve i promovisale pozitivne promene. Ovaj blog post istražuje primere ženske solidarnosti koja prevazilazi kulturne i geografske granice, pokazujući kako zajedničke snage žena mogu menjati svet.

Početci interkulturalne solidarnosti: Istorijski primeri

Kroz istoriju, žene su se povezivale kako bi se borile za zajedničke ciljeve, često u teškim i nepravdnim okolnostima. Ovi rani primeri solidarnosti postavili su temelje za dalje napore u borbi za ravnotežu i pravdu.

  • Uloga žena u pokretu za prava žena u 19. i 20. veku: Na prelazu iz 19. u 20. vek, žene su se organizovale na međunarodnom nivou kako bi se zalagale za prava glasa i ravnotežu. Jedan od značajnih trenutaka bio je Prvi međunarodni ženski kongres u Parizu 1900. godine, gde su se žene iz različitih zemalja sastale kako bi diskutovale o pitanjima prava žena i socijalne pravde. Ovi rani kongresi postavili su osnovu za međunarodnu saradnju i solidarnost među ženama.
  • Pokret za borbu protiv ropstva: U 19. veku, žene su igrale ključnu ulogu u borbi protiv ropstva, organizujući se na međunarodnom nivou kako bi se zalagale za ukidanje ropstva. U Britaniji, Harriet Beecher Stowe i Elizabeth Cady Stanton su koristile svoje platforme kako bi podigle svest o nepravdama ropstva, dok su u Americi žene kao što su Sojourner Truth i Harriet Tubman aktivno radile na oslobađanju robova i promovisale ljudska prava.

Savremeni primeri interkulturalne solidarnosti

Savremeni pokreti i inicijative pokazuju kako žene i dalje koriste svoju solidarnost kako bi se borile za pravdu i promovisale globalne promene. Ovi primeri osvetljavaju različite načine na koje žene iz različitih kultura mogu raditi zajedno kako bi ostvarile zajedničke ciljeve.

  • Pokret #MeToo: Pokret #MeToo, koji je započeo kao lokalna inicijativa, brzo je prerastao u globalni fenomen, povezujući žene širom sveta u borbi protiv seksualnog uznemiravanja i nasilja. Osnivačica Tarana Burke započela je ovaj pokret kako bi podržala preživjele seksualnog nasilja u afroameričkoj zajednici, dok je globalni odziv uključivao žene iz različitih kulturnih i geografski različitih sredina, od Holivuda do Indije i Švedske. Ovaj pokret pokazuje kako zajednička borba za pravdu može prevazići granice i stvoriti globalnu mrežu podrške.
  • Pokret za obrazovanje devojčica: Aktivistkinje poput Malale Yousafzai iz Pakistana i globalne organizacije kao što su „Malala Fund“ rade na unapređenju obrazovanja za devojčice u kriznim i marginalizovanim područjima. Malala je postala simbol globalne borbe za obrazovanje, i njen rad je inspirisao žene širom sveta da se uključe u ovu borbu. Inicijative kao što su „Girls’ Education Challenge“ povezuju žene i organizacije globalno, radeći na obezbeđivanju obrazovanja i pravde za devojčice.

Interkulturalna solidarnost u aktivizmu i društvenim promenama

Žene širom sveta udružuju svoje snage u borbi protiv različitih oblika nepravde i društvenih problema, od ekoloških kriza do socijalne nepravde.

  • Ekološki aktivizam: Žene iz različitih delova sveta udružuju svoje napore kako bi se borile za očuvanje životne sredine. Pokreti kao što su „Women’s Earth Alliance“ okupljaju žene koje rade na zaštiti prirodnih resursa i borbi protiv klimatskih promena. Organizacije kao što su „Green Belt Movement“ u Keniji, koju je osnovala Wangari Maathai, pružaju inspiraciju za žene širom sveta da se uključe u ekološki aktivizam i rad na očuvanju planeta.
  • Zdravstveni aktivizam: Žene su takođe predvodnice u borbi za globalno zdravlje, posebno u kontekstu pandemija i zdravstvenih kriza. Organizacije kao što su „Women Deliver“ rade na unapređenju zdravlja žena i devojčica širom sveta, pružajući vitalne resurse i podršku za prevenciju i lečenje bolesti, i borbu za pravedan pristup zdravstvenoj zaštiti.

Izazovi i prilike za budućnost

Iako su postignuti značajni napreci u interkulturalnoj solidarnosti žena, još uvek postoje izazovi u prevazilaženju kulturnih i geografski specifičnih prepreka.

  • Kultura i lokalni izazovi: Različite kulturne norme i lokalni izazovi mogu otežati saradnju između žena iz različitih delova sveta. Razumevanje i poštovanje kulturnih razlika, kao i zajednički rad na prevazilaženju lokalnih barijera, ključni su za uspešno ostvarivanje interkulturalne solidarnosti.
  • Resursi i pristup: Pristup resursima, uključujući finansijske i organizacione kapacitete, može biti ograničen u nekim regionima. Globalna saradnja i podrška su potrebni kako bi se obezbedili resursi i infrastruktura za žene koje se bore za promene u svojim zajednicama.

Interkulturalna solidarnost među ženama predstavlja moćan instrument za promenu sveta. Kroz istoriju i u savremenom dobu, žene su pokazale da zajedničke snage mogu prevazići kulturne i geografske granice, donoseći pozitivne promene u različitim aspektima društva. Razumevanje i unapređenje ovih globalnih veza omogućava ženama da se povežu u borbi za pravdu, ravnotežu i društvenu pravdu, pružajući inspiraciju za buduće generacije. Kako nastavljamo da radimo zajedno na globalnom nivou, važno je prepoznati snagu i potencijal interkulturalne solidarnosti u oblikovanju pravednijeg i ravnotežnijeg sveta za sve.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

19

Rod i ekonomska nejednakost: Položaj žena u globalnom kapitalizmu – Istraživanje ekonomske uloge žena i njihove borbe u različitim društvenim sistemima.

, , , , , 0

Ekonomska nejednakost među polovima predstavlja ozbiljan izazov u globalnom kapitalizmu, gde žene širom sveta i dalje suočavaju sa brojnim preprekama u ostvarivanju ekonomske jednakosti i sigurnosti. Dok globalni kapitalizam često promoviše ideje slobodnog tržišta i jednakih mogućnosti, u praksi se često pokazuje da su žene nerazmjerno pogođene ekonomskim nepravdama koje proizlaze iz rodnih stereotipa, diskriminacije i institucionalnih barijera. Ovaj blog post istražuje ekonomski položaj žena u globalnom kapitalizmu, analizirajući njihove ekonomske uloge i borbu u različitim društvenim sistemima.

Ekonomska uloga žena u globalnom kapitalizmu

Žene igraju ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji, obavljajući različite ekonomske aktivnosti koje su često nedovoljno plaćene ili potpuno neprepoznate. U mnogim zemljama, žene čine značajan deo radne snage u sektorima kao što su obrazovanje, zdravstvo, i sektor usluga. Ipak, njihova uloga u ekonomiji često je ograničena zbog diskriminacije na radnom mestu, rodnih razlika u plaćama, i nedostatka pristupa resursima i mogućnostima za profesionalni razvoj.

  • Neplaćeni rad: Žene su značajno angažovane u neplaćenom radu, uključujući kućne poslove i brigu o deci. Ovaj rad, iako ključan za funkcionisanje ekonomije, često se ne priznaje u službenim ekonomskim statistikama i procenama. Prema nekim procenama, neplaćeni rad žena doprinosi ekonomiji u vrednosti od triliona dolara godišnje, ali se ne odražava u njihovim platama ili ekonomskom statusu.
  • Zaposlenost i plaće: Žene se suočavaju s izazovima poput rodne diskriminacije, manjih plata za isti rad, i ograničenog pristupa menadžerskim i izvršnim pozicijama. Istraživanja pokazuju da žene zarađuju u proseku manje od muškaraca za istu vrstu posla. Rodni razlike u plaćama i promocijama doprinose opštoj ekonomskoj nejednakosti i otežavaju ženama da postignu finansijsku stabilnost i nezavisnost.

Rodna diskriminacija i prepreke u raznim društvenim sistemima

Rodna diskriminacija i prepreke za žene razlikuju se u zavisnosti od kulturnih, političkih i ekonomskih konteksta, ali su prisutne širom sveta. Ove prepreke utiču na sposobnost žena da učestvuju u ekonomiji na ravnotežan način.

  • Razvijene zemlje: U razvijenim zemljama, iako su žene u velikoj meri integrisane u radnu snagu, i dalje se suočavaju s rodnom diskriminacijom. Pristup vrhunskim pozicijama i podršci za balans između posla i privatnog života često je ograničen. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, žene su često suočene s „staklenim stropom“ koji sprečava njihov napredak na najvišim nivoima menadžmenta i upravljanja.
  • Razvijajući svet: U mnogim razvijajućim zemljama, žene se suočavaju s ozbiljnijim preprekama uključujući nedostatak pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i ekonomskoj infrastrukturi. U zemljama poput Indije i Nigerije, žene često rade u neformalnom sektoru sa minimalnim pravima i zaštitom, što ih čini posebno ranjivim na ekonomske krize i nesigurnost.

Ekonomska borba žena kroz aktivizam i reforme

Žene širom sveta koriste različite oblike aktivizma kako bi se borile za ekonomska prava i ravnotežu. Njihova borba uključuje kampanje za pravednije plate, bolje radne uslove i bolju podršku za balansiranje profesionalnog i privatnog života.

  • Pokreti i organizacije: Organizacije kao što su „UN Women“ i „Global Fund for Women“ rade na promicanju rodne ravnoteže i ekonomskih prava žena kroz različite inicijative, uključujući obrazovanje, podršku preduzetništvu žena i borbu protiv diskriminacije na radnom mestu. Ove organizacije pružaju ključne resurse i podršku u ostvarivanju ekonomskih prava i ravnoteže.
  • Zakonske reforme: Mnoge zemlje su uvele zakone i politike kako bi unapredile ekonomski položaj žena. Na primer, u Švedskoj, zakoni o roditeljskom odsustvu i podršci za ravnotežu između posla i privatnog života pomogli su ženama da se lakše uključe u radnu snagu i napreduju u svojim karijerama.

Globalni kapitalizam i nejednakost

Globalni kapitalizam često doprinosi ekonomskoj nejednakosti između polova kroz različite mehanizme. Dok globalizacija može otvoriti nove ekonomske prilike, često dovodi do povećane konkurencije i pritisaka koji mogu dodatno marginalizovati žene, posebno u zemljama sa slabim zakonima o radu i zaštiti prava.

  • Globalna tržišta i radne prakse: U globalnim lancima snabdevanja, žene često rade u uslovima niske plate i nesigurnosti. Na primer, u industrijama poput tekstila i elektronike, žene su često zaposlene u fabrikama sa lošim radnim uslovima i niskim platama, što doprinosi njihovoj ekonomskoj nejednakosti.
  • Neformalni sektor: U mnogim razvijajućim zemljama, žene su značajno prisutne u neformalnom sektoru gde su njihova prava i zaštita minimalni. Rad u neformalnom sektoru često znači nedostatak stabilnosti i beneficija, što dodatno pogoršava ekonomsku situaciju žena.

Inicijative i budući pravci

Za budućnost, važno je raditi na smanjenju ekonomske nejednakosti kroz ciljanje korena problema i implementaciju sveobuhvatnih politika i inicijativa.

  • Obrazovanje i obuka: Poboljšanje pristupa obrazovanju i obuci za žene može značajno doprineti smanjenju ekonomske nejednakosti. Omogućavanje ženama pristupa kvalitetnom obrazovanju i profesionalnim veštinama može im pomoći da postignu bolje poslove i unaprede svoju ekonomski status.
  • Podrška preduzetništvu: Podsticanje i podrška ženskom preduzetništvu može otvoriti nove ekonomske prilike za žene. Programi koji nude finansijsku podršku, obuku i mreže podrške ženama preduzetnicama mogu pomoći u razvoju njihovih poslovnih ideja i stvaranju održivih ekonomskih prilika.

Žene širom sveta suočavaju se s brojnim izazovima u ostvarivanju ekonomske jednakosti u globalnom kapitalizmu. Iako su ostvareni značajni napreci u borbi za ekonomska prava, i dalje postoje duboke i sistemske prepreke koje otežavaju ženama da postignu punu ekonomsku ravnotežu. Razumevanje ovih izazova i nastavak rada na stvaranju pravednijih i inkluzivnijih ekonomskih sistema su ključni za postizanje globalne ekonomske pravde i ravnoteže među polovima.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

18

Žene i obrazovanje: Proboj kroz prepreke u različitim društvima – Kako su se žene iz različitih kultura izborile za svoje pravo na obrazovanje.

, , , , 0

Obrazovanje je ključ za osobni razvoj i društvenu promenу, ali za mnoge žene širom sveta, pristup obrazovanju je bio ispunjen značajnim izazovima. Ipak, kroz istoriju i u različitim kulturama, žene su se neumorno borile za svoje pravo na obrazovanje, prevazilazeći prepreke koje su im stajale na putu. Ovaj blog post istražuje kako su se žene iz različitih društava izborile za obrazovanje, osvetljavajući njihove borbe, postignuća i uticaj na buduće generacije.

Žene i obrazovanje u istorijskom kontekstu

Kroz istoriju, obrazovanje za žene nije bio univerzalno dostupno. U mnogim društvima, žene su bile isključene iz formalnog obrazovnog sistema zbog patrijarhalnih normi, društvenih očekivanja i ekonomskih barijera. Ipak, žene su kroz razne strategije i inicijative uspevale da se obrazuju i promovišu obrazovanje za druge žene.

  • Antička Grčka i Rim: U staroj Grčkoj i Rimu, obrazovanje za žene je bilo ograničeno i često usmereno na pripremu za ulogu u domaćinstvu. Međutim, postojale su izuzetne žene poput Aspazije, koja je bila poznata po svom intelektualnom uticaju i povezanosti sa filozofima. Iako nije bila formalno obrazovana, njen uticaj na filozofiju i politiku pokazuje kako su žene kroz alternative puteve stekle obrazovanje.
  • Srednji vek: Tokom srednjeg veka u Evropi, obrazovanje žena često je bilo ograničeno na religijska ili manastirska okruženja. Žene poput Hildegard von Bingena i Heloise, koje su postale poznate kao filozofkinje i teološkinje, pokazale su da su žene mogle postići značajna intelektualna dostignuća čak i u ograničenim uslovima.

Žene i obrazovanje u savremenom dobu

U savremenom dobu, žene su se suočile sa novim izazovima i prilikama u borbi za obrazovanje. Kroz različite društvene, političke i ekonomske promene, žene su postale ključne akterke u promicanju obrazovanja i ravnoteže rodova.

  • Sjedinjene Američke Države: U SAD-u, žene su se borile za pravo na obrazovanje kroz pokrete poput „Prvog talasa“ feminizma. U 19. i početkom 20. veka, žene su se suočavale s velikim preprekama za pristup obrazovanju, ali su se pojavile liderke kao što su Elizabeth Cady Stanton i Susan B. Anthony koje su se zalagale za obrazovanje i prava žena. Njihov rad doprineo je donošenju zakona o obrazovanju žena i stvaranju mogućnosti za akademsku karijeru.
  • Evropa: U Evropi, posebno u Velikoj Britaniji, žene su se borile za pravo na obrazovanje kroz organizacije poput „Women’s Suffrage Movement“. Osobe poput Mary Wollstonecraft, koja je napisala „Vindicacija prava žena“, zagovarale su obrazovanje žena kao ključnu komponentu za postizanje rodne ravnoteže. U 20. veku, žene su postale prisutne u svim nivoima obrazovnog sistema, od osnovnog do univerzitetskog obrazovanja.

Žene i obrazovanje u razvijajućim zemljama

U razvijajućim zemljama, borba za obrazovanje žena često uključuje i borbu protiv ekonomskih, kulturnih i političkih prepreka.

  • Indija: U Indiji, obrazovanje za žene je postalo ključno pitanje u borbi za rodnu ravnotežu. Organizacije kao što su „Pratham“ i „The Akanksha Foundation“ rade na povećanju pristupa obrazovanju za devojčice u ruralnim i marginalizovanim zajednicama. Prva žena koja je postala doktor u Indiji, Anandibai Joshi, i dalje je inspiracija za mnoge žene koje teže obrazovanju u zemlji gde je obrazovanje često ograničeno zbog tradicionalnih normi i siromaštva.
  • Afrika: U mnogim afričkim zemljama, obrazovanje za žene se suočava s izazovima kao što su visoki troškovi školovanja i kulturni otpori. Međutim, inicijative poput „Girls’ Education Challenge“ i rad aktivistkinja poput Malale Yousafzai, koja je postala globalni simbol za pravo na obrazovanje devojčica, pokazali su kako se žene mogu boriti za pristup obrazovanju i ostvariti značajne promene.

Žene i obrazovanje u muslimanskim zemljama

U muslimanskim zemljama, obrazovanje žena se razvijalo kroz različite faze, često suočeno s izazovima vezanim za tumačenje religijskih zakona i kulturne norme.

  • Turska: U Turskoj, reforme pod vodstvom Mustafe Kemala Atatürka u 20. veku uključivale su velike promene u obrazovanju žena. Atatürk je uveo zakone koji su omogućili ženama pristup obrazovanju i profesionalnim karijerama, čime je značajno unapređena uloga žena u društvu.
  • Pakistan: U Pakistanu, obrazovanje žena se suočava s izazovima kao što su pristup i sigurnost, ali inicijative poput „Malala Fund“ i rad Malale Yousafzai, koja je preživela napad zbog svog zalaganja za obrazovanje devojčica, pokazali su kako žene mogu prevazići prepreke i boriti se za obrazovanje u teško dostupnim područjima.

Savremeni izazovi i budućnost obrazovanja žena

Iako su postignuti značajni koraci u obrazovanju žena, mnoge prepreke još uvek postoje. Savremeni izazovi uključuju pristup obrazovanju u kriznim područjima, rodne stereotipe i ekonomsku diskriminaciju.

Za budućnost, važno je da se nastavi rad na unapređenju pristupa obrazovanju za žene, uz poseban fokus na uključivanje marginalizovanih grupa i smanjenje prepreka. Globalne inicijative kao što su „Global Partnership for Education“ i „UN Women“ rade na poboljšanju obrazovnih mogućnosti za žene, pružajući resurse i podršku potrebnu za dalje unapređenje.

Borba žena za obrazovanje kroz istoriju pokazuje izuzetnu hrabrost, inovativnost i otpornost. Od ranih borbi za osnovno obrazovanje do savremenih napora za uključivanje u visoko obrazovanje, žene su neumorno radile na prevazilaženju prepreka i postizanju pravde i ravnoteže. Razumevanje njihovih postignuća i izazova ne samo da čini hommage njihovim naporima, već i pruža inspiraciju za nastavak borbe za obrazovanje kao univerzalno pravo za sve.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

zavrsna konf (5)

Održana završna konferencija povodom kraja projekta “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” u okviru ReLOaD2 programa

, , , 0

U novootvorenim prostorijama Novosadskog omladinskog foruma u Novom Sadu održana je 25. jula 2024. godine završna konferencija povodom kraja projekta “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” u okviru ReLOaD2 programa.

Nakon pozdravne reči predstavnika partnerskih organizacija Novosadske ženske inicijative i Poslovi za mlade, predstavnik Evropskog omladinskog centra Vojvodine se zvahvalio svim učesnicima i učesnicama koji su učestvovali u projektu “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”, koji su prepoznali značaj ovog programa, ali i obuka koje su se realizovale u okviru istog.

Svim učesnicama i učesnicima uručen je sertifikat nakon što su uspešno prošli kroz dve grupe obuka, IT obuke i obuke mekih veština. Prva grupa obuka bila je usmerena na unapređenje digitalnih veština mladih koji pripadaju NEET kategoriji, koja im je pružila mogućnost da steknu osnovno obrazovanje iz najtraženijih tehnologija u IT svetu. Prema tome, svi naši polaznici i polaznice imali su prilike da savladaju kurseve kao što su WordPress, HTML i CSS, Bootstrap, PHP i MySQL, SCRUM i SCRUM master, QA softversko testiranje, kao i DevOps kurs. Kada je reč o drugoj grupi aktivnosti, cilj obuka je bio da se razvijaju interpesonalne veštine, posebno komunikaciju sa drugim ljudima. Tokom realizacije ove obuke, polaznici i polaznice učili su o različitim vrstama komunikacije, kao i o načinima unapređenja svojih veština u ovoj oblasti. Zahvaljujući YouTube platformi na kojoj je postavljen sav materijal vezan za obuke, naši dragi učesnici programa imaće mogućnost da isprate ili utvrde gradivo koje su prelazili tokom obuka. Shvatili su tokom realizacije obuka da su sve ove veštine od izuzetne važnosti na današnjem tržištu rada.

Svim učesnicama i učesnicima koji su uspešno završili svoje obuke u okviru ovog projekta, želimo puno sreće u daljem radu i karijernom razvoju! Nadamo se da je učestvovanje, iskustvo i znanje koje su stekli na obukama u prethodnih pet meseci samo početak daljeg razvoja i napredovanja.

Evropski omladinski centar Vojvodine je uz pomoć partnerske organizacije Poslovi za mlade i Novosadska ženska inicijativa, realizovao je projekat “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” koji je deo ReLOaD2 programa koji finansira Evropska unija, a u realizaciji su bili uključeni i UNDP u saradnji sa Gradskom upravom za sport i omladinu – Kancelarija za mlade.

 

9

Uticaj kolonijalizma na ženska prava i položaj žena u svetu – Analiza kako su kolonijalne sile uticale na žene u porobljenim društvima.

, , , 0

Kolonijalizam je imao duboke i dalekosežne posledice na prava i položaj žena u porobljenim društvima. Dok su kolonijalne sile širile svoje imperije, društvene strukture i kulturne norme u mnogim regionima sveta bile su fundamentalno promenjene. Ove promene nisu samo uticale na društveni i ekonomski status žena, već su i uvele nove oblike diskriminacije i eksploatacije.

U Africi, kolonijalni režim je često narušio tradicionalne društvene sisteme koji su ponekad pružali važne uloge i status ženama. Kolonijalne vlasti su u mnogim slučajevima uništile postojeće strukture i običaje koji su omogućavali ženama da igraju značajne uloge u zajednicama. Uvođenje evropskih pravnih sistema i vrednosti često je dovelo do smanjenja prava žena i njihove društvene pozicije. Kolonijalni zakoni su u mnogim slučajevima isključili žene iz političkog i ekonomskog života, ostavljajući ih u položaju većeg siromaštva i zavisnosti.

