Menu

Umetnost

20

Interkulturalna solidarnost: Kako žene menjaju svet zajedničkim snagama – Primeri ženske solidarnosti kroz istoriju koja prelazi kulturne i geografske granice.

, , , , , 0

U svetu koji je često podeljen kulturnim, geografskim i političkim granicama, interkulturalna solidarnost predstavlja ključnu snagu u borbi za pravdu i ravnotežu. Žene širom sveta su se kroz istoriju udruživale, prelazeći granice kako bi se borile za zajedničke ciljeve i promovisale pozitivne promene. Ovaj blog post istražuje primere ženske solidarnosti koja prevazilazi kulturne i geografske granice, pokazujući kako zajedničke snage žena mogu menjati svet.

Početci interkulturalne solidarnosti: Istorijski primeri

Kroz istoriju, žene su se povezivale kako bi se borile za zajedničke ciljeve, često u teškim i nepravdnim okolnostima. Ovi rani primeri solidarnosti postavili su temelje za dalje napore u borbi za ravnotežu i pravdu.

  • Uloga žena u pokretu za prava žena u 19. i 20. veku: Na prelazu iz 19. u 20. vek, žene su se organizovale na međunarodnom nivou kako bi se zalagale za prava glasa i ravnotežu. Jedan od značajnih trenutaka bio je Prvi međunarodni ženski kongres u Parizu 1900. godine, gde su se žene iz različitih zemalja sastale kako bi diskutovale o pitanjima prava žena i socijalne pravde. Ovi rani kongresi postavili su osnovu za međunarodnu saradnju i solidarnost među ženama.
  • Pokret za borbu protiv ropstva: U 19. veku, žene su igrale ključnu ulogu u borbi protiv ropstva, organizujući se na međunarodnom nivou kako bi se zalagale za ukidanje ropstva. U Britaniji, Harriet Beecher Stowe i Elizabeth Cady Stanton su koristile svoje platforme kako bi podigle svest o nepravdama ropstva, dok su u Americi žene kao što su Sojourner Truth i Harriet Tubman aktivno radile na oslobađanju robova i promovisale ljudska prava.

Savremeni primeri interkulturalne solidarnosti

Savremeni pokreti i inicijative pokazuju kako žene i dalje koriste svoju solidarnost kako bi se borile za pravdu i promovisale globalne promene. Ovi primeri osvetljavaju različite načine na koje žene iz različitih kultura mogu raditi zajedno kako bi ostvarile zajedničke ciljeve.

  • Pokret #MeToo: Pokret #MeToo, koji je započeo kao lokalna inicijativa, brzo je prerastao u globalni fenomen, povezujući žene širom sveta u borbi protiv seksualnog uznemiravanja i nasilja. Osnivačica Tarana Burke započela je ovaj pokret kako bi podržala preživjele seksualnog nasilja u afroameričkoj zajednici, dok je globalni odziv uključivao žene iz različitih kulturnih i geografski različitih sredina, od Holivuda do Indije i Švedske. Ovaj pokret pokazuje kako zajednička borba za pravdu može prevazići granice i stvoriti globalnu mrežu podrške.
  • Pokret za obrazovanje devojčica: Aktivistkinje poput Malale Yousafzai iz Pakistana i globalne organizacije kao što su „Malala Fund“ rade na unapređenju obrazovanja za devojčice u kriznim i marginalizovanim područjima. Malala je postala simbol globalne borbe za obrazovanje, i njen rad je inspirisao žene širom sveta da se uključe u ovu borbu. Inicijative kao što su „Girls’ Education Challenge“ povezuju žene i organizacije globalno, radeći na obezbeđivanju obrazovanja i pravde za devojčice.

Interkulturalna solidarnost u aktivizmu i društvenim promenama

Žene širom sveta udružuju svoje snage u borbi protiv različitih oblika nepravde i društvenih problema, od ekoloških kriza do socijalne nepravde.

  • Ekološki aktivizam: Žene iz različitih delova sveta udružuju svoje napore kako bi se borile za očuvanje životne sredine. Pokreti kao što su „Women’s Earth Alliance“ okupljaju žene koje rade na zaštiti prirodnih resursa i borbi protiv klimatskih promena. Organizacije kao što su „Green Belt Movement“ u Keniji, koju je osnovala Wangari Maathai, pružaju inspiraciju za žene širom sveta da se uključe u ekološki aktivizam i rad na očuvanju planeta.
  • Zdravstveni aktivizam: Žene su takođe predvodnice u borbi za globalno zdravlje, posebno u kontekstu pandemija i zdravstvenih kriza. Organizacije kao što su „Women Deliver“ rade na unapređenju zdravlja žena i devojčica širom sveta, pružajući vitalne resurse i podršku za prevenciju i lečenje bolesti, i borbu za pravedan pristup zdravstvenoj zaštiti.

Izazovi i prilike za budućnost

Iako su postignuti značajni napreci u interkulturalnoj solidarnosti žena, još uvek postoje izazovi u prevazilaženju kulturnih i geografski specifičnih prepreka.

  • Kultura i lokalni izazovi: Različite kulturne norme i lokalni izazovi mogu otežati saradnju između žena iz različitih delova sveta. Razumevanje i poštovanje kulturnih razlika, kao i zajednički rad na prevazilaženju lokalnih barijera, ključni su za uspešno ostvarivanje interkulturalne solidarnosti.
  • Resursi i pristup: Pristup resursima, uključujući finansijske i organizacione kapacitete, može biti ograničen u nekim regionima. Globalna saradnja i podrška su potrebni kako bi se obezbedili resursi i infrastruktura za žene koje se bore za promene u svojim zajednicama.

Interkulturalna solidarnost među ženama predstavlja moćan instrument za promenu sveta. Kroz istoriju i u savremenom dobu, žene su pokazale da zajedničke snage mogu prevazići kulturne i geografske granice, donoseći pozitivne promene u različitim aspektima društva. Razumevanje i unapređenje ovih globalnih veza omogućava ženama da se povežu u borbi za pravdu, ravnotežu i društvenu pravdu, pružajući inspiraciju za buduće generacije. Kako nastavljamo da radimo zajedno na globalnom nivou, važno je prepoznati snagu i potencijal interkulturalne solidarnosti u oblikovanju pravednijeg i ravnotežnijeg sveta za sve.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

19

Rod i ekonomska nejednakost: Položaj žena u globalnom kapitalizmu – Istraživanje ekonomske uloge žena i njihove borbe u različitim društvenim sistemima.

, , , , , 0

Ekonomska nejednakost među polovima predstavlja ozbiljan izazov u globalnom kapitalizmu, gde žene širom sveta i dalje suočavaju sa brojnim preprekama u ostvarivanju ekonomske jednakosti i sigurnosti. Dok globalni kapitalizam često promoviše ideje slobodnog tržišta i jednakih mogućnosti, u praksi se često pokazuje da su žene nerazmjerno pogođene ekonomskim nepravdama koje proizlaze iz rodnih stereotipa, diskriminacije i institucionalnih barijera. Ovaj blog post istražuje ekonomski položaj žena u globalnom kapitalizmu, analizirajući njihove ekonomske uloge i borbu u različitim društvenim sistemima.

Ekonomska uloga žena u globalnom kapitalizmu

Žene igraju ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji, obavljajući različite ekonomske aktivnosti koje su često nedovoljno plaćene ili potpuno neprepoznate. U mnogim zemljama, žene čine značajan deo radne snage u sektorima kao što su obrazovanje, zdravstvo, i sektor usluga. Ipak, njihova uloga u ekonomiji često je ograničena zbog diskriminacije na radnom mestu, rodnih razlika u plaćama, i nedostatka pristupa resursima i mogućnostima za profesionalni razvoj.

  • Neplaćeni rad: Žene su značajno angažovane u neplaćenom radu, uključujući kućne poslove i brigu o deci. Ovaj rad, iako ključan za funkcionisanje ekonomije, često se ne priznaje u službenim ekonomskim statistikama i procenama. Prema nekim procenama, neplaćeni rad žena doprinosi ekonomiji u vrednosti od triliona dolara godišnje, ali se ne odražava u njihovim platama ili ekonomskom statusu.
  • Zaposlenost i plaće: Žene se suočavaju s izazovima poput rodne diskriminacije, manjih plata za isti rad, i ograničenog pristupa menadžerskim i izvršnim pozicijama. Istraživanja pokazuju da žene zarađuju u proseku manje od muškaraca za istu vrstu posla. Rodni razlike u plaćama i promocijama doprinose opštoj ekonomskoj nejednakosti i otežavaju ženama da postignu finansijsku stabilnost i nezavisnost.

Rodna diskriminacija i prepreke u raznim društvenim sistemima

Rodna diskriminacija i prepreke za žene razlikuju se u zavisnosti od kulturnih, političkih i ekonomskih konteksta, ali su prisutne širom sveta. Ove prepreke utiču na sposobnost žena da učestvuju u ekonomiji na ravnotežan način.

  • Razvijene zemlje: U razvijenim zemljama, iako su žene u velikoj meri integrisane u radnu snagu, i dalje se suočavaju s rodnom diskriminacijom. Pristup vrhunskim pozicijama i podršci za balans između posla i privatnog života često je ograničen. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, žene su često suočene s „staklenim stropom“ koji sprečava njihov napredak na najvišim nivoima menadžmenta i upravljanja.
  • Razvijajući svet: U mnogim razvijajućim zemljama, žene se suočavaju s ozbiljnijim preprekama uključujući nedostatak pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i ekonomskoj infrastrukturi. U zemljama poput Indije i Nigerije, žene često rade u neformalnom sektoru sa minimalnim pravima i zaštitom, što ih čini posebno ranjivim na ekonomske krize i nesigurnost.

Ekonomska borba žena kroz aktivizam i reforme

Žene širom sveta koriste različite oblike aktivizma kako bi se borile za ekonomska prava i ravnotežu. Njihova borba uključuje kampanje za pravednije plate, bolje radne uslove i bolju podršku za balansiranje profesionalnog i privatnog života.

  • Pokreti i organizacije: Organizacije kao što su „UN Women“ i „Global Fund for Women“ rade na promicanju rodne ravnoteže i ekonomskih prava žena kroz različite inicijative, uključujući obrazovanje, podršku preduzetništvu žena i borbu protiv diskriminacije na radnom mestu. Ove organizacije pružaju ključne resurse i podršku u ostvarivanju ekonomskih prava i ravnoteže.
  • Zakonske reforme: Mnoge zemlje su uvele zakone i politike kako bi unapredile ekonomski položaj žena. Na primer, u Švedskoj, zakoni o roditeljskom odsustvu i podršci za ravnotežu između posla i privatnog života pomogli su ženama da se lakše uključe u radnu snagu i napreduju u svojim karijerama.

Globalni kapitalizam i nejednakost

Globalni kapitalizam često doprinosi ekonomskoj nejednakosti između polova kroz različite mehanizme. Dok globalizacija može otvoriti nove ekonomske prilike, često dovodi do povećane konkurencije i pritisaka koji mogu dodatno marginalizovati žene, posebno u zemljama sa slabim zakonima o radu i zaštiti prava.

  • Globalna tržišta i radne prakse: U globalnim lancima snabdevanja, žene često rade u uslovima niske plate i nesigurnosti. Na primer, u industrijama poput tekstila i elektronike, žene su često zaposlene u fabrikama sa lošim radnim uslovima i niskim platama, što doprinosi njihovoj ekonomskoj nejednakosti.
  • Neformalni sektor: U mnogim razvijajućim zemljama, žene su značajno prisutne u neformalnom sektoru gde su njihova prava i zaštita minimalni. Rad u neformalnom sektoru često znači nedostatak stabilnosti i beneficija, što dodatno pogoršava ekonomsku situaciju žena.

Inicijative i budući pravci

Za budućnost, važno je raditi na smanjenju ekonomske nejednakosti kroz ciljanje korena problema i implementaciju sveobuhvatnih politika i inicijativa.

  • Obrazovanje i obuka: Poboljšanje pristupa obrazovanju i obuci za žene može značajno doprineti smanjenju ekonomske nejednakosti. Omogućavanje ženama pristupa kvalitetnom obrazovanju i profesionalnim veštinama može im pomoći da postignu bolje poslove i unaprede svoju ekonomski status.
  • Podrška preduzetništvu: Podsticanje i podrška ženskom preduzetništvu može otvoriti nove ekonomske prilike za žene. Programi koji nude finansijsku podršku, obuku i mreže podrške ženama preduzetnicama mogu pomoći u razvoju njihovih poslovnih ideja i stvaranju održivih ekonomskih prilika.

Žene širom sveta suočavaju se s brojnim izazovima u ostvarivanju ekonomske jednakosti u globalnom kapitalizmu. Iako su ostvareni značajni napreci u borbi za ekonomska prava, i dalje postoje duboke i sistemske prepreke koje otežavaju ženama da postignu punu ekonomsku ravnotežu. Razumevanje ovih izazova i nastavak rada na stvaranju pravednijih i inkluzivnijih ekonomskih sistema su ključni za postizanje globalne ekonomske pravde i ravnoteže među polovima.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

18

Žene i obrazovanje: Proboj kroz prepreke u različitim društvima – Kako su se žene iz različitih kultura izborile za svoje pravo na obrazovanje.

, , , , 0

Obrazovanje je ključ za osobni razvoj i društvenu promenу, ali za mnoge žene širom sveta, pristup obrazovanju je bio ispunjen značajnim izazovima. Ipak, kroz istoriju i u različitim kulturama, žene su se neumorno borile za svoje pravo na obrazovanje, prevazilazeći prepreke koje su im stajale na putu. Ovaj blog post istražuje kako su se žene iz različitih društava izborile za obrazovanje, osvetljavajući njihove borbe, postignuća i uticaj na buduće generacije.

Žene i obrazovanje u istorijskom kontekstu

Kroz istoriju, obrazovanje za žene nije bio univerzalno dostupno. U mnogim društvima, žene su bile isključene iz formalnog obrazovnog sistema zbog patrijarhalnih normi, društvenih očekivanja i ekonomskih barijera. Ipak, žene su kroz razne strategije i inicijative uspevale da se obrazuju i promovišu obrazovanje za druge žene.

  • Antička Grčka i Rim: U staroj Grčkoj i Rimu, obrazovanje za žene je bilo ograničeno i često usmereno na pripremu za ulogu u domaćinstvu. Međutim, postojale su izuzetne žene poput Aspazije, koja je bila poznata po svom intelektualnom uticaju i povezanosti sa filozofima. Iako nije bila formalno obrazovana, njen uticaj na filozofiju i politiku pokazuje kako su žene kroz alternative puteve stekle obrazovanje.
  • Srednji vek: Tokom srednjeg veka u Evropi, obrazovanje žena često je bilo ograničeno na religijska ili manastirska okruženja. Žene poput Hildegard von Bingena i Heloise, koje su postale poznate kao filozofkinje i teološkinje, pokazale su da su žene mogle postići značajna intelektualna dostignuća čak i u ograničenim uslovima.

Žene i obrazovanje u savremenom dobu

U savremenom dobu, žene su se suočile sa novim izazovima i prilikama u borbi za obrazovanje. Kroz različite društvene, političke i ekonomske promene, žene su postale ključne akterke u promicanju obrazovanja i ravnoteže rodova.

  • Sjedinjene Američke Države: U SAD-u, žene su se borile za pravo na obrazovanje kroz pokrete poput „Prvog talasa“ feminizma. U 19. i početkom 20. veka, žene su se suočavale s velikim preprekama za pristup obrazovanju, ali su se pojavile liderke kao što su Elizabeth Cady Stanton i Susan B. Anthony koje su se zalagale za obrazovanje i prava žena. Njihov rad doprineo je donošenju zakona o obrazovanju žena i stvaranju mogućnosti za akademsku karijeru.
  • Evropa: U Evropi, posebno u Velikoj Britaniji, žene su se borile za pravo na obrazovanje kroz organizacije poput „Women’s Suffrage Movement“. Osobe poput Mary Wollstonecraft, koja je napisala „Vindicacija prava žena“, zagovarale su obrazovanje žena kao ključnu komponentu za postizanje rodne ravnoteže. U 20. veku, žene su postale prisutne u svim nivoima obrazovnog sistema, od osnovnog do univerzitetskog obrazovanja.

Žene i obrazovanje u razvijajućim zemljama

U razvijajućim zemljama, borba za obrazovanje žena često uključuje i borbu protiv ekonomskih, kulturnih i političkih prepreka.

  • Indija: U Indiji, obrazovanje za žene je postalo ključno pitanje u borbi za rodnu ravnotežu. Organizacije kao što su „Pratham“ i „The Akanksha Foundation“ rade na povećanju pristupa obrazovanju za devojčice u ruralnim i marginalizovanim zajednicama. Prva žena koja je postala doktor u Indiji, Anandibai Joshi, i dalje je inspiracija za mnoge žene koje teže obrazovanju u zemlji gde je obrazovanje često ograničeno zbog tradicionalnih normi i siromaštva.
  • Afrika: U mnogim afričkim zemljama, obrazovanje za žene se suočava s izazovima kao što su visoki troškovi školovanja i kulturni otpori. Međutim, inicijative poput „Girls’ Education Challenge“ i rad aktivistkinja poput Malale Yousafzai, koja je postala globalni simbol za pravo na obrazovanje devojčica, pokazali su kako se žene mogu boriti za pristup obrazovanju i ostvariti značajne promene.

Žene i obrazovanje u muslimanskim zemljama

U muslimanskim zemljama, obrazovanje žena se razvijalo kroz različite faze, često suočeno s izazovima vezanim za tumačenje religijskih zakona i kulturne norme.

  • Turska: U Turskoj, reforme pod vodstvom Mustafe Kemala Atatürka u 20. veku uključivale su velike promene u obrazovanju žena. Atatürk je uveo zakone koji su omogućili ženama pristup obrazovanju i profesionalnim karijerama, čime je značajno unapređena uloga žena u društvu.
  • Pakistan: U Pakistanu, obrazovanje žena se suočava s izazovima kao što su pristup i sigurnost, ali inicijative poput „Malala Fund“ i rad Malale Yousafzai, koja je preživela napad zbog svog zalaganja za obrazovanje devojčica, pokazali su kako žene mogu prevazići prepreke i boriti se za obrazovanje u teško dostupnim područjima.

Savremeni izazovi i budućnost obrazovanja žena

Iako su postignuti značajni koraci u obrazovanju žena, mnoge prepreke još uvek postoje. Savremeni izazovi uključuju pristup obrazovanju u kriznim područjima, rodne stereotipe i ekonomsku diskriminaciju.

Za budućnost, važno je da se nastavi rad na unapređenju pristupa obrazovanju za žene, uz poseban fokus na uključivanje marginalizovanih grupa i smanjenje prepreka. Globalne inicijative kao što su „Global Partnership for Education“ i „UN Women“ rade na poboljšanju obrazovnih mogućnosti za žene, pružajući resurse i podršku potrebnu za dalje unapređenje.

Borba žena za obrazovanje kroz istoriju pokazuje izuzetnu hrabrost, inovativnost i otpornost. Od ranih borbi za osnovno obrazovanje do savremenih napora za uključivanje u visoko obrazovanje, žene su neumorno radile na prevazilaženju prepreka i postizanju pravde i ravnoteže. Razumevanje njihovih postignuća i izazova ne samo da čini hommage njihovim naporima, već i pruža inspiraciju za nastavak borbe za obrazovanje kao univerzalno pravo za sve.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

17

Ženske likove u mitologiji i religiji: Simboli moći i otpora – Analiza žena kao simbola u raznim mitologijama i religijama sveta.

, , , , 0

Ženske figure u mitologiji i religiji često su mnogo više od samo dodatka muškog panteona; one su simboli moći, mudrosti, otpora i transformacije. Kroz različite kulture i epohe, žene su se pojavile kao ključni likovi u mitovima i religijskim pričama, često predstavljajući fundamentalne aspekte ljudskog iskustva i univerzalnih vrednosti. Ovaj blog post analizira kako su žene prikazane kao simboli moći i otpora u raznim mitologijama i religijama širom sveta, istražujući njihovu ulogu u oblikovanju i odrazu kulturnih i duhovnih vrednosti.

Ženske figure u grčkoj mitologiji

U grčkoj mitologiji, žene su često prikazane kao moćne figure koje su oblikovale tokove događaja i uticale na sudbine bogova i ljudi.

  • Atina: Boginja mudrosti, rata i umetnosti, Atina je poznata po svojoj snazi, strategiji i pravdi. Kao zaštitnica Atene, ona je simbolizovala intelektualnu i moralnu moć. Njen udeo u velikim mitovima, poput borbe protiv Posejdona za zaštitu grada Atine, pokazuje njenu ulogu kao figure moći i liderstva.
  • Artemida: Boginja lova i zaštitnica žena i dece, Artemida je predstavljena kao neovisna i snažna figura. Njena sposobnost da se odupre muškim bogovima i njen posvećenost očuvanju prirode i nevinosti čine je simbolom otpora i autonomije.
  • Meduza: U nekim verzijama mita, Meduza je prikazana kao žrtva koja se pretvorila u monstruozno biće. Iako često prikazivana kao negativan lik, Meduza simbolizuje otpor protiv patrijarhalne represije i nasilja.

Žene u egipatskoj mitologiji

Egipatska mitologija obuhvata niz ženskih figura koje su imale značajne uloge u religijskim i kulturnim praksama.

  • Izida: Boginja majčinstva, magije i prirode, Izida je poznata po svojoj moći da koristi magiju i zaštitu kako bi pomogla svom mužu Osirisu i sinu Horusu. Njena sposobnost da osigura vladavinu i obnovi red čini je ključnom figurom moći i zaštite.
  • Hator: Boginja ljubavi, muzike i plodnosti, Hator je često prikazana kao simbol radosti i materinstva. Njen uticaj na rituale i ceremonije vezane za plodnost i ljubav čini je važnim simbolom ženskog uticaja i moći.

Ženske figure u hinduizmu

U hinduizmu, žene su predstavljene kao ključne božanske figure koje obuhvataju različite aspekte univerzuma i ljudskog iskustva.

  • Durga: Boginja rata i zaštitnice dobra, Durga je poznata po svojoj moći da pobedi zle sile. Njena slika kao ratnice koja se bori protiv demona simbolizuje borbu za pravdu i otpor protiv zla. Durga je također prikazana kao majka svih stvorenja, što naglašava njenu svestranost i moć.
  • Lakšmi: Boginja bogatstva i prosperiteta, Lakšmi je povezana sa uspehom i srećom. Njen uticaj na materijalni blagostanje i sreću u životu pokazuje njenu ključnu ulogu u obezbeđivanju stabilnosti i prosperiteta.
  • Sarasvati: Boginja znanja, umetnosti i mudrosti, Sarasvati je simbol intelektualne moći i kreativnosti. Njen uticaj u oblasti umetnosti i učenja čini je važnom figurom za razum i kulturu.

 Žene u nordijskoj mitologiji

Nordijska mitologija uključuje nekoliko važnih ženskih figura koje predstavljaju različite aspekte moći i otpora.

  • Freja: Boginja ljubavi, rata i plodnosti, Freja je prikazana kao moćna i neovisna figura koja vodi ratnike u Valhallu i pomaže u izboru onih koji će preživeti bitke. Njena sposobnost da utiče na tokove rata i njena povezanost sa ljubavlju i seksualnošću čine je kompleksnim simbolom moći.
  • Skadi: Boginja lova i zime, Skadi je poznata po svojoj snazi i odlučnosti. Njena sposobnost da se izbori za svoje mesto među bogovima i njeno umeće u lovu i ratovanju simbolizuje njen otpor i nezavisnost.

Žene u judaizmu i hrišćanstvu

U judaizmu i hrišćanstvu, uloge žena u religijskim pričama i simbolici često odražavaju kompleksan odnos između tradicionalnih uloga i inovativnih doprinosa.

  • Debora: U Starom zavetu, Debora je bila prorokinja i sudija Izraela. Njena uloga u vođenju izraelskog naroda tokom teških vremena pokazuje njen autoritet i mudrost. Debora je simbol moći i liderstva u jednoj od retkih žensko-vođenih priča u Bibliji.
  • Marija Magdalina: U Novom zavetu, Marija Magdalina je prikazana kao ključna figura u životu Isusa Hrista. Njen status kao prve osobe koja je videla Hristovo vaskrsenje naglašava njen značaj i ulogu u širenju hrišćanske poruke.

Ženske figure u tradicionalnim i autohtonim religijama

U tradicionalnim i autohtonim religijama širom sveta, žene često igraju ključne uloge u očuvanju i prenosu duhovnih učenja.

  • Kali: U nekim autohtonim verovanjima, Kali je boginja smrti i transformacije. Njena uloga kao uništavateljice starih i stvarateljice novih oblika života simbolizuje snagu i otpor protiv stagnacije i zla.
  • Pachamama: U Andskim kulturama, Pachamama je božanstvo Zemlje koje je često predstavljeno kao majka koja daje plodnost i obezbeđuje uslove za život. Njena uloga u očuvanju prirodnih resursa i njen status kao zaštitnice zemlje naglašavaju njen značaj i moć.

Ženske figure u mitologiji i religiji predstavljaju složene i značajne aspekte ljudske kulture i spiritualnosti. Kroz istoriju, žene su se pojavile kao simboli moći, mudrosti, otpora i transformacije, od grčke mitologije do savremenih religijskih praksi. Njihova prisutnost u mitovima i religijskim pričama ne samo da odražava njihove uloge u različitim društvima, već i pruža dublje uvide u univerzalne vrednosti i ljudske iskustva. Razumevanje ovih ženskih figura pomaže u prepoznavanju i cenjenju njihovog doprinosa u oblikovanju i očuvanju kulturnih i duhovnih tradicija.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

14

Žene i aktivizam u muslimanskim zemljama: Borba za prava u složenim okolnostima – Pregled aktivnosti i doprinosa muslimanskih žena u borbi za prava.

, , , , 0

Aktivizam žena u muslimanskim zemljama predstavlja složenu i značajnu dimenziju globalnog pokreta za ljudska prava. Iako se često suočavaju sa brojnim izazovima, žene u ovim zemljama pružaju ključni doprinos u borbi za svoja prava i društvene promene. Njihova borba je u velikoj meri oblikovana specifičnim kulturnim, političkim i religijskim okolnostima, koje čine njihovu aktivističku delatnost izuzetno značajnom i inspirativnom. Ovaj blog post pruža pregled aktivnosti i doprinosa muslimanskih žena u borbi za prava u složenim okolnostima.

Istorijski kontekst i izazovi

Muslimanske zemlje su izložene specifičnim izazovima kada je reč o pravima žena, uključujući tradicionalne norme, zakonska ograničenja i političke represije. Istorijski gledano, mnoge muslimanske zemlje su bile pod uticajem patriarhalnih struktura koje su često ograničavale ulogu žena u društvenom i političkom životu. Ipak, žene su kroz istoriju bile aktivne u različitim oblicima aktivizma, i od 20. veka, postoji značajan rast u organizovanom i javnom angažmanu žena za ljudska prava.

