Draga Dejanović – jedna od prvih Srpkinja koja je objavila svoj pesnički rukopis
Draga Dimitrijević rođena je u Staroj Kanjiži 30. avgusta 1840. godine. Njen otac, Živojin Dimitrijević, bio je advokat, stoga je Draga imala povoljne mogućnosti za kvalitetno školovanje. Bila je prva srpska društveno-kulturna aktivistkinja, učiteljica, književnica, glumica i publicistkinja. U književnim krugovima tokom svog života bila je poznata i pod pseudonimom Draga D-ća, koji je sama izabrala. Draga zauzima posebno mesto uz Milicu Stojadinović Srpkinju u srpskoj poeziji pretprošlog veka. Rodoljublje, ljubav, svetlost, usamljenost i zajednica povezuju ove dve umetničke duše.
Nakon završene osnovne škole, Draga je pohađala institut Vižikov u Temišvaru, međutim, zbog očne bolesti koja ju je zadesila u trineaestoj godinini, prekinula je školovanje. Nakon toga se preselila sa porodicom u Bečej, gde se tokom 1861. godine udala za učitelja Mihaila Dejanovića. Zbog velike želje za napretkom i usavršavanjem, Draga je iste godine otišla u Peštu gde se o njoj starao rođak Steva B. Popović, veliki kulturni pregalnik u Austrougarskoj i dugogodišnji direktor “Tekelijanuma”. Upravo će taj boravak tamo biti od presudnog značaja za njen dalji kulturni rad, jer će je njen ujak upoznati i povezati sa nekim od najznačajnijih ličnosti iz pokreta Ujedinjena omladina srpska. Zahvaljujući boravku u Pešti, otpočela je saradnju sa Lazom Kostićem, Gigom Geršićem, Vladimirom Jovanovićem, Alimpijem Vasiljevićem, Antonijem Hadžićem, Ilijom Vučetićem i Svetozarom Markovićem. Vremenom postaje strastvena zagovornica ženske ravnopravnosti. Ova žena, nazvana „ženom sa dubokim osećanjem“ od strane Svetozara Markovića, posvećivala se godinama svojim idejama i radu u okviru Ujedinjene omladine srpske. Njihov cilj bio je prosvetljivanje Srba kroz kulturu i obrazovanje. Pokrenuli su list „Mlada Srbadija“, te su na taj način bili prvi koji su istakli pitanje emancipacije žena, zahtevajući da se srpske devojčice obrazuju pod istim uslovima kao i dečaci. Draga je objavljivala svoje stihove u časopisu “Danica”, čime je jasno istakla svoj pesnički talenat. Njena poezija je prepoznatljiva po iskrenom izražavanju o rodoljublju, ljubavi, ljubavnoj strasti, i senzualnim opisima muškog tela. Na taj način, demonstrirala je svoju samosvesnost i slobodu u izražavanju.
Započela je svoju glumačku karijeru u putujućoj družini Jovana Kneževića 1860. godine. Prvi put je stupila na scenu Srpskog narodnog pozorišta 15. avgusta 1862. godine, igrajući u komediji „Doktor Zoljić“ autora R. Benediksa. Početkom 1863. godine, kratko vreme je bila član Diletantskog društva Ujedinjene omladine srpske u Beogradu, gde je bila jedan od najaktivnijih članova. Njena adaptacija šaljive igre „Đavolasti pevač“ iz nemačkog jezika izvedena je 4. septembra 1863. kao posebna predstava u čast rođendana kneza Mihaila. Takođe, Draga je pisala novinske članke povodom nekih političkih događaja, držala predavanja, slala polemičke dopise, ali i raspravljala o uređenju srpskih škola. Jedina objavljena zbirka pesama „Spisi Drage Dejanović“ (Novi Sad, 1869) sadrži 45 ljubavnih i rodoljubivih pesama. U ovim pesmama se prepoznaje blag uticaj narodne poezije, Branka Radičevića, Zmaja, Jove Ilića. Nažalost, drugu knjigu „Uskok Kariman“ nije stigla da objavi, a rukopis je izgubljen. Više njenih dela ostalo je neobjavljeno, uključujući dramu „Deoba Jakšića“, pripovetku „Svećenik u Morlaku“ i raspravu „Mati“. Nakon što joj je prvi sin preminuo 1867. godine, Draga je preminula na porođaju 26. juna 1871. godine.
Izvori:
https://zenskimuzejns.org.rs/draga-dejanovic-3/
https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=2257
https://arhiva.knjizevnicasopis.com/broj-48-49/zaboravleni-pesnici-draga-dimitrijevic-dejanovic.html