U Aziji, naročito u Indiji pod britanskom vlašću, kolonijalni uticaj je bio izrazito vidljiv. Britanci su uvodili svoje zakone i politike, često bez adekvatnog razmatranja lokalnih društvenih konteksta. Iako su neke reforme kao što je zabrana detskih brakova donele pozitivne promene, mnoge druge mere su ignorisale tradicionalne prakse i izazvale društvene tenzije. Kolonijalni sistemi su često uticali na prava žena tako što su im uskraćivali mogućnosti obrazovanja i ekonomskog učešća, pružajući im samo ograničenu ulogu u novim političkim strukturama.

U Latinskoj Americi, kolonijalizam je takođe uticao na žensku ulogu i prava. Evropski kolonizatori su doneli svoje patrijarhalne vrednosti, koje su često bile u suprotnosti sa lokalnim kulturnim sistemima koji su dozvolili određene forme ženskog učešća u društvu. Kolonijalni režim je podržavao i učvrstio tradicionalne patrijarhalne strukture, što je dovelo do daljeg potiskivanja prava žena i smanjenja njihove društvene pozicije.

Još jedan aspekt uticaja kolonijalizma bio je uvođenje ekonomskih sistema koji su značajno uticali na ekonomsku nezavisnost žena. Kolonijalne sile često su iskorišćavale radnu snagu žena u različitim industrijama, ali su istovremeno dovele do uskraćivanja njihovih prava i jednakih mogućnosti. U mnogim slučajevima, žene su bile primorane da rade u uslovima koji su bili daleko od adekvatnih i bez pravnih zaštita.

Danas, posledice kolonijalizma na ženska prava su i dalje vidljive u mnogim postkolonijalnim društvima. Ovde, istorijske nepravde i strukturne nejednakosti nastavljaju da utiču na živote žena, i često su deo širih društvenih problema. Potrebno je dublje razumevanje ovih istorijskih konteksta i kontinuirana borba za pravdu i ravnopravnost kako bi se osigurao pravedniji društveni sistem za sve žene.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

452862903_509485925035488_7646277908878758346_n

Završna koferencija povodom kraja projekta „Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih“

, , , , 0

U četvrtak 25. jula 2024. godine održaće se Završna konferencija povodom kraja projekta „Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih“ koju sprovodi Evropski omladinski centar Vojvodine, a koji je deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u periodu od 2021. do 2024. godine.

Završna konferencija biće upriličena u novootvorenim prostorijama Novosadskog omladinskog foruma (NOF) na adresi Pozorišni trg 6 sa početkom u 13 časova. Na konferenciji će biti dodeljeni sertifikati učesnicima projekta koji su uspešno prošli obuke.

Projekat je trajao 9 meseci, dok se u prethodnih 5 meseci trajanja projekta „Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih“ u okviru ReLOaD2 programa, realizovale dve grupe aktivnosti – IT obuke i obuke za „MEKE VEŠTINE“. 

Pored toga, na projektu su učestvovale i dve partnerske organizacije Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade koje su svojim doprinosom značajno uticale na uspešnost u realizaciji projekta u okviru ReLOaD2 programa.

Vidimo se! 

#ReLOaD #EU #UNDP #UNDPEUpartnership #LocalDemocracy #WesternBalkans
#EuropeanYearOfYouth #NVO #OCD

6

Žene u nauci: Zanemarene pionirke i njihova dostignuća – Istraživanje života i rada žena naučnika iz različitih kultura.

, , , 0

Kroz istoriju, mnoge žene su dale značajan doprinos nauci, iako su njihova dostignuća često zanemarivana ili pripisivana muškim kolegama. Od matematike i fizike do biologije i hemije, žene naučnice su oblikovale svet koji danas poznajemo, ali su se suočavale sa izazovima zbog diskriminacije na osnovu pola i ustaljenih društvenih normi.

Jedna od najpoznatijih pionirki u nauci je Marija Kiri, žena koja je prva osvojila dve Nobelove nagrade – jednu za fiziku i jednu za hemiju. Njen rad na istraživanju radioaktivnosti revolucionisao je nauku, ali i medicinu. Kiri je istraživala fenomene zračenja u doba kada je ženama bilo veoma teško da se afirmišu u naučnim krugovima, što je njen uspeh činilo još impresivnijim. Njen rad i danas ima veliki uticaj, ali se često zaboravlja da je morala da se bori za mesto u naučnom svetu u kojem su dominirali muškarci.

Rosalind Frenklin, britanska hemičarka i kristalografkinja, dala je ključni doprinos otkriću strukture DNK, ali je njen rad dugo ostao u senci njenih muških kolega, Vatsona i Krika, koji su dobili Nobelovu nagradu za otkriće. Njena fotografija X-zrakom DNK, poznata kao „Fotografija 51“, pružila je ključni dokaz o dvostrukoj heliks strukturi DNK. Iako nije doživela da dobije zvanično priznanje za svoj rad, njen doprinos je danas neosporan i ona je prepoznata kao jedna od najvažnijih naučnica 20. veka.

U astrofizici, Vera Rubin je bila pionirka u istraživanju tamne materije, iako je njen rad godinama ignorisan. Njena otkrića su bila revolucionarna u razumevanju kosmosa, ali je njen put do uspeha bio prepun prepreka koje su proizlazile iz činjenice da je žena u oblasti u kojoj su dominirali muškarci. Njen rad na rotaciji galaksija pružio je važne dokaze o postojanju tamne materije, što je jedan od najvažnijih otkrića u savremenoj astronomiji.

U drugim kulturama, žene su takođe imale značajnu ulogu u razvoju nauke. U Kini, jedna od prvih poznatih naučnica bila je Vang Žengji, koja je u 17. veku dala značajan doprinos medicini kroz svoja istraživanja tradicionalne kineske medicine i akupunkture. Njena medicinska dostignuća postavila su temelje za mnoge savremene tretmane koji su danas prepoznati širom sveta.

Iz Afrike, Tebisil Masijeng, južnoafrička hemičarka, dala je važan doprinos u oblasti zaštite životne sredine. Njen rad na hemijskoj analizi i prečišćavanju vode pomogao je u razvoju održivih metoda za dobijanje čiste vode u nekim od najsiromašnijih regija sveta, čime je spasila mnoge živote i poboljšala uslove za život u afričkim zajednicama.

Danas, žene u nauci nastavljaju da se bore za jednako priznanje i mogućnosti. Iako je došlo do velikog napretka u promovisanju ravnopravnosti polova u nauci, mnoge žene se i dalje suočavaju sa sistemskim preprekama u svojim karijerama. Ženske pionirke u nauci su pokazale da je pol ograničenje samo ako mu to dopustimo i njihov primer inspiriše nove generacije naučnica da istraju u svojim istraživanjima i otkrićima. Njihov rad je ključan ne samo za razvoj nauke, već i za napredak celokupnog društva.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

5

Kulturni dijalog kroz žensku kreativnost: Umetnost, muzika i književnost – Uloga žena u interkulturalnoj razmeni kroz kreativne forme./dodata dva pasusa pa proveriti

, , , 0

Ženska kreativnost je oduvek bila most između različitih kultura, otvarajući prostor za dijalog i razmenu ideja kroz umetnost, muziku i književnost. Kroz vekove, žene su svojim delima uspele da prevaziđu geografske i društvene barijere, stvarajući prostor za razmenu i razumevanje među zajednicama širom sveta.

U svetu umetnosti, žene su kroz slikarstvo, vajarstvo i performans kreirale radove koji su često bili prožeti lokalnim kulturnim nasleđem, ali sa univerzalnim porukama. Umetnice poput Fride Kalo iz Meksika, koja je svojim delima spajala autohtonu meksičku kulturu sa evropskim modernizmom, postale su simboli globalnog kulturnog dijaloga. Njen rad je inspirisao generacije žena u različitim delovima sveta da koriste umetnost kao sredstvo ličnog izražavanja i kulturne povezanosti.

U muzici, žene su igrale važnu ulogu u prenošenju i transformaciji muzičkih stilova iz jedne kulture u drugu. Muzičarke poput Bjork iz Islanda spajaju elemente svoje lokalne tradicije sa savremenim globalnim zvukom, stvarajući muzički izraz koji odražava interkulturalni dijalog. Njena muzika ne samo da prenosi emocije i priče, već i odražava složenost odnosa između kulturnih identiteta.

Književnost je, takođe, jedan od najmoćnijih načina za povezivanje kultura kroz ženski glas. Autorke poput Čimamande Ngozi Adičie iz Nigerije koriste književnost kako bi istražile teme identiteta, migracija i postkolonijalizma, omogućavajući čitaocima iz različitih kulturnih pozadina da razumeju izazove i iskustva drugih zajednica. Književna dela često predstavljaju duboke uvide u kulturne razlike, ali i u zajedničke vrednosti koje nas povezuju.

Ženska kreativnost umetnosti, muzike i književnosti nastavlja da bude snažan faktor u izgradnji kulturnih mostova, omogućavajući da se čuju različiti glasovi i iskustva. U vremenu kada je dijalog između kultura ključan za razumevanje i toleranciju, žene su kroz svoju kreativnost postale nosioci ovog važnog procesa, obogaćujući svet novim perspektivama i idejama.

Žene, kroz svoj rad, takođe su doprinele borbi za pravdu i jednakost u interkulturalnim kontekstima. Umetnice i kreatorke poput Joko Ono i Širin Nešat kombinovale su svoje lične i kulturne identitete sa globalnim temama ljudskih prava i slobode. Joko Ono je svojim performansima isticala važnost mira i međukulturne saradnje, dok je iranska umetnica Širin Nešat koristila vizuelnu umetnost kako bi istražila odnose između islamske kulture i ženskog identiteta u modernom svetu. Njihov rad prkosi kulturnim granicama i izaziva razmišljanje o univerzalnim ljudskim vrednostima.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

4

Nasleđe azijskih žena: Od tradicije do modernosti – Kako su žene u Aziji oblikovale kulture i društva od drevnih vremena do danas

, , 0

Žene u Aziji kroz istoriju su odigrale ključnu ulogu u oblikovanju svojih kultura i društava, suočavajući se sa brojnim izazovima, ali i ostavljajući trajan uticaj. Od drevnih vremena, njihova uloga u porodici, religiji i politici bila je duboko ukorenjena u tradicionalnim vrednostima, ali su kroz vekove uspele da se izbore za svoje mesto i u modernom svetu.

U drevnoj Kini, žene su često bile nosioci kulturnih vrednosti kroz odanost porodičnim obavezama i poštovanje konfučijanskih učenja, koja su naglašavala njihovu ulogu u porodici kao centralnu. Međutim, istorija beleži i snažne ženske figure, kao što je Vo Czetjen, jedina žena-car u kineskoj istoriji, koja je u 7. veku uspela da dođe na vlast i vladala uprkos dominantnoj patrijarhalnoj strukturi.

U Japanu, gešte su vekovima predstavljale simbol ženske kulture i umetnosti. Iako su često pogrešno shvatane kao simbol potčinjenosti, one su bile nosioci visoko cenjenih tradicija, posvećene umetnosti, muzici i plesu. Njihov uticaj u kulturi i dalje je prisutan u savremenom Japanu.

Tokom 20. veka, žene u Aziji su se sve više borile za svoja prava, inspirisane globalnim feminističkim pokretima. U Indiji, političarka Indira Gandi postala je jedna od najmoćnijih žena na svetu, vodeći zemlju kroz složene političke i ekonomske promene. Njeno nasleđe ostaje duboko ukorenjeno u istoriji azijskih žena koje su probijale barijere.

Danas, žene u Aziji se suočavaju sa novim izazovima u eri globalizacije i modernizacije. Dok se tradicionalne vrednosti i dalje poštuju, žene su sve više aktivne u politici, poslovanju i društvenim pokretima, boreći se za ravnopravnost i jednaka prava. Na primer, Malala Jusafzai iz Pakistana postala je globalni simbol borbe za pravo na obrazovanje devojčica, nakon što je preživela pokušaj ubistva od strane talibana zbog svog aktivizma.

Nasleđe azijskih žena je kompleksno, ispunjeno borbama, ali i izuzetnim uspesima. Od tradicije do modernosti, one su uspele da oblikuju ne samo svoje zajednice već i svetsku istoriju, dokazujući da su kultura, prava i napredak neraskidivo povezani sa njihovim doprinosima.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

3

Ratnice i heroine: Žene u ratovima i revolucijama – Priča o ženama koje su vodile borbe i revolucije u svojim zajednicama širom sveta.

, , 0

Kroz istoriju, žene su često bile na frontovima velikih ratova i revolucija, iako su njihovi doprinosi dugo ostajali u senci. Od drevnih civilizacija do savremenog doba, ratnice i heroine su vodile borbe za slobodu, pravdu i prava svojih zajednica, ostvarujući dubok uticaj na tok istorije.

Jedna od najpoznatijih istorijskih figura je Žana d’Ark, francuska seljanka koja je u 15. veku predvodila francusku vojsku protiv Engleza tokom Stogodišnjeg rata. Njena hrabrost, vizija i verovanje u svoju misiju pretvorili su je u nacionalnu heroinu, a njena žrtva je kasnije kanonizovana kao sveta Žana d’Ark. Njena priča ostaje jedan od najjasnijih primera ženske hrabrosti i upornosti u ratnim uslovima.

U Latinskoj Americi, Manuelita Saenz, revolucionarka iz Ekvadora, bila je bliska saradnica Simona Bolivara u borbi za nezavisnost od španske krune tokom 19. veka. Njena posvećenost revoluciji i sposobnost da organizuje vojne operacije učinili su je ključnim akterom u ovim istorijskim dešavanjima. Saenz nije samo bila ljubavnica Bolivara, već aktivna učesnica u oslobodilačkim borbama, a njen doprinos revoluciji priznaju mnogi istoričari.

Na drugom kontinentu, u Africi, Jaa Asantevaa, kraljica-ratnica iz naroda Ašanti u Gani, povela je pobunu protiv britanskog kolonijalizma krajem 19. veka. Njeno vođstvo u ratu poznatom kao „Poslednji rat Ašantija“ učinilo je da postane simbol otpora i hrabrosti. Iako su njene snage na kraju poražene, Asantevaa je ostala upamćena kao jedna od najznačajnijih žena u istoriji otpora na afričkom kontinentu.

U bližoj istoriji, tokom Drugog svetskog rata, žene su odigrale ključnu ulogu u različitim pokretima otpora širom Evrope. Lik kao što je Ljubov Ševcova iz Ukrajine, članica legendarnog sovjetskog partizanskog pokreta „Mlada garda“, bila je simbol otpora protiv nacističke okupacije. Njena hrabrost i odanost slobodi koštale su je života, ali su je uvele u istoriju kao heroinu. Mnoge žene u okupiranim zemljama borile su se kao špijunke, saboteri i vojnici u tajnim otporničkim organizacijama.

U savremeno doba, Leila Haled iz Palestine postala je simbol borbe za palestinska prava. Iako je kontroverzna figura zbog svoje uloge u otmicama aviona kao dela otpora, njena uloga u oružanim otporima i političkom aktivizmu postavila je temelje za dugogodišnju borbu za nacionalnu nezavisnost. Haledina posvećenost palestinskoj borbi učinila je da postane jedan od prepoznatljivih simbola otpora, kako na Bliskom istoku, tako i u svetu.

Ove žene, i mnoge druge širom sveta, pokazuju da borba za slobodu i pravdu nije rezervisana samo za muškarce. Od ratnica poput Žane d’Ark do savremenih revolucionarki, žene su dale nemerljiv doprinos oblikovanju istorije, često plaćajući visoku cenu za svoju hrabrost i upornost. Njihove priče predstavljaju izvor inspiracije za generacije koje dolaze, pokazujući da se promena može ostvariti, čak i u najtežim okolnostima.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

2

Feministički pokreti u Africi: Borba za jednakost i prava Istorijski pregled afričkih žena koje su se borile za prava i jednakost.

, 0

Feministički pokreti u Africi imaju dugu i složenu istoriju koja se prepliće sa borbama za oslobođenje od kolonijalizma, rasne diskriminacije i ekonomske nepravde. Ove borbe nisu bile samo usmerene na rodnu ravnopravnost, već i na opšti društveni i politički napredak. Afričke žene su, kroz istoriju, često igrale ključne uloge u otporima protiv eksploatacije, istovremeno se boreći za svoja prava u društvu koje ih je uglavnom marginalizovalo.

Rana borba za ženska prava

Jedna od najznačajnijih figura u ranim feminističkim pokretima u Africi bila je Funmilajo Ransome-Kuti, koja je svoju aktivnost započela u Nigeriji tokom 1940-ih. Ransome-Kuti se borila protiv kolonijalnih poreza koji su pogađali uglavnom žene trgovce, a kasnije se zalagala za pravo glasa i političko učešće žena u zemlji. Njena uloga u ženskim sindikatima i otpor protiv britanske kolonijalne vlade pomogli su u oblikovanju feminističke svesti među nigerijskim ženama. Njen rad na emancipaciji žena bio je presudan za kasnije feminističke pokrete širom kontinenta.

Dok je Ransome-Kuti bila aktivna u zapadnoj Africi, žene u drugim delovima kontinenta su takođe vodile slične borbe. U Južnoj Africi, žene su odigrale ključnu ulogu u otporu aparthejdu. Lilian Ngoji bila je jedna od vodećih žena u Afričkom nacionalnom kongresu (ANC), kao i u Ženskoj ligi ANC-a. Njena posvećenost borbi protiv rasne i rodne diskriminacije dovela ju je do organizovanja velikog ženskog marša 1956. godine, u kome je 20.000 žena marširalo protiv zakona o nošenju identifikacionih dokumenata, koji su drastično ograničavali kretanje Crnaca pod režimom aparthejda. Njihov protest predstavljao je jedan od najmoćnijih simbola ženskog otpora protiv ugnjetavanja u Južnoj Africi.

Ekološki feminizam i Vangari Maatai

U Keniji, Vangari Maatai se istakla kao pionirka u ekološkom feminizmu, koji je povezao zaštitu životne sredine sa ekonomskom i društvenom jednakošću. Maatai je 1977. godine osnovala Zelenu pojas inicijativu, pokret za pošumljavanje koji je osim ekološkog aspekta imao i duboko socijalni karakter. Kroz ovu inicijativu, žene u ruralnim područjima su dobijale mogućnosti za ekonomsku nezavisnost tako što su sadile drveće, stvarajući tako nove izvore prihoda za svoje porodice, istovremeno pomažući u borbi protiv degradacije zemljišta.

Maatai je, kao prva Afrikanka koja je osvojila Nobelovu nagradu za mir, istakla važnost povezivanja prava žena sa globalnim problemima kao što su klimatske promene i siromaštvo. Njen rad je inspirisao mnoge pokrete za ekološku pravdu širom Afrike, posebno one koji se fokusiraju na osnaživanje žena kao nosilaca promena u svojim zajednicama.

Ženska prava u doba nezavisnosti

Tokom perioda borbi za nezavisnost u mnogim afričkim zemljama, žene su nastavile da igraju važnu ulogu. U Alžiru, tokom rata za nezavisnost od Francuske, žene su bile aktivne učesnice u oslobodilačkom pokretu. One su često bile borci, špijuni ili organizatori, a njihov doprinos je bio ključan za uspeh borbe. Međutim, nakon sticanja nezavisnosti, njihova uloga u političkom životu je često bila potcenjena, i mnoge su nastavile borbu za rodnu ravnopravnost u novim nezavisnim državama.

U Mozambiku, Gruša Mačeo bila je istaknuta feministkinja i aktivistkinja za ljudska prava. Tokom oslobodilačke borbe protiv portugalske kolonijalne vlasti, bila je član FRELIMO-a (Front za oslobođenje Mozambika), gde je radila na osnaživanju žena i integraciji rodne ravnopravnosti u oslobodilačke ideale. Njen rad je imao veliki uticaj na formiranje modernih feminističkih organizacija u zemlji.

Savremeni feministički pokreti

Danas, feministički pokreti u Africi nastavljaju da se razvijaju i prilagođavaju novim izazovima. Pokreti poput afrofeminizma u Južnoj Africi i kampanje poput #BringBackOurGirls u Nigeriji, koja je skrenula pažnju na otmicu školskih devojčica od strane grupe Boko Haram, pokazuju koliko je važno javno zalaganje za prava žena i devojčica. Ovi pokreti se fokusiraju na pitanja nasilja nad ženama, obrazovanja, ekonomske pravde i političkog učešća, sa ciljem da osnaže žene u svim sferama života.

Takođe, aktivistkinje poput Lejle Husein iz Somalije bore se protiv prakse ženskog genitalnog osakaćenja, dok žene u Demokratskoj Republici Kongo nastavljaju borbu protiv seksualnog nasilja u zonama sukoba. Ove savremene aktivistkinje nastavljaju tradiciju svojih prethodnica, ali suočavaju se sa novim oblicima nejednakosti u globalizovanom svetu.

Feministički pokreti u Africi su usko povezani sa širim borbama za socijalnu pravdu i oslobođenje. Od ranih aktivistkinja poput Funmilajo Ransome-Kuti do savremenih liderki poput Vangari Maatai, afričke žene su pokazale ogromnu snagu i odlučnost u borbi za svoja prava. Iako su se suočavale sa brojnim izazovima, njihov doprinos unapređenju prava žena ostaje ključan za razumevanje afričke istorije i savremene politike. Ovi pokreti nastavljaju da oblikuju budućnost kontinenta, gde se prava žena i jednakost sve više prepoznaju kao ključni faktori za društveni napredak.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

1

Žene u istoriji: Prekršene barijere i skriveni glasovi: Istraživanje značaja žena u istoriji različitih kultura i njihov uticaj na društvo.

, , 0

Kroz istoriju, žene su često bile u senci velikih društvenih, političkih i kulturnih promena. Dok su muški vladari, generali i naučnici upisivani u knjige, glasovi žena su uglavnom bili ignorisani ili umanjivani. Ipak, iza mnogih istorijskih dostignuća stoje žene koje su prkosile konvencijama svog vremena, probijale barijere i ostavljale neizbrisiv trag u različitim kulturama širom sveta.