Edukacija i ekonomska emancipacija

Jedan od ključnih aspekata aktivizma žena u muslimanskim zemljama jeste fokus na obrazovanje i ekonomsko osnaživanje. Organizacije poput „Malala Fund“ u Pakistanu, koju je pokrenula Malala Yousafzai, rade na promociji obrazovanja za devojčice u zemljama sa niskim nivoom obrazovanja. Malala je postala globalni simbol borbe za obrazovanje i prava žena, a njen rad je inspirisao mnoge da se upuste u slične aktivnosti u svojim zajednicama.

Edukacija žena se često povezuje s ekonomskim osnaživanjem. U mnogim muslimanskim zemljama, žene su osnovale organizacije i inicijative koje se bave pružanjem obuka i resursa za zapošljavanje i preduzetništvo. Na primer, u Jordanu, organizacije kao što je „Women’s Empowerment Initiative“ pružaju obuke i finansijsku podršku ženama kako bi im omogućili pokretanje vlastitih preduzetničkih poduhvata.

 Borba za politička prava

Politička participacija žena u muslimanskim zemljama varira, ali postoje značajni primeri borbe za veće učešće u političkom životu. U Saudijskoj Arabiji, žene su 2015. godine prvi put učestvovale u lokalnim izborima, zahvaljujući naporima aktivistkinja koje su se zalagale za politička prava žena. Takođe, žene su se angažovale u kampanjama za veće učešće u donošenju odluka i kreiranju politika koje direktno utiču na njihovu svakodnevicu.

U Iranu, žene su igrale ključnu ulogu u različitim političkim pokretima, uključujući i „Žensku revoluciju“ koja je nastojala da osvoji više prava u okviru postojećeg političkog sistema. Aktivistkinje kao što je Shirin Ebadi, dobitnica Nobelove nagrade za mir, dale su ogroman doprinos u borbi za ljudska prava i pravdu u Iranu.

Aktivizam protiv nasilja

Nasilje nad ženama, uključujući domaće nasilje i seksualno zlostavljanje, predstavlja ozbiljan problem u mnogim muslimanskim zemljama. Aktivistkinje u zemljama kao što su Egipat, Maroko i Turska organizovale su kampanje i pružale podršku žrtvama nasilja. Organizacije kao što je „Kadin Foundation“ u Turskoj i „Association of Women for Development and Legal Aid“ u Egiptu rade na pružanju pravne i psihološke pomoći žrtvama nasilja, kao i na promeni zakonskog okvira koji bi bolje zaštitio žene.

Medijska prisutnost i digitalni aktivizam

U savremenom dobu, mediji i digitalne platforme postali su ključni alati za aktivizam. Žene u muslimanskim zemljama koriste društvene mreže za širenje svesti o pitanjima prava žena, organizovanje kampanja i mobilizaciju podrške. Na primer, u Iranu, pokret „My Stealthy Freedom“ koristi društvene mreže kako bi se borio protiv obaveznog nošenja hidžaba, omogućavajući ženama da izraze svoje stavove i traže promene u zakonodavstvu.

U Saudijskoj Arabiji, žene su koristile društvene mreže za organizaciju kampanja za vozačke dozvole i za pravnu i društvenu ravnotežu. Ove platforme omogućavaju ženama da prevaziđu ograničenja tradicionalnih medija i direktno komuniciraju s međunarodnom zajednicom.

 Kulturni i verski izazovi

Aktivizam žena u muslimanskim zemljama često se suočava s izazovima vezanim za kulturne i verske norme. Mnoge aktivistkinje moraju balansirati između svojih napora za promenu i očuvanja kulture i religijskih vrednosti koje su deo njihovih identiteta. Pristupi aktivizmu variraju, ali često uključuju redefinisanje tradicija na način koji omogućava veću rodnu ravnotežu.

Na primer, u Indoneziji, žene su se angažovale u reinterpretaciji islamskih učenja kako bi promovisale jednakost i prava žena, naglašavajući da islamska religija može biti u skladu s modernim shvatanjima rodne pravde.

Žene u muslimanskim zemljama igraju ključnu ulogu u borbi za ljudska prava i društvene promene, uprkos složenim okolnostima s kojima se suočavaju. Njihov aktivizam se kreće od obrazovanja i ekonomskog osnaživanja do političke participacije i borbe protiv nasilja. Ove žene ne samo da se bore za svoja prava, već i oblikuju budućnost svojih zajednica kroz hrabrost, inovaciju i predanost. Razumevanje i podrška njihovom radu ne samo da doprinosi unapređenju ljudskih prava, već i podstiče globalni napor za pravdu i ravnotežu.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

13

Film i ženska istorija: Interkulturalno predstavljanje žena na ekranu – Analiza uloge filma u prikazivanju ženske istorije različitih kultura.

, , , , 0

Film, kao snažan medij, ima dubok uticaj na društvene norme i kolektivnu svest, uključujući i način na koji prikazuje istoriju i ulogu žena iz različitih kultura. U poslednjim decenijama, filmska industrija je sve više usmerena na istraživanje i prikazivanje složenih ženskih iskustava, ali način na koji se te priče predstavljaju može značajno varirati u zavisnosti od kulturnog konteksta i produkcijskih praksi. Analizom uloge filma u predstavljanju ženske istorije, možemo bolje razumeti kako različite kulture koriste ovaj medij za reflektovanje, oblikovanje i reinterpretaciju ženskih uloga kroz vreme.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

 Film kao ogledalo istorije

Filmovi često služe kao ogledalo društvenih normi i istorijskih događaja. Kroz različite periode filmske produkcije, možemo pratiti kako se prikazivanje žena razvijalo u skladu sa društvenim promenama. Rane filmske predstave žena često su bile stereotipne i ograničene na uloge koje su odgovarale tradicionalnim normama. Na primer, u holivudskim filmovima iz sredine 20. veka, žene su često prikazane u pasivnim ulogama, što je odražavalo društvene norme tog vremena. S vremenom, s porastom feminističkog pokreta i borbom za rodnu ravnotežu, filmovi su počeli istraživati složenije i diversifikovane prikaze ženskog iskustva.

 Interkulturalni pristupi u prikazivanju žena

Različite kulture imaju svoje jedinstvene pristupe prikazivanju žena u filmovima. Na primer, u indijskom filmu, posebno u bolivudskim produkcijama, često se može primetiti kombinacija tradicionalnih i modernih prikaza žena. Iako mnogi filmovi nastavljaju da koriste tradicionalne predstave, u poslednje vreme postoji trend prikazivanja žena u jačim i emancipovanijim ulogama. Filmovi kao što su „Queen“ i „Piku“ istražuju žene kao kompleksne i samosvesne individue koje se bore sa društvenim i ličnim izazovima.

S druge strane, u japanskom filmu, posebno u anime produkcijama, žene su često prikazane kao složene i snažne junakinje koje nadmašuju tradicionalne uloge. Filmovi poput „Spirited Away“ Hayao Miyazakija pokazuju žene u ulogama koje su ne samo nezavisne već i ključne za rešavanje glavnih konflikata u priči.

Različiti pristupi prikazivanju ženskih figura

Kroz filmove, prikazivanje ženskih figura može varirati od heroina u istorijskim dramama do savremenih žena koje se bore za jednakost. Na primer, filmovi o istorijskim ličnostima kao što su „Suffragette“ (2015.) i „Hidden Figures“ (2016.) istražuju borbu žena za prava i priznanje u ključnim momentima istorije. Ovi filmovi ne samo da beleže istorijske događaje, već i nude uvid u svakodnevne izazove s kojima su se žene suočavale, čime doprinose stvaranju kolektivne svesti o njihovim doprinosima društvu.

S druge strane, filmovi koji se bave savremenim pitanjima, kao što su „Thelma & Louise“ (1991.) i „Mad Max: Fury Road“ (2015.), nude prikaz žena koje se bore protiv patrijarhalnih struktura i društvenih normi. Ovi filmovi često koriste akciju i avanturu kao okvir za istraživanje pitanja slobode, neovisnosti i rodne ravnoteže.

Kulturalni stereotipi i njihova dekonstrukcija

Filmovi mogu i perpetuirati kulturalne stereotipe o ženama, često u obliku tradicionalnih prikaza koje ne uzimaju u obzir kompleksnost stvarnih ženskih iskustava. Na primer, u mnogim holivudskim filmovima, žene su prikazane kroz prizmu seksizma i površnih karakteristika, što može pridoneti održavanju negativnih stereotipa. U savremenoj filmskoj produkciji, postoji rastuća potreba za dekonstrukcijom tih stereotipa i kreiranjem kompleksnijih i autentičnijih prikaza žena.

Filmovi poput „Lady Bird“ (2017.) i „Nomadland“ (2020.) nude prikaz žena koje se suočavaju sa stvarnim životnim izazovima, pokazujući ih kao složene individue s vlastitim snovima i preprekama. Ovi filmovi pomažu u razbijanju tradicionalnih prikaza žena i nude bogatije, realističnije prikaze ženskog iskustva.

 Uloga ženskih filmaša

Žene filmaši igraju ključnu ulogu u redefinisanju prikazivanja žena na ekranu. U poslednjim godinama, filmografija je postala sve raznovrsnija zahvaljujući radu žena koje preuzimaju rediteljske i scenarističke uloge. Filmovi kao što su „Selma“ (2014.) Reine King i „The Farewell“ (2019.) Lulu Wang nude drugačije perspektive o ženama iz različitih kultura, pokazujući važnost ženskog glasa u filmskoj industriji.

Film ima moć da oblikuje i odražava društvene norme, uključujući način na koji se prikazuju žene iz različitih kultura. Kroz istoriju, filmska industrija je prolazila kroz faze promene u prikazivanju ženskih uloga, od stereotipnih prikaza do složenijih i realističnijih portreta. Analizom filmskog predstavljanja žena iz različitih kultura, možemo bolje razumeti kako se društvene norme razvijaju i kako se žene širom sveta bore za svoje mesto u istoriji i savremenom društvu. Film, kao medij, ima ključnu ulogu u stvaranju i oblikovanju kolektivnog pamćenja o ženskim iskustvima i doprinosima.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

11

Žene kao čuvari kulturnog nasleđa: Između tradicije i modernosti – Istraživanje uloge žena u očuvanju kulturnih i verskih tradicija

, , , 0

Žene su od vitalnog značaja u očuvanju i prenošenju kulturnog i verskog nasleđa, igrajući ključnu ulogu u održavanju tradicionalnih vrednosti i rituala. U mnogim društvima, one su osnovni nosioci kulturnih praksa, osiguravajući da se običaji i verovanja prenose sa jedne generacije na drugu.

U afričkim zajednicama, žene često predaju usmenu tradiciju, uključujući narodne pesme, priče i plesove koji su deo kolektivnog identiteta. Njihova uloga u obrazovanju mladih i očuvanju tradicionalnih rituala je neprocenjiva. Na primer, u mnogim plemenima, žene vode ceremonije i rituale, održavajući vezu sa duhovnim nasleđem i istorijom.

U Aziji, žene takođe igraju ključnu ulogu u očuvanju verskih i kulturnih tradicija. U Indiji, žene su nosioci drevnih verskih rituala i običaja koji se praktikuju u porodičnim i zajedničkim ceremonijama. U Kini, one održavaju tradicionalne običaje i umetnosti, kao što su kaligrafija i plesovi, koji su važan deo nacionalnog identiteta.

Dok se društva modernizuju i promene postaju neizbežne, žene su često u središtu napora da očuvaju kulturnu baštinu. One kombinuju tradicionalne pristupe sa savremenim tehnikama i inovacijama, osiguravajući da kulturne vrednosti ne budu izgubljene u procesu globalizacije. Njihova sposobnost da integrišu tradiciju sa modernošću omogućava kontinuitet kulturnog identiteta i pruža važnu vezu između prošlosti i budućnosti.

U savremenom svetu, žene često koriste digitalne medije i tehnologiju da bi proširile doseg kulturnih praksi i umetnosti. Online platforme i društvene mreže omogućavaju im da dele svoje znanje i veštine sa širom publikom, istovremeno očuvajući lokalne tradicije. Ovaj pristup pomaže u očuvanju kulturnog nasleđa i doprinosi globalnom razumevanju i prihvatanju različitih kulturnih vrednosti.

Ova kombinacija tradicionalnog znanja i savremenih metoda doprinosi bogatstvu kulturnog nasleđa i pomaže u njegovom očuvanju. Žene kao čuvari kulturnog nasleđa ne samo da očuvavaju vrednosti i običaje, već i oblikuju način na koji će te vrednosti biti prenete budućim generacijama. Njihov rad omogućava da se kultura razvija i prilagođava, dok istovremeno čuva suštinske aspekte identiteta i nasleđa.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

10

Latinoameričke žene u revolucijama i borbama za slobodu – Priča o značaju žena u latinoameričkim revolucijama.

, , , 0

Kolonijalizam je imao duboke i dalekosežne posledice na prava i položaj žena u porobljenim društvima. Dok su kolonijalne sile širile svoje imperije, društvene strukture i kulturne norme u mnogim regionima sveta bile su fundamentalno promenjene. Ove promene nisu samo uticale na društveni i ekonomski status žena, već su i uvele nove oblike diskriminacije i eksploatacije.

U Africi, kolonijalni režim je često narušio tradicionalne društvene sisteme koji su ponekad pružali važne uloge i status ženama. Kolonijalne vlasti su u mnogim slučajevima uništile postojeće strukture i običaje koji su omogućavali ženama da igraju značajne uloge u zajednicama. Uvođenje evropskih pravnih sistema i vrednosti često je dovelo do smanjenja prava žena i njihove društvene pozicije. Kolonijalni zakoni su u mnogim slučajevima isključili žene iz političkog i ekonomskog života, ostavljajući ih u položaju većeg siromaštva i zavisnosti.

U Aziji, naročito u Indiji pod britanskom vlašću, kolonijalni uticaj je bio izrazito vidljiv. Britanci su uvodili svoje zakone i politike, često bez adekvatnog razmatranja lokalnih društvenih konteksta. Iako su neke reforme kao što je zabrana detskih brakova donele pozitivne promene, mnoge druge mere su ignorisale tradicionalne prakse i izazvale društvene tenzije. Kolonijalni sistemi su često uticali na prava žena tako što su im uskraćivali mogućnosti obrazovanja i ekonomskog učešća, pružajući im samo ograničenu ulogu u novim političkim strukturama.

U Latinskoj Americi, kolonijalizam je takođe uticao na žensku ulogu i prava. Evropski kolonizatori su doneli svoje patrijarhalne vrednosti, koje su često bile u suprotnosti sa lokalnim kulturnim sistemima koji su dozvolili određene forme ženskog učešća u društvu. Kolonijalni režim je podržavao i učvrstio tradicionalne patrijarhalne strukture, što je dovelo do daljeg potiskivanja prava žena i smanjenja njihove društvene pozicije.

Još jedan aspekt uticaja kolonijalizma bio je uvođenje ekonomskih sistema koji su značajno uticali na ekonomsku nezavisnost žena. Kolonijalne sile često su iskorišćavale radnu snagu žena u različitim industrijama, ali su istovremeno dovele do uskraćivanja njihovih prava i jednakih mogućnosti. U mnogim slučajevima, žene su bile primorane da rade u uslovima koji su bili daleko od adekvatnih i bez pravnih zaštita.

Danas, posledice kolonijalizma na ženska prava su i dalje vidljive u mnogim postkolonijalnim društvima. Ovde, istorijske nepravde i strukturne nejednakosti nastavljaju da utiču na živote žena, i često su deo širih društvenih problema. Potrebno je dublje razumevanje ovih istorijskih konteksta i kontinuirana borba za pravdu i ravnopravnost kako bi se osigurao pravedniji društveni sistem za sve žene.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

4

Nasleđe azijskih žena: Od tradicije do modernosti – Kako su žene u Aziji oblikovale kulture i društva od drevnih vremena do danas

, , 0

Žene u Aziji kroz istoriju su odigrale ključnu ulogu u oblikovanju svojih kultura i društava, suočavajući se sa brojnim izazovima, ali i ostavljajući trajan uticaj. Od drevnih vremena, njihova uloga u porodici, religiji i politici bila je duboko ukorenjena u tradicionalnim vrednostima, ali su kroz vekove uspele da se izbore za svoje mesto i u modernom svetu.

U drevnoj Kini, žene su često bile nosioci kulturnih vrednosti kroz odanost porodičnim obavezama i poštovanje konfučijanskih učenja, koja su naglašavala njihovu ulogu u porodici kao centralnu. Međutim, istorija beleži i snažne ženske figure, kao što je Vo Czetjen, jedina žena-car u kineskoj istoriji, koja je u 7. veku uspela da dođe na vlast i vladala uprkos dominantnoj patrijarhalnoj strukturi.

U Japanu, gešte su vekovima predstavljale simbol ženske kulture i umetnosti. Iako su često pogrešno shvatane kao simbol potčinjenosti, one su bile nosioci visoko cenjenih tradicija, posvećene umetnosti, muzici i plesu. Njihov uticaj u kulturi i dalje je prisutan u savremenom Japanu.

Tokom 20. veka, žene u Aziji su se sve više borile za svoja prava, inspirisane globalnim feminističkim pokretima. U Indiji, političarka Indira Gandi postala je jedna od najmoćnijih žena na svetu, vodeći zemlju kroz složene političke i ekonomske promene. Njeno nasleđe ostaje duboko ukorenjeno u istoriji azijskih žena koje su probijale barijere.

Danas, žene u Aziji se suočavaju sa novim izazovima u eri globalizacije i modernizacije. Dok se tradicionalne vrednosti i dalje poštuju, žene su sve više aktivne u politici, poslovanju i društvenim pokretima, boreći se za ravnopravnost i jednaka prava. Na primer, Malala Jusafzai iz Pakistana postala je globalni simbol borbe za pravo na obrazovanje devojčica, nakon što je preživela pokušaj ubistva od strane talibana zbog svog aktivizma.

Nasleđe azijskih žena je kompleksno, ispunjeno borbama, ali i izuzetnim uspesima. Od tradicije do modernosti, one su uspele da oblikuju ne samo svoje zajednice već i svetsku istoriju, dokazujući da su kultura, prava i napredak neraskidivo povezani sa njihovim doprinosima.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

3

Ratnice i heroine: Žene u ratovima i revolucijama – Priča o ženama koje su vodile borbe i revolucije u svojim zajednicama širom sveta.

, , 0

Kroz istoriju, žene su često bile na frontovima velikih ratova i revolucija, iako su njihovi doprinosi dugo ostajali u senci. Od drevnih civilizacija do savremenog doba, ratnice i heroine su vodile borbe za slobodu, pravdu i prava svojih zajednica, ostvarujući dubok uticaj na tok istorije.

Jedna od najpoznatijih istorijskih figura je Žana d’Ark, francuska seljanka koja je u 15. veku predvodila francusku vojsku protiv Engleza tokom Stogodišnjeg rata. Njena hrabrost, vizija i verovanje u svoju misiju pretvorili su je u nacionalnu heroinu, a njena žrtva je kasnije kanonizovana kao sveta Žana d’Ark. Njena priča ostaje jedan od najjasnijih primera ženske hrabrosti i upornosti u ratnim uslovima.

U Latinskoj Americi, Manuelita Saenz, revolucionarka iz Ekvadora, bila je bliska saradnica Simona Bolivara u borbi za nezavisnost od španske krune tokom 19. veka. Njena posvećenost revoluciji i sposobnost da organizuje vojne operacije učinili su je ključnim akterom u ovim istorijskim dešavanjima. Saenz nije samo bila ljubavnica Bolivara, već aktivna učesnica u oslobodilačkim borbama, a njen doprinos revoluciji priznaju mnogi istoričari.

Na drugom kontinentu, u Africi, Jaa Asantevaa, kraljica-ratnica iz naroda Ašanti u Gani, povela je pobunu protiv britanskog kolonijalizma krajem 19. veka. Njeno vođstvo u ratu poznatom kao „Poslednji rat Ašantija“ učinilo je da postane simbol otpora i hrabrosti. Iako su njene snage na kraju poražene, Asantevaa je ostala upamćena kao jedna od najznačajnijih žena u istoriji otpora na afričkom kontinentu.

U bližoj istoriji, tokom Drugog svetskog rata, žene su odigrale ključnu ulogu u različitim pokretima otpora širom Evrope. Lik kao što je Ljubov Ševcova iz Ukrajine, članica legendarnog sovjetskog partizanskog pokreta „Mlada garda“, bila je simbol otpora protiv nacističke okupacije. Njena hrabrost i odanost slobodi koštale su je života, ali su je uvele u istoriju kao heroinu. Mnoge žene u okupiranim zemljama borile su se kao špijunke, saboteri i vojnici u tajnim otporničkim organizacijama.

U savremeno doba, Leila Haled iz Palestine postala je simbol borbe za palestinska prava. Iako je kontroverzna figura zbog svoje uloge u otmicama aviona kao dela otpora, njena uloga u oružanim otporima i političkom aktivizmu postavila je temelje za dugogodišnju borbu za nacionalnu nezavisnost. Haledina posvećenost palestinskoj borbi učinila je da postane jedan od prepoznatljivih simbola otpora, kako na Bliskom istoku, tako i u svetu.

Ove žene, i mnoge druge širom sveta, pokazuju da borba za slobodu i pravdu nije rezervisana samo za muškarce. Od ratnica poput Žane d’Ark do savremenih revolucionarki, žene su dale nemerljiv doprinos oblikovanju istorije, često plaćajući visoku cenu za svoju hrabrost i upornost. Njihove priče predstavljaju izvor inspiracije za generacije koje dolaze, pokazujući da se promena može ostvariti, čak i u najtežim okolnostima.

„Ovaj blog tekst nastao je u okviru projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije“ koji je podržan od strane Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu“.

30

Сарадња између школа у Србији и дијаспори: Повезивање младих кроз учење језика и ћирилице

, , , 0

Сарадња између школа у Србији и оних у дијаспори игра кључну улогу у очувању српског језика и ћириличног писма међу младима који живе ван граница своје земље. Овај процес представља не само начин за одржавање културног и језичког идентитета, већ и мост који повезује младе Србе широм света са њиховим коренима. У време глобализације, када су језици и културе подложни асимилацији, оваква сарадња постаје важнија него икада.

Значај повезивања кроз образовање

Млади у дијаспори често живе у окружењима у којима доминирају страни језици и културе. Иако су многи од њих двојезични, постоји ризик да српски језик и ћирилица полако нестану из њихове свакодневне комуникације. Ту долази до изражаја важност школских програма и иницијатива који промовишу учење српског језика и културе кроз ћирилицу. Школе у Србији и дијаспори могу удружити снаге како би младима омогућиле квалитетно образовање на њиховом матерњем језику.

Сарадња између школа може бити реализована кроз заједничке пројекте, размену наставних материјала, организовање онлајн часова или догађаја, као и размену ученика и наставника. Овакви облици сарадње омогућавају младима из дијаспоре да одрже везу са својим културним наслеђем и ојачају свој идентитет кроз образовање.

Дигитални алати као подршка сарадњи

Технолошки напредак омогућава лакшу комуникацију и сарадњу између школа у Србији и дијаспори. Дигиталне платформе као што су Zoom, Google Classroom или посебно развијене апликације за учење српског језика пружају могућност да се предавања и часови одржавају на даљину. Овим путем, млади у дијаспори могу имати приступ истим наставним програмима и материјалима као њихови вршњаци у Србији.

Поред редовних часова српског језика, школе могу сарађивати на развоју и коришћењу иновативних метода учења, као што су интерактивни часови, дигиталне библиотеке, платформе за учење кроз игрице и други ресурси који подстичу активну употребу ћирилице. Ови алати чине учење српског језика доступнијим и занимљивијим за младе који су рођени или одрасли у иностранству, али су заинтересовани за очување свог језика.

Значај културних пројеката

Језик није само средство комуникације, већ и чување културе, традиције и вредности. Сарадња између школа у Србији и дијаспори може се проширити на културне пројекте који повезују ученике кроз заједничке активности као што су литерарни конкурси, ликовне радионице, музички догађаји и обележавање традиционалних празника. Организовањем оваквих догађаја, школе могу створити заједничку платформу за неговање српске културе кроз језик.

На пример, ученици из Србије и дијаспоре могу заједно радити на пројектима који обрађују тему српске историје, културе или фолклора, што омогућава младима да стекну дубље разумевање о својим коренима и идентитету. Ове активности не само да унапређују њихово знање језика, већ им омогућавају да изграде осећај заједништва, без обзира на географске удаљености.

Улога родитеља и заједнице

Иако је образовање у школама важно, значајну улогу у подстицању учења српског језика и ћирилице играју и родитељи и шире заједнице. Сарадња између школа и родитеља у дијаспори може допринети континуитету учења језика код деце. Родитељи могу организовати активности у кућним условима које подстичу коришћење српског језика, попут читања књига, гледања филмова или разговора на српском.

Такође, заједнице у дијаспори, попут црквених заједница или културних клубова, могу деловати у сарадњи са школама како би промовисали учење језика и ћирилице. Ове институције често играју важну улогу у организовању часова српског језика, али и у подстицању деце да се активније укључе у очување језика.

Сарадња између школа у Србији и дијаспори представља један од најефикаснијих начина за очување српског језика и ћирилице међу младима у иностранству. Кроз заједничке пројекте, размену наставних ресурса и организацију културних догађаја, ове институције могу ојачати језичке вештине младих, али и изградити осећај припадности и поноса на своје културно наслеђе. У ери глобализације и дигитализације, оваква сарадња постаје важан алат за повезивање нових генерација са својим коренима и српским идентитетом.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

29

Преводилачки изазови: Како сачувати дух српског језика у преводима?

, , , 0

Превођење са српског језика на друге језике и обратно носи са собом низ изазова који превазилазе чисту језичку препреку. Највећи изазов није само преношење значења речи, већ и задржавање духа и аутентичности српског језика у преводу. Културне разлике, идиоми, нијансе значења и специфичне граматичке структуре могу бити тешки за превођење, чиме се ризикује да суштина оригиналног текста буде изгубљена или измењена.

Културне специфичности српског језика

Српски језик је дубоко усађен у богату историју и културу, а велики део те културне вредности преноси се кроз језик. Ово укључује традиционалне изразе, пословице, шале, фразе и обичаје који имају дубоко значење за говорнике српског језика, али често губе смисао или деликатност приликом превођења на други језик. Један од главних задатака преводиоца је да овакве елементе пренесе на начин који неће изгубити културни контекст.