Skrivene figure u istoriji

Jedna od najvećih prepreka sa kojom se suočava istorijska analiza jeste nedostatak adekvatne dokumentacije o životima žena. Mnoge značajne žene nisu bile deo zvaničnih izvora, ali to ne znači da njihov doprinos nije bio važan. U nekim slučajevima, kao što je život Hipatije, filozofkinje iz Aleksandrije, ili kineske pesnikinje Cai Jan, žene su svojim intelektom i umetnošću oblikovale svoje epohe i ostavile primer generacijama koje su dolazile.

Različiti kulturni konteksti

Kada govorimo o ulozi žena u istoriji, važno je uzeti u obzir različite kulturne kontekste. U nekim društvima, kao što su stara Egipatska i Minojska civilizacija, žene su imale relativno visoku poziciju u društvu, dok su u drugim, poput srednjovekovne Evrope, bile svedene na manje vidljive uloge. Žene su često bile čuvari tradicije, znanja i duhovnosti, posebno u plemenskim i matrijarhalnim zajednicama.

Borba za prava i jednakost

Istorijski, mnoge žene su se borile za prava koja danas smatramo osnovnim – pravo na obrazovanje, učešće u političkom životu, imovinska prava, kao i pravo na fizičku i ekonomsku autonomiju. Pokreti poput sufražetkinja u Velikoj Britaniji i SAD bili su ključni u tom procesu. Žene kao što su Emelin Pankherst, Suzan B. Entoni i Simon de Bovoar promenile su tok istorije svojom hrabrošću i vizijom jednakosti.

Prekršene barijere

Bez obzira na prepreke, žene su se isticale u svim sferama života, od nauke i politike do umetnosti i sporta. Žene kao što je Marija Kiri, prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu, pokazale su da se znanje i talenat ne mogu ograničiti polom. U političkom svetu, ličnosti poput Indije Gandi, Margaret Tačer i Golde Meir pokazale su da žene mogu biti uspešni lideri čak i u najizazovnijim vremenima.

Istorija žena je priča o istrajnosti, otporu i borbi za priznanje. Iako su mnoge značajne žene ostale nezapažene u zvaničnim knjigama, njihov uticaj se oseća u svim aspektima društvenog života. Priznavanje i istraživanje interkulturalne ženske istorije je ključno za bolje razumevanje globalnog razvoja i napredovanja ljudskog društva. Ukoliko nastavimo da afirmišemo i osvetljavamo ove skrivene glasove, obogatićemo našu kolektivnu svest i omogućiti budućim generacijama da uče iz primera izvanrednih žena koje su otvorile put ka jednakosti.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

workshop

Moderni alati WordPress dizajnera

, , 0

🥁 Novosadski omladinski forum, Websites Workshop, IT komuna, platforma Info4Youth, a uz pomoć i podršku Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom grada Novog Sada organizuju besplatno predavanje! Događaj možete posetiti na adresi Bulevar despota Stefana 5 ili ga pratiti u onlajn formi!

💪 Gost-predavač je Marko Nikolić iz komanije koja stoji iza dodatka WP rocket, globalnog WordPress giganta koji nam pomaže u optimizaciji veb sajtova. Marko je čovek od koga možete puno naučiti, tako da se ovo ne sme propustiti.

👨‍👨‍👧‍👧 Vidimo se, prijave su na linku 

11

Утицај цркве и верских институција на очување српског језика у иностранству

, , , , , 0

Српска православна црква и верске институције имају важну улогу у очувању српског језика и културе, особито у дијаспори. Кроз разне активности и иницијативе, црква не само да служи као духовна подршка верницима, већ и као стуб идентификације и културног наслеђа. Овај текст истиче неке од начина на које црква и верске институције доприносе очувању српског језика у иностранству.

Верске службе и обреди на српском језику

Прва и основна функција цркве у очувању српског језика јесте одржавање верских служби и обреда на српском. Путем литургија, молитви и других верских обреда, верници у дијаспори су у могућности да практикују и чују српски језик у свом свакодневном животу. Ово не само да им омогућава да одрже своју верску праксу, већ и да се повежу са својом културом и традицијом.

Многе цркве организују редовне литургије и свеће, где се поред обреда на српском језику, организују и различите активности за децу и младе, као што су веронаука и креативне радионице. Ове активности помажу младима да уче српски језик и да се упознају с традицијом, истовремено развијајући осећај припадности српској култури.

Образовни програми у црквеним установама

У многим српским парохијама у иностранству, верске институције организују образовне програме усмерене на учење српског језика. Ови програми укључују курсеве за децу и одрасле, где се не само учи језик, већ и историја и култура Србије. Црква, као место окупљања, пружа идеално окружење за учење и размену знања.

Поред тога, многе цркве издају информативне материјале, као што су брошуре и часописи, на српском језику, који информишу вернике о актуелним догађајима и културним иницијативама. Ови ресурси доприносе очувању језика и културе, чинећи их доступним свим члановима заједнице.

Културни догађаји и традиције

Црква игра значајну улогу у организовању културних догађаја који доприносе очувању српске традиције. Ове манифестације, као што су прославе празника, концерти, изложбе и етно фестивали, представљају платформу за промоцију српског језика и културе. Кроз учешће у овим догађајима, млади могу да науче о српским обичајима, музици и плесовима, што доприноси њиховом идентитету и припадности.

На пример, многе парохије организују прославу Српске Нове године или Бадњег вечера, где се окупљају млади и старији, размењујући традиционалне рецепте, приче и искуства. Овакве активности не само да ојачавају заједницу, већ и подстичу младих да одржавају српски језик у свакодневном животу.

Подршка дијаспори у очувању идентитета

Црква такође игра важну улогу у стварању мреже подршке за Србе у дијаспори. Оваква подршка је важна за младе који се суочавају с изазовима интеграције у нову средину. Црквене установе пружају савете и ресурсе, а многе цркве организују и мреже за запошљавање и менторство.

Поред тога, црква често сарађује с другим српским организацијама, подстичући кооперацију и размену идеја. Овакве иницијативе доприносе стварању јаке заједнице, која не само да очува језик и културу, већ и подржава своје чланове у свим аспектима живота.

Утицај цркве и верских институција на очување српског језика у иностранству је непроцењив. Кроз верске службе, образовне програме, културне догађаје и подршку заједници, црква игра кључну улогу у повезивању Срба у дијаспори с њиховим коренима. Ове иницијативе не само да помажу у очувању језика, већ и у стварању осећаја припадности и идентитета, који су кључни за будуће генерације. У светлу глобализације и брзих промена, важност ових институција постаје све значајнија у борби за очување културног наслеђа.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

10

Примери успешних иницијатива за очување српског језика и културе у дијаспори

, , , , 0

У последњим деценијама, бројни Срби су се преселили у дијаспору у потрази за новим могућностима, али је очување српског језика и културе остало кључно за одржавање веза са матичном земљом. У том контексту, успеле иницијативе у дијаспори играју важну улогу у подршци млађим генерацијама да се идентификују са својим културним наслеђем. У овом тексту представићемо неке успешне примере иницијатива које су допринеле очувању српског језика и културе у различитим деловима света.

Образовни програми и школе на српском језику

Многе српске заједнице у дијаспори успеле су да организују школе које нуде образовање на српском језику. Ове школе, често подржане од стране локалних српских удружења и културних центара, пружају деци прилику да уче српски језик, али и да се упознају са српском историјом, традицијом и културом. На пример, у Канади и Сједињеним Државама, српске школе у бројним градовима раде на промоцији језика кроз редовне часове, радионице и културне догађаје. Ове установе не само да уче децу језику, већ и стварају осећај припадности и идентитета.

Културни догађаји и манифестације

Културни догађаји представљају важан аспект очувања српског идентитета у дијаспори. Концерти, изложбе, фестивали и други догађаји пружају прилику младима да се упознају са српском музиком, уметношћу и обичајима. На пример, у Чикагу се сваке године одржава „Српски фестивал“ који окупља хиљаде посетилаца и нуди разне активности, од традиционалне кухиње до уметничких представа. Овакви догађаји не само да промовишу српску културу, већ и спајају људе, стварајући мрежу подршке и пријатељства.

Коришћење модерних технологија

Савремени технологији играју важну улогу у очувању српског језика и културе у дијаспори. Платформе за онлајн учење, као што су вебинари и видео курсеви, омогућавају младима да уче српски језик на интерактиван и прилагодљив начин. Такође, многе иницијативе користе друштвене мреже за промоцију културе и језика. На пример, YouTube канали посвећени српској култури, традиционалној музици и кулинарству привлаче велики број пратилаца и пружају платформу за размену знања и искустава.

Заједнице и удружења

Формирање удружења и заједница представља важан корак у очувању српског језика и културе. Таква удружења често организују различите активности, укључујући културне радионице, предавања и изложбе. У Лос Анђелесу, на пример, постоји српско културно удружење које организује различите догађаје и програме, укључујући часове српског језика за децу и одрасле. Овакве иницијативе не само да пружају ресурсе за учење, већ и стварају осећај заједништва и подршке у дијаспори.

Пројекти у сарадњи с матичном земљом

Сарадња између дијаспоре и матичне Србије такође игра кључну улогу у очувању језика и културе. Различити пројекти, као што су размене ученика, семинари и радионице, могу допринети развоју свести о значају српског језика. На пример, пројекти који укључују учеснике из Србије и дијаспоре могу понудити млађим генерацијама прилику да уче о култури и традицији, али и да стварају чврсте везе с матичном земљом.

Очување српског језика и културе у дијаспори захтева активан ангажман свих чланова заједнице. Примери успешних иницијатива, као што су образовни програми, културни догађаји, коришћење модерних технологија и сарадња са матичном земљом, показују да је могуће створити окружење које подржава и охрабрује младе да се идентификују са својим наслеђем. Уз континуирану подршку и ангажовање, српски језик и култура могу остати живи и присутни у животима нових генерација.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

9

Интернет као платформа за промоцију српског језика међу младима у региону

, , , , , 0

У савременом добу, интернет је постао не само средство комуникације, већ и моћна платформа за промоцију културе, језика и идентитета. За младе људе у региону, интернет нуди непроцењиве могућности за учење и очување српског језика. Овај текст истиче како интернет може служити као алат за промоцију српског језика, а истовремено оснажити младе да се повежу са својом културом.

Доступност образовних ресурса

Интернет нуди широку палету образовних ресурса доступних свим заинтересованим младим људима. Од вебинера и онлајн курсева до интерактивних платформи, млади могу лако и брзо доћи до материјала који ће им помоћи у учењу српског језика. Ове платформе омогућавају флексибилност у учењу, што је посебно важно за младе који живе у дијаспори или у областима где нема доступности српских школа.

Поред тога, многе образовне платформе користе иновативне методе подучавања, као што су игрице и интерактивне вежбе, које чине учење занимљивијим и мотивишућим. Овакав приступ помаже младима да не само науче основне граматичке структуре, већ и да развију способности комуникације на српском језику у свакодневном животу.

Социјалне мреже као алат за повезивање

Социјалне мреже играју кључну улогу у повезивању младих људи и у стварању заједница које делe интересовања. Користећи платформе као што су Facebook, Instagram и TikTok, млади Срби могу делити своја искуства, учити једни од других и промовисати српски језик. Групе и странице посвећене српском језику и култури могу служити као места за размену знања и ресурса, а истовремено охрабривати младе да активно користе српски у свакодневној комуникацији.

Креатори садржаја, као што су YouTube канали и подкасти, могу понудити занимљиве и информативне материјале на српском језику. Ови медији могу обухватити различите теме, од културних обичаја до актуелних догађаја, и представити их на начин који је атрактиван и доступан младима. Понекад, чак и коришћење српског у популарној култури може допринети већем интересовању за језик.

Онлајн заједнице и подршка

Интернет пружа платформу за стварање онлајн заједница у којима млади могу размењивати искуства и пружити подршку једни другима у процесу учења српског језика. Ове заједнице могу укључивати форумe, чате и групне пројекте који омогућавају учесницима да уче једни од других и да деле своје успехе и изазове. Таква подршка може бити кључна у превазилажењу потешкоћа које млади могу имати у учењу језика, пружајући им мотивацију и охрабрење.

Поред тога, интернет може омогућити директну комуникацију са носиоцима језика. Ова врста интеракције не само да унапређује говорне способности, већ и пружа могућност да млади уче о култури и обичајима, што додатно обогаћује њихово знање о српском језику.

Изазови и решења

Иако интернет нуди многе предности у промоцији српског језика, постоје и изазови. На пример, млади људи су често изложени различитим језицима и културама, што може довести до фаворизовања других језика, попут енглеског. Стога је важно оснажити свест о важности очувања српског језика и културе.

Да би се превазишли ови изазови, важне су иницијативе које укључују промоцију српског језика у медијима и јавном животу, као и стварање пројеката који повезују младе људе и подстичу их да се активно укључе у учење и коришћење српског језика.

Интернет представља моћан алат у промоцији српског језика међу младима у региону. Кроз доступност образовних ресурса, коришћење социјалних мрежа и стварање подржавајућих онлајн заједница, млади могу да уче и очувају српски језик на атрактиван и интерактиван начин. У будућности, важно је искористити све могућности које интернет нуди, како бисмо осигурали да српски језик и култура остану живи и присутни у животима нових генерација.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

8

Како школски програми у дијаспори могу подржати учење српског језика?

, , , , 0

У глобализованом свету, где се људи крећу између различитих земаља и култура, важност очувања језичког идентитета постаје све значајнија, посебно за младе Србе у дијаспори. Школски програми у дијаспори играју кључну улогу у подршци учењу српског језика, помажући младима да одрже везу са својим коренима и културом. Овај текст истиче значај и могућности које ови програми нуде у процесу учења српског језика.

Креативни и инклузивни приступи учењу

Школски програми у дијаспори имају могућност да примењују креативне и инклузивне методе подучавања које одговарају потребама и интересовањима младих. Употреба савремених технологија, као што су интерактивни софтвери и мобилне апликације, може учинити учење српског језика забавнијим и приступачнијим. Програмери могу увести игрице и квизове у наставу, што подстиче младе да активно уче и користе српски језик у свакодневним ситуацијама.

Поред тога, укључивање елемената српске културе, као што су музика, традиционални обичаји и кулинарство, може помоћи ученицима да се повежу са језиком на дубљем нивоу. Таква интеграција културе и језика олакшава учење и чини га значајнијим.

Стварање подстицајне средине

Значајно је да школски програми у дијаспори стварају подстицајну и подржавајућу средину у којој се ученици осећају угодно. Учење српског језика може бити изазовно, посебно за младе који живе у окружењу где доминирају други језици. Подршка наставника, али и других ученика, од великог је значаја. Оваква средина може бити стечена кроз радионице, културне догађаје и групне активности, које не само да подстичу учење, већ и стварају осећај припадности и заједништва.

Поред тога, организовање догађаја као што су књижевне вечери, предавања о српској историји и традицији, и пројекције филмова на српском језику, може побољшати мотивацију ученика да уче и користе српски језик. Овакви догађаји не само да проширују знања, већ и потврђују важност српског језика у њиховим животима.

Подршка родитеља и заједнице

Родитељи играју кључну улогу у подршци учењу српског језика код своје деце. Школски програми могу пружити ресурсе и алате који родитељима олакшавају укључивање српског језика у свакодневни живот. Ово може укључивати препоруке о књигама на српском, активности у којима се говори српски, као и организовање родитељских састанака на којима се расправља о значају очувања језика.

Поред родитеља, локална српска заједница може играти важну улогу у подршци учењу. Заједница може организовати курсеве, радионице и догађаје који охрабрују младе да уче и користе српски језик. Оваква подршка из околине може значајно утицати на мотивацију и самопоуздање младих у употреби свог језика.

Мултикултурални аспект учења

Школски програми у дијаспори такође могу подстицати мултикултурални приступ учењу. Интеграцијом српског језика у шире образовне програме, ученици могу научити о различитим културама и језицима, што доприноси развоју њихових глобалних вештина и разumeвању света. Овај мултикултурални аспект не само да обогаћује образовање, већ и помаже ученицима да развију поштовање према разноликости и сопственом идентитету.

Учење српског језика у дијаспори представља важан аспект очувања културног идентитета младих. Школски програми имају могућност да играју значајну улогу у овом процесу, кроз креативне и инклузивне методе подучавања, стварање подстицајне средине, укључивање родитеља и заједнице, и промовисање мултикултурализма. Само заједно можемо осигурати да српски језик настави да живи у срцима и умовима нових генерација, омогућавајући им да остану повезани са својим коренима и културом.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

7

Значај ћирилице као симбола српског идентитета

, , , , 0

Ћирилица представља више од писма – она је симбол српског идентитета, културе и историје. У свету где глобализација и дигитализација доминирају, а многе традиције се гасе, ћирилица остаје снажан знак отпора и трајања српског народа. Ћирилица, као писмо које се користи у српском језику, има дубоке корене у историји и обележава важан аспект националне свести.

Историјски контекст

Ћирилица је створена у 9. веку од стране св. Ћирила и Методија, који су желели да омогуће словенским народима приступ писаној речи и образовању. Ово писмо није само техничко средство комуникације; оно је представљало могућност да се словенски народи, укључујући Србе, ослободе од доминације других култура и стварају своје идентитете. Кроз историју, ћирилица је постала симбол отпора, а многи важни документи, књиге и песме написани су овим писмом, чиме се очувала српска културна баштина.

Ћирилица као чинилац идентитета

У нашем друштву, ћирилица има важну улогу у стварању и одржавању колективног идентитета. Она није само визуелни знак, већ и емоционална веза са нашим коренима. У време када су многи млади људи изложени латиници, која се често сматра модернијом и лакшом, ћирилица остаје знак поноса. Она нам омогућава да се повежемо са историјом, традицијом и вредностима које су нас обликовале као народ.

Када млади људи користе ћирилицу, они не само да пишу реченице, већ и чувају део своје културе. Применом ћирилице у свакодневној комуникацији, они преносе дух српског народа, подсећајући на значај очувања језичког наслеђа. Ћирилица није само алфабет, већ и начин на који се идентификујемо као Срби.

Културна важност ћирилице

У многим деловима српског друштва, ћирилица игра кључну улогу у преношењу културних вредности. Кроз литературу, музику, фолклор и друге облике уметности, ћирилица постаје основа за стварање и одржавање културне свести. Књижевна дела написана ћирилицом, попут оних великих писаца као што су Иво Андрић, Меша Селимовић и Десанка Максимовић, нису само литерарни радови; они су сведочанства о српској историји и духу.

Поред тога, ћирилица се користи у образовању, где млађи нараштаји уче о важности свог језика и писма. Образовни системи у Србији и српској дијаспори настоје да нагласе важност ћирилице као дела националне културе. Часови српског језика често укључују не само учење граматике и речника, већ и истраживање историје и културе које су сачињене у ћирилици.

 

Изазови у савременом добу

Упркос свим овим значајним аспектима, ћирилица се суочава с изазовима у савременом добу. Глобализација и утицај енглеског језика често доводе до све веће употребе латинице. Многи млади људи, посебно у дијаспори, могу да осете притисак да усвоје латинично писмо као знак савремене комуникације. Ово поставља питање очувања ћирилице у дигиталној ери.

Да би се превазишли ови изазови, важно је оснажити свест о значају ћирилице и њеном месту у српском идентитету. Употреба ћирилице на друштвеним мрежама, у дигиталним комуникацијама и у свакодневном животу може помоћи у промоцији овог писма као симбола националне свести.

Ћирилица није само средство за писање; она је симбол српског идентитета, културе и историје. Кроз своје корене, ћирилица нам преноси вредности и обичаје, а њена употреба у свакодневном животу чини нас поносним носиоцима српског идентитета. У временима глобализације и модернизације, очување ћирилице као значајног симбола српске културе постаје све важније. Настављајући да учимо и користимо ћирилицу, чинимо корак ка очувању наше културне баштине и идентитета за будуће генерације.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

5

Учење српског језика на даљину: Савремени алати за младе у дијаспори

, , , 0

У савременом свету, где дигиталне технологије играју кључну улогу у свакодневном животу, млади у дијаспори имају јединствену прилику да уче српски језик на даљину уз помоћ модерних алата. За младе Србе који живе у иностранству, одржавање језичке повезаности са својим коренима постаје лакше него икада раније захваљујући брзом развоју онлајн платформи, апликација и других технологија намењених учењу језика. Ови алати не само да омогућавају лакше усвајање језика, већ и негују осећај припадности и јачају везу са културним идентитетом.

Важност дигиталних алата за учење језика у дијаспори

Млади Срби у дијаспори често се суочавају са изазовима када је реч о очувању српског језика. Живећи у окружењу где доминирају други језици, они су изложени асимилацији и постепеном губитку контакта са својим матерњим језиком. Учење српског језика на даљину постаје неопходно, јер омогућава младима да на интерактиван и прилагодљив начин науче језик без обзира на место боравка. Савремени алати за учење језика пружају приступачност, флексибилност и мотивацију, што су кључни фактори за успех у учењу.

Апликације за учење језика: српски на дохват руке

Апликације за учење језика постале су један од најпопуларнијих начина за учење језика на даљину, а постоји неколико квалитетних платформи које нуде учење српског језика. Једна од њих је „Duolingo“, која је прилагођена за почетнике и нуди основни ниво граматике и вокабулара. Апликација је интерактивна и мотивише кориснике кроз игрификацију – корисници стичу поене, прелазе нивое и освајају значке, што учење чини занимљивим и приступачним.

Други алат је „Memrise“, који се фокусира на усвајање вокабулара кроз визуелне асоцијације и контекстуалну употребу речи. Ова апликација користи кратке видео-записе из свакодневног живота, где изворни говорници српског језика користе речи у реалним ситуацијама. Овај метод помаже корисницима да уче речи у контексту, што олакшава њихово памћење и примену у говору.

Онлајн курсеви и видео-лекције

Поред апликација, онлајн курсеви и видео-лекције пружају дубљи и свеобухватнији приступ учењу српског језика. Платформе попут „Udemy“ и „Coursera“ нуде курсеве који се баве различитим аспектима језика – од граматике и вокабулара до изговора и културних специфичности. Ови курсеви су често креирани од стране професора или стручњака за српски језик и прилагођени су различитим нивоима знања, од почетника до напредних корисника.

Такође, платформа „YouTube“ је одличан извор за бесплатне видео-лекције. Многи едукатори и ентузијасти за српски језик креирају образовне видео-записе који покривају теме попут основне граматике, фраза за свакодневну комуникацију и културних аспеката српског језика. Видео-лекције омогућавају ученицима да прате садржај у свом ритму, што је веома корисно за оне који имају ограничено време за учење.

Платформе за виртуелно подучавање

Један од највећих изазова у учењу језика на даљину је недостатак интеракције са изворним говорницима. Управо ту виртуелне платформе за подучавање као што су „Italki“ и „Preply“ долазе у први план. Ове платформе омогућавају младима да се повежу са квалификованим наставницима српског језика широм света. Настава се одржава путем видео позива, што омогућава директну комуникацију и интеракцију са наставником. Овај облик подучавања омогућава персонализовани приступ, прилагођен потребама и нивоима ученика, и омогућава им да активно вежбају говорни језик.

Дигитални речници и граматичке базе

За самостално учење и истраживање српског језика, дигитални речници и граматичке базе су неизоставни алати. „Rečnik.org“ је један од најпопуларнијих дигиталних речника за српски језик, који омогућава корисницима да брзо пронађу значења речи, синониме и граматичке облике. Такође, „Srpski.info“ је платформа која нуди објашњења граматичких правила и примере њихове употребе у свакодневном језику.

Ови алати пружају неопходну подршку ученицима, омогућавајући им да самостално истражују и разумеју језичке структуре. Употреба дигиталних речника и граматичких водича олакшава процес учења и омогућава боље разумевање језика.

Друштвене мреже као алат за учење језика

Иако друштвене мреже често сматрамо местима за забаву и разоноду, оне могу бити веома корисне за учење српског језика. Платформе као што су Фејсбук, Инстаграм и ТикТок нуде просторе где млади могу пратити странице и профиле који се баве учењем српског језика, културом и историјом. Групе на Фејсбуку, попут оних посвећених српској дијаспори, омогућавају младима да размењују искуства, постављају питања и комуницирају на српском језику.

Такође, многи инфлуенсери на Инстаграму и ТикТоку који се баве промоцијом српске културе и језика креирају кратке едукативне садржаје, укључујући видео клипове са српским фразама и објашњењима. Ово је одличан начин за младе да уче језик кроз забаван и неформалан садржај.

Учење српског језика на даљину постаје све доступније и једноставније захваљујући савременим дигиталним алатима. Млади у дијаспори имају прилику да користе апликације, онлајн курсеве, виртуелне платформе и друштвене мреже како би одржали контакт са својим матерњим језиком и културом. Ови алати омогућавају флексибилност у учењу, али и подстичу активну комуникацију и интеракцију, што је кључно за успешно усвајање језика.

Уз помоћ технологије, млади Срби широм света могу остати повезани са својим језичким и културним наслеђем, чувајући своје корене и идентитет.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

4

Изазови са којима се суочава српски језик у дигиталном добу

, , , 0

Српски језик, као и многи други светски језици, пролази кроз значајне промене у дигиталном добу. Са развојем интернета, друштвених мрежа и нових технологија, начин на који комуницирамо се драстично мења. Иако дигитална ера доноси многе погодности, она такође представља низ изазова за српски језик, нарочито када је реч о његовом очувању, употреби и неговању у све доминантнијем глобалном окружењу у коме енглески језик игра кључну улогу.

Притисак глобализације и доминација енглеског језика

Један од највећих изазова за српски језик у дигиталном добу јесте притисак глобализације и све већа употреба енглеског језика у свакодневној комуникацији. Интернет је постао доминантан медиј, а већина глобалних платформи, апликација и садржаја је на енглеском. Млади, који су највећи корисници дигиталних технологија, све чешће прелазе на енглески језик у својим онлајн активностима – било да пишу објаве на друштвеним мрежама, гледају видеосадржаје или играју видео-игре.

Овај процес асимилације доводи до тога да српски језик постепено губи своје место у дигиталном простору. Енглески термини и изрази све чешће замењују српске, чак и у ситуацијама где постоје одговарајући домаћи изрази. Ово може довести до осиромашења српског језика и његове маргинализације у дигиталном окружењу, где су други језици, посебно енглески, знатно заступљенији.

Недовољна дигитална подршка за ћирилицу

Још један значајан изазов за српски језик у дигиталном добу јесте недовољна подршка за ћирилично писмо на глобалним платформама. Иако је ћирилица званично писмо у Србији, латиница доминира у дигиталном свету. Многе веб странице, апликације и софтверски алати немају опцију за коришћење ћирилице, или су веома ограничени у том погледу. Ово често доводи до тога да корисници прелазе на латиницу, која је у широј употреби у онлајн комуникацији.

Недостатак ћирилице у дигиталном простору има далекосежне последице. Поред смањене видљивости овог писма, младе генерације све ређе користе ћирилицу, јер су изложене претежно латиничним садржајима. Ово може довести до постепеног губитка писмености на ћирилици, што представља озбиљан ударац за српски језик и културу.

Утицај друштвених мрежа на језик

Друштвене мреже, као што су Инстаграм, ТикТок, Твитер и Фејсбук, значајно утичу на начин на који комуницирамо и обликујемо језик у дигиталном добу. Кратки формати, употреба скраћеница, емотикона и хаштага доводе до поједностављивања и редукције језика. У српском језику, то значи да млади често користе минималне форме изражавања, уз често мешање енглеских термина и фраза.

Док друштвене мреже омогућавају брзу и лаку комуникацију, оне такође могу допринети ерозији језика. Правописна и граматичка правила се често занемарују, што утиче на општи квалитет писања. Поред тога, доминација визуелног садржаја (фотографије, видеа) на друштвеним мрежама потискује писану реч, смањујући потребу за дубљим и сложенијим језичким изразима.

Претерана употреба англицизама

Један од најочигледнијих изазова за српски језик у дигиталном добу је све већа употреба англицизама. Технолошки напредак, као и брз развој нових концепата и термина, доводи до тога да енглеске речи постају стандард у дигиталној комуникацији. Ово посебно важи за области попут информационих технологија, маркетинга и друштвених мрежа, где се енглески изрази често усвајају без покушаја да се пронађу одговарајући српски термини.

Док је увођење нових термина у језик природан процес, претерана употреба англицизама може утицати на интегритет српског језика. Уместо да се користе постојеће речи или да се стварају нове на српском језику, многи усвајају енглеске речи у оригиналном облику, што може довести до потискивања српских израза и слабљења језичке културе.

Непостојање довољних дигиталних ресурса на српском језику

Иако постоји одређен број дигиталних платформи и апликација на српском језику, оне су често ограничене у свом обиму и квалитету у односу на оне на енглеском. Ово представља изазов за кориснике који желе да користе српски језик у дигиталном окружењу. Недостатак онлајн речника, образовних платформи, апликација за учење и других дигиталних ресурса на српском језику доводи до тога да људи, а посебно млади, чешће прелазе на садржај на енглеском.

За српски језик да остане виталан и релевантан у дигиталној ери, потребно је улагати у развој квалитетних дигиталних ресурса на овом језику. То укључује развој образовних апликација, подршку за ћирилицу на глобалним платформама, као и стварање садржаја који ће привући младе да уче и користе српски језик у онлајн свету.

Како превазићи изазове?

Упркос бројним изазовима, српски језик има потенцијал да опстане и напредује у дигиталном добу, али је за то потребан активан приступ. Едукација младих о важности очувања језика и подстицање његове употребе на интернету су кључни кораци у том правцу. Школе, институције и родитељи могу охрабривати децу и младе да користе српски језик у дигиталном свету, било кроз писање блогова, учешће на форумима или коришћење друштвених мрежа на српском.

Такође, подршка развоју дигиталних платформи на српском језику је неопходна. Стварање образовних алата, речника, апликација и медијских садржаја на српском језику може помоћи у промоцији језика и његовом очувању у онлајн простору. Јавне и приватне институције могу сарађивати на овим пројектима како би осигурале да српски језик остане присутан и употребљив у дигиталној сфери.

Дигитално доба доноси многе изазове за српски језик, али и отвара нове могућности за његову употребу и промоцију. Очување и неговање српског језика у овом новом окружењу.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

3

Како ћирилица повезује младе Србе са својим коренима?

, , , 0

Ћирилица је више од писма за српски народ. Она је симбол културног и историјског наслеђа које је обликовало српску нацију током векова. За младе Србе, посебно оне који живе у дијаспори или у мултикултуралним заједницама, ћирилица представља снажну везу са њиховим коренима. Ово писмо, које је вековима било чувар српске историје, културе и вере, помаже младима да очувају свој идентитет и да негују осећај припадности народу и земљи из које потичу.

Историјска и културна вредност ћирилице

Ћирилица је писмо које има дубоке историјске корене у српској култури. Њени почеци датирају из 9. века, када су свети Ћирило и Методије створили глагољицу, а њихови ученици касније развили ћирилицу као писмо које је било прилагођено словенским језицима. Ћирилица је убрзо постала нераздвојни део српске духовности и културе, јер су прве књиге, летописи и црквени текстови на овом писму одиграли кључну улогу у ширењу писмености и очувању српског народног и верског идентитета.

За младе Србе, познавање и коришћење ћирилице представља више од учења да пишу и читају на једном писму. То је начин да се повежу са дугом и богатом историјом свог народа. Читањем старих текстова, књига и споменика на ћирилици, млади имају прилику да доживе историјске моменте и осете блискост са својим прецима. Ћирилица их на тај начин подсећа да су део већег културног контекста који премошћује време и простор.

Ћирилица као симбол националног идентитета

У савременом свету, где је доминација латиничног писма уочљива на свим нивоима – од дигиталних платформи до образовних система – ћирилица остаје симбол српског националног идентитета. Она представља визуелну и културну посебност, нешто што разликује Србе од других нација. За младе, ћирилица је начин да изразе своју припадност српској култури и да сачувају свој идентитет у мултикултуралним заједницама.

Користећи ћирилицу, млади Срби се на симболичан начин враћају својим коренима и показују поштовање према свом пореклу. Ово писмо их подсећа на важност неговања традиције и чувања културних особености, посебно у времену када се многи народи суочавају са притисцима глобализације и асимилације. Очување ћирилице међу младима није само питање писма, већ и питање очувања колективног идентитета.

Повезивање са породичним и културним наслеђем

За многе младе Србе, ћирилица је мост који их повезује са њиховим породичним коренима. Ћирилично писмо које су користили њихови родитељи, баке и деке представља директну везу са претходним генерацијама. Млади који уче и користе ћирилицу имају прилику да читају писма, дневнике, породична документа и књиге које су написане овим писмом, што им омогућава дубљи увид у историју и традицију њихове породице.

Поред тога, ћирилица омогућава младима да одрже контакт са српским културним наслеђем кроз књижевност, уметност и народну традицију. Многе најзначајније српске књиге, укључујући дела Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Јована Стерије Поповића и других, написане су ћирилицом. Читајући ова дела у оригиналу, млади имају прилику да разумеју не само текст, већ и дух времена у коме су та дела настала.

 

 

Савремене технологије као подршка очувању ћирилице

Иако је ћирилица традиционално писмо, она се данас може прилагодити и савременим технологијама. У ери дигитализације, важно је да млади имају прилику да користе ћирилицу на интернету, друштвеним мрежама и другим платформама. Могућност писања и комуникације на ћирилици у дигиталном свету омогућава младима да очувају и негују своје писмо, чак и када су окружени латиничним садржајем.

Данас постоји низ дигиталних алата и апликација које омогућавају лако коришћење ћирилице, било да је реч о писању текстова, учењу језика или читању књига. Ово представља значајан корак у осигуравању да ћирилица остане релевантна и приступачна младим генерацијама, које све више користе дигиталне медије као главно средство комуникације и изражавања.

Ћирилица као веза између прошлости и будућности

Ћирилица, као део српске културне баштине, повезује младе са њиховим коренима на начин који премошћује време. Она је сведочанство о историјским борбама, духовним трагањима и културним достигнућима српског народа. За младе генерације, коришћење ћирилице представља чин очувања тог наслеђа и преношења културе на будуће генерације.

У времену брзих промена, ћирилица је симбол континуитета и стабилности. Она подсећа младе Србе на вредности које су изградиле њихов народ и охрабрује их да те вредности негују и чувају. Кроз ћирилицу, млади добијају снажан осећај припадности и одговорности да наставе да граде и негују свој језик, културу и идентитет, без обзира на то где се налазе у свету.

Ћирилица није само средство писане комуникације, већ дубоко укорењен симбол српског културног, историјског и духовног наслеђа. За младе Србе, она представља важну везу са њиховим коренима и олакшава им одржавање националног идентитета у глобализованом свету. Кроз коришћење ћирилице, млади не само да негују своју културу, већ и стварају чврсту везу са претходним генерацијама, осигуравајући да српска традиција и језик опстану у будућности.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

viber_slika_2024-03-13_19-54-39-770

Počela realizacija obuka u okviru projekta “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”

, , 0

Evropski omladinski centar Vojvodine u saradnji sa partnerskim organizacijama Novosadskom ženskom inicijativom i Poslovima za mlade realizuje projekat pod nazivom “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”, koji je deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD2) koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj.

Preko 75 polaznika i polaznica uzrasta od 18 do 30 godina starosti proći će kurs IT pismenosti, WordPress, HTML, Bootstrap and JavaScript kurs, SCRUM and SCRUM master kurs, QA software tester kurs, i DevOps kurs. Međutim, druga grupa obuke odnosiće se na kurs mekih veština, kao podršku upošljivosti mladih, kroz osnaživanje kapaciteta mladih radi uvećanja njihovih izgleda za zapošljavanje u skladu sa lokalnim kontekstom tržišta rada i njihovim potrebama.

Obuke se održavaju u Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom Novog Sada dva puta nedeljno, dok se svaka grupa obuka (IT obuke i obuke mekih veština) održava po tri školska časa, odnosno ukupno šest časova. Svi polaznici i polaznice imaju pristup materijalima putem aplikacije Slack i platforme Youtube koju privatno koriste, s ciljem što kvalitetnijeg praćenja obuka. U prostorijama Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Novog Sada obuke prati uživo u proseku 15 polaznika i polaznica. Ovakav način distribucije materijala i prenošenja znanja doprinosi da polaznici i polaznice u kombinovanom i hibridnom formatu u celosti isprate predviđene kurikulume. Shodno tome, obuke mekih veština i IT obuke imaju ključnu ulogu u pripremi pojedinca za uspešno upravljanje savremenim izazovima u radnom okruženju i doprinose razvoju produktivnijih, inovativnijih i zadovoljnijih radnih timova.

skrinsotovi.00_01_01_04.Still014

Budite otvoreni za nova znanja i veštine

, , , 0

Evropski omladinski centar Vojvodine će u saradnji sa partnerskim organizacijama Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade, realizovati projekat “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”, a koji je deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD2) koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Partnerske organizacije dovele su svoje članove kako bi imali prilike da se upoznaju sa NEET mladima, ali i da nauče nešto novo na predavanju koje je održala Đurđina Mačak ispred Nacionalne službe za zapošljavanje. Prema njenim rečima mladi su prepoznati kao važan resurs naše ekonomije i dosta se radi na poboljšanju njihovog položaja na tržištu rada. Poruka mladima jeste da budu otvoreni za nova znanja i veštine, jer smo i sada svedoci da se mnogi poslovi polako gase. Međutim, razvojem novih tehnologija, digitalne ekonomije i automatizacije procesa stvaraju se novi poslovi za koje se traže i nove veštine. Digitalna pismenost i digitalne veštine su danas neophodne, kao i meke veštine koje će učiniti da se željeni posao i dobije. Đurđina ističe da i savetuje da mladi neprestano rade na svom ličnom razvoju, da stiču i usavršavaju i meke veštine.

Predstavnica partnerske organizacije Novosadske ženske inicijative ističe da je njihov zadatak da se povežu sa organizacijama civilnog društva na lokalnom nivou koje će im pomoći u dosezanju do krajnjih korisnika i korisnica ovog projekta. Napominje da su u stalnoj komunikaciji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, ali i sa drugim institucijama na lokalu koje su značajne za ovaj projekat. Takođe, u okviru projekta preuzeće odgovornost i za poštovanje principa rodne ravnopravnosti, koji je kao peti strateški Cilj održivog razvoja 2030 Ujedinjenih nacija, izuzetno važan u procesu razvoja lokalne demokratije.

Druga partnerska organizacija Poslovi za mlade, već dugi niz godina sarađuje sa Evropskim omladinskim centrom Vojvodine. Konkretno, na projektu “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” sarađuju tako što organizuju ovu, ali i konferenciju poslednjeg dana projekta. Pored toga, zaduženi su i za promotivne aktivnosti ko će koordinisati kao partnerska organizacija. Poslovi za mlade imaju registrovan omladinski medij – Informacije za mlade koji je dostupan u formi internet prezentacije, android aplikacije, Facebook stranice i Instagram naloga (www.informacijezamlade.rs) i sve kapacitete staviće u svrhu ispunjavanja partnerskih obaveza preuzetih u procesu sprovođenja aktivnosti na ovom projektu.

Projekat traje ukupno 9 meseci, dok će tokom 5 meseci biti realizovane dve grupe aktivnosti: IT obuke – imaju za cilj da doprinesu jačanju digitalnih veština mladih; Meke veštine – obuka će doprineti jačanju mekih veština kod mladih, kao i njihovom osnaživanju pri zapošljavanju.

Sveukupni cilj projekta jeste doprinos boljoj ekonomskoj perspektivi NEET mladih u Gradu Novom Sadu.

IMG_4357

Prezentacija projekta “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” u Futogu

, , , 0

Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade učestvuju kao partnerske organizacije u projektu “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” čiji nosilac je Evropski omladinski centar Vojvodine, a koji je u okviru Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj. Predstavnica Novosadske ženske inicijative našla se u Futogu, naselju nadomak Novog Sada, kako bi prezentovala projekat “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”. Na sastanku koji je upriličen 25. januara u Futogu sastali su predstavnica Novosadske ženske inicijative, predsednik mesne zajednice Futog, kao i predstavnik udruženja Podrži mlade Futog.

Na samom sastanku prisutni su se upoznali sa projektom Evropskog omladinskog centra Vojvodine “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”, gde kao partneri učestvuju organizacije Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade. Angažovanje mladih ljudi ima ključnu ulogu u jačanju krhkih demokratija i promovisanju široke društvene transformacije na Zapadnom Balkanu. Mladi su vitalni akteri u stvaranju pozitivnih promena u društvu i njihov doprinos može biti od presudnog značaja za izgradnju održive demokratije i prosperiteta u regionu. Ipak, i pored toga, postoji mnogo prostora za unapređenje uključivanja mladih u procese donošenja odluka i aktivno učešće u javnom životu. Potrebno je stvoriti još bolje uslove i mehanizme koji će podstaći mlade da se angažuju i ostvare svoj pun potencijal kao građani društva. Ovo može uključivati pružanje većeg prostora za njihovu participaciju u političkim procesima, bolju podršku za njihove inicijative i projekte, kao i jačanje obrazovnih programa koji ih osnažuju da budu aktivni i odgovorni građani.

Pored toga, na sastanku su predstavljene i dve grupe obuka koje će biti realizovane tokom projekta, IT obuka i obuke mekih veština. Prva grupa aktivnosti, IT obuka, ima za cilj da osigura unapređenje digitalnih veština mladih, te će njih najmanje 30 NEET mladih proći kurs IT pismenosti, WordPress, HTML, Bootstrap and JavaScript kurs, SCRUM and SCRUM master kurs, QA software tester kurs, i DevOps kurs. Kurs „mekih veština“ pruža podršku mladima u njihovoj zapošljivosti tako što im pomaže da razviju svoje kapacitete u skladu sa zahtevima lokalnog tržišta rada i njihovim individualnim potrebama. Ovaj kurs osnažuje mlade ljude, poboljšava njihove šanse za zaposlenje i prilagođava se specifičnim uslovima tržišta rada u njihovoj lokalnoj zajednici. Svi zainteresovani NEET mladi sa teritorije Grada Novog Sada biće u prilici da pohađaju ove dve vrste obuka.

Sveukupni cilj projekta jeste doprinos boljoj ekonomskoj perspektivi NEET mladih u Gradu Novom Sadu koji je u skladu sa tri cilja održivog razvoja UN – kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost i dostojanstven rad i ekonomski rast

slika

Održan sastanak sa predstavnikom iz Udruženja policajaca i građana “Bezbedna zajednica”

, , , , 0

Evropski omladinski centar Vojvodine zajedno sa svojim partnerima, organizacijama Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade, realizuje projekat “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih”, a koji je deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) koji finansira EU, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Naime, predstavnici partnerske organizacije Novosadska ženska inicijativa organizovali su sastanak 16. januara sa Bobanom Pavlovićem, partnerom iz Udruženja policajaca i građana “Bezbedna zajednica”. Na spomenutom sastanku pružene su informacije o samom ReLOaD2 projektu, kao i o ciljevima koji Evropski omladinski centar Vojvodine, kao nosilac projekta, želi da ostvari u saradnji sa partnerskim organizacijama. Takođe, na sastanku je bilo nešto više reči i o dve grupe obuka – IT obuka i obuka mekih veština, koje očekuju sve zainteresovane NEET mlade sa teritorije Grada Novog Sada. Cilj održanog sastanka je bio da predstavnik Udruženja policajaca i građana “Bezbedna zajednica” Boban Pavlović, putem sajta i profila na društvenim mrežama Facebook i Instagram deli informacije o obukama za digitalne i meke veštine. Zahvaljujući gospodinu Bobanu i udruženju “Bezbedna zajednica” biće obavešten veliki broj ljudi, što će rezultirati dostizanjem do krajnjih korisnika.

Ukoliko se projekat “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” uspešno proširi na veliki broj korisnika, postoji veća verovatnoća da će njegovi rezultati i uticaj biti održivi u dužem vremenskom periodu. Samim tim, dolazi se do zaključka da će planirane IT obuke i obuke mekih veština biti od značajne koristi za dalji karijerni napredak NEET mladih, odnosno mladih koji nisu u procesu obrazovanja, niti su zaposleni, a nisu ni u nekom programu obuke ili edukacije. Upravo to može stvoriti lančanu reakciju u kojoj se podrška i angažovanje mladih nastavlja i nakon završetka samog projekta.

forma obuke

Prijava za učestvovanje na projektu su otvorene

, ,

📢 Evropski omladinski centar Vojvodine sa zadovoljstvom poziva sve zainteresovane da se prijave na ciklus obuka u okviru projekta “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” koje će biti realizovane u Novom Sadu, u skopu Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2).
 