На пример, изрази као што су „Ко високо лети, ниско пада” или „Пас који лаје не уједа” носе не само буквално значење, већ и дубљу мудрост и универзалну истину која се из генерације у генерацију преноси у српском народу. Превођење оваквих израза захтева проналажење еквивалента на језику циљне културе, што може бити изазовно, јер други језици можда немају исте идиоме или изразе који одражавају исту културну вредност.

Граматички изазови

Српски језик има специфичну граматичку структуру која укључује падеже, глаголске видове и сложене реченичне конструкције, што често ствара тешкоће приликом превођења на језике који немају сличне системе. Падежи омогућавају флексибилност у редоследу речи у реченици, што може променити тон или нагласак у оригиналном тексту. Преводилац мора да одлучи како да најбоље пренесе ове нијансе у циљни језик, а да притом не изгуби основну поруку текста.

Такође, српски језик често користи глаголске видове (перфективне и имперфективне форме) да би изразио временску димензију и завршеност радње, што неки језици немају. Преношење ових временских нијанси у преводу захтева посебну пажњу, јер може утицати на разликовање значења, нарочито у наративним текстовима.

Емоционални и поетски тон

Још један важан аспект превођења српског језика је преношење емоционалног тона и стилистичке лепоте која се често налази у поезији, књижевности или чак у свакодневном говору. Многи српски писци користе богатство језика да би створили дубоке емоционалне резонанце у својим делима, а задатак преводиоца је да задржи ту емоцију и у преводу.

На пример, у поезији, ритам, рима и звук речи играју важну улогу у стварању специфичног осећаја. Преводилац мора да буде веома вешт да би пронашао еквивалентне језичке елементе на другом језику, који ће задржати исти уметнички утисак. Често је потребно правити компромисе између дословног превода и задржавања поетске форме, што значи да преводилац мора бити и креативан и прецизан у исто време.

Пример изазова у превођењу књижевности

Један од примера преводилачког изазова у књижевности је превођење дела српских класичних аутора као што су Иво Андрић или Милош Црњански. Њихова дела су богата метафорама, алузијама на историјске догађаје и дубоким културним контекстима. Преводилац се често суочава са дилемом: како задржати аутентичност и дубину оригинала, а истовремено прилагодити текст тако да буде разумљив и релевантан читаоцима другог језика?

Превод Андрићевих дела на енглески, на пример, може изгубити одређене нијансе балканске историје и културе које су кључне за разумевање његове прозе. Многи појмови и историјске референце могу бити страни читаоцима ван овог региона, па је на преводиоцу да пронађе начин да пружи објашњења без нарушавања тока и лепоте нарације.

Технички и специјализовани преводи

Када је реч о техничким или правним преводима, као што су преводи правних докумената, научних радова или техничких упутстава, изазови су другачије природе, али једнако захтевни. Преводиоци овде морају бити прецизни, јер погрешно тумачење терминологије може довести до озбиљних последица. У оваквим случајевима, важно је не само познавање језика, већ и специфичних области којима текст припада.

У техничким преводима, одређени српски термини можда немају директне еквиваленте на страном језику, што може захтевати креативност и адаптацију. Такође, појмови који се односе на правне или научне системе могу варирати у различитим земљама, па је неопходно добро разумевање културних и правних разлика.

Савети за очување духа језика у преводима

Да би превод задржао дух српског језика, преводилац треба да се фокусира не само на буквалан пренос речи, већ и на суштину, намеру и контекст оригиналног текста. Ево неколико савета који могу помоћи:

  1. Разумевање културног контекста: Преводилац треба дубоко да разуме културу из које текст потиче, како би могао правилно да пренесе њене специфичности и нијансе.
  2. Флексибилност у приступу: Преводиоци треба да буду спремни да направе креативне измене где је то потребно, како би задржали дух текста, чак и ако то значи одступање од дословног превода.
  3. Сарадња са изворним говорницима: Уколико је могуће, консултација са изворним говорницима циљног језика може помоћи у откривању најбољег начина да се дух текста сачува.
  4. Употреба фуснота или објашњења: У неким случајевима, додавање објашњења у виду фуснота може бити корисно, нарочито када је реч о културним или историјским референцама које нису познате читаоцима другог језика.

Превођење српског језика на друге језике носи са собом многе изазове, али и могућности. Кроз пажљиво преношење значења, културних вредности и емоционалног тона, преводиоци могу задржати дух српског језика у преводу, чиме се доприноси очувању језичког и културног идентитета на међународној сцени.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

28

Улога медија у дијаспори у промоцији српског језика и културе

, , , 0

У савременом добу медији играју кључну улогу у промоцији језика, културе и идентитета, посебно међу заједницама које живе ван своје домовине. За српску дијаспору, медији су често мост који омогућава повезивање са завичајем, неговање матерњег језика и чување културних вредности. Српски језик и култура имају снажан потенцијал да се промовишу преко различитих медијских платформи у иностранству, од традиционалних медија попут телевизије и радија, до нових дигиталних медија, укључујући интернет портале, друштвене мреже и подкасте.

Традиционални медији као чувари српског језика

Традиционални медији као што су радио и телевизија још увек имају значајан утицај у дијаспори. Српски радијски програми и телевизијске емисије које се емитују у иностранству често пружају платформу за промоцију језика и културе. Они омогућавају српским заједницама широм света да прате вести из Србије, учествују у дискусијама на матерњем језику и прате културне догађаје.

Медији попут Радио-телевизије Србије (РТС) путем сателитских програма емитују садржаје који обухватају различите аспекте српске културе, од народне музике и традиције до савремених културних дешавања. Ове емисије доприносе томе да српски језик остане присутан у свакодневном животу људи у дијаспори, омогућавајући им да остану у контакту са језиком и културом своје домовине.

Интернет као кључна платформа за младе

Са развојем интернета и дигиталних технологија, нови медији су постали најдоступнији и најутицајнији облик комуникације, посебно међу младим генерацијама у дијаспори. Интернет портали, друштвене мреже и подкасти на српском језику омогућавају младима да редовно користе свој матерњи језик и остану у току са дешавањима у Србији.

Сајтови попут „Србија Данас“ или „Б92“ пружају информације о актуелним догађајима у Србији и региону, док друштвене мреже као што су Фејсбук, Инстаграм и Твитер омогућавају дељење садржаја на српском језику. Млади у дијаспори на овај начин могу остати повезани са својом културом и језиком кроз визуелне и текстуалне садржаје који их интересују, било да се ради о културним догађајима, музици, уметности или популарној култури.

Подкасти на српском језику такође постају све популарнији међу млађим генерацијама. Ови формати омогућавају младима да на интерактиван и приступачан начин уче о различитим аспектима српске културе и језика, било да је реч о разговорима са истакнутим личностима из света културе, књижевности или музике.

 

 

Друштвене мреже и видео платформе

Један од најмоћнијих алата за промоцију српског језика и културе међу младима у дијаспори су друштвене мреже и видео платформе попут YouTube-а и TikTok-а. На овим платформама млади могу активно учествовати у креирању и дељењу садржаја на српском језику, што додатно подстиче њихову ангажованост и интересовање за језик.

Примери успешних YouTube канала и TikTok профила који промовишу српску културу и језик укључују канале посвећене српској музици, хумору, историји и традицији. Ове платформе омогућавају младима да кроз забаву уче и негују свој језик, али и да се повежу са вршњацима из других делова света који такође говоре српски.

На друштвеним мрежама постоје групе и странице које окупљају младе из дијаспоре око заједничког циља очувања српског језика и културе. Овакве виртуелне заједнице омогућавају размену идеја, искустава и савета у вези са учењем и неговањем језика, што је посебно важно за младе који живе у срединама где српски језик није доминантан.

Улога медија у образовању

Медији такође могу играти значајну улогу у подршци формалном и неформалном образовању на српском језику у дијаспори. Едукативни програми, као што су дигиталне платформе за учење језика, онлајн часови и вебинари, омогућавају младима да усаврше своје знање српског језика. Медији могу бити одлична допуна формалном школском систему, пружајући додатне материјале и ресурсе за учење.

Интернет курсеви и туторијали на српском језику, доступни на различитим платформама, омогућавају младима да уче језик у своје време и по свом темпу. Ово је посебно важно за оне који живе у заједницама где нема могућности за формално образовање на српском.

Повезивање генерација кроз медије

Медији имају способност да повежу различите генерације Срба у дијаспори. Док млађи користе дигиталне медије и друштвене мреже, старије генерације се често ослањају на традиционалне медије као што су радио и телевизија. Ова разноликост у коришћењу медија омогућава да српски језик и култура остану живи и доступни свим члановима заједнице, без обзира на њихову старост.

Пренос културе и језика са старијих на млађе генерације може се одвијати управо кроз медијске садржаје који обједињују традиционалне и савремене форме. Млади могу учити о својој историји и култури кроз документарце, емисије или филмове, док старији могу бити инспирисани да користе нове медије како би поделили своја искуства и знање са млађима.

Улога медија у дијаспори у промоцији српског језика и културе је непроцењива. Од традиционалних медија до савремених дигиталних платформи, медији омогућавају младима у иностранству да остану повезани са својим језичким и културним наслеђем. Коришћењем нових технологија и платформи, медији омогућавају динамичан и интерактиван приступ учењу и промоцији српског језика, чиме доприносе очувању националног идентитета међу младим Србима широм света.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

27

Израда дигиталних речника и платформи за учење српског језика

, , , 0

У данашњем свету, где је дигитализација постала кључни фактор у готово свим аспектима живота, развој савремених алата за учење језика постаје неопходан. За српски језик, као и за многе друге мање заступљене језике, дигитални речници и платформе за учење представљају веома значајан корак ка очувању језика, али и његовој доступности младим генерацијама, посебно онима у дијаспори. Ови алати не само да олакшавају учење језика, већ и пружају нове могућности за неговање културе и језичког наслеђа међу Србима који живе далеко од своје домовине.

Значај дигиталних речника

Дигитални речници имају много предности у односу на класичне, штампане верзије. Они омогућавају брз и лак приступ значењима речи, граматичким објашњењима, синонимима, антонимима и примерима употребе у реченицама. За младе генерације које одрастају са технологијом, овакви речници представљају идеално решење које је у складу са њиховим начином коришћења информација.

Осим тога, дигитални речници могу бити прилагођени различитим нивоима знања, од почетника до напредних корисника. Они могу садржати аудио изговоре речи, интерактивне вежбе и квизове који омогућавају корисницима да одмах тестирају своје знање. На овај начин, учење српског језика постаје занимљивије и динамичније, што је од великог значаја за мотивацију младих да наставе са усавршавањем језика.

Платформе за учење српског језика

Платформе за учење српског језика на даљину омогућавају корисницима да уче српски језик са било ког места у свету. Оне обично укључују комбинацију текстуалних материјала, видео лекција, аудио материјала и интерактивних задатака који покривају различите аспекте учења језика – од граматике и лексике до вежбања конверзације.

Платформе за учење српског језика су посебно важне за младе у дијаспори који немају приступ формалном образовању на српском језику. Оне им омогућавају да негују своје језичке вештине, чак и ако немају учитеља или могућност да похађају часове у својој заједници. Ове платформе могу бити дизајниране тако да буду прилагођене потребама младих, са разноврсним форматима који одговарају њиховим интересовањима и начину на који користе технологију.

Персонализовано учење

Једна од највећих предности дигиталних платформи за учење језика јесте могућност персонализације. Корисници могу прилагодити своје учење својим темпом, потребама и интересовањима. Програми могу пратити напредак сваког корисника, идентификовати слабе тачке и прилагођавати задатке како би корисници могли да се фокусирају на области које су им најпотребније.

Такође, дигитални алати омогућавају младима да користе српски језик у свакодневним контекстима кроз интерактивне активности. На пример, учење кроз сценарије из стварног живота, као што су куповина, путовања или разговор са пријатељима, омогућава корисницима да практикују језик у реалним ситуацијама.

Виртуелне заједнице и сарадња

Један од кључних елемената за успешно учење језика је могућност интеракције са другим говорницима. Савремене платформе за учење језика често укључују виртуелне заједнице где корисници могу комуницирати једни с другима, размењивати искуства и заједно учити. Ово може укључивати групне часове, форумске дискусије или размену идеја кроз онлајн платформе.

Млади у дијаспори могу користити ове алате како би остали повезани са другим вршњацима који такође уче српски језик. Ово ствара осећај заједништва и мотивише их да наставе са учењем и употребом језика. Такође, сарадња са говорницима који су у Србији или региону омогућава младима да вежбају језик у природним ситуацијама и науче нове културне аспекте.

Технолошки напредак и будућност учења српског језика

Са развојем нових технологија као што су вештачка интелигенција и проширена стварност, будућност учења српског језика постаје све светлија. Апликације које користе вештачку интелигенцију могу анализирати говор и помоћи корисницима да усаврше свој изговор, док проширена стварност може омогућити интерактивне лекције које симулирају реалне животне ситуације.

Кроз коришћење ових алата, учење српског језика може постати још занимљивије, доступније и прилагођеније потребама младих. Са већом приступачношћу и напредним технологијама, очекује се да ће све више младих из дијаспоре имати могућност да одржавају и унапређују своје знање српског језика, чиме ће допринети очувању језика и културе за будуће генерације.

Израда дигиталних речника и платформи за учење српског језика представља један од најсавременијих начина за очување и промоцију српског језика међу младима, посебно онима који живе у дијаспори. Ови алати омогућавају лако доступно, интерактивно и персонализовано учење, које може младима омогућити да не само усаврше своје језичке вештине, већ и остану повезани са својим културним коренима. Развој и примена оваквих платформи и алата имају велики потенцијал да постану значајан ослонац за очување српског језика у будућности.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

26

Млади као амбасадори српског језика: Како мотивисати нове генерације?

, , , 0

Српски језик и ћирилично писмо су важан део културног и националног идентитета српског народа. Међутим, у савременом добу глобализације, технологије и миграција, постоји потреба за активнијим укључивањем младих у очување и промоцију српског језика, како у матици тако и у дијаспори. Млади могу и треба да буду амбасадори свог језика и културе, али је питање како их мотивисати да преузму ту улогу. У наставку се истражују неки од начина за инспирисање нових генерација да активно учествују у очувању и ширењу српског језика.

Повезивање језика са савременим технологијама

Један од најефикаснијих начина да се млади мотивишу да се интересују за свој језик јесте кроз употребу модерних технологија. Млади данас проводе велики део времена на интернету, на друштвеним мрежама, користећи мобилне апликације и учествујући у различитим дигиталним активностима. У том контексту, дигиталне платформе могу постати важан алат за промоцију и учење српског језика.

Креирање апликација за учење српског језика, видео игара на српском, као и онлајн форума и блогова који подстичу младе да користе српски језик, могу бити успешни начини да се језик очува и прошири. Млади, који се у дигиталном свету већ осећају као „код куће“, могу бити охрабрени да уче и користе српски језик у овом контексту.

Промоција кроз културу и уметност

Култура и уметност су снажни носиоци језика и могу послужити као инспирација младима да се повежу са својим коренима. Музика, филмови, књижевност, позориште и визуелне уметности које се изводе или стварају на српском језику представљају један од најмоћнијих начина да се млади подстакну да цене и користе свој језик.

Организовање културних догађаја који укључују младе, као што су фестивали, изложбе и позоришне представе на српском језику, могу помоћи у подизању свести о важности очувања језика. Такви догађаји могу бити посебно значајни у дијаспори, где млади често имају мање прилика да се сусрећу са српским језиком у свакодневном животу.

Улога образовних програма

Образовање има кључну улогу у формирању свести младих о важности очувања језика. Увођење програма учења српског језика у школе у дијаспори, али и подржавање иницијатива као што су летње школе српског језика и културе, могу бити важни кораци у мотивисању младих да развијају свој језик.

Онлајн наставне платформе, дигитални уџбеници и курсеви на даљину могу додатно олакшати приступ учењу српског језика, посебно за младе који живе ван Србије. Ово пружа флексибилност и могућност да млади уче у складу са својим распоредом, што их додатно мотивише да наставе са усавршавањем језика.

Млади као креатори садржаја на српском језику

Један од најефикаснијих начина да се млади заинтересују за очување српског језика јесте да се оснаже да сами постану креатори садржаја на свом језику. Блогови, подкастови, YouTube канали и профили на друштвеним мрежама на српском језику су само неки од примера како млади могу активније користити и промовисати свој језик.

Када млади виде да имају платформу за изражавање на српском језику и да могу допрети до своје генерације, биће мотивисанији да користе српски у свакодневној комуникацији. Оваква активност ствара заједнице младих људи који деле исте вредности и жељу да сачувају свој језик и културу.

Промоција успешних примера

Историјски и савремени примери успешних младих Срба који су очували свој језик и идентитет, било кроз уметност, науку, спорт или друге области, могу бити снажан извор инспирације за нове генерације. Истичући ове примере, можемо показати да је могуће бити успешан у глобалном контексту, а истовремено остати веран својим коренима и језику.

Пример познатих личности који активно промовишу српски језик, као што су тенисер Нова Ђоковић или режисер Емир Кустурица, може мотивисати младе да препознају важност очувања свог језика и културе, без обзира где живе.

Заједнички пројекти и сарадња

Још један начин да се млади мотивишу да буду амбасадори српског језика јесте кроз заједничке пројекте који укључују младе из различитих делова света. Ово могу бити културне размене, виртуелни форуми, или заједнички рад на пројектима који се односе на промоцију српског језика и културе. Када млади раде заједно и деле искуства, већа је вероватноћа да ће развити осећај припадности и одговорности према очувању свог језика.

Млади имају огроман потенцијал да постану амбасадори српског језика, али је важно наћи начине да их мотивишемо да ту улогу прихвате. Повезивање језика са савременим технологијама, културом, уметношћу и образовањем, као и истицање успешних примера и креативних иницијатива, може инспирисати нове генерације да активно учествују у очувању и промоцији српског језика и културе, како у матици тако и у дијаспори.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

20

Српски језик у музици: Како народна и савремена музика може подстаћи учење језика

, , , 0

Музика има моћ да допре до људи на начин који надмашује конвенционалне методе учења. Када је у питању учење српског језика, музика – и народна и савремена – може бити драгоцен алат који подстиче не само разумевање језика, већ и његово очување међу млађим генерацијама. Она представља живи мост између језика, културе и свакодневног живота, што је чини јединственим инструментом за учење, како за оне који живе у Србији, тако и за младе у дијаспори.

Народна музика као чувар језика и културе

Народна музика има дубоке корене у српској традицији и она је вековима служила као начин очувања српског језика, обичаја и историје. Текстови народних песама често одражавају језичке особености различитих делова Србије и региона, представљајући локалне дијалекте, идиоме и специфичне изразе. На овај начин, народна музика нуди прилику младима да се упознају са богатством српског језика у свим његовим облицима.

Поред тога, народна музика често тематизује важне историјске догађаје, митове и легенде, што омогућава учење језика кроз контекст који је дубоко укорењен у културно наслеђе. Ово не само да подстиче младе да разумеју речник и граматику, већ им пружа и увид у културне вредности и историјске темељe на којима почива српски језик.

Савремена музика као средство приближавања језика младима

Док народна музика чува традицију, савремена музика игра важну улогу у приближавању српског језика младим генерацијама. Српски поп, рок, хип-хоп и реп музика користе језик који је ближи младима, са модерним изразима и сленгом, што омогућава лакше прихватање језика. Кроз песме, млади уче нове речи и изразе који су у складу са временом у ком живе, што их додатно мотивише да активно користе српски језик.

Савремена музика такође отвара простор за експериментисање са језиком. Уметници често комбинују традиционални српски језик са новим речима и фразама, па чак и са страним језицима, што омогућава младима да се креативно изразе и уче језик у контексту који је релевантан за њих. Ово чини учење језика занимљивијим и мање формалним, што је кључно за мотивацију младих у дијаспори да остану повезани са својим матерњим језиком.

Музика као инструмент за учење кроз емоцију

Једна од највећих предности музике у учењу језика јесте њена способност да изазове емоције. Песме, било народне или савремене, имају моћ да пренесу осећања, било да су то радост, туга, љубав или носталгија. Овај емотивни аспект омогућава дубље разумевање значења речи и фраза, што је веома важно за учење језика. Млади који се емотивно повежу са неком песмом имају већу мотивацију да запамте речи и изразе који су део те песме.

Музика такође може бити средство за учење мелодије и ритма језика. Српски језик има свој ритам и интонацију, и песме помажу младима да се упознају са овим аспектима језика на природан начин. Кроз слушање и певање песама, млади у дијаспори могу научити како се реченице у српском језику структуирају, како се речи изговарају и где се ставља нагласак.

Музичка индустрија као платформа за промоцију српског језика

Са порастом друштвених мрежа и стриминг платформи, српска музичка индустрија има могућност да допре до шире публике, укључујући и младе у дијаспори. Ово омогућава младима који живе далеко од Србије да остану у контакту са својим матерњим језиком кроз слушање музике на српском језику. Музика постаје доступна било где у свету, и млади могу користити ове платформе да редовно слушају песме, уче нове речи и одржавају своје знање српског језика.

Такође, многи српски музичари активно користе друштвене мреже како би промовисали своје песме и комуницирали са својом публиком. Ово ствара интерактивни простор у коме млади могу учествовати, постављати питања, размењивати идеје и активно користити српски језик. Оваква врста комуникације подстиче младе да не само слушају музику на српском, већ и да је активно користе у свом свакодневном животу.

Музика као мост између генерација

Музика има потенцијал да повеже различите генерације Срба, како у Србији, тако и у дијаспори. Док старије генерације уживају у народној музици, млађе генерације могу пронаћи своје место у савременој музици. Међутим, кроз музику, ове генерације могу пронаћи заједнички језик и поделити искуства. Заједничко слушање и интерпретирање музике може постати начин за преношење језика, културе и вредности са старијих на млађе генерације.

Музика може бити средство за разговоре у породици и заједници о значају очувања српског језика. Заједничко слушање песама на српском језику ствара прилике за разговор о значењу текста, језичким специфичностима и културним референцама, што може подстаћи младе да дубље размишљају о језику и култури коју носе.

Музика, било народна или савремена, има значајан потенцијал да подстакне учење српског језика међу младима, како у Србији, тако и у дијаспори. Кроз емоције, ритам и мелодију, млади могу научити нове речи и фразе, разумети граматичке структуре и повезати се са културом свог народа. Са порастом дигиталних платформи, музика постаје лако доступна и омогућава младима да одржавају контакт са српским језиком где год да се налазе. Музика није само средство за учење, већ и за очување језика и културе за будуће генерације.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

19

Летњи кампови и школе као начин очувања српског језика међу младима

, , , 0

Летњи кампови и школе постали су један од најефикаснијих начина за очување српског језика и културе међу младима у дијаспори. Ови програми представљају идеалну прилику да се млади Срби који живе у иностранству повежу са својим језиком, обичајима и коренима у пријатељском и интерактивном окружењу. Летњи кампови и школе нису само место за учење српског језика, већ и за изградњу снажног осећаја припадности српској заједници и култури.

Интерактивно учење у природном окружењу

Једна од главних предности летњих кампова и школа је њихова могућност да младима понуде потпуно другачији приступ учењу српског језика у односу на традиционалне школе. Уместо формалних учионица, млади уче језик кроз интерактивне активности, разговоре и забавне радионице. Кампови пружају окружење у којем деца могу практиковати српски језик у свакодневним ситуацијама, било да је то кроз игру, учешће у тимским активностима или кроз културне и уметничке програме.

Бити окружен вршњацима који деле сличне интересе и који такође говоре или уче српски језик додатно подстиче децу да активно користе језик. На овај начин се учење претвара у природан и неприсилан процес, где се млади охрабрују да слободно користе српски језик у свакодневној комуникацији.

Повезивање са српском културом и традицијом

Поред учења језика, летњи кампови и школе играју важну улогу у преношењу српске културе и традиције на младе генерације у дијаспори. Програм обухвата различите активности које омогућавају младима да се упознају са српским народним обичајима, музиком, играма и традиционалним занатима. Кроз фолклорне радионице, занатске активности, као и учешће у обележавању српских празника, млади стичу дубље разумевање своје културе и ојачавају своју везу са њом.

Ови програми омогућавају младима да доживе традицију и културу на начин који је потпуно различит од онога што могу искусити у школским уџбеницима или путем интернета. Летњи кампови пружају могућност за директан контакт са културом, што олакшава процес повезивања са српским идентитетом и језиком.

Јачање осећаја заједништва

Још једна важна улога летњих кампова и школа је јачање осећаја припадности српској заједници, како у иностранству тако и у Србији. Ови програми окупљају младе Србе из различитих делова света, пружајући им прилику да се упознају и успоставе трајна пријатељства. Оваква искуства омогућавају младима да схвате да, иако су физички удаљени од Србије, они и даље припадају широј српској заједници која дели исте вредности и културне корене.

Кроз тимске активности, спортске игре и заједничке пројекте, млади уче како да сарађују, граде тимски дух и деле заједничке циљеве. Овај осећај заједништва помаже у јачању везе између младих и њиховог српског идентитета, подстичући их да наставе учење српског језика и да буду поносни на своје порекло.

Подршка од стране професионалних едукатора

Летњи кампови и школе за српски језик често запошљавају стручњаке који су специјализовани за рад са младима у дијаспори. Ови едукатори користе савремене методе наставе, комбинујући формално и неформално учење како би младима пружили најбоље могуће образовно искуство. Наставници који су укључени у ове програме разумеју специфичне изазове с којима се млади Срби у дијаспори суочавају у очувању свог језика и културе, те су у стању да им понуде адекватну подршку.

Такође, ови програми често укључују гостовања различитих стручњака из области културе, историје и уметности, који младима могу понудити додатне увиде у српски језик и културу. Ово ствара богат и разнолик програм који је прилагођен потребама младих у дијаспори.

Дугорочан утицај на очување језика

Иако летњи кампови и школе трају само неколико недеља, њихов утицај на очување српског језика и културе може бити дугорочан. Многи млади који учествују у овим програмима настављају да развијају своје језичке вештине и након завршетка кампа, подстакнути новим пријатељствима, искуствима и знањима које су стекли. Ова искуства често мотивишу младе да се активније укључе у своје заједнице, учествују у културним активностима и подстичу друге да уче српски језик.

Такође, летњи кампови пружају младима осећај припадности и значаја очувања свог језика и културе, што их мотивише да преносе те вредности на наредне генерације. Ово је посебно важно у дијаспори, где се српски језик често не користи у свакодневном животу, те је потребно додатно улагање труда да би се очувао.