Tokom trajanja projekta biće realizovane dve grupe obuka:
Meke veštine – upošljivost mladih, kroz osnaživanje kapaciteta mladih radi uvećanja izgleda za zapošljavanje u skladu sa lokalnim kontekstom tržišta rada i potrebama mladih (komunikacione veštine, rešavanje konflikata, organizacione veštine, aktivno slušanje, upravljanje vremenom, timski rad, upravljanje kriznim situacijama, upravljanje stresom, pregovaranje)
 
Web dizajn i development – osnovni kurs IT pismenosti, WordPress, HTML,  CSS, Bootstrap, PHP i MySQL kurs, SCRUM and SCRUM master kurs, QA software tester kurs, DevOps kurs.
 
👉 Ukoliko imate između 15 i 30 godina i živite na teritoriji Grada Novog Sada, pripade NEET mladima, prijavite se!
 
Učešće na obukama je besplatno, a biće realizovane u periodu od februara do jula meseca 2024. godine.
 
PRIJAVI SE
kosu

KO SU NEET MLADI?

, , , , 0

👤👉 Engleska skraćenica NEET – not in employment, education or training) predstavlja određenu grupu mladih ljudi koji nisu uključeni ni u obrazovni sistem, niti su zaposleni, a nisu ni u nekom programu obuke.

📌 NEET mladi su veoma često suočeni s izazovima kao što su nezaposlenost, socijalna isključenost, i poteškoće u pronalaženju stabilnih puteva ka zapošljavanju ili daljem obrazovanju.

🧩 Međutim, ova grupa može uključivati mlade ljude koji su napustili školovanje, nisu uspeli da pronađui posao nakon završetka obrazovanja ili se nalaze u raznim oblicima privremenog zaposlenja.

🔎 Razlozi zbog kojih mladi postaju NEET mogu varirati i uključivati faktore kao što su ekonomske teškoće, nedostatak prilika za obrazovanje, nedostatak veština potrebnih na tržištu rada, zdravstveni ili socijalni izazovi, ili nedostatak podrške iz okoline. Organizacije i društvene institucije često rade na razvoju programa i politika kako bi pomogle ovim mladim ljudima da se integrišu u društvo kroz obrazovanje ili zaposlenje. 🌟💡

🎯 Evropski omladinski centar Vojvodine će sa partnerskim organizacijama Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade realizovati projekat „Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih“ koji je deo @reload_westernbalkans koji finansira EU, a sprovodi @undp_serbia u saradnji sa Gradskom upravom za sport i omladinu – Kancelarija za mlade.

#ReLOaD #EU #UNDP #UNDPEUpartnership #LocalDemocracy #WesternBalkans
#EuropeanYearOfYouth #NVO #OCD

 

Pogledajte više na sajtu projekta

ispitivanje

ISPITIVANJE POTREBA NEET MLADIH NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA​

, , , , 0

Istraživanje sprovodimo kako bi saznali šta su tvoje potrebe i na najbolji način dizajnirali bespatne kurseve na koje ćeš moći da se prijaviš u toku januara 2024. 
 
Najmanje 30 NEET mladih, 50% muškaraca i 50% žena, uzrasta od 18 do 30 godina starosti proći će kurs IT pismenosti, WordPress, HTML, Bootstrap and JavaScript kurs, SCRUM and SCRUM master kurs, QA software tester kurs, i DevOps kurs, kao i kurs “mekih veština” kao podršku upošljivosti mladih, kroz osnaživanje kapacitet mladih radi uvećanja njihovih izgleda za zapošljavanje u skladu sa lokalnim kontekstom tržišta rada i njihovim potrebama. 
 
Ovaj upitnik izrađen je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD)“, koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog flajera, kao i rezultati prikazani u njemu, iskljičiva su odgovornost Evropskog omladinskog centra Vojvodine i nužno ne izražava stavove Evropske unije (EU) niti Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Popuni formu
beta

Žena koja je u Srbiju donela duh evropskog slikarstva – Beta Vukanović

, , , 0

Beta Vukanović rodila se kao Babet Bahmajer 18. aprila 1872. godine u Nemačkoj. Nakon završetka osnovne škole i više ženske škole, 1890. godine upisala se na privatnu slikarsku školu Karl Mara i Anton Ažbea u Minhenu koja je obeležila njen život na više načina. Pre svega, upravo tamo je stekla obrazovanje koje će je kasnije odvesti ka plenerizmu, umetničkom pravcu koji je zagovarala i u svojoj daljoj karijeri. Drugi način na koji su provedene godine u slikarskoj školi kod Ažebea promenile život mlade umetnice Babet, bilo je poznanstvo sa Ristom Vukanovićem, koji je u tom trenutku takođe bio polaznik iste škole želeći da se bavi slikarstvom. Poznanstvo u slikarskoj školi krunisano je i brakom, nakon čega Beta i Rista Vukanović odlučuju da se presele za Beograd, iako su im mnogi govorili da je to grad bez značajnog interesovanja za umetnost. Upravo njihova zajednička ljubav prema slikarstvu, ogromno ineteresovanje i želja da postignu nešto značajno dovela je do ozbiljnih pomaka. Najpre, 1898. godine Beta i Rista Vukanović organizovali su prvu izložbu u Sali stare Narodne skupštine koju je posetio čak i sam kralj Aleksandar Obrenović. Do tada su slikari, obično, izlagali po jednu svoju sliku u izlozima gradskih radnji, ali vrlo retko u Narodnoj skupštini ili Građanskoj kasini koji su u to vreme bili jedini izložbeni prostori u Beogradu.

Beta Vukanović Slika preuzeta sa linka: https://www.011info.com/ko-je-bio/beta-vukanovic-1--umetnica-koja-je-beograd-oslikala-bojama-impresionizma
Beta Vukanović Slika preuzeta sa linka: https://www.011info.com/ko-je-bio/beta-vukanovic-1–umetnica-koja-je-beograd-oslikala-bojama-impresionizma

Kraljevska umetnička škola nastala je 1900. godine, nakon što su Beta i Rista Vukanović nasledili od Kirila Kutlika Prvu srpsku slikarsko-crtačku školu. Nakon promene adrese, Vukanovići su preselili slikarsku školu u svoju kuću u Kapetan-Mišinoj 13, koju je projektovao Milan Kapetavić, projektant jugoslovenskog paviljona na Svetskoj izložbi u Parizu. Upravo je ta kuća bila prva oslikana fasada u Beogradu, gde je Beta oslikala iznad glavnog ulaza u kuću kompoziciju Tri muze. Beta Vukanović je bila impresionistkinja, a želela je da sve svoje buduće umetnike poduči radu u prirodi i pod vedrim nebom. Bila je i svojevrsni inovator jer je u slikarstvo Srbije unela mnogobrojne likovne vrste i pojave koje pre nje nisu postojale niti su bile primetne. U svom slikarskom opusu ova umetnica je negovala predeo, akt, portret, kompoziciju i to u tehnikama ulja, akvarela i pastela. Kada je impresionizam počeo da slabi, istakla je crtež, ojačala oblik i zadržala boje samog imresionizma.

Beta Vukanović smatra se začetnicom umetničke karikature u Jugoslaviji. Objavila je preko 500 humorističkih portreta ličnosti iz beogradskog umetničkog, kulturnog, ali i političkog i vojnog života. Još 1910. godine u Beogradu je izložila svojih 60 karikatura na IV izložbi Društva “Lada”. Preživela je čak četiri rata, kao bolničarka i asistentkinja lekarima, zbog svog znanja stranih jezika. Za svoj angažman nagrađena je Ordenom za negu ranjenika i bolesnika (1912), kao i Medaljom za usluge Crvenom krstu Srbije (1913). Beta Vukanović je crtala i slikala do kraja svog života, odlazeći svaki dan u svoj atelje, ali je često puta bila viđena i kako sedi sedi u obližnjem parku i skicira. Beta je dobitnica Nagrade za životno delo, a posle čitavog veka posvećenog umetnosti, preminula je u Beogradu 31. oktobra 1972. godine. Njena zaostavština ostaje kao dragocen doprinos jugoslovenskoj likovnoj sceni.

Izvori:

https://galerijaslika.rs/beta-vukanovic/

https://buro247.rs/kultura/kultura-art/iza-vazdusaste-lepote-slikarstva-bete-vukanovic/

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-izdanja/prva-dama-u-pantalonama-i-na-biciklu-beta-vukanovic

OlgaJevrić

Olga Jevrić – jedan od najistaknutijih nosilaca srpske savremene umetnosti

, , , 0

Olga Jevrić rođena je u Beogradu 29. septrembra 1922. godine u porodici Srbislava Jevrića, direktora Banatsko-trgovačkog d.d. i majke Ane Radivojević-Vačić. Osnovnu školu i niže razrede gimnazije završila je francusko-srpskoj školi “St. Joseph” u Beogradu, dok je više razrede pohađala u Trećoj državnoj ženskoj realnoj gimnaziji u Beogradu. Olga je 1942. godine položila prijemni na Muzičkoj akademiji, ali je već naredne godine upisala i vajarski odsek Akademije likovnih umetnosti. Kako je bila veoma posvećena i predana učenju, Olga je već 1946. godine diplomirala na Muzičkoj akademiji 1946. godine u klasi profesora Ćirila Ličara. Međutim, samo dve godine kasnije Olga je diplomirala i na Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića, a upravo kod njega je 1949. godina završila i postdiplomske studije. Studirala je i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu u periodu od 1949. do 1953. godine.

Olga Jevrić Slika preuzeta sa linka: https://arsfid.edu.rs/baza-arsfid/jevric-olga/
Olga Jevrić
Slika preuzeta sa linka: https://arsfid.edu.rs/baza-arsfid/jevric-olga/

Prvi put se pojavila na izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti 1948. godine, a samostalno je izlagala 1957. u Beogradu. Svoje radove je predstavila na mnogobrojnim izložbama kako u zemlji tako i u inostranstvu, uključujući reprezentativne izložbe savremene jugoslovenske umetnosti u inostranstvu. Postala je član ULUS-a 1950. godine,a boravila je u mnogim državama na studijskim putovanjima: Mađarska, Italija, Čehoslovačka, Holandija, Belgija, Poljska, Fransuska, Švajcarska, Turska, Austrija, Engleska, Rusija, Grčka i SAD. Već u ranim pedesetim godinama prošlog veka, u periodu figuracije, umetnica je prekinula sa pričom ili simbolikom u skulpturi i usmerila se ka samim likovnim elementima, materijalu i apstraktnom izrazu. Odlučila se za oštar raskid s tada prevladavajućim socrealizmom. Počela je sa figurativnom skulpturom, ali je zatim sve više istraživala problem forme, prostora, materijala i mase.

Olga Jevrić oblikovala je skulpture u umetničkom okruženju ranih posleratnih godina, koje su brzo napredovale od ranih portreta i prvih predloga za spomenike. Olga je volela muziku i vajarstvo, pa je stoga stigla do sopstvenog skulptorskog izraza koji je prvi put predstavila 1957. godine u Beogradu na samostalnoj izložbi. Upravo taj trenutak se smatra prelomnim datumom u istoriji srpske skulpture nakon velikih ratova. Nazivi ključnih skulptura u opusu Olge Jevrić, od Komplementarnih formi i Artikulacije prostora (1956), preko Astatične forme (1960), Formi pod pritiskom (1963-64), Formi u nastajanju (1964), Zahvaćenog prostora (1974) pa do mnogih drugih, jasno pokazuju njen dosledan apstraktni skulptorski jezik.

Godine 1974. Olga Jevrić je izabrana za dopisnog člana SANU. Godine 2006. je darovala Kući legata 44 svoje skulpture koje su izvedene u feri-oksidu, gvožđu, cementu, terakoti i patiniranom gipsu. Retrospektivna izložba njenih dela održana je u Galeriji SANU 2001. godine. Tokom karijere, osvojila je brojne nagrade za skulpturu, među kojima su Politikina nagrada iz 1961. godine, Nagrada za skulpturu na 10. Oktobarskom salonu u Beogradu 1969. godine, i Nagrada Vukove zadužbine 2001. godine. Preminula je u Beogradu 10. februara 2014. godine, nakon gotovo šest decenija uspešnog rada.

Izvori:

https://www.sanu.ac.rs/jedinice/galerija-sanu/umetnicka-zbirka/legat-olge-jevric/

https://www.modernagalerijabeograd.com/olga-jevric/

https://arsfid.edu.rs/baza-arsfid/jevric-olga/

https://terra.rs/symposium-artist/olga-jevric/

https://www.artegalerija.rs/olga-jevric/

 

desanka

Pesnikinja koja je obeležila liriku XX veka – Desanka Maksimović

, , , , , 0

Desanka Maksimović rođena je 16. maja 1898. godine u selu Rabrovici kao najstarije od osmoro dece Draginje, poreklom iz poznate svešteničke porodice Petrović i Mihaila Maksimovića, učitelja rabrovičke osnovne škole. Odmah nakon njenog rođenja, otac Mihailno dobio je premeštaj, pa se tako porodica preselila u Brankovinu gde je Desanka provela detinjstvo. U periodu od 1905. do 1909. godine pohađala je osnovnu školu u Brankovini, dok je Valjevu završila gimnaziju, te se početkom avgusta 1933. godine udala za glumca i pesnika, Sergeja Slastikova.

Desanka Maksimović Slika preuzeta sa linka: https://www.sanu.ac.rs/clan/maksimovic-desanka/
Desanka Maksimović Slika preuzeta sa linka: https://www.sanu.ac.rs/clan/maksimovic-desanka/

Tokom 1919. godine Desanka Maksimović upisuje studije uporedne književnosti, opšte istorije i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Naredne godine urednici Sima Pandurović i Velimir Živojinović Masuka objavljuju njene pesme „Jedna smrt” i „Pitanje” u časopisu Misao gde je jedno vreme bila i stalni urednik. Tokom 1924. godine izabrana je za stipendistu francuske vlade i odlazi u Pariz, a tada prvi put njene četiri pesme izlaze na nemačkom jeziku. U Dubrovniku je bila izuzetno zapažena i cenjena gde je bila postavljena za suplenta Učiteljske škole, dok je posle dolaska u Beograd 1926. godine radila u ženskoj gimnaziji. Nakon povratka iz Pariza, Desanka Maksimović dobija svoj prvi orden – orden Svetog Save. U međuvremenu pojavile su se zbirke pesama i pripovedaka: „Vrt detinjstva”, „Zeleni vitez”, „Ludilo srca”, „Srce lutke spavaljke”, „Kako oni žive”, „Raspevane priče”, „Nove pesme”… Opevala je srpska stradanja i žrtve u velikom broju čuvenih rodoljubivih pesama među kojima je najpoznatija „Krvava bajka”, posvećena masakru nad nedužnim srpskim stanovništvom 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu. Pored ove pesme, veoma su značajne i „Srbija se budi”, kao i „Spomen na ustanak”. Nakon završetka Drugog svetskog rata Desanka objavljuje knjige: „Govori tiho”, „Miris zemlje”, „Nemam više vremena”, „Pesnik i zavičaj”, „Ozon zavičaja”, „Pisma iz Norveške”, „Letopis Perunovih potomaka”, „Slovo ljubavi” i mnoge druge. Koliki je bila rodoljub i zakljubljenik u svoj brankovački kraj, najbolje govori zbirka poezije „Tražim pomilovanje” gde u lirskoj raspravi sa Dušanovim zakonikom zastupa sve kategorije ljudi, a između ostalih i svoje brankovačke zemljake.

Desanka Maksimović u Njujorku 1980. godine Slika preuzeta sa linka:/https://www.bgb.rs/centralna/navigacija/5/desankamaksimovic/katalog.pdf
Desanka Maksimović u Njujorku 1980. godine Slika preuzeta sa linka:/https://www.bgb.rs/centralna/navigacija/5/desankamaksimovic/katalog.pdf

Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, pisac za decu, romansijer, dok se povremeno bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa francuskog, ruskog, slovenačkog i bugarskog jezika. Bila je članica Srpske akademije nauka i umetnosti, dok je za života objavila oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske, kao i putopisne proze. Desanka Maksimović preminula je 11. februara 1993. godine u svom domu u Beogradu, nakon što je početkom tog meseca osetila prve znake prehlade. Po sopstvenoj želji sahranjena u zavičajnoj Brankovini. Upravo tamo sačinjeno je pravo malo pesničko svetilište.

„Čovek je predodređen svojom dobrotom da voli, a ne da mrzi. Mržnja se rađa naknadno, veštački, tamo gde materijalna dobra i egoizam potisnu ljudska osećanja.” – Intervju iz magazina Oko 1981. godine, autor: Ivan Hetrich.

Izvori:

http://zdm.nb.rs/pages/hronoloski-pregled.htm

https://www.poezijasustine.rs/2012/05/desanka-maksimovic.html

https://www.opsteobrazovanje.in.rs/biografije/desanka-maksimovic/

AndjelijaLLazarevic

Anđelija L. Lazarević – život posvećen platnu i umetnosti

, , , 0

Anđelija Lazarević je rođena 1885. godine u Beogradu, u veoma uglednoj porodici gde joj je otac bio poznati srpski lekar i književnik Laza Lazarević, a majka Poleksija, ćerka ministra i predsednika Vlade Kneževine Srbije, Nikole Hrastića. Anđelija je kao i njen otac, imala dara za pisanje, ali i veoma krhko zdravlje. Još kao dete pokazivala je sklonost prema umetnosti – muzici, crtanju, pisanju i pevanju. Sa samo šest godina uspevala je da nacrta oca i majku, ali i mrtvu prirodu, dok joj je voće na stolu služilo kao slikarski model. Očarana svetom slikarstva, Anđelija je 1908. godine upisala slikarsku školu, kako bi svoj talenat mogla dalje da razvija i usavršava. Međutim, bolest i slabo zdravlje su bili uzroci čestog prekidanja školovanja. Osnovno obrazovanje je uspela da završi tako što je učila kod kuće, a ispite polagala u školi. U periodu od 1908. do 1911. godine pohađala je i slikarsku školu Bete i Riste Vukanovića, ali želeći da napreduje u pisanju išla je i časove iz književnosti i jezika. Anđelija je odlično poznavala francuski i nemački, dok je vremenom uspešno savladala i engleski, italijanski i ruski jezik. Nakon položene male mature niže gimnazije 1910. godine, otpočela je sa radom u Prvoj ženskoj gimnaziji kao učiteljica slikanja.

Anđelija L. Lazerević Slika preuzeta sa linka: https://arsfid.edu.rs/baza-arsfid/lazarevic-andjelija/
Anđelija L. Lazerević
Slika preuzeta sa linka: https://arsfid.edu.rs/baza-arsfid/lazarevic-andjelija/

Anđelija je najviše crtala pejzaže, pa je tako od 1913. godine izlagala svoje radove kao članica Lade na jugoslovenskim i društvenim izložbama. Ne želeći da odustane ni od pisanja, Anđelija je iste godine napisala i roman “Lutanja” koji je govorio o veselom životu mladih beogradskih slikara spajajući na taj način svoje dve najveće ljubavi – slikarstvo i književnost. Prvi svetski rat je zatekao u Minhenu, gde je otišla da se usavršava u slikanju. Želeći da bude uz svoju porodicu i narod, Anđelija se vratila u Prokuplje gde je na kratko napustila svoju slikarsku i književnu karijeru, radeći kao bolničarka. Nakon rata, nastavila je sa daljim stvaranjem. Smilja Đaković, Anđelijina prijateljica i vlasnica časopisa “Misao”, ohrabrila ju je da se više okrene ka poeziji. Upravo tada nastaju neke od njenih najpoznatijih pesama, kao što su: “Bele zastave”, “Melanholija”, “Senka”, “U noći”, “Vrapci”, “Čovek s bremenom”… Ove njene pesme su bliske sa meditativnim zapisima velikih književnika – Ive Andrića, Desanke Maksimović i Danice Marković. Anđelija je mrljivo i vredno stvarala, te je i pored krhkog zdravlja uspevala i u pripovetkama da nastavi svoj književni rad, gde su se pojedini fragmenti mogli čitati i kao pesme u prozi.

U želji za napretkom i usavršavanjem, Anđelija je 1920. godine otišla u Pariz gde je slikala mostove i ulice. Zdravstvena situcija joj se značajno pogoršava, te ne želeći da opterećuje porodicu odlazi u Beč, a potom i u Sloveniju kako bi se u sanatirijumu izlečila. U Splitu je 1924. godine dobila mesto nastavnice slikanja u srednjoj školi, ali pogoršano zdravlje i bolest je vraćaju u rodni Beograd. U svojoj 41. godini života, Anđelija je preminula u sanatorijumu na Vračaru. Svedoci njenih poslednjih trenutaka tvrde da je umrla sa osmehom na licu. Nažalost, nije dočekala da vidi svoju prvu knjigu odštampanu i izloženu u beogradskim knjižarama. Njena dva prozna dela, „Lutanja“ i „Palanka u planini“, konačno su ugledala svetlost dana sa prestižnim plavim koricama Srpske književne zadruge i predgovorom Pavla Popovića.

Izvori:

http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/autorke/andjelija-lazarevic

http://politikin-zabavnik.rs/clanci/lepa-lazina-kci

https://portalibris.rs/da-li-znate-ko-je-andjelija-lazarevic/

https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-1/5324029/andjelija-lazarevic-slikarka-i-knjizevnica.html

jelisaveta

Jelisaveta Načić – prva arhitektica u Srbiji i graditeljka Beograda

, , , , , 0

Jelisaveta Načić rođena je 31. decembra 1878. godine u Beogradu kao trinaestoro dete imućnog i uglednog trgovca Mihaila S. Načića. Još od malih nogu Jelisaveta je pokazivala izraženu inteligenciju i kreativnost, dok je njena želja za znanjem i napredovanjem bila ogromna. Osnovnu i srednju školu je završila u Beogradu, gde su nakon završetka Gimnazije njeni roditelji smatrali da je vreme za udaju i kraj njenom obrazovanju, međutim Jelisaveta nije tako mislila. Upisala je Tehnički fakultet Velike škole u Beogradu, kao jedina žena u prvoj generaciji tek osnovanog arhitektonskog odseka. U roku i to sa visokim ocenama Jelisaveta je završila univerzitetske studije arhitekture u Beogradu 1900. godine, čime je postala prva arhitektica u Srbiji.

Jelisaveta Načić Slika preuzeta sa linka: https://beogradskonasledje.rs/aktuelnosti/jelisaveta-nacic-graditeljka-beograda
Jelisaveta Načić Slika preuzeta sa linka: https://beogradskonasledje.rs/aktuelnosti/jelisaveta-nacic-graditeljka-beograda

Nakon uspešno završenih studija arhitekture, Jelisaveta Načić se zaposlila u Ministarstvu građevina kao crtač – tehnički pripavnik. Međutim, dalji napredak joj onemogućen zbog nedostatka uverenja o završenom vojnom roku. Jelisaveta Načić postala je jedna od pionirki zaposlenih žena u javnom sektoru u Srbiji kada je dobila posao u Ministarstvu građevina. Njeno zapošljavanje označilo je značajan korak napred za žene u radnom svetu, posebno u to vreme. Ovaj događaj ukazuje na hrabrost i odlučnost Jelisavete da se suoči s društvenim normama i postavi temelje za prisustvo žena u javnim institucijama u Srbiji. Njen doprinos kao jedne od prvih žena zaposlenih u Ministarstvu građevina otvorio je vrata za buduće generacije žena koje su težile profesionalnom angažmanu u javnom sektoru. Kada je položila državni ispit 1902. godine počela je da radi kao gradski arhitekta u Inženjersko-arhitektonskom odskeku beogradske opštine. Na samom početku svog angažmana Jelisaveta je ostvarila veoma zapažen rezultat kada je osvojila treće mesto na konkursu za izradu idejnog rešenja za projekat crkve Karađorđevića na Oplencu. Svoj društveni i profesionalni angažman Jelisaveta je ostvarivala i kroz aktivnosti u Udruženju srpskih inženjera i arhitekata, čija je bila članica.

Jelisaveta Načić je započela svoj prvi projekat u beogradskoj opštini radom na uređenju Malog Kalemegdana, prema nacrtu poznatog arhitekte Dimitrija T. Leka. U okviru ovog projekta, ona je osmislila dekorativno barokno stepenište izrađeno od zelenog kamena. Ovo impozantno stepenište i danas krase tvrđavu s jedne strane, nasuprot zgrade francuske ambasade. Njen doprinos ovom projektu nije samo označio početak njenog rada u beogradskoj opštini, već je takođe predstavljao uvod u njen kreativni izraz, obeležen dekorativnim elementima i pažljivim pristupom arhitekturi. Projektovala je i mnogobrojne privatne kuće, te je sačuvano 5 takvih planova širom Beograda: u ulicama Brankovoj, Kraljice Natalije, Vojvode Milenka, Beogradskoj i na Kosančićevom vencu. Jedan od najznačajnijih projekata Jelisavete Načić jeste zgrada osnovne škole “Kralj Petar Prvi” na čijoj fasadi se nalaze portreti Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića. Upravo u toj zgradi je 1923. godine odigrana prva košarkaška utakmica u Beogradu. Pored toga, Jelisaveta je projektovala crkvu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu, crkvu Svetog Arhangela Mihajla u Štimlju, prvi blok radničkih stanova na Balkanu, te prvu bolnicu za obelele od tuberkoloze u Srbiji koja je srušena nakon Prvog svetskog rata. Takođe, Jelisaveta je projektovala i prvu kružnu peć i druga postrojenja za izradu opeke u Prokopu. Upravo zbog Prvog svetskog rata prekinuta je uspešna i plodna karijera Jelisavete Načić kada je 1916. godine internirana u logor Nežider u Mađarskoj. Pretpostavlja se da je povod za odvođenje u logor bio slavoluk na Terazijama koji je postavila u čast srpskih vojnika koji su se vraćali iz Balkanskih ratova, na kome je pisala rodoljubiva poruka “Nisu svi Srbi oslobođeni.” U logoru je upoznala svog supruga, intelektualca albanskog porekla, Luku Lukaja. Jelisaveta Načić je svoje najvažnije arhitektonske doprinose ostvarila u Beogradu, gradu koji je smatrala svojim stvaralačkim domom. Postoji tvrdnja da je tokom čitavog života osećala duboku tugu zbog odsustva iz svog rodnog grada i težila je da se vrati u njega. Od 2004. godine, ulica koja se nekada zvala Pavla Papa, na Gundulićevom vencu, nedaleko od zgrade sa radničkim stanovima – jednog od njenih remek-dela, dobila je ime Jelisavete Načić. Ova ulica postala je svojevrsno trajno sećanje i priznanje Jelisavetinom nasleđu, simbolizujući njen značajan doprinos arhitekturi Beograda.

 

Izvori:

https://www.gradnja.rs/jelisaveta-nacic-prva-zena-u-svetu-arhitekture-u-srbiji/

https://www.bastabalkana.com/2014/06/jelisaveta-nacic-%E2%80%90-prva-zena-arhitekta-medu-srbima/

https://cigla-design.rs/jelisaveta-nacic-prva-arhitektica-u-srbiji/

https://osetisrbiju.rs/jelisaveta-nacic/

https://beogradskonasledje.rs/aktuelnosti/jelisaveta-nacic-graditeljka-beograda?_rstr_nocache=rstr771658008c0a32b6

 

 

danica-jovanovic

Danica Jovanović – zaboravljena rodoljubiva slikarka

, , , 0

Danica Jovanović rođena je 4. januara 1886. godine u sremskom selu Beška, kao najmlađe od petoro dece u ratarskoj porodici Krste i Mileve Jovanović. Pripadala je generaciji srpskih modernista, koji su umetničko školovanje započeli početkom XX veka, međutim njihov rad i napredovanje preknuli su Balkanski i Prvi svetski rat.

Danica Jovanović Slika preuzeta sa linka: https://wannabemagazine.com/izlozba-danica-jovanovic/
Danica Jovanović
Slika preuzeta sa linka: https://wannabemagazine.com/izlozba-danica-jovanovic/

Danica je još u ranom detinjstvu pokazivala interesovanje i talenat ka slikanju. Iako je poticala iz patrijahalne sredine, zahvaljujući velikoj želji i upornosti uspela je da se posveti slikarstvu. Svoje prvo priznanje dobila je kada su je slikari Dušan i Stevan Aleksić 1899. godine odlučili da obnove živopis u beščanskoj crkvi i pozvali upravo Danicu da im se pridruži u radu. Nakon toga, odlučila je da se u potpunosti posveti slikarstvu i školovanju, kako bi svoj talenat i veštine razvijala sa najistaknutijim umetnicima tog vremena. Danica je počela u svojoj osamnaestoj godini da se školuje najpre u Višoj sprskoj devojačkoj u periodu od 1903. do 1907. godine.

Tokom svog školovanja Danica je dobila veliku podršku od Anđelije Sandić, mlade i ambiciozne nastavnice crtanja, kao i od upravnika Arkadija Varađanina. Upravo u tom trenutku, 1907. godine, Danica se upisala na Umetničko-zanatsku školu u Beogradu i upravo tada je njeno umetničko školovanje doživelo potpuni procvat. Shodno tome, mnogo je napredovala na celodnevnim predavanjima kod slikarke Bete Vukanović. Na njenim časovima učila je crtanje po “pregledalicama”, gipsanim i živim modelima, a imala je i predavanja o geometriji, anatomiji, istoriji i teoriji umetnosti. Danica je tokom školovanja u umetničkoj školi, vrlo često slikala na prostranoj terasi školske zgrade. Tokom boravka u Beogradu, upoznala se i sprijateljila sa Milicom Jakovljević Mir-Jam, pijanistinjom Jelicom Lomić Tadić koja je Urošu Prediću pozirala za sliku “Devojka na studencu”. Pored njih upoznala je i slikara Kostu Josipovića, Živorada Nastasijevića, Ernestine Volf i Anu Marinković. Iz perioda u provedenog u Beogradu, sačuvan je jedan  Daničin rad – mrtva priroda. Ovaj rad slikan je gvašem, a bio je izložen 1909. godine na školskoj izložbi. U oktobru iste godine, Danica se po preporuci prijatelja, upisala na Žensku slikarku akademiju u Minhenu. Nekoliko godina kasnije, odnosno 4. marta 1914. godine, stekla je zvanje akademske slikarke i samim tim dobila mogućnost da se zaposli kao nastavnica “crtanja i malanja”. U tom periodu poznati su njeni pejzaži “Vezirov most”, kao i most kod kule na Belom Drimu (“Motiv iz Srbije”), južno od Prizrena. Veoma često je prelazila reku Savu s ciljem da u zapadnoj Srbiji naslika dvadesetak slika seljaka i seljanki, momaka i devojaka u narodnim nošnjama. Ti Daničini radovi su se posebno istakli zbog njihove izrazite ekspresivnosti u potezu i koloritu, a upavo to je bila specifična karakteristika kruga beogradskih slikarki okupljenih oko Bete Vukanović i tadašnjeg slikarstva u Minhenu.  Danica se pridružila „Ženskom umetničkom udruženju“ i učestvovala je u njihovim zvaničnim izložbama, kao i radu slikarskih kolonija u Dahauu, Brandenburgu i drugim gradovima. Uskoro nakon toga, izbio je Prvi svetski rat, a Danica se vratila u rodnu Bešku, da bi zatim otišla u Beograd. Među kolegama je bila poznata po snažnom rodoljublju, shodno tome mnogima je bilo poznato da se tokom studija u Minhenu uključila u rad srpskog patriotskog udruženja „Srbadija“. Usled angažmana u Beogradu na početku Velikog rata, kao i izražene nacionalne svesti, slikarka je brzo privukla pažnju policije i vojnih vlasti u Petrovaradinu. Odmazda je usledila posle Cerske bitke, gde je hrabra srpska vojska ostvarila prvu savezničku pobedu protiv austrougarskih trupa. Viđeniji žitelji sela u Sremu koji se se izuetno radovali dolasku Srbijanaca, hapšeni su i osuđivani zbog veleizdaje i streljani naočigled prisutnih meštana. Na taj način kažnjavale su se izdajice cara astrougarske monahrhije. Nažalost, među njima je bila i Danica Jovanović koja je uhapšena 10. septembra u Beški dok se glavnom ulicom šetala sa svojim prijateljima. Nakon dva dana, streljana je sa još petoro sugrađana na Petrovaradinskoj tvrđavi. U trenutku smrti, ostalo je kod kuće nedovršeno platno “Otmica Leukipovih kćeri”. Danica je bila među prvim umetnicima-žrtvama Prvog svetskog rata.

Sačuvana je 61 slika Danice Jovanović i nalaze se u: Spomen zbirci Pavla Beljanskog i Galerije Matice srpske u Novom Sadu, Memorijalnoj sobi u Beški, Narodnom muzeju u Beogradu. U rodnoj Beški od 1995. godine postoji likovna kolonija koja nosi ime ove rodoljubive slikarke. Tokom 2016. godine je otvorena Memorijalna soba u Domu kulture “Branko Radičević” u njenom rodnom mestu, u znak sećanja na prerano ugašen život mlade slikarke.

Izvori:

https://www.kcns.org.rs/agora/danica-jovanovic-slikarka-i-tragicarka/

http://srbinovski-art.com/autor.php?id=176

https://putemniti.com/2023/05/23/danica-jovanovic-ostvarila-zelju-da-postane-umetnica/

ZoraPetrović

Zora Petrović – jedan od najznačajnijih predstavnika ekspesionizma

, , , 0

Zora Petrović rođena je 17. maja 1894. godine u Dobrici kod Alibunara, kao drugo dete Kornelije i trgovca Jovana Petrovića. Porodica Petrović se 1907. godine preselila u Pančevo, gde je Zora završila treći razred u Srpskoj višoj devojačkoj školi, a nakon toga je u Državnoj građanskoj devojačkoj školi završila i četvrti razred. Nakon završetka ove faze školovanja, Zora je imala česte nesuglasice sa roditeljima jer je želela da svoje dalje obrazovanje nastavi u Umetničko-zanatskoj školi u Beogradu. Međutim, ta Zorina želja je bila izvan normi i vrednosti građanske sredine kraja 19. i početka 20. veka. Ipak, 1912. godine Zora je nakon položenog prijemnog ispita upisala Umetničko-zanatsku školu i preselila se u Beograd. Tamo je za nastavnike slikanja i crtanja dobila Milana Milanovića, Ljubu Ivanovića i Marka Murata, dok je prve lekcije vajanja imala kod Đoke Jovanovića. Posle izbijanja Prvog balkanskog rata, ali i početka Prvog svetskog rata, bio je poremećen raspored nastave u Umetničkoj školi. Ipak, Zora je nakon položenog prijemnog ispita 1915. godine upisala Kraljevsku mađarsku zemaljsku slikarsku veliku školu u Budimpešti kod profesora Lajoša Deaka Ebnera. Zatim je pohađala slikarsku koloniju koju je držao Ištvan Reti, profesor i slikar specifičnog slikarskog izraza između naturalizma, planerizma i impresionizma. Tokom 1920. godine zvanično je uspela da završi umetničku školu, te je potom decembra iste godine počela da radi kao nastavnica crtanja u beogradskoj Realki i u Drugoj beogradskoj ženskoj gimnaziji. Nakon što je položila ispit 1923. godine, Ministarstvo prosvete je godinu dana kasnije dalo Zori zvanje “stalne učiteljice veština”, te je na tom mestu ostala sve do 1944. godine. Paralelno je radila u svom ateljeu, a više od deset godina je bila profesorka na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu.

Zora Petrović Slika preuzeta sa linka: https://www.avantartmagazin.com/format-proleca-zora-petrovic-1894-1962/
Zora Petrović
Slika preuzeta sa linka: https://www.avantartmagazin.com/format-proleca-zora-petrovic-1894-1962/

Zora je bila slikarka koja je slikala portrete, pejzaže i mrtvu prirodu. Još kao mlada umetnica, bila je prepoznata i stavljana u red najboljih slikara naše scene. Njeno delo „Autoportret“ iz 1919. godine smatra se prekretnicom u njenom stvaralaštvu, označavajući otklon od akademizma i pronalaženje sopstvenog umetničkog izraza. Odlazak u Pariz je, kao i na mnoge umetnike, ostavio značajan trag i na Zorino stvaranje. Tamo je provela određeni vremenski period u ateljeu Andrea Lota, te je upravo tamo otkrila i razvila svoj slikarski talenat, koji je delimično bio u senci njenih crtačkih veština. Nakon povratka iz Pariza, Zora je održala svoju prvu samostalnu izložbu u Salonu prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić u Beogradu. Zora je slikala portrete, žene iz naroda, aktove, cveće, žene u narodnim nošnjama. Na početku svoje karijere isticala se izraženom figuracijom, ali tokom vremena je prigrlila i negovala ekspresionizam do kraja svog života. Posebnost njenih figura na platnu bila je njihova deformisanost. Na pitanje zašto je predstavljala ženski akt na taj način, Zora je objasnila time da se žensko telo stalno menja, te da ona nastoji da na platnu prenese istinu onoga što vidi. Od 1937. godine Zora je počela sa novim motivom na slikama – žene sa sela. Osim povezivanja sa tradicijom, Zora je naglašavala ženski lik i u svakodnevnim teškim poslovima na selu, predstavljajući ih kao umorne od preteranog rada. Njenim slikama je skrenula pažnju na ovu kategoriju žena koje su živele teške živote. Zora Petrović je oslikala portrete mnogih poznatih ličnosti: Ljubice Marić, Dušana Ristića, Ljubice Sokić, Pavla Beljanskog…

Dobila je posao redovnog profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu gde je i radila do kraja života. Preminula je u Beogradu 25. maja 1962. godine, a sahranjena je u Pančevu. Radovi Zore Petrović se mogu videti u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kao i u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu.

Izvori:

https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/14570

https://galerijaslika.rs/zora-petrovic/

https://kakvazenska.com/zora-petrovic-slikarka/

https://putemniti.com/2022/11/11/zora-petrovic-cetkicom-do-istine/

 

 

jelena-dimitrijevic

Jelena J. Dimitrijević – tajnovita sprska književna heroina

, , , 0

Jelena je rođena kao deseto dete majke Stamenke Knez-Milojković 1862. godine u Kruševcu, u porodici trgovaca Nikole Miljkovića. Jelena je počela zajedno sa bratom od ujaka, Dobrosavom Knez-Milojkovićem, da samostalno uče jezike. Međutim, zbog povrede oka bilo joj je ograničeno čitanje i učenje, ali je ona krišom čitala knjige iz velike biblioteke svog brata.

Jelena Dimitrijević Slika preuzeta sa linka: https://krusevacgrad.rs/zenska-strana-istorije-jelena-j-dimitrijevic-knjizevnica-svetska-putnica-borkinja-za-prava-zena/
Jelena Dimitrijević
Slika preuzeta sa linka: https://krusevacgrad.rs/zenska-strana-istorije-jelena-j-dimitrijevic-knjizevnica-svetska-putnica-borkinja-za-prava-zena/

Tokom 1878. godine napisala je svoju prvu pesmu “Devojko”. Udala se 1881. godine za artiljerijskog potporučnika Jovana Dimitrijevića i prelazi u Niš, gde će živeti narednih 17 godina. Iste godine, Jelena je poslatala najmlađa upravna članica Podružine ženskog društva u Nišu. Upravo je taj prelazak otvorio mnogobrojna vrata mladoj Jeleni, jer je mogla da čita i piše koliko želi. Shodno tome, u Nišu je razvila svoje poliglotske veštine i strast ka obrazovanju. Uspešno je savladala francuski, ruski, italijanski, engleski i grčki jezik, ali je zbog interesovanja za život turskih žena u Nišu, počela da uči i turski jezik. U znak zahvalnosti, Turkinje su je puštale i u svoje hareme, kako bi Jelena mogla na što bolji način da se upozna sa njihovom tradicijom i običajima. Da bi stekla što više znanja, shvatila novu kulturu i život muslimanki, Jelena je putovala po mnogim gradovima i kasnije to iskustvo prenela u i svojim delima. U Nišu je 1894. godine objavila prvu zbirku poezije “Pesme I (Jelenine pesme)” i time je izazvala mnogobrojne reakcije. Mnogi su se pitali ko je ta autorka, ali i ko je Turkinja koja je pobegla iz harema i prekrstila se. Pesma “Sunce jarko” iz ciklusa “Sevdiji od Sevdije” stekla je veliku popularnost, te je u narodu i opevana. Ova pesma je muzički zapisana prema pevanju srpskih ranjenika na Bitoljskom frontu. Tokom 1897. godine objavljena su u Beogradu “Pisma iz Niša o haremima”, dok je roman “Nove” izdanje i nagrada Srpske književne zadruge. Taj Jelenin roman govori o životu turskih žena u Solunu, samom trenutku dubokih društvenih promena, čime one postaju svesne ograničenja sa kojima se svakodnevno susreću. Jovan Dimitrijević je poginuo na frontu 1915. godine, a nakon to tragičnog događaja Jelena odlučuje da putuje širom sveta: Francuska, Španija, Engleska, Amerika, zatim Indija, Japan, Himalaji, Egipat, Palestina, Sirija, Liban, Jerusalim, Kairo, Damask…Proslavljena je tridesetpetogodišnjica Jeleninog rada na inicijativu Udruženja jugoslovensko-ruskih studenata. Tog 30. decembra 1928. godine je svečanost održana u beogradskoj “Velikoj univerzitetskoj dvorani”, a prisustvovali su kraljev izaslanik, ministar prosvete Milan Grol.

Ulice u Nišu i Aleksincu nose ime Jelene Dimitrijević, u čast velike književnice svog vremena i svetske putnice koja je putovala po svetu, a svoju karijeru otpočela upravo u ovim gradovima. Svoju kuću koja se nalazila u Francuskoj 29, Jelena je u testamentu ostavila SANU kako bi mladim i perspektivnim studentiknjama Srbije od prihoda kuće omogućili usavršavanje u Engleskoj. Međutim, sve što je bilo u vezi sa književnicom Jelenom Dimitrijević, odnosno njen rad, imovina, pogreb, stvaralaštvo, pokriveno je velom tajne.  Istaknuta dela Jelene Dimitrijević su: zbirka pesama Jelenine pesme (1894), putopisna proza Pisma iz Niša (o haremima), roman Nove, koji objavljuje Srpska književna zadruga po preporuci srpskog književnog kritičara Pavla Popovića (1912), Amerikanka (1918), Pisma iz Soluna (1908), Pisma iz Indije (1928), Pisma iz Misira (1929), Novi svet ili U Americi godinu dana (1934), Une vision (1936), Sedam mora i tri okeana (1940), pripovetke iz 1901. i 1907. godine, i mnoge druge. Neka od njenih dela prevedena su na ruski, nemački i češki jezik. Smatra se prvom književnicom koja je napisala i objavila prozno delo – putopis “Pisma iz Niša o haremima” iz 1894. godine.

Izvori:

http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/autorke/jelena-j-dimitrijevic

https://portalibris.rs/da-li-znate-ko-je-jelena-dimitrrijevic/

https://putemniti.com/2022/08/15/jelena-dimitrijevic-knjizevnica/

 

ljubica-maric

Ljubica Marić – jedna od pionirki ženskog dirigovanja

, , , , , , 0

Ljubica Marić se ističe kao jedna od najinteresantnijih i najoriginalnijih stvaralaca u generaciji kompozitora koji su pred Drugi svetski rat unapredili srpsku muziku putem izrazito savremenih pristupa. Njeno delo predstavlja značajan doprinos muzičkoj sceni, a njen jedinstveni izraz i inovativni pristup muzičkom stvaralaštvu obeležili su period pre rata. Marićeva se ističe ne samo po svojoj umetničkoj originalnosti, već i po hrabrosti da uvodi savremene tendencije i tehnike u srpsku muzičku tradiciju, ostavljajući neizbrisiv pečat na kulturnom nasleđu zemlje.