Летњи кампови и школе представљају драгоцен начин за очување српског језика и културе међу младима у дијаспори. Они нуде јединствено окружење за учење језика, повезивање са културом и успостављање осећаја припадности заједници. Захваљујући подршци професионалних едукатора и иновативним приступима, ови програми омогућавају младима да кроз игру и учење ојачају свој српски идентитет и пренесу те вредности на будуће генерације.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

18

Друштвене мреже као алат за промоцију српског језика и културе

, , , 0

У савременом добу дигиталне комуникације, друштвене мреже постале су неизоставан део живота младих људи широм света. Платформе као што су Facebook, Instagram, TikTok, Twitter и YouTube не само да омогућавају брзу и једноставну комуникацију, већ и представљају моћан алат за промоцију језика и културе. Када је у питању српски језик и култура, друштвене мреже пружају невероватне могућности за очување, промоцију и ширење културног наслеђа међу младима у дијаспори и региону.

Ширење свести о значају српског језика и културе

Друштвене мреже омогућавају лак приступ информацијама и садржајима који промовишу српски језик и културу, а које могу бити подељене са глобалном публиком. Преко видео записа, текстуалних објава, фотографија и других формата, корисници могу лако и брзо поделити своје искуство везано за учење српског језика, историју и традицију. Ово омогућава младима у дијаспори да остану у контакту са својим коренима и културом, без обзира на географску удаљеност.

Кроз кампање на друштвеним мрежама могу се покренути иницијативе које истичу важност учења српског језика, нарочито међу младима који одрастају у иностранству. Овакве иницијативе могу укључивати позиве на учешће у онлајн курсевима, промоцију ћирилице и важних аспеката српске историје и традиције. Креативни садржаји могу бити одличан начин да се заинтересује млада публика и мотивише их да активније уче српски језик.

Креирање едукативног садржаја

Једна од главних предности друштвених мрежа јесте могућност креирања и делјења едукативног садржаја који је лако доступан младима. Платформе као што су YouTube и TikTok могу бити идеалне за кратке лекције о српском језику, граматици, правопису и култури. Видео туторијали и серијали о српском језику могу бити забавни и интерактивни, чинећи процес учења занимљивијим и приступачнијим.

Инфлуенсери и едукатори могу користити ове платформе за креирање квалитетног садржаја који промовише српски језик и културу на модеран и иновативан начин. Такође, омогућава се комуникација са публиком, што је веома важно за младе људе који често траже интерактивнији приступ учењу. На овај начин, не само да се промовише учење језика, већ се и ствара заједница људи који деле исте интересе и вредности.

Повезивање српске дијаспоре

Једна од највећих предности друштвених мрежа је могућност повезивања људи из различитих делова света. Млади у дијаспори често траже начине да остану повезани са својом културом и језиком, али су географски удаљени од својих корена. Друштвене мреже омогућавају креирање виртуелних заједница у којима се млади Срби могу повезивати, размењивати искуства и учити једни од других.

Ова платформа служи као место где млади могу делити своја искуства из дијаспоре, разматрати изазове са којима се суочавају у очувању српског језика и културе, као и организовати иницијативе које промовишу њихов идентитет. Осим тога, друштвене мреже омогућавају и повезивање са институцијама у Србији, чиме се успоставља снажнија веза између матице и дијаспоре.

Промоција културних догађаја и иницијатива

Друштвене мреже пружају могућност да се брзо и ефикасно промовишу културни догађаји и иницијативе које су везане за српски језик и културу. Било да је реч о културним манифестацијама, језичким радионицама, концертима или традиционалним празницима, друштвене мреже су идеална платформа за информирање младих у дијаспори о тим активностима.

Кроз коришћење хаштага и организовање онлајн догађаја, ови догађаји могу добити већу видљивост и допрети до шире публике. Такође, млади могу користити друштвене мреже да креирају своје иницијативе које промовишу учење српског језика и културе међу пријатељима и заједницом у којој живе.

Очување ћирилице у дигиталном свету

Друштвене мреже играју важну улогу у очувању и промоцији ћирилице у дигиталном свету. Млади у дијаспори могу користити ћирилицу у својим објавама на друштвеним мрежама, чиме доприносе очувању овог важног аспекта српске културе и идентитета. Активности попут покретања изазова у којима се корисници позивају да пишу на ћирилици или креирање садржаја на ћириличном писму могу бити ефикасан начин за подстицање употребе ћирилице.

Употребом ћирилице на друштвеним мрежама, млади стварају свест о њеном значају и мотивишу друге да је користе у свакодневном животу. Платформе као што су Instagram и Facebook омогућавају лаку употребу различитих писама, што олакшава промоцију ћирилице у дигиталној сфери.

Друштвене мреже пружају младима у дијаспори огромне могућности за промоцију српског језика и културе. Путем креирања едукативног садржаја, повезивања са заједницама и промоције културних догађаја, млади могу активно учествовати у очувању свог језика и идентитета. Користећи предности дигиталне ере, друштвене мреже могу постати важан алат у очувању српског културног наслеђа за будуће генерације.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

17

Како очувати двојезичност: Савети за младе Србе који живе у иностранству

, , , , 0

Двојезичност је велика предност и богатство за сваког појединца, посебно за младе који одрастају у мултикултуралним срединама. За младе Србе који живе у иностранству, очување двојезичности, односно могућност да једнако добро говоре и пишу на српском и на језику земље у којој живе, представља кључни елемент за одржавање везе са својом културом и идентитетом. Иако изазовно, овај процес је могућ и веома важан. Ево неколико савета како успешно одржати двојезичност:

Рана изложеност оба језика

Кључ за развој двојезичности лежи у раној изложености оба језика. Што се раније дете упозна са српским језиком код куће, то ће лакше усвојити оба језика. У породицама где се српски користи као језик свакодневне комуникације, деца имају природну предност да га уче од најранијег узраста. Родитељи могу користити различите активности, попут читања бајки, певања песама и гледања дечјих програма на српском, како би осигурали да српски језик буде део свакодневице.

Конзистентност у употреби језика

Конзистентност је кључна за очување двојезичности. То значи да би родитељи требало да буду доследни у коришћењу српског језика у одређеним ситуацијама — на пример, код куће или током породичних обеда. Док млади могу говорити језик земље у којој живе у школи или на послу, важно је да задрже српски као део свакодневне комуникације у породичном кругу. Овај начин конзистентне употребе помаже у одржавању и развоју језичких способности на оба језика.

Читање и писање на оба језика

Читање и писање на српском језику игра кључну улогу у очувању језика. Млади који живе у иностранству треба да буду подстакнути да читају књиге, чланке и вести на српском. Ово може укључивати традиционалну литературу, савремене романе, али и електронске изворе, као што су блогови и интернет портали на српском. Читањем на српском, развијају се не само језичке вештине, већ се и јача свест о културном наслеђу.

Писање је такође важан део процеса учења језика. Осим школских задатака на језику земље у којој живе, млади треба да пишу и на српском — било да су то дневници, есеји, или чак поруке пријатељима и члановима породице. Пракса писања на српском јача вештину изражавања и одржава активну употребу оба језика.

Коришћење дигиталних алата за учење

Савремена технологија пружа велики број ресурса који могу помоћи младима да очувају и развију своју двојезичност. Постоје бројне апликације, као што су Duolingo или Babbel, које могу служити као подршка за учење и усавршавање српског језика. Такође, дигиталне библиотеке, српски радио и телевизијски програми, као и платформе за читање на српском, могу бити корисни за свакодневну употребу језика.

Платформе као што су YouTube и подкасти на српском омогућавају младима да у свакодневном животу слушају српски језик, чиме одржавају своје слушање и разумевање. Овакав приступ чини учење лакшим и забавнијим, а уједно одржава контакт са српским језиком и културом.

Посећивање Србије и учешће у српској заједници

Ништа не може заменити директан контакт са језиком и културом. За младе Србе који живе у иностранству, посете Србији представљају изузетну прилику да учврсте свој језик и културни идентитет. Током боравка у Србији, млади могу користити српски језик у свакодневној комуникацији, што им омогућава да побољшају своје језичке вештине.

Такође, учешће у локалним српским заједницама у иностранству игра велику улогу у одржавању двојезичности. Многе дијаспорске заједнице организују културне манифестације, језичке радионице и фолклорне догађаје који омогућавају младима да остану повезани са својом културом и језиком. Учествовање у овим активностима помаже младима да сачувају и развију своје вештине на српском језику.

Подршка школе и образовних програма

Млади Срби у иностранству могу имати додатну подршку за очување двојезичности кроз школске програме и допунске школе на српском језику. Многе српске заједнице у иностранству организују викенд школе у којима деца могу учити српски језик, историју и културу. Ове школе нуде формално образовање на српском и омогућавају деци да одржавају контакт са језиком у структурисаном окружењу.

Такође, родитељи могу подстицати младе да похађају додатне језичке курсеве на српском, било кроз онлајн платформе или локалне школе. Ови програми могу бити кључни у развоју и одржавању двојезичности, јер пружају менталне алате и оквире за савладавање оба језика.

Очување двојезичности за младе Србе у иностранству је изузетно важно за одржавање језичког, културног и националног идентитета. Уз рану изложеност српском језику, конзистентну употребу оба језика, читање и писање на српском, коришћење савремених технологија и учешће у српским заједницама, двојезичност може постати природан и трајан део живота младих. Ово не само да обогаћује њихове личне и професионалне могућности, већ и осигурава да српски језик и култура остану живи у њиховим животима, без обзира на то где се налазе у свету.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

16

Зашто је важно писати на ћирилици у дигиталном свету?

, , , 0

У дигиталној ери, када су информације доступне на клик, а комуникација се одвија на различитим језицима и писмима, чини се да ћирилица губи своје место у српској култури. Међутим, очување и коришћење ћирилице у дигиталном свету има изузетно велики значај за културни идентитет, језичку разноликост и очување наслеђа. Писати на ћирилици на интернету, друштвеним мрежама, у блоговима и е-порукама значи активно учествовати у чувању једног од најважнијих симбола српског културног идентитета.

Ћирилица као чувар културног идентитета

Ћирилица је више од писма — она је симбол српског културног и националног идентитета. Од времена Светог Ћирила и Методија, који су створили глагољицу, па до данашњих дана, ћирилица је постала један од најпрепознатљивијих елемената српске традиције. Она је писмо којим су написана нека од најзначајнијих дела српске књижевности, правни документи, историјски записи и верска дела.

У дигиталном свету, где је латиница доминантно писмо, коришћење ћирилице пружа могућност младим генерацијама да се повежу са својим коренима и традицијом. Употреба ћирилице на интернету омогућава младима у Србији и дијаспори да осете припадност својој култури и историји. Када пишемо на ћирилици, доприносимо очувању те везе и спречавамо да ћирилица постане само музејски артефакт.

Језичка разноликост у дигиталној ери

Дигитални свет подржава разноликост у свим својим облицима, укључујући и писма. Иако латиница доминира на глобалном нивоу, очување и коришћење других писама, попут ћирилице, представља важан корак ка језичкој разноликости. Ћирилица је део не само српске, већ и шире словенске културне баштине, и њено присуство у дигиталном простору омогућава различитим културама да се међусобно обогате и разумеју.

Писање на ћирилици у дигиталном свету показује поштовање према језику и писму као носиоцима културе. Омогућава нам да покажемо да наше писмо и даље има значај и функцију у модерном животу, упркос изазовима глобализације и дигитализације.

Технолошка подршка за ћирилицу

Савремена технологија у великој мери подржава коришћење ћирилице. Већина дигиталних платформи, веб-сајтова и апликација омогућава употребу различитих писама, укључујући и ћирилицу. У Србији и другим словенским земљама, мобилни телефони, компјутери и таблете нуде могућност коришћења ћириличног писма, а многе друштвене мреже подржавају објаве и садржаје на ћирилици.

С обзиром на то да технолошка подршка више није препрека, коришћење ћирилице постаје ствар свести и избора корисника. Употреба ћирилице у дигиталној комуникацији може се подстицати кроз образовне програме, медије и друштвене мреже, што ће допринети ширењу свести о важности њеног очувања.

Ћирилица и дигитални маркетинг

У свету дигиталног маркетинга и брендирања, ћирилица може играти важну улогу у препознавању и позиционирању српских производа и услуга. Многе компаније које циљају домаће тржиште користе ћирилицу у својим рекламним кампањама, логотипима и брендовима. Ово је један од начина да се потенцира домаћа производња и културни идентитет на глобалној сцени.

Српске фирме и стартапови који користе ћирилицу у својим интернет презентацијама и маркетиншким материјалима доприносе очувању писма, а истовремено комуницирају са локалним тржиштем на језику и писму које њихови купци најбоље разумеју. Ово је важан корак ка одржавању националне културе и идентификацији у оквиру дигиталне глобалне економије.

Ћирилица и млади у дијаспори

За младе у дијаспори, коришћење ћирилице на интернету може бити важан начин да одрже везу са својим коренима. Често су изложени латиници као примарном писму у земљама у којима живе, и могу изгубити навику писања на ћирилици. Употреба ћирилице на друштвеним мрежама, блоговима и другим платформама омогућава им да остану повезани са српским језиком и културом, чак и када су далеко од домовине.

Дигитални свет омогућава младима у дијаспори да се умрежавају са другим Србима широм света и да размењују искуства, идеје и садржаје на ћирилици. Ово је важан корак ка очувању језичког и културног идентитета, јер коришћењем ћирилице показују понос и свест о својој културној баштини.

Писати на ћирилици у дигиталном свету има вишеструку вредност — она нас повезује са нашом традицијом, подстиче језичку разноликост и омогућава да наш културни идентитет остане присутан и релевантан у модерном добу. Иако латиница доминира у дигиталној комуникацији, свесно коришћење ћирилице представља активан допринос очувању српског језика и културе, како у Србији, тако и међу младима у дијаспори. Употреба ћирилице није само питање носталгије или традиције — она је начин да се обогати дигитални свет и одржи српска култура живом у новој ери.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

15

Традиционални српски празници и обичаји као део учења језика и културе

, , , 0

Учење језика увек иде руку под руку са упознавањем културе народа који тим језиком говори. У случају српског језика, традиционални празници и обичаји играју кључну улогу у чувању културног наслеђа и преношењу вредности на млађе генерације. У дијаспори, где су млади често изложени другим културама и језицима, очување српског језика постаје изазов, али кроз празнике и обичаје, овај процес може постати лакши и забавнији. Традиционални српски празници и обичаји представљају важан део културе који доприноси очувању идентитета, као и јачању везе са завичајем и језиком.

Празници као културни оквир за учење језика

Српски празници, као што су Божић, Васкрс, слава и Видовдан, пружају мноштво прилика за учење српског језика у контексту који је повезан са свакодневним животом и обичајима. Током празника, породица и заједница се окупљају, певају песме, причају старе приче и учествују у обредима који су дубоко укорењени у традицији. Млади у дијаспори кроз ове активности уче не само нове речи и изразе, већ и значај тих речи у културолошком контексту.

На пример, током Божића, млади могу научити речи које се односе на припрему обредног хлеба чеснице, паљење бадњака или појмове као што су полажајник и вертеп. Ове речи нису само део језика, већ и кључне за разумевање српске традиције. Преко празника, деца уче о појмовима као што су заједништво, духовност и истрајност, што их повезује са коренима.

Учење језика кроз обичаје и ритуале

Обичаји везани за српске празнике су богати симболиком и ритуалима који се преносе с генерације на генерацију. Овај процес преношења обичаја је истовремено процес преношења језика. Кроз учешће у обичајима, млади уче како да на српском језику опишу кораке које предузимају, разумеју симболику која стоји иза тих акција, и усвајају језичке изразе који су специфични за културу.

Обичаји као што је прослава славе, један од најзначајнијих српских празника, омогућавају младима да уче о српском језику кроз приче о свецима заштитницима породице, молитве које се читају током обреда, и фразе које су уобичајене током празничних окупљања. Слава је прилика да се млади упознају са специфичним вокабуларом који се везује за религијске и породичне традиције, као и да осете дубљу везу са својим културним наслеђем.

Фолклор и народне игре као део учења

Традиционални српски фолклор, народне игре и песме играју важну улогу у учењу језика и културе. Млади који учествују у фолклорним ансамблима или гледају народне представе не само да уче језик кроз текстове песама и игре, већ и кроз разумевање историјског и културног контекста тих песама. Фолклорне песме често говоре о важним историјским догађајима, љубави према домовини, природи и обичајима који су сачувани у српској традицији.

Музика и игра омогућавају младима у дијаспори да језик уче на живописан и динамичан начин, што олакшава процес учења. Песме као што су „Ој, Мораво“ или „Тамо далеко“ преносе јаке емоције и снажне поруке о везама са домовином, а истовремено обогаћују језичке способности младих кроз музички израз.

Значај породичних окупљања

Празници и обичаји у српској традицији најчешће подразумевају породична окупљања. Ова окупљања су важна јер представљају прилику да млади у дијаспори слушају српски језик у природном окружењу. Бајке, приче о претцима и животу у Србији, као и преношење мудрости старијих генерација, доприносе учењу језика кроз директно искуство и разговор.

Језик се не учи само у школама или преко књига, већ и кроз свакодневну комуникацију. Када млади учествују у празничним обичајима, они упијају језик који је део тих обичаја и разумеју дубље слојеве значења речи и израза који се користе у тим ситуацијама.

Културни догађаји и фестивали у дијаспори

У многим земљама у којима живи српска дијаспора организују се културни догађаји, фестивали и манифестације који славе српску традицију и обичаје. Ови догађаји су одлична прилика за младе да не само вежбају српски језик, већ и да се укључе у заједницу и осете припадност свом народу. Фестивали који славе српске празнике, као што су Сретење или Дан српске културе, омогућавају младима да искусе обичаје у новом контексту и да се повежу са својим коренима.

Културни догађаји често укључују радионице за децу и младе, где могу учити о традиционалним занатима, уметности и музици, што им помаже да развију своје језичке вештине на забаван и интерактиван начин.

Традиционални српски празници и обичаји представљају важан део процеса учења српског језика и културе, посебно за младе у дијаспори. Кроз празничне ритуале, народне песме и игре, породична окупљања и културне догађаје, млади стичу не само знање о језику, већ и дубље разумевање културе свог народа. Овај приступ учењу језика омогућава младима да се повежу са својим коренима и негују свој национални идентитет, чувајући традицију и језик за будуће генерације.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

14

Путовање кроз историју српског језика: Од старословенског до савременог српског

, , , 0

Српски језик, као важан елемент културног и националног идентитета, има богату историју која се протеже кроз векове, обликујући културу и свакодневицу српског народа. Од својих корена у старословенском језику до савременог српског, овај језик је претрпео бројне промене, развијајући се паралелно са друштвеним и историјским околностима. Путовање кроз историју српског језика не само да нам омогућава да боље разумемо његову еволуцију, већ нам пружа увид у богато језичко наслеђе које и данас игра кључну улогу у очувању националног идентитета.

Старословенски језик као основа словенских језика

Историја српског језика почиње у 9. веку са доласком хришћанства на Балкан и стварањем старословенског језика. Света браћа Ћирило и Методије, византијски мисионари, створили су прво словенско писмо – глагољицу – како би превели хришћанске текстове на језик који је био разумљив словенским народима. Овај процес означава почетак писане историје словенских језика, укључујући и српски. Старословенски језик је био службени језик у раној црквеној и књижевној традицији, и његов утицај се може видети у формирању српског језика.

Прелазак са глагољице на ћирилицу, коју је створио Ћирилов ученик Климент Охридски, значајно је утицао на даљи развој српског писма и језика. Ћирилица, као писмо које је било једноставније за писање и коришћење, постала је доминантна међу Србима и до данас остаје један од најпрепознатљивијих симбола српског културног идентитета.

Српскословенски и народни језик у средњем веку

Током средњег века, старословенски се развија у српскословенски, који је био званични језик цркве и администрације. Међутим, у народу је паралелно постојао и народни, говорни језик који је био ближи свакодневним изразима и разумљив широј популацији. Народни језик се постепено одвајао од формалног, црквеног језика, развијајући своје специфичности које су формирале темеље модерног српског језика.

Најзначајнија дела српске средњовековне књижевности, као што су „Житије Светог Симеона“ и „Житије Светог Саве“, писана су на српскословенском, али су имала значајан утицај на стандардизацију језика и преношење културног наслеђа српског народа.

Реформа Вука Караџића – Прелазак на народни језик

Један од најважнијих тренутака у историји српског језика догодио се у 19. веку, када је Вук Стефановић Караџић извео реформу српског језика и правописа. Његова мисија била је да језик приближи обичним људима, тако што ће се уместо сложеног српскословенског користити народни говор као основа за књижевни језик.

Караџићева реформа укључивала је и реформу ћирилице, при чему је поједноставио и стандардизовао писмо, уводећи принцип „пиши као што говориш“. Ова реформа је имала дубок утицај на српску културу и књижевност, омогућавајући лакше ширење писмености и стварање ближе везе између говорног и писаног језика. Захваљујући Вуковом раду, српски језик је постао језик шире популације и учинио велики корак ка модернизацији.

Савремени српски језик – Развој и утицаји

Српски језик се у 20. и 21. веку наставио развијати под утицајем различитих друштвених и политичких фактора. Један од најзначајнијих тренутака у овом периоду био је распад Југославије и формирање самосталних држава, што је имало за последицу јасније разграничење између српског, хрватског, босанског и црногорског језика, који су раније били груписани као „српскохрватски“.

Савремени српски језик је стандардизован у два изговора – екавском и ијекавском – и користи два писма, ћирилицу и латиницу, мада је ћирилица званично писмо у Србији. Употреба оба писма у савременом српском језику показује флексибилност и богату културну разноликост, док језик и даље наставља да се развија под утицајем глобализације, нових технологија и савремених комуникацијских платформи.

Изазови и будућност српског језика

Као и сваки жив језик, српски језик се и данас суочава са изазовима у дигиталном добу, где енглески језик доминира на интернету и у популарној култури. Међутим, постоје бројне иницијативе и пројекти који се баве очувањем и неговањем српског језика, посебно у дијаспори и међу младима. Учење српског језика путем онлајн платформи, апликација и дигиталних уџбеника постаје све популарније, док културне манифестације и књижевни фестивали пружају додатне прилике за промоцију језика.

Будућност српског језика зависи од континуираног труда да се језик одржи живим у свакодневном животу, како у Србији, тако и у дијаспори. Ово укључује коришћење ћирилице, промоцију српске књижевности и културе, као и подстицање младих да негују и развијају своју језичку баштину.

Историја српског језика представља путовање кроз векове културе, традиције и идентитета српског народа. Од старословенског као основе, преко српскословенског и Вукове реформе, до савременог српског језика, овај језик се прилагођавао времену, али је увек задржао своју суштинску улогу у очувању националног идентитета. Разумевање овог развоја језика помаже нам да схватимо његову важност и да наставимо да га негујемо за будуће генерације.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

13

Промоција српског језика кроз књижевност и уметност

, , , 0

Српски језик, као нераскидив део културног и националног идентитета, већ вековима се негује и промовише кроз књижевност и уметност. Ова два аспекта културе играју кључну улогу у очувању и ширењу српског језика, како у Србији, тако и у дијаспори. Књижевност и уметност не само да чувају језик од заборава, већ га чине живим, динамичним и релевантним за нове генерације. У овом тексту истражујемо на који начин књижевност и уметност доприносе промоцији српског језика и зашто је њихова улога важна у савременом друштву.

Књижевност као чувар језика и традиције

Књижевност је одувек била један од најважнијих облика очувања српског језика. Од епских песама и народних прича, преко књига Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, до модерних писаца као што су Иво Андрић, Меша Селимовић и Милорад Павић, српска књижевност је богатство језичких израза, традиције и културних вредности. Књиге написане на српском језику не само да осликавају развој језика, већ преносе и богатство историјских, социјалних и културних искустава српског народа.

Кроз читање дела српских писаца, млади и старији генерације уче о својим коренима, култури и традицијама. У дијаспори, где је језик често у мањини, српска књижевност постаје снажан алат за очување језика и развијање осећаја припадности. Читањем српске литературе на ћирилици, млади у дијаспори могу да развију ближи однос са својим наслеђем и да се повежу са језиком на дубљем нивоу.

Књижевне награде и фестивали као платформа за промоцију језика

Један од начина на који се српски језик активно промовише кроз књижевност су књижевне награде и фестивали. Догађаји као што су НИН-ова награда за најбољи роман године, Београдски сајам књига, „Про-за Балкан“ и разни регионални књижевни фестивали привлаче пажњу јавности и окупљају писце, критичаре и читалачку публику.

Ови догађаји пружају прилику да се афирмишу нови писци и њихова дела, али и да се очува и шири српски језик кроз разне форме уметничког изражавања. За младе у дијаспори, књижевни фестивали могу бити инспирација да читају дела савремених српских писаца, док се књижевне награде могу посматрати као доказ да српски језик и даље има снажну позицију у свету литературе.

Традиционална и савремена уметност као израз културног идентитета

Поред књижевности, уметност у ширем смислу игра кључну улогу у промоцији српског језика. Традиционална уметност, као што су народна музика, фолклор и иконопис, вековима је била начин да се очувају обичаји и језик српског народа. Народне песме и игре, које су често извођене на ћирилици и праћене српским језиком, јасно су сведочанство језичке и културне традиције.

Са друге стране, савремена уметност пружа нове могућности за промоцију језика. Млади уметници користе различите медије – од визуелних уметности до перформанса и дигиталне уметности – како би кроз своје радове испитивали српски идентитет и језик. У дијаспори, ови уметнички изрази могу бити начин да се језик и култура приближе младим генерацијама које можда не користе српски језик у свакодневном животу, али су заинтересоване за уметничко изражавање.

Модерна технологија и дигитална уметност као нови путеви за промоцију језика

Данашње доба је обележено напредком технологије, која отвара нове могућности за промоцију српског језика кроз уметност. Дигитална платформа пружа могућност да се српски језик промовише на глобалном нивоу, а млади у дијаспори могу бити пионири у коришћењу савремених алата за очување и ширење језика.

Креативне апликације, дигитални стрипови, илустрације на ћирилици, као и видео игре на српском језику, само су неки од примера како уметност и технологија могу радити заједно у циљу промоције језика. Ови савремени приступи могу бити изузетно привлачни младима, што је кључно за њихово повезивање са српским језиком.

Преводи српске литературе и уметничких дела на стране језике

Још један важан аспект промоције српског језика јесте превођење српске литературе и уметничких дела на стране језике. Овим путем, српски језик и култура постају доступни широј публици, што повећава видљивост језика у глобалном контексту. Писци попут Иве Андрића, који је добитник Нобелове награде, или савремени аутори попут Давида Албахарија и Владимира Пиштала, својим делима промовишу српски језик кроз преводе на друге језике.

Превод српске књижевности је такође важан за младе у дијаспори, који можда не говоре течно српски језик. Читањем дела на оба језика, они могу боље разумети значење и значај српског језика и културе, а уједно се осећати повезано са својим наслеђем.