Ljubica Marić Slika preuzeta sa linka: https://www.kulturanadlanu.com/ljubica-maric-kad-je-zivot-najlepsa-simfonija/
Ljubica Marić Slika preuzeta sa linka: https://www.kulturanadlanu.com/ljubica-maric-kad-je-zivot-najlepsa-simfonija/

Ljubica Marić rođena je 18. marta 1909. godine u Kragujevcu, ali se dve godine kasnije porodica seli u Beograd i upravo tamo otpočinje svoje muzičko obrazovanje. Kada je završila Muzičku školu u Beogradu, gde je bila učenica Josipa Slavenskog, Ljubica je želeći dodatno da se edukuje nastavila studije u Pragu 1929. godine. Iste godine diplomirala je violinu i kompoziciju, čime je postala prvi kompozitor sa diplomom izdatom u Srbiji, ali i prva srpska kompozitorka. Ljubicu Marić oblikovalo je muzičko obrazovanje u Majstorskoj školi Državnog konzervatorijuma u klasi Jozefa Suka, kao i na Odeljenju za četvrtstepenu muziku kod Alojza Habe. Paralelno sa tim, nastavila je studije dirigovanja na Praškom konzevatorijumu, uz pohađanje dirigentskih kurseva kod Nikolaja Malka u Pragu i Hermana Šerhena u Strazburu. Na taj način je postala jedna od pionirki ženskog dirigovanja u Evropi, a posebno se ističući kao prva žena koja je dirigovala Simfonijskim orkestrom Češkog radija. Upravo su njeno obrazovanje i dostignuća u dirigovanju postavila temelje za njenu izuzetnu karijeru i značajan doprinos u muzičkom svetu.

 

Nakon što se vratila u Beograd, Ljubica Marić je 1938. godine postala profesor u Muzičkoj školi “Stanković”, a zatim je u periodu od 1945. do 1967. godine predavala teorijske predmete na Muzičkoj akademiji. Tokom prvih godina posleratnog perioda, aktivno se bavila dirigovanjem na javnim studijskim koncertima beogradskog radija. Njen doprinos muzičkom obrazovanju kroz nastavni rad i angažman na koncertima bio je od suštinskog značaja, doprinoseći kulturnoj sceni Beograda i šire. Ova uspešna kompozitorka je još sa devetnaest godina napisala svoju prvu kompoziciju “Tuga za đevojkom” za muški hor, koja je nastala pod uticajem Slavenskog. Muzički izraz Ljubice Marić odlikuje se jasnošću i sažetim izražavanjem, ukorenjenim u bogatoj tradiciji evropske muzičke prošlosti. Početno je pokazivala snažan uticaj zapadnoevropskih uzora, da bi kasnije u svojoj karijeri prenela duh Balkana u svoje kompozicije. Otvorenost prema novim pravcima ostala je stalna karakteristika njenog stvaralaštva. Sa druge strane, privlačnost prema narodnom melosu, koja je bila prisutna u nekim njenim ranim radovima, a zatim povremeno potisnuta, ponovno je postala dominantna u zrelom periodu njenog stvaralaštva. U tom razdoblju, izgradila se snažna individualnost u njenom komponovanju, koja je crpela inspiraciju iz arhaičnih i filozofskih motiva, uvek usko povezanih sa iskonskim, duboko ukorenjenim elementima narodne umetnosti. Najznačajnije kompozicije Ljubice Marić jesu kantata “Pesme prostora”, Pasakalja za simfonijski orkestar, Vizantijski koncert za klavir i orkestar, kamerna kantata “Prag sna”…Ljubica Marić je 1963. godine izabrana za dopisnog, a 1981. godine za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Nosilac je mnogobrojnih nagrada među kojima se izdvaja Nagrada Savezne vlade za muzičko stvaralaštvo, Oktobarska nagrada grada Beograda za ostvarenje “Pesme prostora”, dok je 1996. godine uručena Oktobarska nagrada grada Beograda za životno delo. Pored muzike, Ljubica se bavila i slikanjem i pisanjem. Preminula je u Beogradu 17. septembra 2003. godine.

 

Izvori:

https://www.sanu.ac.rs/clan/maric-ljubica/

https://www.rts.rs/lat/magazin/nauka/4299800/godisnjica-rodjenja-ljubice-maric.html

https://cigla-design.rs/ljubica-maric-prva-kompozitorka-u-srbiji/

https://www.biografija.org/muzika/ljubica-maric/

https://www.rasen.rs/2018/06/ljubica-maric-akademik-i-prva-srpska-kompozitorka/

katarina-ivanovic

Katarina Ivanović – rodoljubiva slikarka i prva žena akademik u Srbiji

, , , , 0

Katarina Ivanović ističe se kao jedna od tri slikarke koje su delovale i stvarale u Srbiji tokom 19. veka. Njen izuzetan doprinos ogleda se u akademskom zvanju i članstvu u preteči Srpske akademije nauka, gde je zauzela mesto kao prva žena u toj instituciji. Posebno se ističe kao prva žena u našoj umetničkoj istoriji koja je stvorila istorijsku kompoziciju i portret druge žene. Kao nacionalna heroina, Katarina Ivanović se suočavala s izazovima kao žena u muškom svetu umetnosti, ali je svojim delima i angažovanjem ostavila dubok trag u istoriji srpske umetnosti. Njen doprinos, kako akademski tako i umetnički, predstavlja dragocen deo kulturnog nasleđa Srbije, a njeni portreti i istorijske kompozicije i danas svedoče o njenom jedinstvenom mestu u srpskoj umetnosti.

Katarina Ivanović Slika preuzeta sa linka: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/2466
Katarina Ivanović Slika preuzeta sa linka: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/2466

Katarina Ivanović rođena je 15. aprila 1811. godine u mađarskom gradu Vespremu u dobrostojećoj porodici od oca Lazara koji je bio trgovac i majke Marije. Gotovo ceo svoj život provela je u Sekešfehervaru, gadu čije ime na mađarskom jeziku znači Beli zamak sa prestolom, drevnoj mađarskoj kraljevskoj porodici. Među srpskim stanovništvom u Ugarskoj, Sekešfehervar je bio poznat pod imenom Stolni Beograd. Još od detinjstva Katarina je pokazivala interesovanje za umetnost, pa tako njen izuzetan dar za slikanje i crtanje, usmerio je njen život ka stvaralačkom radu, mnogobrojna odricanja zarad umetnosti i poptunoj posvećenosti njenoj najvećoj ljubavi – slikarstvu. Međutim, njena odluka da se bavi slikarstvom bila je neprimerena po merilima tadašnjeg okruženja, ali i u suprotnosti sa željama i očekivanjima njenih roditelja. Ipak zahvaljujući pomoći imućnog trgovca otpočelo je njeno slikarsko školovanje, te je tako u naredne 4 godine pohađala časove crtanja i slikanja  Stonom Beogradu. Tokom školovanja, njeni roditelji su popustili i odlučili da joj pomognu u daljem slikarskom usavršavanju, te je početkom tridesetih godina XIX veka učila slikarstvo u Pešti kod Jozefa Peškija sve do 1835. godine. Katarina je odlučila da svoj talenat dalje praktično usavšava i odlazi u Italiju, Holandiju, ali boravila je u Parizu, Beču, Minhenu.

 

 

Njena izuzetna sposobnost crtanja i slikanja, već u ranoj mladosti, usmerila je njen život ka stvaralačkom radu, odricanju u korist umetnosti i potpunoj posvećenosti njenoj najvećoj ljubavi – slikarstvu. Prva saznanja i slikarske veštine stekla je u Stolnom Beogradu od jednog nepoznatog putujućeg učitelja. Dalje obrazovanje nastavila je u gradovima kao što su Pešta, Beč, Minhen, Pariz, Italija i Holandija. Upravo tada nastao je i njen prvi poznati slikarski rad “Autoportret”. Slikarski opus umetnice Katarine Ivanović možda nije obiman, ali se ističe specifičnim izrazom njenog “kista”, koji se očituje kroz portrete, prikaze svakodnevnog života, istorijske kompozicije i mrtvu prirodu. Kada je Katarina proglašena nacionalnom heroinom  i upravo to će usloviti njen dalji život. Postala je prva žena u Srbiji koja je naslikala jednu istorijsku kompoziciju – “Osvajanje Beograda 1806”. Pored toga, izradila je mnogbrojne portrete viđenih Beograđana, među kojima je kneginja Persida Karađorđević postavljena u narodnoj nošnji, te je upravo njen portret doživeo veliki uspeh nakon čega su pristizale mnogobrojne porudžine. Kada je u pitanju mrtva priroda Katarina Ivanović se izuzetno istakla sa slikarskom kompzocijom “Korpa sa grožđem” koja je nastala 1837. godine i tom slikom je srpsko slikarstvo dobilo prvu i tematski i likovno zaokruženu mrtvu prirodu. Ova slika je inspirisana radom holandskog slikara Jana Fita. Još jedno zanimljivo delo mrtve prirode, nazvano „Italijanski vinogradar“, proizlazi iz njenog iskustva putovanja u Italiju, dok slika „Starica se moli pred obed“ crpi inspiraciju iz njenog boravka u Holandiji. Postala je 1876. godine počasni član Srpskog učenog društva, odnosno preteča Srpske akademije nauke i umetnosti. Shodno tom priznanju postala je prva žena akademik u Srbiji, i sve to je došlo kao rezultat hrabre borbe za svoju umetnost. Katarina Ivanović je preminula 22. septembra 1882. godine u Stonom Beogradu, a sprskoj istoriji je podarila svoje najdragocenije slike.

 

Izvori:

http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

http://srbinovski-art.com/autor.php?id=970

https://www.iserbia.rs/ifermin/katarina-ivanovic-darovita-slikarka-i-prva-zena-akademik-3587

https://www.011info.com/ko-je-bio/katarina-ivanovic-prva-zena-akademski-slikar-i-prva-zena-akademik-u-srbiji

 

Milica-jankovic

Milica Janković – autorka najpopularnijih dela 30-ih godina XX veka

, , , 0

Milica Janković rođena je u Požarevcu 23. novembra 1881. godine u porodici uglednog trgovca Danila Jankovića. Tokom ranog detinjstva otac je pretrpeo ogromne finansijske gubitke, te se porodica Janković suočila sa borbom za egzistenciju. Nakon toga, roditelji su odlučili da se razvedu, te je Milica sa majkom, sestrama i bratom otišla u Veliku Gradišku gubeći na taj način sve kontakte sa svojim ocem. Osnovnu školu je završila u Velikom Gradištu, ali se 1892. godine preselila u Beograd kako bi upisala Višu žensku školu. U tom periodu Milica je želela da napreduje i u slikanju, te je upisala i Slikarsku školu, gde je bila učenica poznatih slikara Bete i Riste Vukanovića. Milica je uspela da završi Slikarsku školu, te je sa položenim ispitom za nastavnicu crtanja zahvaljujući tadašnjem ministru prosvete Ljubi Kovačeviću, dobila posao nastavnice crtanja u Višoj ženskoj školi u Kragujevcu.

Milica Janković Slika preuzeta sa linka: https://sr.wikipedia.org/sr-el/Милица_Јанковић
Milica Janković
Slika preuzeta sa linka: https://sr.wikipedia.org/sr-el/Милица_Јанковић

Početkom XX veka Milica je počela sa učenjem ruskog jezika kod profesora Radovana Košutića na Univerzitetu, a upravo on je uputio na prevodilački rad uočivši njen talenat. Nakon toga, odlučila je da ode u Minhen kako bi savladala veštinu slikanja kod profesora Ažebea, međutim tamo se upoznala, preko ruskih studenata, sa revolucionarnim i socijalističkim idejama čiji je postala pristalica. Nažalost, Milica je tokom 1904. godine otkrila da boluje od tuberkoloze kostiju zbog čega je ostala nepokretna i vezana za krevet skoro dvadeset godina. Milica Janković je koristila muški pseudonim L. Mihajlović te je pod tim istim, 1909. godine svoje prve pripovetke poslala tadašnjem uredniku “Srpskog književnog glasnika” Jovanu Skerliću. U to vreme su žene veoma često koristile lažna muška imena kako bi objavljivale svoja književna dela. Međutim, zahvaljujući zalaganju Jovana Skerlića Milica je dobila posao u Beogradu u Drugoj ženskoj gimnaziji.

Milica nije bila ograničena na jedan književni žanr; pisala je pripovetke, romane, knjige za decu, prozu, a njeni radovi su bili popularni i izvan granica ovih prostora, prevođeni na druge jezike. Sve što je stvarala bilo je značajno i čitano ne samo u Srbiji, nego i u Hrvatskoj i Bosni. Njena dela autentično su prikazivala život i svakodnevicu Beograda tog vremena. Ipak, i pored toga, iako su priznati kritičari tog doba, uključujući Julku Hlapec Đorđević, Kseniju Atanasijević, Paulinu Lebl Albala, Jovana Skerlića, Simu Pandurovića, Branimira Ćosića i druge, pisali o njenim knjigama, Miličina književnost bila je označena kao „proza za gospođice“. Ova oznaka znatno je umanjila njihov književni značaj, a nakon njene smrti, uprkos velikoj popularnosti tokom njenog života, njena dela su potpuno zapostavljena. Na primer, sve do 2012. godine, nijedna njena knjiga nije ponovno štampana.

Dela Milice Janković su bila među najčitanijim u prvoj polovini XX veka, a posebno se izdvajaju: zbirka pripovedaka Ispovesti (1913, drugo izdanje 1922); romani Pre sreće (1918), Kaluđer iz Rusije (1919), Plava gospođa (1924), Mutna i krvava (1932); autobiografski zapisi Među zidovima (1932). Milica Janković preminula je na lečenju u Niškoj Banji 27. jula 1939. godine.

Izvori:

http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/autorke/milica-jankovic

https://kakvazenska.com/milica-jankovic-knjizevnica/

https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-2/5051122/milica-jankovic-1881-1939—jedna-moguca-autobiografija.html

https://tosamja.media/novi-sjaj-zaboravljene-knjizevnice-jedna-moguca-autobiografija/

ksenija-aksentijevic

Ksenija Atanasijević – prva žena u nastavnom kadru unverziteta

, , , , , 0

Ksenija Atanasijević rođena je 5. februara 1984. godine u uglednoj beogradskoj porodici kao dete lekara i upravnika Opšte bolnice u Beogradu Svetozara Atanasijevića, koji je studirao u Berlinu zajedno sa svojim najboljim prijateljem, književnikom Lazom K. Lazarevićem. Ksenijina majka, Jelena, potomak ugledne svešteničke porodice, preminula je par sati nakon porođaja. Dvanaest godina kasnije preminuo joj je i otac, a brigu o Kseniji, kao i ostalo petoro dece, preuzela je maćeha Sofija. Ksenija je odrastala u intelektualnom okruženju, koje je joj odredilo izbore i prioritete u životu, jer joj je maćeha Sofija bila nastavnica Više ženske škole.

 

Iako početkom dvadesetog veka nije bilo uobičajeno da se ženska deca školuju, Ksenija je završila državnu žensku gimnaziju 1911/12. godine. Ksenijin najbolji prijatelj iz tog vremena, Rastko Petrović, danas je poznat kao jedan od najistaknutijih pesnika srpskog modernizma, a njegova starija sestra, poznata slikarka Nadežda Petrović, predavala je Kseniji crtanje u ženskoj gimnaziji i naslikala njen portret, kao jednu od svojih poslednjiih slika u dvorištu kuće u Ratarskoj ulici.

Ksenija Atanasijević, naslikala Nadežda Petrović, 1912. godine Slika preuzeta sa linka: https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/zanimljivosti/a26810/prva-zena-doktor-nauka-u-srbiji-ksenija-atanasijevic.html
Ksenija Atanasijević, naslikala Nadežda Petrović, 1912. godine Slika preuzeta sa linka: https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/zanimljivosti/a26810/prva-zena-doktor-nauka-u-srbiji-ksenija-atanasijevic.html

Ksenija Atanasijević bila je vredna i marljiva studentkinja filozofije kod mentora profesora Branislava Petronijevića, koji je važio za izuzetno cenjenog i strogog. Pod njegovim mentrostvom diplomirala je čistu filozofiju sa klasičnim jezima na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa najvišim ocenama. Atanasijević je bila i jedna od osnivačica Udruženja književnika koje je osnovano 1927. godine. Bila je prva žena u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca koja je branila doktorsku tezu „Brunovo učenje o najmanjem”. Tog januara 1922. godine velika unverzitetska sala bila je puna studenata i beogradskog sveta, jer je po prvi put u istoriji kandidat bila žena. Kseniji ispitavači su bili velikani srpske nauke – njen mentor Branislav Petronijević i filozofi Dragiša Đurić, Nikola Popović, Veselin Čajkanović, kao i matematičar Milutin Milanković. Ksenija je izabrana za docenta Filozofskog fakulteta u Beogradu oktobra 1923. godine, za predmet Istorija klasične filozofije. Pored toga, predavala je srednjovekovnu i noviju filozofiju i etiku. Enciklopedija Britanika je uvrstila njen doktorski rad o Đordanu Brunu, kao relevantnu literaturu za shvatanje Brunove misli. Radila je i u Ministarstvu prosvete, potom u Univerzitetskoj, a zatim u Narodnoj bilbioteci. Osim doktorske disertacije, njeni najznačajniji radovi jesu Filozofeme sofista, Sokrat, Heraklitova filozofija, Prve filozofske hipoteze Jonaca, Demokrit kao etičar, Sofisti Prodik i Hipija, Seneka, Imanuel Kant, Epikur, Racionalizam i misticizam, Pitagorejsko učenje o seljenju duša, Stara grčka atomistika i mnogi drugi.

Slika preuzeta sa linka: https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/zanimljivosti/a26810/prva-zena-doktor-nauka-u-srbiji-ksenija-atanasijevic.html
Slika preuzeta sa linka: https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/zanimljivosti/a26810/prva-zena-doktor-nauka-u-srbiji-ksenija-atanasijevic.html

Ksenija Atanasijević je imala 28 godina kada je postala prva žena doktor nauka u Srbiji. Prevodila je klasična filozofska dela, autorka je velikog broja studija, članaka, metafizičkih i etičkih rasprava. Njeni tekstovi su objavljivani na nemačkom, holandskom, francuskom, češkom, bugarskom jeziku. Ksenija je preminula u Beogradu, 28. septembra 1981. godine, međutim, ni danas se ne zna gde se nalaze njeni ostaci pošto je njena grobnica uništena.

 

Izvori:

https://srednjeskole.edukacija.rs/biografije-poznatih-licnosti/ksenija-atanasijevic

https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/zanimljivosti/a26810/prva-zena-doktor-nauka-u-srbiji-ksenija-atanasijevic.html

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-55942890

mara-bogdanovic

Mara Rosandić – prva školovana fotografkinja

, , , , , , 0

Mara Rosandić rođena je 1883. godine u Rumi kao Marija Bogdanović u veoma uglednoj porodici. Njeni roditelji su izuzetno vodili računa da Mara stekne najkvalitetnije obrazovanje, što je bila retkost za devojke tog vremena. Pored osnovnog muzičkog obrazovanja, govorila je i nekoliko jezika, a obrazovanje iz umetničke fotografije je stekla u Minhenu, te se posebno ističe njen doprinos upravo u toj oblasti.

Marija Mara Rosandić Slika preuzeta sa linka: https://www.kcb.org.rs/2019/02/autorski-istrazivacki-porjekat-milene-marjanovic/
Marija Mara Rosandić Slika preuzeta sa linka: https://www.kcb.org.rs/2019/02/autorski-istrazivacki-porjekat-milene-marjanovic/

Devetnaestogodišnja Mara je u Beogradu otvorila svoj prvi fotografski atelje, a kasnije je otvorila i u Zagrebu koji je nasledila od dubrovačkog slikara Vlaha Bukovca. U fotografskim ateljeima okupljali su brojni umetnici tog vremena. Upravo tamo Mara je upoznala Tomu Rosandića, splitskog vajara, koji je bio veliki zaljubljenik u putovanja i promene. Marija se udala za Tomu 1912. godine i par odlazi u Beč, te ona napušta svoj posao i atelje kako bi pratila svog supruga. Nakon godinu dana boravka u Beču, bračni par Rosandić dolazi u Beograd sa namerom da tu ostane duži vremenski period. Nekoliko meseci kasnije je u Drugoj beogradskoj gimnaziji je priređena izložba radova umetnika jugoslovenskog ubeđenja, gde su se našla dela Mare i njenog supruga. Ugledni Beograđani imali su prilike da stanu po prvi put ispred kamere u umetničko-fotografskom ateljeu zahvaljujući Mari. Međutim, izbijanje Prvog svetskog rata prekinuo je izuzetno uspešan rad bračnog para Rosandić u Beogradu. Nakon napuštanja Beograda, odlaze do Niša, Krfa, Ženeve, preko Londona do Pariza. Tokom rata bombardovanjem je porušena kuća u kojoj je uništen atelje, sva Marina oprema, ali i preko 60 Tominih radova. Zahvaljujući Tominim uspešnim predavanjima na umetničkoj akademiji u Zagrebu i Beogradu, dobili su na korišćenje jednu prizemnu kuću u Gospodar Jevremovoj ulici, gde se danas nalazi Muzej pozorišne umetnosti Srbije. U toj kući Mara je dobila izuzetnu privilegiju da fotografiše kraljicu Mariju i tek rođenog prestolonaslednika Petra Karađorđevića. Upravo ta fotografija majke i sina koju je načinila Mara Rosandić postala je jedna od najunikatnijih i najprepoznatljivijih slika onog vremena, ali i zvanični portret kraljevske porodice koji je bio objavljivan u mnogobrojnim novinama i kao razglednice. Ova fotografija kraljevske porodice otvorila je Mari mnoga vrata po Evropi, stoga portreiše i grčku i rumunsku kraljicu. Usledio je prekid veoma efikasnog perioda kada je Mara odlučila da prati svog supruga umetnika koji je dobio poziv da radi na projektu muzoleja Frana Petrinovića na Braču. Tokom nekoliko godina boravka na hrvatskom otoku, Mara je fotografisala uglavnom Tomina dela, te po koji intimni portret beogradskih i jugoslovenskih umetnika tog vremena. Suprug joj je u znak zahvalnosti i ljubavi, poklonio vilu na Senjaku gde se Mara povukla i počela da radi kao stručni saradnik magazina “Fotografski pogled”. Radeći za taj magazin, želela je da ponovo na neki način okupi ljubitelje fotografije, te je osnovala prvi foto-klub u Beogradu.

 

Marija Mara Rosandić preminula u Beogradu 1954. godine, nakon bogatog i uspešnog umetničkog života. Njena poslednja želja bila je da nad nadgrobnim bude postavljena skulptura “Harfista” delo njenog supruga Tome, dok on nakon njene smrti poklanja kuću na Senjaku i odlazi u Split. Nažalost, život između dva svetska rata, kao i stalne selidbe, uticali su na to da njena dela gotovo da nisu sačuvana.