Књижевност и уметност играју кључну улогу у промоцији и очувању српског језика. Кроз дела српских писаца, уметничке пројекте и културне догађаје, језик се чува, развија и промовише широм света. За младе у дијаспори, уметност и књижевност представљају важне алате за одржавање везе са својим коренима и културом. У свету који се брзо мења и глобализује, очување српског језика кроз креативне и уметничке форме остаје један од најважнијих задатака за нове генерације.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

12

Како млади у дијаспори могу допринети промоцији ћирилице?

, , , 0

Млади у дијаспори играју кључну улогу у очувању српског језика и културе, а један од најзначајнијих аспеката тог процеса јесте промоција ћириличног писма. Ћирилица није само средство комуникације, већ симбол културног и националног идентитета српског народа. У свету који постаје све више дигитализован и глобализован, улога младих у очувању и промоцији ћирилице је важнија него икада. Овај текст истражује начине на које млади у дијаспори могу активно допринети промоцији ћирилице, како у својим локалним заједницама тако и на ширем, глобалном нивоу.

Коришћење ћирилице у свакодневној комуникацији

Први корак који млади могу предузети како би допринели промоцији ћирилице јесте њено редовно коришћење у свакодневној комуникацији. Иако су многи млади у дијаспори склони употреби латинице због локалних језика или глобалног утицаја, свесно коришћење ћирилице у писаним и дигиталним порукама, друштвеним мрежама и разним облицима комуникације може имати снажан ефекат на подизање свести о њеном значају. На овај начин, ћирилица постаје видљива и присутна у свакодневном животу, што је кључно за њено очување.

Друштвене мреже као платформа за промоцију

У дигиталном добу, друштвене мреже представљају једну од најефикаснијих платформи за промоцију било које идеје, укључујући и очување писма. Млади у дијаспори могу искористити свој утицај на платформама као што су Instagram, TikTok, Facebook и YouTube како би делили садржај на ћирилици, објављивали едукативне материјале о историји и значају ћириличног писма, и креирали кампање које ће подстаћи њихове вршњаке да користе ово писмо. Креирање видео садржаја, инфографика и креативних објава на ћирилици може помоћи да се она приближи млађим генерацијама и учини „кул“ и савременом.

Укључивање ћирилице у креативне пројекте

Млади у дијаспори често учествују у разним креативним пројектима, било да су у питању музика, уметност, мода или дизајн. Укључивање ћирилице у ове пројекте може бити одличан начин да се она промовише на иновативан и занимљив начин. На пример, дизајнери могу креирати мајице, постере и уметничке инсталације које садрже ћирилицу, док музичари могу користити ћирилична слова у текстовима песама или визуелним представама. Кроз овакве креативне иницијативе, ћирилица може постати део савремене популарне културе, што би додатно мотивисало младе да је користе и цене.

Организација едукативних радионица и догађаја

Организовање радионица, предавања и дискусија у вези са српским језиком и ћирилицом такође је један од начина на који млади могу допринети њеном очувању и промоцији. Ови догађаји могу бити организовани у сарадњи са локалним српским удружењима, црквама или школама које подучавају српски језик. На радионицама, млади могу учити о историји ћирилице, вежбати њено коришћење и разговарати о изазовима са којима се суочавају у њеном очувању. Овакви догађаји омогућавају млађим генерацијама да се повежу, размењују искуства и раде заједно на очувању свог културног наслеђа.

Сарадња са школама и образовним институцијама

Млади у дијаспори могу успоставити сарадњу са локалним школама и образовним институцијама које подучавају српски језик. Кроз ову сарадњу могу се развијати програми који укључују ћирилицу у наставу, као и организовати такмичења, изложбе и друге догађаје на којима се промовише употреба ћирилице. Такође, млади могу постати ментори млађим ученицима, подстичући их да активно користе и уче ћирилицу кроз практичне задатке и активности.

Виртуелне заједнице и форуми

Формирање виртуелних заједница на интернету представља додатни начин на који млади могу промовисати ћирилицу. Ове заједнице могу бити у облику форума, група на друштвеним мрежама или специјализованих веб-сајтова где млади могу размењивати информације, учити и разговарати о значају ћирилице. Ова платформа омогућава младима из различитих делова света да се повежу и заједнички раде на очувању ћирилице, чак и ако су физички удаљени једни од других.

Млади у дијаспори имају велики потенцијал да допринесу промоцији ћирилице на разне начине, од коришћења овог писма у свакодневној комуникацији до укључивања у креативне пројекте и едукативне активности. Кроз коришћење модерних технологија и платформи као што су друштвене мреже, млади могу учинити ћирилицу доступнијом и привлачнијом новим генерацијама. У времену када је глобализација све присутнија, очување и промоција ћирилице је важан задатак који може помоћи да се очува културни и национални идентитет српског народа. Млади, са својом енергијом, креативношћу и знањем о новим технологијама, имају кључну улогу у том процесу.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

11

Утицај цркве и верских институција на очување српског језика у иностранству

, , , , , 0

Српска православна црква и верске институције имају важну улогу у очувању српског језика и културе, особито у дијаспори. Кроз разне активности и иницијативе, црква не само да служи као духовна подршка верницима, већ и као стуб идентификације и културног наслеђа. Овај текст истиче неке од начина на које црква и верске институције доприносе очувању српског језика у иностранству.

Верске службе и обреди на српском језику

Прва и основна функција цркве у очувању српског језика јесте одржавање верских служби и обреда на српском. Путем литургија, молитви и других верских обреда, верници у дијаспори су у могућности да практикују и чују српски језик у свом свакодневном животу. Ово не само да им омогућава да одрже своју верску праксу, већ и да се повежу са својом културом и традицијом.

Многе цркве организују редовне литургије и свеће, где се поред обреда на српском језику, организују и различите активности за децу и младе, као што су веронаука и креативне радионице. Ове активности помажу младима да уче српски језик и да се упознају с традицијом, истовремено развијајући осећај припадности српској култури.

Образовни програми у црквеним установама

У многим српским парохијама у иностранству, верске институције организују образовне програме усмерене на учење српског језика. Ови програми укључују курсеве за децу и одрасле, где се не само учи језик, већ и историја и култура Србије. Црква, као место окупљања, пружа идеално окружење за учење и размену знања.

Поред тога, многе цркве издају информативне материјале, као што су брошуре и часописи, на српском језику, који информишу вернике о актуелним догађајима и културним иницијативама. Ови ресурси доприносе очувању језика и културе, чинећи их доступним свим члановима заједнице.

Културни догађаји и традиције

Црква игра значајну улогу у организовању културних догађаја који доприносе очувању српске традиције. Ове манифестације, као што су прославе празника, концерти, изложбе и етно фестивали, представљају платформу за промоцију српског језика и културе. Кроз учешће у овим догађајима, млади могу да науче о српским обичајима, музици и плесовима, што доприноси њиховом идентитету и припадности.

На пример, многе парохије организују прославу Српске Нове године или Бадњег вечера, где се окупљају млади и старији, размењујући традиционалне рецепте, приче и искуства. Овакве активности не само да ојачавају заједницу, већ и подстичу младих да одржавају српски језик у свакодневном животу.

Подршка дијаспори у очувању идентитета

Црква такође игра важну улогу у стварању мреже подршке за Србе у дијаспори. Оваква подршка је важна за младе који се суочавају с изазовима интеграције у нову средину. Црквене установе пружају савете и ресурсе, а многе цркве организују и мреже за запошљавање и менторство.

Поред тога, црква често сарађује с другим српским организацијама, подстичући кооперацију и размену идеја. Овакве иницијативе доприносе стварању јаке заједнице, која не само да очува језик и културу, већ и подржава своје чланове у свим аспектима живота.

Утицај цркве и верских институција на очување српског језика у иностранству је непроцењив. Кроз верске службе, образовне програме, културне догађаје и подршку заједници, црква игра кључну улогу у повезивању Срба у дијаспори с њиховим коренима. Ове иницијативе не само да помажу у очувању језика, већ и у стварању осећаја припадности и идентитета, који су кључни за будуће генерације. У светлу глобализације и брзих промена, важност ових институција постаје све значајнија у борби за очување културног наслеђа.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

25

Примери познатих Срба у дијаспори који су сачували свој језик и културу

, , , 0

Српска дијаспора броји милионе људи широм света, од којих су многи постигли велике успехе у различитим областима, од науке и уметности до спорта и пословања. Оно што често повезује ове истакнуте личности, осим њихових професионалних достигнућа, је дубока везаност за свој језик, културу и национални идентитет. Многи од њих су својим радом, деловањем и личним примером допринели очувању српског језика и културе у иностранству. Овде су неки од познатих Срба у дијаспори који су успели да очувају и промовишу своје наслеђе.

Никола Тесла – Промоција српског наслеђа у свету науке

Никола Тесла, један од највећих умова свих времена, иако је већину свог живота провео у Сједињеним Америчким Државама, никада није заборавио своје српско порекло. Рођен у Смиљану, у тадашњој Аустроугарској, Тесла је увек истицан као Србин и с поносом је говорио о свом наслеђу. Чак и у својим писмима и говорима, често је спомињао своје корене и утицај српске културе на његов развој. Познато је да је писао писма и комуницирао са људима на српском језику, а био је и поносан на своју православну веру.

Теслин пример показује да чак и када сте далеко од своје домовине, можете сачувати језик, културу и идентитет. Његово име и данас представља симбол научне генијалности, али и српског наслеђа у свету.

Милорад Павић – Српски писац светског гласа

Милорад Павић, један од највећих српских књижевника, такође је био познат и цењен широм света. Његов роман „Хазарски речник“ преведен је на многе језике и постао глобални бестселер. Иако је његова литература била доступна широм света, Павић је увек писао на српском језику и користио ћирилицу. Његов литерарни стил био је дубоко укорењен у српској историји, култури и језику, а његови радови су обиловали мотивима из српске традиције.

Његов успех у иностранству је доказ да је могуће постићи међународну славу, а истовремено остати одан свом језику и култури. Павић је показао да српски језик и књижевност могу имати велики утицај и ван граница Србије.

Новак Ђоковић – Спортска звезда и амбасадор српске културе

Новак Ђоковић је један од најбољих тенисера свих времена, али је такође и поносан представник српског народа. Иако живи и такмичи се широм света, Нова је увек истицан као Србин и не крије своју љубав према земљи, језику и култури. Често говори на српском језику у интервјуима, без обзира на то где се налази, и активно промовише Србију на глобалном нивоу.

Он редовно учествује у хуманитарним акцијама у Србији, али и широм света, али увек задржава српски идентитет. Нова често истиче важност породице и традиције, што показује његову везаност за корене. Његов пример показује како врхунски спортиста може бити не само амбасадор спорта, већ и културе и језика једног народа.

Емир Кустурица – Чувар српске културе кроз филм

Емир Кустурица, познати режисер и добитник бројних међународних награда, је још један Србин који је својим радом успео да промовише српску културу и језик широм света. Његови филмови, као што су „Подземље“ и „Црна мачка, бели мачор“, приказују специфичности балканског, али и српског живота, уз коришћење српског језика и фолклора.

Кустурица је познат по томе што је остао одан свом језику и наслеђу, чак и када је радио у међународним оквирима. Његова фондација „Мећавник“ и фестивали које организује у Дрвенграду активно подржавају очување српске културе и традиције.

Марина Абрамовић – Српска уметница у свету перформанса

Марина Абрамовић је светски позната уметница у области перформанса, која је, упркос глобалном успеху, задржала дубоку везу са својим српским пореклом. Иако живи и ради у иностранству, Абрамовић често истиче своје балканске корене и користи их као инспирацију за своје радове.

Њена уметност обилује темама које истражују идентитет, корене и културно наслеђе, а у неким радовима користи и српски језик као елемент перформанса. Марина Абрамовић је јасан пример како уметност може бити средство за очување језика и културе, чак и на највишем светском нивоу.

Ови примери показују да је могуће постићи велике успехе у иностранству, а истовремено остати верни свом језику, култури и идентитету. Познати Срби у дијаспори, као што су Никола Тесла, Нова Ђоковић, Емир Кустурица, Милорад Павић и Марина Абрамовић, показују да језик и култура не морају бити изгубљени, већ напротив – могу бити додатна снага и инспирација у њиховим каријерама.

Чувањем свог језика и културе, они не само да доприносе очувању српског идентитета, већ и преносе српско наслеђе на нове генерације, како у дијаспори, тако и у матици. Њихов успех и посвећеност српском језику и култури представљају инспирацију за све младе Србе који живе ван граница Србије, показујући да је могуће бити успешан у свету и остати повезан са својим коренима.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

10

Примери успешних иницијатива за очување српског језика и културе у дијаспори

, , , , 0

У последњим деценијама, бројни Срби су се преселили у дијаспору у потрази за новим могућностима, али је очување српског језика и културе остало кључно за одржавање веза са матичном земљом. У том контексту, успеле иницијативе у дијаспори играју важну улогу у подршци млађим генерацијама да се идентификују са својим културним наслеђем. У овом тексту представићемо неке успешне примере иницијатива које су допринеле очувању српског језика и културе у различитим деловима света.

Образовни програми и школе на српском језику

Многе српске заједнице у дијаспори успеле су да организују школе које нуде образовање на српском језику. Ове школе, често подржане од стране локалних српских удружења и културних центара, пружају деци прилику да уче српски језик, али и да се упознају са српском историјом, традицијом и културом. На пример, у Канади и Сједињеним Државама, српске школе у бројним градовима раде на промоцији језика кроз редовне часове, радионице и културне догађаје. Ове установе не само да уче децу језику, већ и стварају осећај припадности и идентитета.

Културни догађаји и манифестације

Културни догађаји представљају важан аспект очувања српског идентитета у дијаспори. Концерти, изложбе, фестивали и други догађаји пружају прилику младима да се упознају са српском музиком, уметношћу и обичајима. На пример, у Чикагу се сваке године одржава „Српски фестивал“ који окупља хиљаде посетилаца и нуди разне активности, од традиционалне кухиње до уметничких представа. Овакви догађаји не само да промовишу српску културу, већ и спајају људе, стварајући мрежу подршке и пријатељства.

Коришћење модерних технологија

Савремени технологији играју важну улогу у очувању српског језика и културе у дијаспори. Платформе за онлајн учење, као што су вебинари и видео курсеви, омогућавају младима да уче српски језик на интерактиван и прилагодљив начин. Такође, многе иницијативе користе друштвене мреже за промоцију културе и језика. На пример, YouTube канали посвећени српској култури, традиционалној музици и кулинарству привлаче велики број пратилаца и пружају платформу за размену знања и искустава.

Заједнице и удружења

Формирање удружења и заједница представља важан корак у очувању српског језика и културе. Таква удружења често организују различите активности, укључујући културне радионице, предавања и изложбе. У Лос Анђелесу, на пример, постоји српско културно удружење које организује различите догађаје и програме, укључујући часове српског језика за децу и одрасле. Овакве иницијативе не само да пружају ресурсе за учење, већ и стварају осећај заједништва и подршке у дијаспори.

Пројекти у сарадњи с матичном земљом

Сарадња између дијаспоре и матичне Србије такође игра кључну улогу у очувању језика и културе. Различити пројекти, као што су размене ученика, семинари и радионице, могу допринети развоју свести о значају српског језика. На пример, пројекти који укључују учеснике из Србије и дијаспоре могу понудити млађим генерацијама прилику да уче о култури и традицији, али и да стварају чврсте везе с матичном земљом.

Очување српског језика и културе у дијаспори захтева активан ангажман свих чланова заједнице. Примери успешних иницијатива, као што су образовни програми, културни догађаји, коришћење модерних технологија и сарадња са матичном земљом, показују да је могуће створити окружење које подржава и охрабрује младе да се идентификују са својим наслеђем. Уз континуирану подршку и ангажовање, српски језик и култура могу остати живи и присутни у животима нових генерација.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

24

Важност очувања српске терминологије у технолошким иновацијама

, , , 0

Савремено доба, обележено брзим развојем технологије и дигитализације, доноси са собом нове изазове и могућности за језике широм света. У ери глобализације, где доминирају енглески језик и англицизми, посебан значај добија очување националних језика и терминологије у технолошким иновацијама. Српски језик није изузетак у овом процесу. Очување српске терминологије у технолошком контексту од кључне је важности за развој језика, културе, као и националног идентитета у дигиталном свету.

Идентитет кроз језик

Језик је нераскидиво повезан са културним и националним идентитетом једног народа. Технологија је постала незаобилазан део свакодневног живота, а са њом и нове речи, изрази и термини који описују појмове у свету иновација. Очување српске терминологије у технолошким областима доприноси одржавању језичког идентитета, чинећи српски језик релевантним у савременом технолошком и научном контексту.

Када користимо српске термине за технолошке иновације, не само да чувамо наш језик од утицаја страних језика, већ и показујемо способност да се наш језик развија и прилагођава новим условима. Превод и прилагођавање технолошке терминологије на српски језик значи очување везе између технологије и српске културе, што омогућава млађим генерацијама да уче, стварају и раде у технолошком окружењу на свом матерњем језику.

Употреба англицизама и њихов утицај

Један од највећих изазова у очувању српске терминологије у технолошким иновацијама је превелика употреба англицизама. Многа технолошка достигнућа и иновације долазе из англофоног света, па је природно да многи термини на српском језику долазе директно из енглеског, често без адекватног превода или адаптације. Ово доводи до ситуација где српски говорници користе стране речи, попут „апдејт“ (update), „даунлод“ (download), „хардвер“ (hardware) и слично, што угрожава чистоту и интегритет српског језика.

Употреба англицизама, ако се не прати пажљиво, може довести до постепеног потискивања домаћих термина и језичке суптилности. Стога, важно је да се технолошки термини који се могу превести или адаптирати буду на време интегрисани у српски језик, чиме се одржава његова виталност и функција у свим сферама живота, укључујући и технолошку.

Креирање и адаптација нове терминологије

Како се технологија стално развија, појављују се нови појмови и изрази који захтевају адекватну терминологију на српском језику. Овде улогу имају лингвисти, ИТ стручњаци, као и институције које су задужене за нормативни развој језика, као што је Институт за српски језик САНУ.

Креирање и адаптација нових термина мора бити пажљиво осмишљена. Пример за успешну адаптацију је термин „рачунар“, који се успешно усталио уместо енглеског „компјутер“. Такође, термини попут „мрежа“ за „network“, „претраживач“ за „browser“ и „преносиви рачунар“ за „laptop“ показују да је могуће креирати домаће изразе који адекватно одражавају значење и сврху страних термина.

Едукација и употреба језика у школама и институцијама

Један од кључних начина очувања српске терминологије у технолошким иновацијама је едукација. У школама и факултетима, посебно на техничким и ИТ смеровима, неопходно је инсистирати на коришћењу српских термина и објашњавању њихових значења. Професори и наставници могу играти важну улогу у подстицању ученика да користе српски језик у својим радовима, пројектима и дискусијама о технолошким темама.

Такође, институције попут медија, владиних органа и приватних компанија треба да промовишу коришћење српске терминологије у својим објавама и презентацијама. Увођењем српских термина у технолошке производе и услуге може се постићи дугорочно очување језика и јачање његове употребе међу младима.

Српски језик и дигитални свет

Дигитализација је донела нову димензију у очување језика. Платформе попут веб-сајтова, друштвених мрежа, мобилних апликација и игара на српском језику постале су важан ресурс за очување српске терминологије. Присуство српског језика у дигиталном свету кроз локализоване верзије софтвера, онлајн курсева и туторијала омогућава људима да усвајају технолошке иновације на матерњем језику.

Локализација, као процес превођења софтвера и дигиталних садржаја на српски, игра значајну улогу у одржавању употребе језика у новим технолошким областима. Велике платформе, као што су Microsoft и Google, већ нуде своје програме и апликације на српском, што је важан корак у правцу очувања језика у технолошком контексту.

Очување српске терминологије у технолошким иновацијама је од кључне важности за очување језика, али и за интеграцију српског језика у глобални дигитални простор. Употреба домаћих термина уместо англицизама, адекватна едукација и адаптација нових појмова, као и подршка институција, играју значајну улогу у том процесу. Технологија и српски језик могу заједно напредовати, под условом да се уложи труд у одржавање језичке разноликости и очување идентитета у све глобализованијем свету.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

9

Интернет као платформа за промоцију српског језика међу младима у региону

, , , , , 0

У савременом добу, интернет је постао не само средство комуникације, већ и моћна платформа за промоцију културе, језика и идентитета. За младе људе у региону, интернет нуди непроцењиве могућности за учење и очување српског језика. Овај текст истиче како интернет може служити као алат за промоцију српског језика, а истовремено оснажити младе да се повежу са својом културом.

Доступност образовних ресурса

Интернет нуди широку палету образовних ресурса доступних свим заинтересованим младим људима. Од вебинера и онлајн курсева до интерактивних платформи, млади могу лако и брзо доћи до материјала који ће им помоћи у учењу српског језика. Ове платформе омогућавају флексибилност у учењу, што је посебно важно за младе који живе у дијаспори или у областима где нема доступности српских школа.

Поред тога, многе образовне платформе користе иновативне методе подучавања, као што су игрице и интерактивне вежбе, које чине учење занимљивијим и мотивишућим. Овакав приступ помаже младима да не само науче основне граматичке структуре, већ и да развију способности комуникације на српском језику у свакодневном животу.

Социјалне мреже као алат за повезивање

Социјалне мреже играју кључну улогу у повезивању младих људи и у стварању заједница које делe интересовања. Користећи платформе као што су Facebook, Instagram и TikTok, млади Срби могу делити своја искуства, учити једни од других и промовисати српски језик. Групе и странице посвећене српском језику и култури могу служити као места за размену знања и ресурса, а истовремено охрабривати младе да активно користе српски у свакодневној комуникацији.

Креатори садржаја, као што су YouTube канали и подкасти, могу понудити занимљиве и информативне материјале на српском језику. Ови медији могу обухватити различите теме, од културних обичаја до актуелних догађаја, и представити их на начин који је атрактиван и доступан младима. Понекад, чак и коришћење српског у популарној култури може допринети већем интересовању за језик.

Онлајн заједнице и подршка

Интернет пружа платформу за стварање онлајн заједница у којима млади могу размењивати искуства и пружити подршку једни другима у процесу учења српског језика. Ове заједнице могу укључивати форумe, чате и групне пројекте који омогућавају учесницима да уче једни од других и да деле своје успехе и изазове. Таква подршка може бити кључна у превазилажењу потешкоћа које млади могу имати у учењу језика, пружајући им мотивацију и охрабрење.

Поред тога, интернет може омогућити директну комуникацију са носиоцима језика. Ова врста интеракције не само да унапређује говорне способности, већ и пружа могућност да млади уче о култури и обичајима, што додатно обогаћује њихово знање о српском језику.

Изазови и решења

Иако интернет нуди многе предности у промоцији српског језика, постоје и изазови. На пример, млади људи су често изложени различитим језицима и културама, што може довести до фаворизовања других језика, попут енглеског. Стога је важно оснажити свест о важности очувања српског језика и културе.

Да би се превазишли ови изазови, важне су иницијативе које укључују промоцију српског језика у медијима и јавном животу, као и стварање пројеката који повезују младе људе и подстичу их да се активно укључе у учење и коришћење српског језика.

Интернет представља моћан алат у промоцији српског језика међу младима у региону. Кроз доступност образовних ресурса, коришћење социјалних мрежа и стварање подржавајућих онлајн заједница, млади могу да уче и очувају српски језик на атрактиван и интерактиван начин. У будућности, важно је искористити све могућности које интернет нуди, како бисмо осигурали да српски језик и култура остану живи и присутни у животима нових генерација.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

8

Како школски програми у дијаспори могу подржати учење српског језика?

, , , , 0

У глобализованом свету, где се људи крећу између различитих земаља и култура, важност очувања језичког идентитета постаје све значајнија, посебно за младе Србе у дијаспори. Школски програми у дијаспори играју кључну улогу у подршци учењу српског језика, помажући младима да одрже везу са својим коренима и културом. Овај текст истиче значај и могућности које ови програми нуде у процесу учења српског језика.

Креативни и инклузивни приступи учењу

Школски програми у дијаспори имају могућност да примењују креативне и инклузивне методе подучавања које одговарају потребама и интересовањима младих. Употреба савремених технологија, као што су интерактивни софтвери и мобилне апликације, може учинити учење српског језика забавнијим и приступачнијим. Програмери могу увести игрице и квизове у наставу, што подстиче младе да активно уче и користе српски језик у свакодневним ситуацијама.

Поред тога, укључивање елемената српске културе, као што су музика, традиционални обичаји и кулинарство, може помоћи ученицима да се повежу са језиком на дубљем нивоу. Таква интеграција културе и језика олакшава учење и чини га значајнијим.

Стварање подстицајне средине

Значајно је да школски програми у дијаспори стварају подстицајну и подржавајућу средину у којој се ученици осећају угодно. Учење српског језика може бити изазовно, посебно за младе који живе у окружењу где доминирају други језици. Подршка наставника, али и других ученика, од великог је значаја. Оваква средина може бити стечена кроз радионице, културне догађаје и групне активности, које не само да подстичу учење, већ и стварају осећај припадности и заједништва.

Поред тога, организовање догађаја као што су књижевне вечери, предавања о српској историји и традицији, и пројекције филмова на српском језику, може побољшати мотивацију ученика да уче и користе српски језик. Овакви догађаји не само да проширују знања, већ и потврђују важност српског језика у њиховим животима.

Подршка родитеља и заједнице

Родитељи играју кључну улогу у подршци учењу српског језика код своје деце. Школски програми могу пружити ресурсе и алате који родитељима олакшавају укључивање српског језика у свакодневни живот. Ово може укључивати препоруке о књигама на српском, активности у којима се говори српски, као и организовање родитељских састанака на којима се расправља о значају очувања језика.

Поред родитеља, локална српска заједница може играти важну улогу у подршци учењу. Заједница може организовати курсеве, радионице и догађаје који охрабрују младе да уче и користе српски језик. Оваква подршка из околине може значајно утицати на мотивацију и самопоуздање младих у употреби свог језика.

Мултикултурални аспект учења

Школски програми у дијаспори такође могу подстицати мултикултурални приступ учењу. Интеграцијом српског језика у шире образовне програме, ученици могу научити о различитим културама и језицима, што доприноси развоју њихових глобалних вештина и разumeвању света. Овај мултикултурални аспект не само да обогаћује образовање, већ и помаже ученицима да развију поштовање према разноликости и сопственом идентитету.

Учење српског језика у дијаспори представља важан аспект очувања културног идентитета младих. Школски програми имају могућност да играју значајну улогу у овом процесу, кроз креативне и инклузивне методе подучавања, стварање подстицајне средине, укључивање родитеља и заједнице, и промовисање мултикултурализма. Само заједно можемо осигурати да српски језик настави да живи у срцима и умовима нових генерација, омогућавајући им да остану повезани са својим коренима и културом.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

23

Како се српски језик развија у мултикултуралним заједницама

, , , 0

Српски језик има дугу и богату историју која обухвата различите утицаје, од словенских корена до контаката са другим културама и језицима. У савременом добу, српски језик се налази у специфичној ситуацији у мултикултуралним заједницама, где су људи различитих етничких група и језика међусобно повезани. У оваквим заједницама, српски језик доживљава занимљиве трансформације, прилагођавања и изазове, али такође пружа могућности за очување и даљи развој.

Двојезичност и мешање језика

У мултикултуралним срединама, где се истовремено говори више језика, природна појава је двојезичност. Српски језик се често користи паралелно са другим доминантним језицима, као што су енглески, немачки или француски. У овим контекстима, говорници могу мешати речи, граматичке конструкције и изразе из оба језика, стварајући специфичан начин комуникације познат као кода-свичинг (code-switching).

Иако неки виде овакво мешање језика као претњу очувању чистоте српског језика, оно такође може бити показатељ језичке флексибилности и адаптабилности у савременом свету. Двојезичност омогућава младима у дијаспори да комуницирају у различитим социјалним и културним контекстима, истовремено негујући свој матерњи језик.

Утицај доминантног језика заједнице

Један од највећих изазова за развој српског језика у мултикултуралним заједницама је утицај доминантног језика на чијој територији људи живе. На пример, у српским заједницама у Канади, Америци, Немачкој или Аустралији, деца често више времена проводе у школама и са пријатељима где се користи енглески, немачки или неки други локални језик, док се српски језик говори углавном у кући или за време одређених породичних окупљања.

Због овог језичког дисбаланса, млади у дијаспори могу бити мање мотивисани да активно говоре и уче српски, што може довести до губитка везе са матерњим језиком. Ипак, постоји и позитиван аспект: доминантни језик може утицати на обогаћивање српског језика новим речима, изразима и концептима, чиме се српски језик развија и еволуира.

Очување српског језика кроз културне манифестације

У мултикултуралним заједницама, српске културне организације играју кључну улогу у очувању и промоцији српског језика. Фестивали, културни дани, ликовне изложбе и музички концерти представљају прилику за српске породице и појединце да се окупе, славе своју културу и негују језик.

Кроз културне активности, као што су народни плесови, песме и приказивање српске историје, језик постаје не само средство комуникације већ и симбол културног идентитета. Ове манифестације такође омогућавају младима да на забаван и интерактиван начин науче нове речи, изразе и дијалекте, чиме се језик одржава живим и релевантним.

Образовни програми и дигитални алати

У мултикултуралним заједницама, посебно у дијаспори, образовање на српском језику је често ограничено. Међутим, постоји све већа доступност онлајн програма, дигиталних курсева и апликација за учење српског језика. Ови алати пружају младима прилику да уче српски језик без обзира на то где се налазе.

Апликације попут Duolinga, али и специфични програми попут српских онлајн школа, доприносе да деца и млади у мултикултуралним заједницама могу да вежбају и развијају свој језик. Ово је важан корак ка очувању језика, јер омогућава новим генерацијама да остану повезани са својим језичким коренима.

Улога породице у неговању језика

У мултикултуралним заједницама, породица игра кључну улогу у очувању српског језика. Комуникација на српском у кући, читање српских књига, гледање филмова и слушање музике на матерњем језику помажу младима да задрже осећај припадности свом културном наслеђу. Родитељи и старији чланови породице често су они који преносе језик и традицију на млађе генерације, и у томе је њихова улога од непроцењиве важности.

Такође, родитељи у дијаспори често организују ваннаставне активности на српском, укључујући курсеве, радионице и кампове где деца могу вежбати језик са својим вршњацима.

Развој српског језика у мултикултуралним заједницама суочава се са бројним изазовима, али и пружа могућности за обогаћивање и адаптацију језика. Двојезичност, утицај доминантних језика и дигитализација утичу на начин на који се српски језик користи и чува, али уз подршку породице, културних организација и образовних програма, могуће је очувати и развијати језик за будуће генерације. У мултикултуралним заједницама, српски језик може бити средство повезивања са културом и традицијом, као и мост који спаја различите етничке и културне заједнице.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

7

Значај ћирилице као симбола српског идентитета

, , , , 0

Ћирилица представља више од писма – она је симбол српског идентитета, културе и историје. У свету где глобализација и дигитализација доминирају, а многе традиције се гасе, ћирилица остаје снажан знак отпора и трајања српског народа. Ћирилица, као писмо које се користи у српском језику, има дубоке корене у историји и обележава важан аспект националне свести.

Историјски контекст

Ћирилица је створена у 9. веку од стране св. Ћирила и Методија, који су желели да омогуће словенским народима приступ писаној речи и образовању. Ово писмо није само техничко средство комуникације; оно је представљало могућност да се словенски народи, укључујући Србе, ослободе од доминације других култура и стварају своје идентитете. Кроз историју, ћирилица је постала симбол отпора, а многи важни документи, књиге и песме написани су овим писмом, чиме се очувала српска културна баштина.

Ћирилица као чинилац идентитета

У нашем друштву, ћирилица има важну улогу у стварању и одржавању колективног идентитета. Она није само визуелни знак, већ и емоционална веза са нашим коренима. У време када су многи млади људи изложени латиници, која се често сматра модернијом и лакшом, ћирилица остаје знак поноса. Она нам омогућава да се повежемо са историјом, традицијом и вредностима које су нас обликовале као народ.

Када млади људи користе ћирилицу, они не само да пишу реченице, већ и чувају део своје културе. Применом ћирилице у свакодневној комуникацији, они преносе дух српског народа, подсећајући на значај очувања језичког наслеђа. Ћирилица није само алфабет, већ и начин на који се идентификујемо као Срби.

Културна важност ћирилице

У многим деловима српског друштва, ћирилица игра кључну улогу у преношењу културних вредности. Кроз литературу, музику, фолклор и друге облике уметности, ћирилица постаје основа за стварање и одржавање културне свести. Књижевна дела написана ћирилицом, попут оних великих писаца као што су Иво Андрић, Меша Селимовић и Десанка Максимовић, нису само литерарни радови; они су сведочанства о српској историји и духу.

Поред тога, ћирилица се користи у образовању, где млађи нараштаји уче о важности свог језика и писма. Образовни системи у Србији и српској дијаспори настоје да нагласе важност ћирилице као дела националне културе. Часови српског језика често укључују не само учење граматике и речника, већ и истраживање историје и културе које су сачињене у ћирилици.

 

Изазови у савременом добу

Упркос свим овим значајним аспектима, ћирилица се суочава с изазовима у савременом добу. Глобализација и утицај енглеског језика често доводе до све веће употребе латинице. Многи млади људи, посебно у дијаспори, могу да осете притисак да усвоје латинично писмо као знак савремене комуникације. Ово поставља питање очувања ћирилице у дигиталној ери.

Да би се превазишли ови изазови, важно је оснажити свест о значају ћирилице и њеном месту у српском идентитету. Употреба ћирилице на друштвеним мрежама, у дигиталним комуникацијама и у свакодневном животу може помоћи у промоцији овог писма као симбола националне свести.

Ћирилица није само средство за писање; она је симбол српског идентитета, културе и историје. Кроз своје корене, ћирилица нам преноси вредности и обичаје, а њена употреба у свакодневном животу чини нас поносним носиоцима српског идентитета. У временима глобализације и модернизације, очување ћирилице као значајног симбола српске културе постаје све важније. Настављајући да учимо и користимо ћирилицу, чинимо корак ка очувању наше културне баштине и идентитета за будуће генерације.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

6

Српска култура и традиција кроз призму српског језика и ћирилице

, , , 0

Српски језик и ћирилично писмо представљају више од простог средства комуникације – они су дубоко укорењени у српску културу, историју и традицију. Одраз су идентитета српског народа и њиховог дугог путовања кроз векове. Кроз српски језик и ћирилицу, преносе се не само речи, већ и вредности, обичаји, веровања и дух народа. Ова веза језика и културе је кључна за разумевање и очување српског етничког и културног идентитета, посебно у времену глобализације када многи елементи традиције ризикују да буду изгубљени.

Историјска улога српског језика и ћирилице

Ћирилица има дугу и богату историју у српском народу, датирајући од 9. века, када су Ћирило и Методије створили прве словенске алфабете како би превели библијске текстове на словенске језике. Овај чин је био кључан за развој писмености међу Словенима, а ћирилица је постала основно писмо за Србе. Током средњовековног периода, писани документи на српској ћирилици сведоче о значајним аспектима српске историје, културе и духовности. Манастири попут Хиландара и Студенице чували су и преписивали важне књиге и рукописе на српској ћирилици, чиме су помогли да се сачува историјско наслеђе народа.

Српски језик је, заједно са ћирилицом, био основно средство за преношење културних вредности, епске поезије, народних песама и прича које су играле кључну улогу у одржавању колективног сећања српског народа. Усмена традиција, коју су изражавали гуслари кроз епске песме попут оних о Косовском боју, није била само литерарно благо, већ и средство неговања народног идентитета и вредности.

Српски језик као чувар традиције и вредности

Српски језик представља огледало културе и традиције српског народа. Он је средство изражавања мисли, осећања и веровања, као и начин на који се преносе обичаји и културне вредности. У језику су сачуване старе речи, фразе и изрази који рефлектују начин живота наших предака, њихове односе према природи, друштву и вери. На пример, народне изреке попут „Без муке нема науке“ или „Како сејеш, тако ћеш жњети“ представљају мудрост преношену са генерације на генерацију.

Кроз језик се преноси и емоционална димензија српске културе, што је видљиво у богатству народних песама и поезије. Љубавне песме, успаванке, свадбене и погребне песме су пример културних обичаја који су, осим својих практичних функција, били и носиоци осећања и животних вредности.

Такође, многи српски празници и обичаји, попут славе, свадби и крштења, праћени су одређеним језичким формама и изразима који ојачавају њихову духовну и културну важност. Славске молитве, поздрави и здравице су дубоко укорењени у традицији и ослањају се на богатство српског језика.

Ћирилица као симбол идентитета

Ћирилично писмо је више од симбола језичког израза – оно је и симбол српског културног и духовног идентитета. Ћирилица је преживела многе историјске изазове, укључујући ратове, окупације и политичке притиске, али је увек остала један од основних стубова српске културе. У савременом добу, када су многи језици и писма изложени ризику од угрожености због утицаја глобализације и дигитализације, очување ћирилице постаје још важније.

Ћирилица је била и остаје писмо којим су написани неки од најзначајнијих дела српске књижевности, историје и духовности. Од средњовековних књижевних дела до модерне поезије и прозе, српски писци и интелектуалци су користили ћирилицу као средство изражавања националног духа. Данас, у дигиталној ери, постоје бројне иницијативе за промоцију и очување ћирилице као дела националног културног наслеђа.

Језик и писмо као мост између прошлости и будућности

Очување српског језика и ћирилице није само питање очувања културног наслеђа – то је и начин да се ојача веза између прошлости и будућности. Млади људи који уче и користе српски језик и ћирилицу настављају традицију својих предака, али такође и обликују будућност српског народа. Кроз учење језика и писма, млади у дијаспори и региону могу одржати везу са својим коренима, а истовремено се укључити у глобално друштво.

Овај мост између прошлости и будућности може се видети у многим савременим иницијативама за промоцију српског језика и ћирилице, као што су онлајн курсеви, културни догађаји и образовни програми. На тај начин, култура и традиција остају живе и динамичне, прилагођавајући се новим условима, али и чувајући своју аутентичност.

Српски језик и ћирилица играју кључну улогу у очувању и преношењу српске културе и традиције. Кроз језик и писмо, српски народ је сачувао своје културне вредности, обичаје и идентитет кроз векове. У времену брзих промена и глобализације, важно је наставити неговање и промоцију српског језика и ћирилице, како би млади генерације могле да остану повезане са својим културним коренима и да наставе да преносе ове вредности у будућност.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

22

Српски језик кроз историјске споменике и културну баштину

, , , 0

Српски језик и писмо, посебно ћирилица, дубоко су уткани у историју и културу српског народа. Од првих споменика писане речи до данашњих дана, језик је служио као чувар идентитета и средство преношења историјских, културних и духовних вредности. Историјски споменици и културна баштина сведоче о дугој традицији писмености и културног развоја, који су од виталног значаја за очување српског језика кроз векове.

Манастири као чувари језика и писмености

Један од најзначајнијих начина на који је српски језик сачуван кроз векове јесте кроз манастире и цркве. Српски манастири нису били само духовни центри, већ и културни и образовни центри у којима су се чували и преписивали стари текстови. Најзначајнији пример је Манастир Хиландар на Светој Гори, који је од 12. века до данас остао важан центар српске писмености и културе. У манастирима су монаси преписивали рукописе на српскословенском језику, што је било од пресудног значаја за очување и преношење језика кроз генерације.

Стари српски рукописи, попут Мирослављевог јеванђеља из 12. века, представљају ремек-дела писане културе која сведоче о раној употреби српског језика и ћирилице. Мирослављево јеванђеље је један од најстаријих сачуваних докумената на српском језику и важан је симбол националног и културног идентитета.

Средњовековни натписи и споменици

Многи историјски споменици, укључујући цркве, манастире и надгробне споменике, садрже натписе на српском језику и ћирилици. Ови натписи не само да сведоче о времену и људима који су их створили, већ и представљају драгоцен извор за проучавање историјског развоја језика.

Један од најпознатијих примера је стара српска престоница Рас и споменик Стефана Немање у Студеници, где натписи на ћирилици сведоче о културној и политичкој моћи српске државе у средњем веку. Ови натписи су такође важни за очување српског језика јер показују развојни пут српске ћирилице и њену примену у различитим контекстима.

Културна баштина и књижевност

Кроз векове, српски језик је био основни медијум за преношење културне баштине кроз књижевност и уметност. Од средњовековне епске поезије до модерних књижевних дела, српски језик је био и остао кључни елемент у очувању националне културе.

Средњовековни српски епски спевови, попут песама о Косовском боју, које су се вековима преносиле усмено, сведоче о богатом језичком наслеђу које је било основа за развој српског књижевног језика. Ове песме су биле од пресудног значаја за очување српске историје, али и за развој језичких норми које су се преносиле кроз генерације.

Народне песме и предања

Народна предања, песме и бајке су такође важан део културне баштине и чувају се кроз српски језик. Ове форме усменог предања биле су кључне у временима када је писменост била ограничена, а језик је био основни алат за очување националне свести и историје.

Преко песама, бајки и приповедака, преношене су не само историјске чињенице већ и моралне и духовне вредности које су обликовале српски народ. Ове приче, често испричане на архаичном српском језику, сведоче о богатству и сложености српске културне баштине.

Музеји и изложбе као чувари језичке традиције

Музеји и културне институције такође играју важну улогу у очувању српског језика кроз културну баштину. Музеј српске књижевности и Историјски музеј Србије организују изложбе посвећене старим рукописима, натписима и другим споменицима који сведоче о развоју српског језика.

Ови музеји пружају младим генерацијама прилику да се упознају са језиком и писменошћу својих предака, али и да разумеју како је језик био кључни део националног идентитета кроз векове.

Српски језик је дубоко укорењен у историјске споменике и културну баштину српског народа. Од манастира и цркава, преко средњовековних натписа, до народних песама и књижевних дела, српски језик је био и остао основни чувар културе и националног идентитета. Чувајући језик кроз културну баштину, српски народ је сачувао своју историју, веровања и традицију за будуће генерације.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

21

Језичке игре и апликације које могу помоћи младима да усаврше српски

, , , 0

У савременом дигиталном добу, млади у дијаспори имају све више могућности да уче и усавршавају српски језик на интерактиван и забаван начин. Један од најефикаснијих начина да млади остану мотивисани и заинтересовани за учење језика су језичке игре и апликације. Ове платформе комбинују технологију и едукацију, пружајући корисницима искуство учења које је истовремено и едукативно и забавно.

Учење кроз интерактивне језичке игре

Један од најбољих начина да млади усаврше српски језик јесте кроз језичке игре. Ове игре омогућавају корисницима да се забављају док уче нове речи, граматичке структуре и изразе. Језичке игре често користе квизове, анаграме и асоцијације како би корисници на забаван начин савладали нови речник и побољшали своје граматичке вештине.

Меморијске игре и асоцијације су посебно корисне за младе, јер их подстичу да повезују слике и речи, што помаже у бржем памћењу нових појмова. На пример, игра у којој је задатак повезати реч са њеним значењем или сликом развија визуелну и вербалну интелигенцију, што је кључно за учење било ког језика, укључујући српски.

Апликације за учење језика

Уз пораст популарности апликација за учење језика, сада постоје бројне платформе које су доступне младима широм света. Апликације као што су Duolingo, Memrise и Babbel постале су глобално популарне за учење страних језика, а постоје и апликације специјализоване за српски језик.

Апликације попут Serbian Language Learning и сличне платформе нуде курсеве који покривају све аспекте језика – од основног речника до сложенијих граматичких структура. Кроз кратке лекције, корисници могу вежбати свакодневно, што је идеално за младе у дијаспори који често имају ограничено време за учење. Ове апликације обично укључују аудио записе и визуелне елементе који омогућавају корисницима да чују тачан изговор и науче како се речи правилно користе у реченицама.

Такође, апликације често укључују систем бодовања и изазова, што додатно мотивише младе да наставе са учењем и прате свој напредак. Играјући се са пријатељима или члановима породице, млади могу упоредити резултате и заједнички се такмичити, што је још један начин да се створи заједнички интерес за учење српског језика.

Важност аудио и визуелних елемената у апликацијама

Апликације које укључују аудио и визуелне компоненте пружају корисницима боље искуство у учењу српског језика. Један од кључних аспеката у усавршавању језика јесте слушање изворних говорника и покушај да се имитирају њихов изговор и интонација. Апликације често нуде снимке изворних говорника који изговарају речи и реченице, што омогућава корисницима да слушају и вежбају прави изговор.

Видео садржај, попут кратких дијалога или сцена из свакодневног живота, такође може бити веома користан. Кроз сцене које приказују употребу језика у реалним ситуацијама, корисници уче како да примене научено у пракси. На пример, апликације које садрже дијалоге за свакодневне ситуације као што су куповина, разговор са пријатељима или путовање могу помоћи младима да се припреме за стварне ситуације у којима ће користити српски језик.

Језичке апликације и социјализација

Још једна предност језичких апликација је могућност повезивања са другим корисницима. Многе апликације омогућавају корисницима да ступе у интеракцију са другим људима који такође уче српски језик. Ова врста интеракције подстиче кориснике да се више ангажују у учењу језика и размењују своја искуства са другима.

Неки програми, попут Tandem и HelloTalk, пружају платформу где корисници могу да вежбају разговоре са изворним говорницима. Ове апликације омогућавају младима да у реалном времену комуницирају са другим људима на српском језику, што је одличан начин за усавршавање вештина у спонтаним и свакодневним разговорима. Кроз ове платформе, млади могу упознати друге који деле исти циљ – очување и усавршавање српског језика.

Могућност прилагођавања апликација индивидуалним потребама

Још једна значајна предност апликација за учење језика је могућност прилагођавања индивидуалним потребама. Корисници могу сами бирати темпо учења, одлучивати које области желе да усаврше и колико времена желе да проведу учећи. Овај флексибилни приступ је посебно користан за младе у дијаспори који често имају различите нивое познавања језика.

На пример, млади који већ говоре српски, али желе да усаврше граматику, могу се фокусирати на вежбе из те области, док почетници могу почети са основама језика и полако напредовати. Ова индивидуализација учења помаже сваком кориснику да постигне свој лични напредак.

Језичке игре и апликације нуде младима у дијаспори јединствене алате за усавршавање српског језика на забаван, интерактиван и прилагодљив начин. Кроз игре, аудио-визуелне елементе, повезивање са другим корисницима и могућност индивидуализације учења, млади могу развијати своје језичке вештине и остати у контакту са својим матерњим језиком, без обзира на то где се налазе у свету. Ови алати не само да олакшавају учење, већ и подстичу младе да активно користе српски језик у свакодневном животу и кроз различите медијуме.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

5

Учење српског језика на даљину: Савремени алати за младе у дијаспори

, , , 0

У савременом свету, где дигиталне технологије играју кључну улогу у свакодневном животу, млади у дијаспори имају јединствену прилику да уче српски језик на даљину уз помоћ модерних алата. За младе Србе који живе у иностранству, одржавање језичке повезаности са својим коренима постаје лакше него икада раније захваљујући брзом развоју онлајн платформи, апликација и других технологија намењених учењу језика. Ови алати не само да омогућавају лакше усвајање језика, већ и негују осећај припадности и јачају везу са културним идентитетом.

Важност дигиталних алата за учење језика у дијаспори

Млади Срби у дијаспори често се суочавају са изазовима када је реч о очувању српског језика. Живећи у окружењу где доминирају други језици, они су изложени асимилацији и постепеном губитку контакта са својим матерњим језиком. Учење српског језика на даљину постаје неопходно, јер омогућава младима да на интерактиван и прилагодљив начин науче језик без обзира на место боравка. Савремени алати за учење језика пружају приступачност, флексибилност и мотивацију, што су кључни фактори за успех у учењу.

Апликације за учење језика: српски на дохват руке

Апликације за учење језика постале су један од најпопуларнијих начина за учење језика на даљину, а постоји неколико квалитетних платформи које нуде учење српског језика. Једна од њих је „Duolingo“, која је прилагођена за почетнике и нуди основни ниво граматике и вокабулара. Апликација је интерактивна и мотивише кориснике кроз игрификацију – корисници стичу поене, прелазе нивое и освајају значке, што учење чини занимљивим и приступачним.

Други алат је „Memrise“, који се фокусира на усвајање вокабулара кроз визуелне асоцијације и контекстуалну употребу речи. Ова апликација користи кратке видео-записе из свакодневног живота, где изворни говорници српског језика користе речи у реалним ситуацијама. Овај метод помаже корисницима да уче речи у контексту, што олакшава њихово памћење и примену у говору.

Онлајн курсеви и видео-лекције

Поред апликација, онлајн курсеви и видео-лекције пружају дубљи и свеобухватнији приступ учењу српског језика. Платформе попут „Udemy“ и „Coursera“ нуде курсеве који се баве различитим аспектима језика – од граматике и вокабулара до изговора и културних специфичности. Ови курсеви су често креирани од стране професора или стручњака за српски језик и прилагођени су различитим нивоима знања, од почетника до напредних корисника.

Такође, платформа „YouTube“ је одличан извор за бесплатне видео-лекције. Многи едукатори и ентузијасти за српски језик креирају образовне видео-записе који покривају теме попут основне граматике, фраза за свакодневну комуникацију и културних аспеката српског језика. Видео-лекције омогућавају ученицима да прате садржај у свом ритму, што је веома корисно за оне који имају ограничено време за учење.

Платформе за виртуелно подучавање

Један од највећих изазова у учењу језика на даљину је недостатак интеракције са изворним говорницима. Управо ту виртуелне платформе за подучавање као што су „Italki“ и „Preply“ долазе у први план. Ове платформе омогућавају младима да се повежу са квалификованим наставницима српског језика широм света. Настава се одржава путем видео позива, што омогућава директну комуникацију и интеракцију са наставником. Овај облик подучавања омогућава персонализовани приступ, прилагођен потребама и нивоима ученика, и омогућава им да активно вежбају говорни језик.

Дигитални речници и граматичке базе

За самостално учење и истраживање српског језика, дигитални речници и граматичке базе су неизоставни алати. „Rečnik.org“ је један од најпопуларнијих дигиталних речника за српски језик, који омогућава корисницима да брзо пронађу значења речи, синониме и граматичке облике. Такође, „Srpski.info“ је платформа која нуди објашњења граматичких правила и примере њихове употребе у свакодневном језику.

Ови алати пружају неопходну подршку ученицима, омогућавајући им да самостално истражују и разумеју језичке структуре. Употреба дигиталних речника и граматичких водича олакшава процес учења и омогућава боље разумевање језика.

Друштвене мреже као алат за учење језика

Иако друштвене мреже често сматрамо местима за забаву и разоноду, оне могу бити веома корисне за учење српског језика. Платформе као што су Фејсбук, Инстаграм и ТикТок нуде просторе где млади могу пратити странице и профиле који се баве учењем српског језика, културом и историјом. Групе на Фејсбуку, попут оних посвећених српској дијаспори, омогућавају младима да размењују искуства, постављају питања и комуницирају на српском језику.

Такође, многи инфлуенсери на Инстаграму и ТикТоку који се баве промоцијом српске културе и језика креирају кратке едукативне садржаје, укључујући видео клипове са српским фразама и објашњењима. Ово је одличан начин за младе да уче језик кроз забаван и неформалан садржај.

Учење српског језика на даљину постаје све доступније и једноставније захваљујући савременим дигиталним алатима. Млади у дијаспори имају прилику да користе апликације, онлајн курсеве, виртуелне платформе и друштвене мреже како би одржали контакт са својим матерњим језиком и културом. Ови алати омогућавају флексибилност у учењу, али и подстичу активну комуникацију и интеракцију, што је кључно за успешно усвајање језика.

Уз помоћ технологије, млади Срби широм света могу остати повезани са својим језичким и културним наслеђем, чувајући своје корене и идентитет.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

4

Изазови са којима се суочава српски језик у дигиталном добу

, , , 0

Српски језик, као и многи други светски језици, пролази кроз значајне промене у дигиталном добу. Са развојем интернета, друштвених мрежа и нових технологија, начин на који комуницирамо се драстично мења. Иако дигитална ера доноси многе погодности, она такође представља низ изазова за српски језик, нарочито када је реч о његовом очувању, употреби и неговању у све доминантнијем глобалном окружењу у коме енглески језик игра кључну улогу.

Притисак глобализације и доминација енглеског језика

Један од највећих изазова за српски језик у дигиталном добу јесте притисак глобализације и све већа употреба енглеског језика у свакодневној комуникацији. Интернет је постао доминантан медиј, а већина глобалних платформи, апликација и садржаја је на енглеском. Млади, који су највећи корисници дигиталних технологија, све чешће прелазе на енглески језик у својим онлајн активностима – било да пишу објаве на друштвеним мрежама, гледају видеосадржаје или играју видео-игре.

Овај процес асимилације доводи до тога да српски језик постепено губи своје место у дигиталном простору. Енглески термини и изрази све чешће замењују српске, чак и у ситуацијама где постоје одговарајући домаћи изрази. Ово може довести до осиромашења српског језика и његове маргинализације у дигиталном окружењу, где су други језици, посебно енглески, знатно заступљенији.