 

Izvori:

http://www.mgb.org.rs/visit/details/11

https://kakvazenska.com/mara-bogdanovic-rosandic/

https://www.011info.com/ko-je-bio/mara-rosandic–prva-skolovana-fotografkinja-u-srbiji

https://gradskeinfo.rs/prva-zena-fotograf-na-balkanu-je-bila-sremica-21-08-2023/

https://korzoportal.com/izlozba-marija-mara-rosandic-prva-skolovana-za-umetnost-fotografije/

 

 

milena

Milena Pavlović Barili – jedina Srpkinja koja je uradila naslovnu stranu magazina Vog

, , , , , , , , 0

Milena Pavlović Barili , talentovana slikarka i pesnikinja, rođena je 5. novembra 1909. godine u Požarevcu. Još u ranom detinjstvu je pokazivala koliko je vešta sa olovkom, ali i sa slovima, dok je još kao petogodišnjakinja čitala novine, učila francuski i italijanski jezik. Milena je u sedmoj godini života pisala stihove o smrti, a tri godine kasnije je savladala u Gracu i nemački jezik. Bila je jedino dete Danice Pavlović, potomkinje najstarije Karađorđeve ćerke Save, i Bruna Barilija, italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara i pesnika.

Milena Pavlović Barili Slika preuzeta sa linka: https://nmkv.rs/milena-pavlovic-barilli-umetnost-otmenog-duha/
Milena Pavlović Barili Slika preuzeta sa linka: https://nmkv.rs/milena-pavlovic-barilli-umetnost-otmenog-duha/

Milena Pavlović Barili je veoma rano počela da izražava svoj talenat za umetnost, bila je izuzetno obrazovana, svestrana i talentovana. Roditelji su je još kao malu devojčicu uputili u razne evropske gradove: Pezaro, Rim, Parmu, Nicu i Bergam. Milena je oduvek pokazivala interesovanje prema slikarstvu i već sa dvanaest godina odlazi u Majerovu školu na časove slikanja. Nakon uspešnog završetka škole slikanja u Lincu, Milena upisuje Umetničku školu u Beogradu 1922. godine. Imala je želju da se i dalje usavršava u nekom od značajnih evropskih centara umetnosti, pa tako u periodu 1926/27. godine pohađala je pripremnu nastavu za Umetničku akademiju u slikarskim školama Blocherer Bosshardt i u Knirir Schule u Minhenu. Tada nastaje Milenino umetničko delo “Autoportret sa majkom”. Milena Pavlović Barili bila je jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke evrope između Prvog i Drugog svetskog rata. Živela je dugo godina u Parizu, a tokom 1932. godine učestvovala na XV izložbi Lade u Beogradu. Iste godine, 29. aprila, samostalno izlaže u Parizu u Galerie Jeune Europe. Takođe, 15. novembra izlaže svoja dela u Galleria d’Arte di Roma u Rimskoj umetničkoj galeriji. Milena se nakon brojnih uspešnih izložba po celoj Evropi, oprostila od iste tokom 1939. godine i otišla za Ameriku. Za vreme Drugog svetskog rata Milena se nalazila u Njujorku, gde je ostala sve do svoje smrti. Jedina je Srpkinja koja je ilustrovala neke od modni časopis Vouge, ali i neke od najpoznatijih časopisa mode kao što su Town and Country, Charm, Glamour i Harper’s Bazar. Pored ilustracija koje su svetski priznate i popularne, Milena je sarađivala i sa italijanskim kompozitorom Gian Carlo Menoti, te je 1944. godine dizajnirala kostime za njegov Balet “Sebastian”.

 

Milena Pavlović Barili je bila poznata i kao pesnikinja, te je u periodu od decembra 1934. do februara 1936. godine objavila 17 pesama i dva crteža u italijanskom časopisu Kvadrivio. Ova umetnica je napisala ukupno 60 pesama na četiri jezika, odnosno pored srpskog, napisala je 17 na italijanskom, 14 na španskom i 7 na francuskom jeziku. Milena je sve svoje pesme pisala iz unutrašnje potrebe, prenoseći svoja osećanja i misli na papir. Kada je reč o njenom slikarskom umeću, predmeti i simboli se međusobno povezuju na načine koji bude određene situacije ili sećanja, ali ti elementi nisu vezani za stvarni svet, već za umetnikovu maštu, gde se ostvaruje osnovna ideja nadrealizma. Njena umetnost zrači melanholijom, meditacijom i izražajem zabrinutosti na licima likova. Oseća se duboka drama umetnice, kao da svedočimo postepenom umiranju jednog sveta. Uprkos tome što se predmeti često odvajaju od stvarnosti, oni postaju snažni nosioci osećanja i misli koje umetnica želi da prenese, čime njen rad postaje izraz dubokih unutrašnjih doživljaja i vizija. Milena Pavlović Barili je tako ostvarila svoje mesto među svetskim umetnicima, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji umetnosti i ponosno zastupajući srpsku umetnost na međunarodnoj sceni.

 

Izvori:

https://galerijampb.rs/o-mileni/

https://www.poezijasustine.rs/2017/08/milena-pavlovic-barili.html

http://nadrealizam.rs/rs/umetnici/milena-pavlovi%C4%87-barili-biografija

https://naled.rs/umetnost-srbije-milena-pavlovic-barili-pozarevacka-slikarka-nemirnog-duha-2480

 

 

 

soja-jovanovic

Soja Jovanović – žena koja je obeležila jugoslovensku kinematografiju XX veka

, , , , , , , 0

Sofija Soja Jovanović rođena je u Beogradu 1. februara 1922. godine i mnogi je smatraju zaslužnom za izuzetan razvoj pozorišta, filma i televizije u Srbiji. Njen deda bio je Paja Jovanović, jedan od najvećih srpskih slikara i tipičan predstavnik akademskog realizma. U svom rodnom gradu završila je osnovnu i srednju školu koju je pohađala na francuskom jeziku. Iako je kao mala bila zainteresovana za muziku i prirodne nauke, Sofija se ipak odlučuje za glumu i pozorište. Upisala je 1941. godine studije glume na dramskom odseku Muzičke akademije koje je uspešno završila 1944. godine, a nakon toga je počela da radi u KUD “Ivo Lola Ribar” gde se prvi put susrela sa rediteljskim poslom. Uspela je da sa još nekoliko kolega i nastavnika osnuje prvi studentski teatar u zemlji – Akademsko pozorište.

Sofija Soja Jovanović Slika preuzeta sa linka: https://www.rts.rs/lat/tv/rts2/4779007/tv-prozor.html
Sofija Soja Jovanović Slika preuzeta sa linka: https://www.rts.rs/lat/tv/rts2/4779007/tv-prozor.html

Sofija je na Festivalu akademskih pozorišta Jugoslavije 1948. godine dobila prvu nagradu za režiju “Sumnjivog lica” Branislava Nušića. Upravo se njegovim delima često bavila tokom svog života, a upoznala ga je kao vrlo mlada u domu svog dede Paje Jovanovića. Sa grupom glumaca iz Akademskog pozorišta prešla je 1950. godine u Beogradsko dramsko pozorište gde je vrlo marljivo radila narednih 14 godina i upravo tu režirala veliki broj dramskih i scensko-operskih predstava. Na taj način ostavila je neizbrisiv trag u Beogradskom dramskom pozorištu, gde je postala sinonim za živopisan humor kroz savremeno tumačenje domaćih komediografa. Sofija Soja Jovanović je prva žena reditelj igranih filmova na ovim prostorima. Pored toga, u periodu od 1949. do 1952. godine radila je kao asistent na odseku glume Pozorišne akademije. Upravo njen prvi film “Pop Ćira i pop Spira”, koji je ujedno i prvi jugoslovenski film u boji, proglašen je za najbolji fim godine, dok je Soja Jovanović nagrađena Zlatnom arenom na festivalu u Puli. Nakon toga usledili su filmovi: “Diližansa snova”, “Dr”, “Put oko sveta”, “Orlovi rano lete”, “Pusti snovi”, “Silom otac”… Osim filmova, njen rediteljski talenat i umetnost se mogao pratiti i preko televizijskih ekrana. Soja je smatrala da je televizija izuzetno specifičan medij koji je razvojem tehnologija postajao sve fleksibilniji i zanimljiviji, stoga joj se i posvetila sa posebnom pažnjom. Upravo iz tih razloga su mnoge njene drame sam vrh televizijske produkcije svih vremena. Među mnogobrojnim televizijskim delima posebno se izdvaja TV film “Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo” iz 1976. godine. Na proslavi 35 godine TV drame upravo ova drama Soje Jovanović je doživela jedan od najvećih uspeha za koju je dobila čak dva priznanja – priznanje za najbolju režiju u tom periodu i prvu nagradu publike. Rediteljka Soja je adaptaciju i režiju serije “Osma ofanziva” smatrala svojim najvećim i najznačajnijim radom na televiziji.

 

Sofija Jovanović se tokom 50 godina duge i uspešne rediteljske karijere ostvarila u 58 predstava, od toga sedam muzičkih i devet dečijih. Takođe, odličnu rediteljsku formulu uspostavila je i za mjuzikle. Soja je jedan od osnivača festivala komedije “Nušićijada” koji se realizuje svake godine počev od 1967. godine u Ivanjici. Za svoja brilijantna rediteljska ostvarenja dobila je još mnogobrojna priznanja – Specijalnu diplomu Kinoteke za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti, nagradu za režiju na Fesitvalu akademskih pozorišta Jugloslavije, nagradu “Bojan Stupica” i druge. Soja Jovanović je preminula u Beogradu 22. aprila 2002. godine, iza sebe je ostavila neizbrisiv trag u našoj kinematografiji, kao i celokupnoj srpskoj istoriji. 

 

Izvori:

https://arsfid.edu.rs/baza-arsfid/jovanovic-sofija-soja/

https://www.iserbia.rs/ifermin/soja-jovanovic-velikan-srpske-rezije-3587

https://www.politika.rs/sr/clanak/533824/Pozorisno-delo-Soje-Jovanovic

https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=5291

vilemina-mina

Vilhelmina Mina Karadžić – slikarka, književnica i naslednica reformatora srpskog jezika

, , , , , 0

Sedmo dete Vuka Stefanovića Karadžića i Ane Marije Kraus bila je Vilhelmina Mina Karadžić rođena na Petrovdan, 12. jula 1828. godine u Beču. Iako su imali trinaestoro dece, detinjstvo i ranu mladost preživali samo samo Vilhelmina i osam godina mlađi brat Dimitrije. Mina je bila veoma lepa, talentovana i pametna, te nije bila samo očeva ljubimica, nego i ljubimica očevih prijatelja i saradnika iz književnog sveta.

Vilhelmina Mina Karadžić Slika preuzeta sa linka: https://wannabemagazine.com/muze-na-zemlji-vilhelmina-mina-karadzic/
Vilhelmina Mina Karadžić Slika preuzeta sa linka: https://wannabemagazine.com/muze-na-zemlji-vilhelmina-mina-karadzic/

Vilhelminin otac, Vuk Stefanović Karadžić, ceo svoj život se trudio da joj pomogne u razvijanju svojih talenata. Još sa šest godina počinje sa školovanjem kod kuće, učeći da čita i piše prevashodno na nemačkom jeziku, dok je srpski jezik naučila tek sa petnaest godina. Mina je, iako bez redovnog obrazovanja, pohađala časove klavira i slikanja. Istinski je želela da postane slikarka u čemu je otac podržavao, te joj je pomogao da uči od poznatih umetnika i tako napreduje u slikarstvu. Međutim, kada je odbijena za rusku stipendiju koja bi joj omogućila slikarsko napredovanje u Francuskoj i Italiji, Vilhelmina se sve više okreće ka književnosti. Iako je ceo svoj život sebe nazivala slikarkom, ostao je njen neizbrisiv trag i u književnosti. Zahvaljujući njenom besprekornom je poznavanju nemačkog, a kasnije i srpskog jezika, uspešno je prevodila sav očev rad i na taj način mu dosta pomagala. Pored toga, Vilhelmina je odlično znala i francuski, italijanski i ruski jezik, što je bilo od velike pomoći Vuku, stoga je uspešno vodila prepiske sa najuticajnijim ličnostima Evrope tog perioda. Pratila je oca na mnogobrojna putovanja, gde je uređivala rukopise, prepisivala tekstove i vodila njegove administativne poslove. Godine 1854. Vilhelmina prevodi sa srpskog jezika na nemački Vukovu zbirku narodnih pesama “Srpske narodne pripovjetke”, odnosno “Volksmärchen der Serben” koja je objavljena u Berlinu. Pored narodnih priča, u zbirci se našlo i preko 1200 srpskih poslovica koje je takođe veoma uspešno prevela upravo Vilhelmina Karadžić. Iza nje su ostali i stihovi sa autentičnim potpisom, među kojima je i pesma Das Herz (Srce), odnosno pesma od 39 stihova u pet strofa koju je 1856. godine poklonila svom vereniku Aleksi Vukomanoviću.

 

Kada je u pitanju slikarstvo, ostavila je preko pedeset radova, među kojima su ulja na platnu i crteži, a veliku inspiraciju pronalazila u značajnim istorijskim ličnostima srpske istorije, ali i među očevim bliskim saradnicima i poznanicima.  U njenim slikarskim delima nalaze se likovi Marka Kraljevića, njenog oca Vuka Karadžića, Milice Stojadinović Srpkinje, Sime Milutinovića, ali i portret austrijskog pesnika Ludviga Augusta Frankla. Takođe, sačuvan je i njen autoportret i portret brata Dimitrija. Nakon očeve smrti 1864. godine, Mina se posvetila sređjivanju Vukovih spisa i zaostavština, te njihovom objavljivanju u Beogradu, Beču i Petrogradu. Dvadesetak godina kasnije, nakon dugih pregovora, Mina je ustupila pravo na izdavanje dela Vuka Karadžića Ministarstvu prosvete Srbije u zamenu za doživotnu rentu. Do kraja svog života nastavila je sa radom na širenju očeve zaostavštine, uspostavljajući široku mrežu saradnika i gradova u kojima se koristio upravo rad Vuka Karadžića.

 

Izvori:

https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/umetnost/a24248/muzej-vuka-i-dositeja.html

http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/autorke/vilhelmina-mina-karadzic-vukomanovic

https://www.casopiskus.rs/vilhelmina-mina-karadzic/

potpisivanje-ugovora

POTPISIVANJE UGOVORA ZA RELOAD 2

, , , , 0

Evropski omladinski centar Vojvodine potpisao ugovor u okviru RELOAD programa

Zapadni Balkan se suočava se mnogobrojnim izazovima zbog nedovoljno razvijene saradnje između jedinica lokalne samouprave kao i organizacija civilnog društva (OCD). Ono što se posebno izdvaja kao prepreka u razvoju i funkcionisanju civilnog društva jeste manjak transparentnosti u finansiranju OCD. Organizacije civilnog društva (OCD) imaju ključnu ulogu u razvoju lokalnih zajednica, ali se suočavaju sa nizom izazova koji ometaju njihovu sposobnost da pozitivno utiču na kvalitet života građana. Lokalne samouprave (LS) pružaju značajna finansijska sredstva OCD putem budžeta, no međutim, u praksi se vrlo često dešava da raspodela ovih sredstava nije transparentna i samim tim se ne zasniva na jasnim kriterijumima. Dodatno, nedostatak praćenja sredstava i evaluacije rezultata projekata čini da ova podrška ne bude optimalno iskorišćenja, a javnosti nedostaje adekvatna informacija o postignućima.

Uz sve to, sistem obrazovanja neadekvatno odgovara potrebama tržišta rada, što rezultira nedostatkom prilika za zapošljavanje mladih. Ova situacija dovodi do visoke stope emigracije, gde mladi ljudi traže bolje šanse za profesionalni i lični razvoj izvan matičnih lokalnih zajednica. Stoga, Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu ima za cilj poboljšanje efikasnosti lokalnih samouprava, podršku razvoju civilnog društva i rešavanje problema mladih, kako bi se stvorili održivi temelji za lokalni razvoj i unapređenje kvaliteta života građana na Zapadnom Balkanu.

Shodno tome, angažovanje mladih se smatra ključnim za osnaživanje nestabilnih i krkih demokratija, te promovisanje široke društvene transformacije na Zapadnom Balkanu. Povrh toga, postoji i dalje još mnogo prostora za unapređenje i poboljšanje. Prema Anketi o radnoj snazi koja se odnosi na teritoriju čitave Srbije, u 2020. godini je stopa neaktivnosti za mlade je iznosila 71,7%. Međutim, udeo mladih između 15 i 29 godina koji nisu obuhvaćeni obrazovanjem, zaposlenošću ili obuke (osobe u NEET statusu), stopa NEET u 2014. godini je bio 25,3%, dok je u 2020. godini opao i iznosio je 20%. Projekat je od izuzetne važnosti jer će se u samoj lokalnoj zajednici osnažiti Kancelarija za mlade, kao i tri relevatne omladinske organizacije u ovoj oblasti koje će značajno doprineti aktivizmu i zapošljivosti mladih, a sam projekat će trajati devet meseci.

ReLOaD2

Gradovi Novi Sad, Babušnica, Kruševac, Subotica, Topola, Vladičin Han i Vrnjačka Banja su odabrani putem javnog poziva kao jedinice lokalne samouprave koje će učestvovati u drugoj fazi Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD2). Ovaj program je podržan finansijski od strane Evropske unije, a sprovodi ga Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Ovi obadbrani gradovi će finasijsku i stručno-savetodavnu pomoć projektnog tima, raditi na jačanju partnerstva između lokalnih vlasti i civilnog društva radi opšte dobrobiti građana i lokalnih zajednica. Projekat podržava uvođenje, kao i širenje transparentnog finasiranja projekata organizacija civilnog društva (OCD) iz budžeta jedinica lokalne samouprave. Na osnovu toga se osigurava veće učešće građana i građanki u procesima donošenja odluka, te se na taj način unapređuje pružanje javnih usluga.

O našem projektu

Evropski omladinski centar Vojvodine, kao i partnerske organizacije Novosadska ženska inicijativa i Poslovi za mlade, imaju višegodišnje iskustvo u realizaciji programa i projekata podrške zapošljavanju i zapošljivosti i stručnog usavršavanja mladih koji su finansirali lokalni, pokrajinski, nacionalni i međunarodni donatori, kao i privredni subjekti. Sveukupni cilj projekta “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” je da doprinese boljoj

ekonomskoj perspektivi NEET mladih u Gradu Novom Sadu u skladu sa tri cilja održivog razvoja Ujedinjenih nacija – kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost i dostojastven rad i ekonomski rast. Projekat će sadržati dve grupe aktivnosti:

Prva grupa aktivnosti: IT obuke čiji je cilj unapređenje digitalnih veština mladih.

Druga grupa aktivnosti: unapređenje “mekih veština” kako bi NEET mlade osobe poboljšale svoje izglede za dobijanje budućeg posla.

Treća grupa aktivnosti: obuhvatiće aktivnosti usmerene na povećanje vidljivosti projekta, donatora, ali i mladih koji će biti informisani i motivisani za zapošljvanje i sticanje funkcionalnih znanja i veština, a koja će moći da iskoriste na tržištu rada u lokalnim zajednicama u kojima i žive.

prvi-sastanak

ODRŽAN PRVI SASTANAK U VEZI RELOAD2 PROGRAMA 

, , , 0

U ponedeljak 4. decembra 2023. godine organizovana je mentorska podrška u vidu sastanka gde su pristvovali predstavnici Evropskog omladinskog centra Vojvodine, partnerske organizacije Poslovi za mlade i Novosadska ženska inicijativa.

Konkretne teme su bile aktivnosti koje nas čekaju u narednom periodu, a tiču se dobre pripreme i sprovođenja planiranih obuka mekih veština i IT obuka, ali i tehničkih pitanja u vezi sa administracijom i finansijama. Mentorska podrška se nastavlja uz svesrdnu pomoć u svakom trenutku ekspertskog tima UNDP Serbia.

Očekujemo i nadalje uspešnu saradnju sve do samog kraja sprovođenja našeg projekta “Znanje i veštine za bolju ekonomsku perspektivu NEET mladih” sledeće godine u julu mesecu. 

 
DaniB

Dani BESTa 2023

, , , 0

Udruženje studenata tehnike Evrope BEST – BEST Novi Sad (Board of European Students of Technology) iz Novog Sada, organizuje projekat „Dani BESTa” koji je od izuzetnog značaja za Univerzitet u Novom Sadu i koji je podržan od strane naših partnera: Kampster, Knjaz Miloš i grad Novi Sad.

Događaj će se održati u periodu od 8. do 10. decembra 2023. godine.

 

Nešto o nama…

BEST (Board of European Students of Technology) je Udruženje studenata tehnike Evrope i predstavlja neprekidno rastuću, neprofitnu, apolitičnu i nevladinu studentsku organizaciju. Osnovano je 1989. godine i od tada obezbeđuje komunikaciju, saradnju i razmenu studenata širom Evrope. Danas postoje 85 lokalne BEST grupe raspostranjene u 30 zemlji Evrope. Naš cilj je da pomognemo studentima da postanu međunarodno orijentisani, omogućavajući im bolje razumevanje evropske kulture i razvijanje kapaciteta rada na međunarodnom nivou.

 

Nešto više o projektu…

Na trodnevnom događaju „Dani BESTa” studenti će imati priliku da slušaju radionice raznih karaktera (“Design thinking: Metoda za kreativno rešavanje problema”, “Veštine javnog prezentovanja: Kako da ti & prezentacija budete kul?”, “CV 101: Korak ka poslu iz snova” su neki od naziva radionica).

 

Cilj projekta je da se mladima ukaže važnost neformalnog obrazovanja, šta je to što jedan student pored fakulteta može da radi i kako dodatno da se unapređuje. Očekujemo veliki broj studenata koji će steći svest o važnosti neformalnog obrazovanja.

Sve radionice i treninzi su besplatni.

 

Nešto više o projektu, kao i formu za prijavu možete pronaći na sajtu:

https://dani-besta.bestns.org.rs/   

 

VIše informacija možete naći na društvenim mrežama:  

http://www.bestns.org.rs/

https://www.instagram.com/best_novi_sad/

https://www.facebook.com/BEST.Novi.Sad

Load More