Недовољна дигитална подршка за ћирилицу

Још један значајан изазов за српски језик у дигиталном добу јесте недовољна подршка за ћирилично писмо на глобалним платформама. Иако је ћирилица званично писмо у Србији, латиница доминира у дигиталном свету. Многе веб странице, апликације и софтверски алати немају опцију за коришћење ћирилице, или су веома ограничени у том погледу. Ово често доводи до тога да корисници прелазе на латиницу, која је у широј употреби у онлајн комуникацији.

Недостатак ћирилице у дигиталном простору има далекосежне последице. Поред смањене видљивости овог писма, младе генерације све ређе користе ћирилицу, јер су изложене претежно латиничним садржајима. Ово може довести до постепеног губитка писмености на ћирилици, што представља озбиљан ударац за српски језик и културу.

Утицај друштвених мрежа на језик

Друштвене мреже, као што су Инстаграм, ТикТок, Твитер и Фејсбук, значајно утичу на начин на који комуницирамо и обликујемо језик у дигиталном добу. Кратки формати, употреба скраћеница, емотикона и хаштага доводе до поједностављивања и редукције језика. У српском језику, то значи да млади често користе минималне форме изражавања, уз често мешање енглеских термина и фраза.

Док друштвене мреже омогућавају брзу и лаку комуникацију, оне такође могу допринети ерозији језика. Правописна и граматичка правила се често занемарују, што утиче на општи квалитет писања. Поред тога, доминација визуелног садржаја (фотографије, видеа) на друштвеним мрежама потискује писану реч, смањујући потребу за дубљим и сложенијим језичким изразима.

Претерана употреба англицизама

Један од најочигледнијих изазова за српски језик у дигиталном добу је све већа употреба англицизама. Технолошки напредак, као и брз развој нових концепата и термина, доводи до тога да енглеске речи постају стандард у дигиталној комуникацији. Ово посебно важи за области попут информационих технологија, маркетинга и друштвених мрежа, где се енглески изрази често усвајају без покушаја да се пронађу одговарајући српски термини.

Док је увођење нових термина у језик природан процес, претерана употреба англицизама може утицати на интегритет српског језика. Уместо да се користе постојеће речи или да се стварају нове на српском језику, многи усвајају енглеске речи у оригиналном облику, што може довести до потискивања српских израза и слабљења језичке културе.

Непостојање довољних дигиталних ресурса на српском језику

Иако постоји одређен број дигиталних платформи и апликација на српском језику, оне су често ограничене у свом обиму и квалитету у односу на оне на енглеском. Ово представља изазов за кориснике који желе да користе српски језик у дигиталном окружењу. Недостатак онлајн речника, образовних платформи, апликација за учење и других дигиталних ресурса на српском језику доводи до тога да људи, а посебно млади, чешће прелазе на садржај на енглеском.

За српски језик да остане виталан и релевантан у дигиталној ери, потребно је улагати у развој квалитетних дигиталних ресурса на овом језику. То укључује развој образовних апликација, подршку за ћирилицу на глобалним платформама, као и стварање садржаја који ће привући младе да уче и користе српски језик у онлајн свету.

Како превазићи изазове?

Упркос бројним изазовима, српски језик има потенцијал да опстане и напредује у дигиталном добу, али је за то потребан активан приступ. Едукација младих о важности очувања језика и подстицање његове употребе на интернету су кључни кораци у том правцу. Школе, институције и родитељи могу охрабривати децу и младе да користе српски језик у дигиталном свету, било кроз писање блогова, учешће на форумима или коришћење друштвених мрежа на српском.

Такође, подршка развоју дигиталних платформи на српском језику је неопходна. Стварање образовних алата, речника, апликација и медијских садржаја на српском језику може помоћи у промоцији језика и његовом очувању у онлајн простору. Јавне и приватне институције могу сарађивати на овим пројектима како би осигурале да српски језик остане присутан и употребљив у дигиталној сфери.

Дигитално доба доноси многе изазове за српски језик, али и отвара нове могућности за његову употребу и промоцију. Очување и неговање српског језика у овом новом окружењу.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

3

Како ћирилица повезује младе Србе са својим коренима?

, , , 0

Ћирилица је више од писма за српски народ. Она је симбол културног и историјског наслеђа које је обликовало српску нацију током векова. За младе Србе, посебно оне који живе у дијаспори или у мултикултуралним заједницама, ћирилица представља снажну везу са њиховим коренима. Ово писмо, које је вековима било чувар српске историје, културе и вере, помаже младима да очувају свој идентитет и да негују осећај припадности народу и земљи из које потичу.

Историјска и културна вредност ћирилице

Ћирилица је писмо које има дубоке историјске корене у српској култури. Њени почеци датирају из 9. века, када су свети Ћирило и Методије створили глагољицу, а њихови ученици касније развили ћирилицу као писмо које је било прилагођено словенским језицима. Ћирилица је убрзо постала нераздвојни део српске духовности и културе, јер су прве књиге, летописи и црквени текстови на овом писму одиграли кључну улогу у ширењу писмености и очувању српског народног и верског идентитета.

За младе Србе, познавање и коришћење ћирилице представља више од учења да пишу и читају на једном писму. То је начин да се повежу са дугом и богатом историјом свог народа. Читањем старих текстова, књига и споменика на ћирилици, млади имају прилику да доживе историјске моменте и осете блискост са својим прецима. Ћирилица их на тај начин подсећа да су део већег културног контекста који премошћује време и простор.

Ћирилица као симбол националног идентитета

У савременом свету, где је доминација латиничног писма уочљива на свим нивоима – од дигиталних платформи до образовних система – ћирилица остаје симбол српског националног идентитета. Она представља визуелну и културну посебност, нешто што разликује Србе од других нација. За младе, ћирилица је начин да изразе своју припадност српској култури и да сачувају свој идентитет у мултикултуралним заједницама.

Користећи ћирилицу, млади Срби се на симболичан начин враћају својим коренима и показују поштовање према свом пореклу. Ово писмо их подсећа на важност неговања традиције и чувања културних особености, посебно у времену када се многи народи суочавају са притисцима глобализације и асимилације. Очување ћирилице међу младима није само питање писма, већ и питање очувања колективног идентитета.

Повезивање са породичним и културним наслеђем

За многе младе Србе, ћирилица је мост који их повезује са њиховим породичним коренима. Ћирилично писмо које су користили њихови родитељи, баке и деке представља директну везу са претходним генерацијама. Млади који уче и користе ћирилицу имају прилику да читају писма, дневнике, породична документа и књиге које су написане овим писмом, што им омогућава дубљи увид у историју и традицију њихове породице.

Поред тога, ћирилица омогућава младима да одрже контакт са српским културним наслеђем кроз књижевност, уметност и народну традицију. Многе најзначајније српске књиге, укључујући дела Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Јована Стерије Поповића и других, написане су ћирилицом. Читајући ова дела у оригиналу, млади имају прилику да разумеју не само текст, већ и дух времена у коме су та дела настала.

 

 

Савремене технологије као подршка очувању ћирилице

Иако је ћирилица традиционално писмо, она се данас може прилагодити и савременим технологијама. У ери дигитализације, важно је да млади имају прилику да користе ћирилицу на интернету, друштвеним мрежама и другим платформама. Могућност писања и комуникације на ћирилици у дигиталном свету омогућава младима да очувају и негују своје писмо, чак и када су окружени латиничним садржајем.

Данас постоји низ дигиталних алата и апликација које омогућавају лако коришћење ћирилице, било да је реч о писању текстова, учењу језика или читању књига. Ово представља значајан корак у осигуравању да ћирилица остане релевантна и приступачна младим генерацијама, које све више користе дигиталне медије као главно средство комуникације и изражавања.

Ћирилица као веза између прошлости и будућности

Ћирилица, као део српске културне баштине, повезује младе са њиховим коренима на начин који премошћује време. Она је сведочанство о историјским борбама, духовним трагањима и културним достигнућима српског народа. За младе генерације, коришћење ћирилице представља чин очувања тог наслеђа и преношења културе на будуће генерације.

У времену брзих промена, ћирилица је симбол континуитета и стабилности. Она подсећа младе Србе на вредности које су изградиле њихов народ и охрабрује их да те вредности негују и чувају. Кроз ћирилицу, млади добијају снажан осећај припадности и одговорности да наставе да граде и негују свој језик, културу и идентитет, без обзира на то где се налазе у свету.

Ћирилица није само средство писане комуникације, већ дубоко укорењен симбол српског културног, историјског и духовног наслеђа. За младе Србе, она представља важну везу са њиховим коренима и олакшава им одржавање националног идентитета у глобализованом свету. Кроз коришћење ћирилице, млади не само да негују своју културу, већ и стварају чврсту везу са претходним генерацијама, осигуравајући да српска традиција и језик опстану у будућности.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

2

Улога породице у неговању српског језика код младих у иностранству

, , 0

Породица је основни стуб на коме се гради и негује идентитет сваке особе, посебно у раним фазама живота. За младе који одрастају у иностранству, породица игра пресудну улогу у очувању језичког, културног и етничког идентитета. У случају српске дијаспоре, неговање српског језика у оквиру породице је кључно за одржавање везе са домовином, културним наслеђем и породичним коренима.

Породица као први учитељ језика

Језик се најпре учи кроз комуникацију у породици. Од момента када дете почиње да говори, родитељи су ти који први усмеравају његов развој кроз свакодневне разговоре. Када се ради о српском језику у дијаспори, породица је главни канал преко кога дете учи и негује овај језик. У земљама у којима српски није званични језик, улога породице је још значајнија, јер деца често немају других прилика да чују и користе српски осим код куће.

Редовна комуникација на српском језику у кругу породице омогућава детету да развије језичке вештине и да се осећа сигурно користећи тај језик у различитим контекстима. Ово није само питање језика као средства комуникације, већ и начин да дете развије дубљи осећај припадности културној заједници својих родитеља. Ако се ова комуникација запостави или ако породица прелази на језик већинске заједнице, постоји ризик да дете изгуби способност да говори, чита и пише на српском, што утиче на његов идентитет.

Родитељи као модели понашања

Родитељи имају огроман утицај на то како дете доживљава свој језик и културу. Ако родитељи активно користе српски језик, читају књиге на српском, певају народне песме и гледају српске телевизијске емисије, деца ће већа вероватноћа следити њихов пример. Породични обичаји, као што су заједничко прослављање српских празника, присуство на литургијама или учествовање у догађајима српске заједнице, додатно учвршћују ту везу.

Деца уче имитацијом, и ако виде да родитељи вреднују и уживају у српској култури и језику, вероватније је да ће и она развити сличан став. Породице које негују позитиван став према двојезичности и у којима српски језик заузима важно место у свакодневном животу, стварају простор у којем деца могу да расту са оба језика и културе.

Изазови и решења за неговање српског језика у породичном окружењу

Ипак, постоје и многи изазови када се ради о неговању српског језика код младих у иностранству. Живот у средини где се углавном говори други језик, као што је енглески, немачки или француски, може довести до тога да српски постане „други језик“ чак и у породичном окружењу. Деца која похађају школе на језику домаћина, често су изложена притиску да што брже усвоје већински језик како би се боље уклопила у друштво. У том контексту, српски језик може изгубити своју важност, јер дете види већи практични значај у учењу доминантног језика.

Родитељи могу превазићи ове изазове кроз конзистентно и активно коришћење српског језика у свакодневном животу. То може подразумевати заједничко читање књига на српском, гледање филмова и цртаних филмова, писање писама рођацима у Србији, па чак и путовања у Србију како би дете имало прилику да доживи српски језик у његовом природном окружењу.

Такође, могу се користити дигитални алати и апликације за учење језика које чине учење забавним и занимљивим за младе. Родитељи могу охрабривати децу да користе српски језик на друштвеним мрежама или у разговору са вршњацима из српске дијаспоре.

Важност подршке шире породице

Поред родитеља, шира породица, укључујући баке, деке и рођаке, такође игра важну улогу у неговању српског језика. Често су управо старији чланови породице чувари традиције и језика, који могу пренети деци своје знање и љубав према српској култури. Разговори са баком и деком на српском језику могу бити драгоцена прилика за децу да се додатно повежу са својим коренима и сазнају више о породичној историји.

Породица је темељ сваког друштва, али у контексту дијаспоре, она постаје и главни чувар језичког и културног наслеђа. Улога породице у неговању српског језика код младих у иностранству је од непроцењиве важности, јер је то често једина прилика да се српски језик активно користи и преноси с генерације на генерацију. Уз посвећеност родитеља, подршку шире породице и употребу савремених алата, српски језик може наставити да живи и развија се, чак и далеко од матичне земље.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Информације за младе – Чувајмо језик и писмо“ који је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадње с дијаспором и Србима у региону. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званични став донатора.

beta

Žena koja je u Srbiju donela duh evropskog slikarstva – Beta Vukanović

, , , 0

Beta Vukanović rodila se kao Babet Bahmajer 18. aprila 1872. godine u Nemačkoj. Nakon završetka osnovne škole i više ženske škole, 1890. godine upisala se na privatnu slikarsku školu Karl Mara i Anton Ažbea u Minhenu koja je obeležila njen život na više načina. Pre svega, upravo tamo je stekla obrazovanje koje će je kasnije odvesti ka plenerizmu, umetničkom pravcu koji je zagovarala i u svojoj daljoj karijeri. Drugi način na koji su provedene godine u slikarskoj školi kod Ažebea promenile život mlade umetnice Babet, bilo je poznanstvo sa Ristom Vukanovićem, koji je u tom trenutku takođe bio polaznik iste škole želeći da se bavi slikarstvom. Poznanstvo u slikarskoj školi krunisano je i brakom, nakon čega Beta i Rista Vukanović odlučuju da se presele za Beograd, iako su im mnogi govorili da je to grad bez značajnog interesovanja za umetnost. Upravo njihova zajednička ljubav prema slikarstvu, ogromno ineteresovanje i želja da postignu nešto značajno dovela je do ozbiljnih pomaka. Najpre, 1898. godine Beta i Rista Vukanović organizovali su prvu izložbu u Sali stare Narodne skupštine koju je posetio čak i sam kralj Aleksandar Obrenović. Do tada su slikari, obično, izlagali po jednu svoju sliku u izlozima gradskih radnji, ali vrlo retko u Narodnoj skupštini ili Građanskoj kasini koji su u to vreme bili jedini izložbeni prostori u Beogradu.

Beta Vukanović Slika preuzeta sa linka: https://www.011info.com/ko-je-bio/beta-vukanovic-1--umetnica-koja-je-beograd-oslikala-bojama-impresionizma
Beta Vukanović Slika preuzeta sa linka: https://www.011info.com/ko-je-bio/beta-vukanovic-1–umetnica-koja-je-beograd-oslikala-bojama-impresionizma

Kraljevska umetnička škola nastala je 1900. godine, nakon što su Beta i Rista Vukanović nasledili od Kirila Kutlika Prvu srpsku slikarsko-crtačku školu. Nakon promene adrese, Vukanovići su preselili slikarsku školu u svoju kuću u Kapetan-Mišinoj 13, koju je projektovao Milan Kapetavić, projektant jugoslovenskog paviljona na Svetskoj izložbi u Parizu. Upravo je ta kuća bila prva oslikana fasada u Beogradu, gde je Beta oslikala iznad glavnog ulaza u kuću kompoziciju Tri muze. Beta Vukanović je bila impresionistkinja, a želela je da sve svoje buduće umetnike poduči radu u prirodi i pod vedrim nebom. Bila je i svojevrsni inovator jer je u slikarstvo Srbije unela mnogobrojne likovne vrste i pojave koje pre nje nisu postojale niti su bile primetne. U svom slikarskom opusu ova umetnica je negovala predeo, akt, portret, kompoziciju i to u tehnikama ulja, akvarela i pastela. Kada je impresionizam počeo da slabi, istakla je crtež, ojačala oblik i zadržala boje samog imresionizma.

Beta Vukanović smatra se začetnicom umetničke karikature u Jugoslaviji. Objavila je preko 500 humorističkih portreta ličnosti iz beogradskog umetničkog, kulturnog, ali i političkog i vojnog života. Još 1910. godine u Beogradu je izložila svojih 60 karikatura na IV izložbi Društva “Lada”. Preživela je čak četiri rata, kao bolničarka i asistentkinja lekarima, zbog svog znanja stranih jezika. Za svoj angažman nagrađena je Ordenom za negu ranjenika i bolesnika (1912), kao i Medaljom za usluge Crvenom krstu Srbije (1913). Beta Vukanović je crtala i slikala do kraja svog života, odlazeći svaki dan u svoj atelje, ali je često puta bila viđena i kako sedi sedi u obližnjem parku i skicira. Beta je dobitnica Nagrade za životno delo, a posle čitavog veka posvećenog umetnosti, preminula je u Beogradu 31. oktobra 1972. godine. Njena zaostavština ostaje kao dragocen doprinos jugoslovenskoj likovnoj sceni.

Izvori:

https://galerijaslika.rs/beta-vukanovic/

https://buro247.rs/kultura/kultura-art/iza-vazdusaste-lepote-slikarstva-bete-vukanovic/

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-izdanja/prva-dama-u-pantalonama-i-na-biciklu-beta-vukanovic

OlgaJevrić

Olga Jevrić – jedan od najistaknutijih nosilaca srpske savremene umetnosti

, , , 0

Olga Jevrić rođena je u Beogradu 29. septrembra 1922. godine u porodici Srbislava Jevrića, direktora Banatsko-trgovačkog d.d. i majke Ane Radivojević-Vačić. Osnovnu školu i niže razrede gimnazije završila je francusko-srpskoj školi “St. Joseph” u Beogradu, dok je više razrede pohađala u Trećoj državnoj ženskoj realnoj gimnaziji u Beogradu. Olga je 1942. godine položila prijemni na Muzičkoj akademiji, ali je već naredne godine upisala i vajarski odsek Akademije likovnih umetnosti. Kako je bila veoma posvećena i predana učenju, Olga je već 1946. godine diplomirala na Muzičkoj akademiji 1946. godine u klasi profesora Ćirila Ličara. Međutim, samo dve godine kasnije Olga je diplomirala i na Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića, a upravo kod njega je 1949. godina završila i postdiplomske studije. Studirala je i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu u periodu od 1949. do 1953. godine.

Olga Jevrić Slika preuzeta sa linka: https://arsfid.edu.rs/baza-arsfid/jevric-olga/
Olga Jevrić
Slika preuzeta sa linka: https://arsfid.edu.rs/baza-arsfid/jevric-olga/

Prvi put se pojavila na izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti 1948. godine, a samostalno je izlagala 1957. u Beogradu. Svoje radove je predstavila na mnogobrojnim izložbama kako u zemlji tako i u inostranstvu, uključujući reprezentativne izložbe savremene jugoslovenske umetnosti u inostranstvu. Postala je član ULUS-a 1950. godine,a boravila je u mnogim državama na studijskim putovanjima: Mađarska, Italija, Čehoslovačka, Holandija, Belgija, Poljska, Fransuska, Švajcarska, Turska, Austrija, Engleska, Rusija, Grčka i SAD. Već u ranim pedesetim godinama prošlog veka, u periodu figuracije, umetnica je prekinula sa pričom ili simbolikom u skulpturi i usmerila se ka samim likovnim elementima, materijalu i apstraktnom izrazu. Odlučila se za oštar raskid s tada prevladavajućim socrealizmom. Počela je sa figurativnom skulpturom, ali je zatim sve više istraživala problem forme, prostora, materijala i mase.

Olga Jevrić oblikovala je skulpture u umetničkom okruženju ranih posleratnih godina, koje su brzo napredovale od ranih portreta i prvih predloga za spomenike. Olga je volela muziku i vajarstvo, pa je stoga stigla do sopstvenog skulptorskog izraza koji je prvi put predstavila 1957. godine u Beogradu na samostalnoj izložbi. Upravo taj trenutak se smatra prelomnim datumom u istoriji srpske skulpture nakon velikih ratova. Nazivi ključnih skulptura u opusu Olge Jevrić, od Komplementarnih formi i Artikulacije prostora (1956), preko Astatične forme (1960), Formi pod pritiskom (1963-64), Formi u nastajanju (1964), Zahvaćenog prostora (1974) pa do mnogih drugih, jasno pokazuju njen dosledan apstraktni skulptorski jezik.

Godine 1974. Olga Jevrić je izabrana za dopisnog člana SANU. Godine 2006. je darovala Kući legata 44 svoje skulpture koje su izvedene u feri-oksidu, gvožđu, cementu, terakoti i patiniranom gipsu. Retrospektivna izložba njenih dela održana je u Galeriji SANU 2001. godine. Tokom karijere, osvojila je brojne nagrade za skulpturu, među kojima su Politikina nagrada iz 1961. godine, Nagrada za skulpturu na 10. Oktobarskom salonu u Beogradu 1969. godine, i Nagrada Vukove zadužbine 2001. godine. Preminula je u Beogradu 10. februara 2014. godine, nakon gotovo šest decenija uspešnog rada.

Izvori:

https://www.sanu.ac.rs/jedinice/galerija-sanu/umetnicka-zbirka/legat-olge-jevric/

https://www.modernagalerijabeograd.com/olga-jevric/

https://arsfid.edu.rs/baza-arsfid/jevric-olga/

https://terra.rs/symposium-artist/olga-jevric/

https://www.artegalerija.rs/olga-jevric/

 

desanka

Pesnikinja koja je obeležila liriku XX veka – Desanka Maksimović

, , , , , 0

Desanka Maksimović rođena je 16. maja 1898. godine u selu Rabrovici kao najstarije od osmoro dece Draginje, poreklom iz poznate svešteničke porodice Petrović i Mihaila Maksimovića, učitelja rabrovičke osnovne škole. Odmah nakon njenog rođenja, otac Mihailno dobio je premeštaj, pa se tako porodica preselila u Brankovinu gde je Desanka provela detinjstvo. U periodu od 1905. do 1909. godine pohađala je osnovnu školu u Brankovini, dok je Valjevu završila gimnaziju, te se početkom avgusta 1933. godine udala za glumca i pesnika, Sergeja Slastikova.

Desanka Maksimović Slika preuzeta sa linka: https://www.sanu.ac.rs/clan/maksimovic-desanka/
Desanka Maksimović Slika preuzeta sa linka: https://www.sanu.ac.rs/clan/maksimovic-desanka/

Tokom 1919. godine Desanka Maksimović upisuje studije uporedne književnosti, opšte istorije i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Naredne godine urednici Sima Pandurović i Velimir Živojinović Masuka objavljuju njene pesme „Jedna smrt” i „Pitanje” u časopisu Misao gde je jedno vreme bila i stalni urednik. Tokom 1924. godine izabrana je za stipendistu francuske vlade i odlazi u Pariz, a tada prvi put njene četiri pesme izlaze na nemačkom jeziku. U Dubrovniku je bila izuzetno zapažena i cenjena gde je bila postavljena za suplenta Učiteljske škole, dok je posle dolaska u Beograd 1926. godine radila u ženskoj gimnaziji. Nakon povratka iz Pariza, Desanka Maksimović dobija svoj prvi orden – orden Svetog Save. U međuvremenu pojavile su se zbirke pesama i pripovedaka: „Vrt detinjstva”, „Zeleni vitez”, „Ludilo srca”, „Srce lutke spavaljke”, „Kako oni žive”, „Raspevane priče”, „Nove pesme”… Opevala je srpska stradanja i žrtve u velikom broju čuvenih rodoljubivih pesama među kojima je najpoznatija „Krvava bajka”, posvećena masakru nad nedužnim srpskim stanovništvom 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu. Pored ove pesme, veoma su značajne i „Srbija se budi”, kao i „Spomen na ustanak”. Nakon završetka Drugog svetskog rata Desanka objavljuje knjige: „Govori tiho”, „Miris zemlje”, „Nemam više vremena”, „Pesnik i zavičaj”, „Ozon zavičaja”, „Pisma iz Norveške”, „Letopis Perunovih potomaka”, „Slovo ljubavi” i mnoge druge. Koliki je bila rodoljub i zakljubljenik u svoj brankovački kraj, najbolje govori zbirka poezije „Tražim pomilovanje” gde u lirskoj raspravi sa Dušanovim zakonikom zastupa sve kategorije ljudi, a između ostalih i svoje brankovačke zemljake.

Desanka Maksimović u Njujorku 1980. godine Slika preuzeta sa linka:/https://www.bgb.rs/centralna/navigacija/5/desankamaksimovic/katalog.pdf
Desanka Maksimović u Njujorku 1980. godine Slika preuzeta sa linka:/https://www.bgb.rs/centralna/navigacija/5/desankamaksimovic/katalog.pdf

Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, pisac za decu, romansijer, dok se povremeno bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa francuskog, ruskog, slovenačkog i bugarskog jezika. Bila je članica Srpske akademije nauka i umetnosti, dok je za života objavila oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske, kao i putopisne proze. Desanka Maksimović preminula je 11. februara 1993. godine u svom domu u Beogradu, nakon što je početkom tog meseca osetila prve znake prehlade. Po sopstvenoj želji sahranjena u zavičajnoj Brankovini. Upravo tamo sačinjeno je pravo malo pesničko svetilište.

„Čovek je predodređen svojom dobrotom da voli, a ne da mrzi. Mržnja se rađa naknadno, veštački, tamo gde materijalna dobra i egoizam potisnu ljudska osećanja.” – Intervju iz magazina Oko 1981. godine, autor: Ivan Hetrich.

Izvori:

http://zdm.nb.rs/pages/hronoloski-pregled.htm

https://www.poezijasustine.rs/2012/05/desanka-maksimovic.html

https://www.opsteobrazovanje.in.rs/biografije/desanka-maksimovic/

AndjelijaLLazarevic

Anđelija L. Lazarević – život posvećen platnu i umetnosti

, , , 0

Anđelija Lazarević je rođena 1885. godine u Beogradu, u veoma uglednoj porodici gde joj je otac bio poznati srpski lekar i književnik Laza Lazarević, a majka Poleksija, ćerka ministra i predsednika Vlade Kneževine Srbije, Nikole Hrastića. Anđelija je kao i njen otac, imala dara za pisanje, ali i veoma krhko zdravlje. Još kao dete pokazivala je sklonost prema umetnosti – muzici, crtanju, pisanju i pevanju. Sa samo šest godina uspevala je da nacrta oca i majku, ali i mrtvu prirodu, dok joj je voće na stolu služilo kao slikarski model. Očarana svetom slikarstva, Anđelija je 1908. godine upisala slikarsku školu, kako bi svoj talenat mogla dalje da razvija i usavršava. Međutim, bolest i slabo zdravlje su bili uzroci čestog prekidanja školovanja. Osnovno obrazovanje je uspela da završi tako što je učila kod kuće, a ispite polagala u školi. U periodu od 1908. do 1911. godine pohađala je i slikarsku školu Bete i Riste Vukanovića, ali želeći da napreduje u pisanju išla je i časove iz književnosti i jezika. Anđelija je odlično poznavala francuski i nemački, dok je vremenom uspešno savladala i engleski, italijanski i ruski jezik. Nakon položene male mature niže gimnazije 1910. godine, otpočela je sa radom u Prvoj ženskoj gimnaziji kao učiteljica slikanja.

Anđelija L. Lazerević Slika preuzeta sa linka: https://arsfid.edu.rs/baza-arsfid/lazarevic-andjelija/
Anđelija L. Lazerević
Slika preuzeta sa linka: https://arsfid.edu.rs/baza-arsfid/lazarevic-andjelija/

Anđelija je najviše crtala pejzaže, pa je tako od 1913. godine izlagala svoje radove kao članica Lade na jugoslovenskim i društvenim izložbama. Ne želeći da odustane ni od pisanja, Anđelija je iste godine napisala i roman “Lutanja” koji je govorio o veselom životu mladih beogradskih slikara spajajući na taj način svoje dve najveće ljubavi – slikarstvo i književnost. Prvi svetski rat je zatekao u Minhenu, gde je otišla da se usavršava u slikanju. Želeći da bude uz svoju porodicu i narod, Anđelija se vratila u Prokuplje gde je na kratko napustila svoju slikarsku i književnu karijeru, radeći kao bolničarka. Nakon rata, nastavila je sa daljim stvaranjem. Smilja Đaković, Anđelijina prijateljica i vlasnica časopisa “Misao”, ohrabrila ju je da se više okrene ka poeziji. Upravo tada nastaju neke od njenih najpoznatijih pesama, kao što su: “Bele zastave”, “Melanholija”, “Senka”, “U noći”, “Vrapci”, “Čovek s bremenom”… Ove njene pesme su bliske sa meditativnim zapisima velikih književnika – Ive Andrića, Desanke Maksimović i Danice Marković. Anđelija je mrljivo i vredno stvarala, te je i pored krhkog zdravlja uspevala i u pripovetkama da nastavi svoj književni rad, gde su se pojedini fragmenti mogli čitati i kao pesme u prozi.

U želji za napretkom i usavršavanjem, Anđelija je 1920. godine otišla u Pariz gde je slikala mostove i ulice. Zdravstvena situcija joj se značajno pogoršava, te ne želeći da opterećuje porodicu odlazi u Beč, a potom i u Sloveniju kako bi se u sanatirijumu izlečila. U Splitu je 1924. godine dobila mesto nastavnice slikanja u srednjoj školi, ali pogoršano zdravlje i bolest je vraćaju u rodni Beograd. U svojoj 41. godini života, Anđelija je preminula u sanatorijumu na Vračaru. Svedoci njenih poslednjih trenutaka tvrde da je umrla sa osmehom na licu. Nažalost, nije dočekala da vidi svoju prvu knjigu odštampanu i izloženu u beogradskim knjižarama. Njena dva prozna dela, „Lutanja“ i „Palanka u planini“, konačno su ugledala svetlost dana sa prestižnim plavim koricama Srpske književne zadruge i predgovorom Pavla Popovića.

Izvori:

http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/autorke/andjelija-lazarevic

http://politikin-zabavnik.rs/clanci/lepa-lazina-kci

https://portalibris.rs/da-li-znate-ko-je-andjelija-lazarevic/

https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-1/5324029/andjelija-lazarevic-slikarka-i-knjizevnica.html

jelisaveta

Jelisaveta Načić – prva arhitektica u Srbiji i graditeljka Beograda

, , , , , 0

Jelisaveta Načić rođena je 31. decembra 1878. godine u Beogradu kao trinaestoro dete imućnog i uglednog trgovca Mihaila S. Načića. Još od malih nogu Jelisaveta je pokazivala izraženu inteligenciju i kreativnost, dok je njena želja za znanjem i napredovanjem bila ogromna. Osnovnu i srednju školu je završila u Beogradu, gde su nakon završetka Gimnazije njeni roditelji smatrali da je vreme za udaju i kraj njenom obrazovanju, međutim Jelisaveta nije tako mislila. Upisala je Tehnički fakultet Velike škole u Beogradu, kao jedina žena u prvoj generaciji tek osnovanog arhitektonskog odseka. U roku i to sa visokim ocenama Jelisaveta je završila univerzitetske studije arhitekture u Beogradu 1900. godine, čime je postala prva arhitektica u Srbiji.

Jelisaveta Načić Slika preuzeta sa linka: https://beogradskonasledje.rs/aktuelnosti/jelisaveta-nacic-graditeljka-beograda
Jelisaveta Načić Slika preuzeta sa linka: https://beogradskonasledje.rs/aktuelnosti/jelisaveta-nacic-graditeljka-beograda

Nakon uspešno završenih studija arhitekture, Jelisaveta Načić se zaposlila u Ministarstvu građevina kao crtač – tehnički pripavnik. Međutim, dalji napredak joj onemogućen zbog nedostatka uverenja o završenom vojnom roku. Jelisaveta Načić postala je jedna od pionirki zaposlenih žena u javnom sektoru u Srbiji kada je dobila posao u Ministarstvu građevina. Njeno zapošljavanje označilo je značajan korak napred za žene u radnom svetu, posebno u to vreme. Ovaj događaj ukazuje na hrabrost i odlučnost Jelisavete da se suoči s društvenim normama i postavi temelje za prisustvo žena u javnim institucijama u Srbiji. Njen doprinos kao jedne od prvih žena zaposlenih u Ministarstvu građevina otvorio je vrata za buduće generacije žena koje su težile profesionalnom angažmanu u javnom sektoru. Kada je položila državni ispit 1902. godine počela je da radi kao gradski arhitekta u Inženjersko-arhitektonskom odskeku beogradske opštine. Na samom početku svog angažmana Jelisaveta je ostvarila veoma zapažen rezultat kada je osvojila treće mesto na konkursu za izradu idejnog rešenja za projekat crkve Karađorđevića na Oplencu. Svoj društveni i profesionalni angažman Jelisaveta je ostvarivala i kroz aktivnosti u Udruženju srpskih inženjera i arhitekata, čija je bila članica.

Jelisaveta Načić je započela svoj prvi projekat u beogradskoj opštini radom na uređenju Malog Kalemegdana, prema nacrtu poznatog arhitekte Dimitrija T. Leka. U okviru ovog projekta, ona je osmislila dekorativno barokno stepenište izrađeno od zelenog kamena. Ovo impozantno stepenište i danas krase tvrđavu s jedne strane, nasuprot zgrade francuske ambasade. Njen doprinos ovom projektu nije samo označio početak njenog rada u beogradskoj opštini, već je takođe predstavljao uvod u njen kreativni izraz, obeležen dekorativnim elementima i pažljivim pristupom arhitekturi. Projektovala je i mnogobrojne privatne kuće, te je sačuvano 5 takvih planova širom Beograda: u ulicama Brankovoj, Kraljice Natalije, Vojvode Milenka, Beogradskoj i na Kosančićevom vencu. Jedan od najznačajnijih projekata Jelisavete Načić jeste zgrada osnovne škole “Kralj Petar Prvi” na čijoj fasadi se nalaze portreti Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića. Upravo u toj zgradi je 1923. godine odigrana prva košarkaška utakmica u Beogradu. Pored toga, Jelisaveta je projektovala crkvu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu, crkvu Svetog Arhangela Mihajla u Štimlju, prvi blok radničkih stanova na Balkanu, te prvu bolnicu za obelele od tuberkoloze u Srbiji koja je srušena nakon Prvog svetskog rata. Takođe, Jelisaveta je projektovala i prvu kružnu peć i druga postrojenja za izradu opeke u Prokopu. Upravo zbog Prvog svetskog rata prekinuta je uspešna i plodna karijera Jelisavete Načić kada je 1916. godine internirana u logor Nežider u Mađarskoj. Pretpostavlja se da je povod za odvođenje u logor bio slavoluk na Terazijama koji je postavila u čast srpskih vojnika koji su se vraćali iz Balkanskih ratova, na kome je pisala rodoljubiva poruka “Nisu svi Srbi oslobođeni.” U logoru je upoznala svog supruga, intelektualca albanskog porekla, Luku Lukaja. Jelisaveta Načić je svoje najvažnije arhitektonske doprinose ostvarila u Beogradu, gradu koji je smatrala svojim stvaralačkim domom. Postoji tvrdnja da je tokom čitavog života osećala duboku tugu zbog odsustva iz svog rodnog grada i težila je da se vrati u njega. Od 2004. godine, ulica koja se nekada zvala Pavla Papa, na Gundulićevom vencu, nedaleko od zgrade sa radničkim stanovima – jednog od njenih remek-dela, dobila je ime Jelisavete Načić. Ova ulica postala je svojevrsno trajno sećanje i priznanje Jelisavetinom nasleđu, simbolizujući njen značajan doprinos arhitekturi Beograda.

 

Izvori:

https://www.gradnja.rs/jelisaveta-nacic-prva-zena-u-svetu-arhitekture-u-srbiji/

https://www.bastabalkana.com/2014/06/jelisaveta-nacic-%E2%80%90-prva-zena-arhitekta-medu-srbima/

https://cigla-design.rs/jelisaveta-nacic-prva-arhitektica-u-srbiji/

https://osetisrbiju.rs/jelisaveta-nacic/

https://beogradskonasledje.rs/aktuelnosti/jelisaveta-nacic-graditeljka-beograda?_rstr_nocache=rstr771658008c0a32b6

 

 

draga dejanovic

Draga Dejanović – jedna od prvih Srpkinja koja je objavila svoj pesnički rukopis

, , , , , 0

Draga Dimitrijević rođena je u Staroj Kanjiži 30. avgusta 1840. godine. Njen otac, Živojin Dimitrijević, bio je advokat, stoga je Draga imala povoljne mogućnosti za kvalitetno školovanje. Bila je prva srpska društveno-kulturna aktivistkinja, učiteljica, književnica, glumica i publicistkinja. U književnim krugovima tokom svog života bila je poznata i pod pseudonimom Draga D-ća, koji je sama izabrala. Draga zauzima posebno mesto uz Milicu Stojadinović Srpkinju u srpskoj poeziji pretprošlog veka. Rodoljublje, ljubav, svetlost, usamljenost i zajednica povezuju ove dve umetničke duše.

Draga Dejanović Slika preuzeta sa linka: sr.wikipedia.org/wiki/Драга-Димитријевић_Дејановић
Draga Dejanović Slika preuzeta sa linka: sr.wikipedia.org/wiki/Драга-Димитријевић_Дејановић

Nakon završene osnovne škole, Draga je pohađala institut Vižikov u Temišvaru, međutim, zbog očne bolesti koja ju je zadesila u trineaestoj godinini, prekinula je školovanje. Nakon toga se preselila sa porodicom u Bečej, gde se tokom 1861. godine udala za učitelja Mihaila Dejanovića. Zbog velike želje za napretkom i usavršavanjem, Draga je iste godine otišla u Peštu gde se o njoj starao rođak Steva B. Popović, veliki kulturni pregalnik u Austrougarskoj i dugogodišnji direktor “Tekelijanuma”. Upravo će taj boravak tamo biti od presudnog značaja za njen dalji kulturni rad, jer će je njen ujak upoznati i povezati sa nekim od najznačajnijih ličnosti iz pokreta Ujedinjena omladina srpska. Zahvaljujući boravku u Pešti, otpočela je saradnju sa Lazom Kostićem, Gigom Geršićem, Vladimirom Jovanovićem, Alimpijem Vasiljevićem, Antonijem Hadžićem, Ilijom Vučetićem i Svetozarom Markovićem. Vremenom postaje strastvena zagovornica ženske ravnopravnosti. Ova žena, nazvana „ženom sa dubokim osećanjem“ od strane Svetozara Markovića, posvećivala se godinama svojim idejama i radu u okviru Ujedinjene omladine srpske. Njihov cilj bio je prosvetljivanje Srba kroz kulturu i obrazovanje. Pokrenuli su list „Mlada Srbadija“, te su na taj način bili prvi koji su istakli pitanje emancipacije žena, zahtevajući da se srpske devojčice obrazuju pod istim uslovima kao i dečaci. Draga je objavljivala svoje stihove u časopisu “Danica”, čime je jasno istakla svoj pesnički talenat. Njena poezija je prepoznatljiva po iskrenom izražavanju o rodoljublju, ljubavi, ljubavnoj strasti, i senzualnim opisima muškog tela. Na taj način, demonstrirala je svoju samosvesnost i slobodu u izražavanju.

Započela je svoju glumačku karijeru u putujućoj družini Jovana Kneževića 1860. godine. Prvi put je stupila na scenu Srpskog narodnog pozorišta 15. avgusta 1862. godine, igrajući u komediji „Doktor Zoljić“ autora R. Benediksa. Početkom 1863. godine, kratko vreme je bila član Diletantskog društva Ujedinjene omladine srpske u Beogradu, gde je bila jedan od najaktivnijih članova. Njena adaptacija šaljive igre „Đavolasti pevač“ iz nemačkog jezika izvedena je 4. septembra 1863. kao posebna predstava u čast rođendana kneza Mihaila. Takođe, Draga je pisala novinske članke povodom nekih političkih događaja, držala predavanja, slala polemičke dopise, ali i raspravljala o uređenju srpskih škola. Jedina objavljena zbirka pesama „Spisi Drage Dejanović“ (Novi Sad, 1869) sadrži 45 ljubavnih i rodoljubivih pesama. U ovim pesmama se prepoznaje blag uticaj narodne poezije, Branka Radičevića, Zmaja, Jove Ilića. Nažalost, drugu knjigu „Uskok Kariman“ nije stigla da objavi, a rukopis je izgubljen. Više njenih dela ostalo je neobjavljeno, uključujući dramu „Deoba Jakšića“, pripovetku „Svećenik u Morlaku“ i raspravu „Mati“. Nakon što joj je prvi sin preminuo 1867. godine, Draga je preminula na porođaju 26. juna 1871. godine.

Izvori:

https://zenskimuzejns.org.rs/draga-dejanovic-3/

https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=2257

https://arhiva.knjizevnicasopis.com/broj-48-49/zaboravleni-pesnici-draga-dimitrijevic-dejanovic.html

https://www.transserbia.org/resursi/kolumna/1840-zenstvo-i-junastvo-drage-d-ca-prve-srpske-feministkinje-zla-sreca-devojacka

marija maga magazinovic

Pionirka u svemu – Marija Maga Magazinović

, , , , , 0

Marija Maga Magazinović je od detinjstva volela muziku i ples, jer je za nju to bila “esencija života”. Obeležila je početak 20. veka postavši prva žena koja je kročila u mnoge životne i poslovne sfere, a sve ovo ostvarila je u Beogradu, u izuzetno patrijahalnom duhu prestonice Srbije.

Marija Maga Magazinović Slika preuzeta sa linka: http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/autorke/marija-maga-magazinovic
Marija Maga Magazinović Slika preuzeta sa linka: http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/autorke/marija-maga-magazinovic

Marija je rođena u Užicu 1882. godine, međutim, porodica se seli u Beograd nakon što je njen otac dobio poslovnu ponudu terzije u Narodnom pozorištu. Zahvaljujući poslu njenog oca, Maga je imala mogućnost da besplatno posećuje mnogobrojne predstave Narodnog pozorišta. Na taj način je negovala ljubav prema glumi i plesu, koja će ostati nepromenjena do kraja njenog života. U Beogradu je završila dvogodišnju Višu žensku školu, a nakon toga je upisala Odsek za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao vanredni student pošto devojke nisu mogle da budu redovni sudenti. Tamo je slušala predavanja iz fizike, hemije i srpske književnosti, ali je pokazala i veliko interesovanje za učenje nemačkog i ruskog jezika. Maga je bila nezadovoljna položajem žena na Filozofskom fakultetu, te je odlučila da upiše Pravni fakultet koji do tada bio muški. Maga je diplomirala filozofiju 1904. godine, dok je prava napustila, smatrajući da je ispunila svoj cilj čime su otvorena vrata Pravnog fakulteta mnogim studentkinjama. Marija je 1903. godine osnovala i Klub studentkinja koje su bavile aktivno prevođenjem filozofskih tekstova poznatih feministkinja i socijalistkinja tog vremena.

Žena koja je istakla sebe početkom 20. veka nije samo doprinela sticanju prava devojaka na redovno univerzitetsko obrazovanje, već je bila pionir i u drugim oblastima. Ona je zauzela prva mesta na nekoliko radnih pozicija – postala je prva žena novinarstva u tada novoosnovanoj Politici i novinar saradnik u Pozorišnom listu, ali je postala i prva bibliotekarka u Srbiji. Međutim, Maga se uvek vraća svojoj prvoj ljubavi, muzici i plesu. Shodno tome, odlučila je 1909. godine da ode u Minhen sa namerom da doktorira, ali i da se dodatno usavršava u glumi i plesu. Iako je tamo pohađala razne časove glume i baleta, Maga shvata da je njen izraz moderan, slobodan ples. Po povratku u Beograd, osnovala je školu za ritmičku gimnastiku, koja je tokom svog 35-godišnjeg postojanja iznedrila veliki broj plesačica, dok Marija je osmilila i niz koreografija i koncerata. Želeći da napreduje u svom radu, pohađala je i različite inostrane škole plesa, tako da je stečeno znanje koristila za unapređivanje kvaliteta svoje škole. Kroz svoje tekstove, javna predavanja i pedagoški rad, Maga je počela da informiše javnost o konceptu ritmike, istovremeno ističući važnost plesa i fizičke kulture.

Izvori:

https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=6640

https://kakvazenska.com/marija-maga-magazinovic/

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-60088229

 

poleksija todorovic

Poleksija Todorović – prva slikarka koja je oslikala ikonostas

, , , , , 0

Poleksija Todorović rođena je 3. aprila 1848. godine u Beogradu kao Poleksija Ban i bila je starija ćerka srpskog pisca, pedagoga i diplomate Matije Bana i poreklom Grkinje Margarite Ban. Poleksija je bila veoma krkhog zdravlja, zbog čega je završila samo tri razreda, stoga je umesto u školi, dane provodila kraj mora u očevom rodnom Dubrovniku. Međutim, njeni izuzetno obrazovani i svestrani roditelji odlučili su da joj omoguće izvanredno obrazovanje i kulturu kako bi jednog dana bila uspešna i perspektivna žena. Otac Matija je tokom vremena uočio njen talenat za crtanje, te se zavaljujući njemu usmerila ka slikanju i stvorila imresivnu umetničku karijeru.

Poleksija Todorović Slika preuzeta sa linka: https://galerijeimuzeji.rs/poleksija-volim-vas/
Poleksija Todorović Slika preuzeta sa linka: https://galerijeimuzeji.rs/poleksija-volim-vas/

Osnovna znanja iz slikarstva stekla je pod mentorstvom Jovana Deroka u beogradskoj realnoj školi. Tokom jednog perioda, muziku joj je predavao Kornelije Stanković. Nakon toga, nastavila je sa usavršavanjem slikarstva u privatnoj školi slikara Stevana Todorovića, te je do svoje 16. godine savladala osnove ovog zanata. Upravo tada kod nje se probudila i ljubav prema dosta starijem učitelju. Njihova ljubav krunisana je brakom 1864. godine u Beogradu, i od tog trenutka Poleksija se u potpunosti posvetila slikarstvu i postala njegova verna saradnica. Poleksija i Stevan su bili godinu dana zajedno u Firenci, gde su izučavali dela renesansnih majstora. Uz svog supruga, nastavila je da se razvija i napreduje kao slikarka. Sa Stevanom je radila veliki broj porudžbina, a velikim delom su to bile ikone i crkvene slike, te je Poleksija na taj način postala prva žena u Srbiji koja je oslikala ikonostas sa 19 ikona 1880. godine u dvorišnoj kapeli Svete Natalije u Beogradu (kraljičina crkva). Upravo njena dela krase mnogobrojne crkve širom zemlje, a svaki detalj je urađen sa velikim poštovanjem prema srpskoj tradiciji i istoriji. Poleksija nije samo bila majstor u izradi ikona; zajedno sa svojim suprugom, stvarala je portrete koji su ostavljali bez daha. Osim što je bila izuzetno talentovana umetnica, bila je i jedna od najobrazovanijih Beograđanki svog vremena. Poleksija je govorila italijanski i nemački jezik, otvarajući prozore prema evropskim kulturnim dešavanjima. Formalno obrazovanje stekla je u Zavodu za mlade devojke iz uglednih kuća, gde je pored likovne umetnosti, učila i  književnost, istoriju, sviranje klavira i veštine ručnog rada.

Poleksija je sa svojim suprugom otvorila prvu slikarsku školu u Srbiji, zahvaljujući ogromnom iskustvu koje je godinama sticala vredno radeći. Pored ikona i portreta, Poleksija je slikala i pejzaže, među kojima se posebno izdvaja “Panorama Beograda”. Jedan od njenih najpoznatijih portreta jeste “Portret Matije Bana”. Ova umetnica je umnogome sledila stope svog oca Matije, tako da ni Prvi svetski rat nije prekinuo njen društveni angažman. Nakon odlaska u Rim, osniva i preuzima vođstvo „Komiteta srpskih žena“. I pored ljubavi prema slikarstvu, njena predanost suprugu nije oslabilа. Nastavili su stvaranje sve do duboke starosti Stevana, slavnog slikara koji je preminuo 1925. godine. Nakon njegove smrti, Poleksija je nastavila svoj umetnički rad još 14 godina. Već tada je u Beogradu (i širom zemlje) nagoveštavala da će postati „najstarija srpska slikarka“. Ipak, ni u devetoj deceniji života nije odustajala od kulturnog i društvenog angažmana. Poleksija, poput njenog supruga i oca, doživela je duboku starost i preminula je u Beogradu 1939. godine. Sahranjena je u porodičnoj grobnici na beogradskom Novom groblju, zvanično postavši najstarija slikarka u zemlji. Neki od njenih dela čuvaju se u dve važne ustanove u Beogradu: 16 slika se nalazi u Narodnom muzeju, dok je deo zajedničkog opusa sa suprugom Stevanom Todorovićem izložen u Domu Jevrema Grujića.

Izvori:

http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=полексија_тодоровић

https://www.011info.com/beogradjani/poleksija-todorovic-umetnica-sa-pedigreom-medju-najskolovanijim-beogradjanima

https://osnazenazena.rs/poleksija-todorovic-umetnicki-put-prve-slikarke-ikona/

https://galerijeimuzeji.rs/poleksija-volim-vas/

danica-jovanovic

Danica Jovanović – zaboravljena rodoljubiva slikarka

, , , 0

Danica Jovanović rođena je 4. januara 1886. godine u sremskom selu Beška, kao najmlađe od petoro dece u ratarskoj porodici Krste i Mileve Jovanović. Pripadala je generaciji srpskih modernista, koji su umetničko školovanje započeli početkom XX veka, međutim njihov rad i napredovanje preknuli su Balkanski i Prvi svetski rat.

Danica Jovanović Slika preuzeta sa linka: https://wannabemagazine.com/izlozba-danica-jovanovic/
Danica Jovanović
Slika preuzeta sa linka: https://wannabemagazine.com/izlozba-danica-jovanovic/

Danica je još u ranom detinjstvu pokazivala interesovanje i talenat ka slikanju. Iako je poticala iz patrijahalne sredine, zahvaljujući velikoj želji i upornosti uspela je da se posveti slikarstvu. Svoje prvo priznanje dobila je kada su je slikari Dušan i Stevan Aleksić 1899. godine odlučili da obnove živopis u beščanskoj crkvi i pozvali upravo Danicu da im se pridruži u radu. Nakon toga, odlučila je da se u potpunosti posveti slikarstvu i školovanju, kako bi svoj talenat i veštine razvijala sa najistaknutijim umetnicima tog vremena. Danica je počela u svojoj osamnaestoj godini da se školuje najpre u Višoj sprskoj devojačkoj u periodu od 1903. do 1907. godine.

Tokom svog školovanja Danica je dobila veliku podršku od Anđelije Sandić, mlade i ambiciozne nastavnice crtanja, kao i od upravnika Arkadija Varađanina. Upravo u tom trenutku, 1907. godine, Danica se upisala na Umetničko-zanatsku školu u Beogradu i upravo tada je njeno umetničko školovanje doživelo potpuni procvat. Shodno tome, mnogo je napredovala na celodnevnim predavanjima kod slikarke Bete Vukanović. Na njenim časovima učila je crtanje po “pregledalicama”, gipsanim i živim modelima, a imala je i predavanja o geometriji, anatomiji, istoriji i teoriji umetnosti. Danica je tokom školovanja u umetničkoj školi, vrlo često slikala na prostranoj terasi školske zgrade. Tokom boravka u Beogradu, upoznala se i sprijateljila sa Milicom Jakovljević Mir-Jam, pijanistinjom Jelicom Lomić Tadić koja je Urošu Prediću pozirala za sliku “Devojka na studencu”. Pored njih upoznala je i slikara Kostu Josipovića, Živorada Nastasijevića, Ernestine Volf i Anu Marinković. Iz perioda u provedenog u Beogradu, sačuvan je jedan  Daničin rad – mrtva priroda. Ovaj rad slikan je gvašem, a bio je izložen 1909. godine na školskoj izložbi. U oktobru iste godine, Danica se po preporuci prijatelja, upisala na Žensku slikarku akademiju u Minhenu. Nekoliko godina kasnije, odnosno 4. marta 1914. godine, stekla je zvanje akademske slikarke i samim tim dobila mogućnost da se zaposli kao nastavnica “crtanja i malanja”. U tom periodu poznati su njeni pejzaži “Vezirov most”, kao i most kod kule na Belom Drimu (“Motiv iz Srbije”), južno od Prizrena. Veoma često je prelazila reku Savu s ciljem da u zapadnoj Srbiji naslika dvadesetak slika seljaka i seljanki, momaka i devojaka u narodnim nošnjama. Ti Daničini radovi su se posebno istakli zbog njihove izrazite ekspresivnosti u potezu i koloritu, a upavo to je bila specifična karakteristika kruga beogradskih slikarki okupljenih oko Bete Vukanović i tadašnjeg slikarstva u Minhenu.  Danica se pridružila „Ženskom umetničkom udruženju“ i učestvovala je u njihovim zvaničnim izložbama, kao i radu slikarskih kolonija u Dahauu, Brandenburgu i drugim gradovima. Uskoro nakon toga, izbio je Prvi svetski rat, a Danica se vratila u rodnu Bešku, da bi zatim otišla u Beograd. Među kolegama je bila poznata po snažnom rodoljublju, shodno tome mnogima je bilo poznato da se tokom studija u Minhenu uključila u rad srpskog patriotskog udruženja „Srbadija“. Usled angažmana u Beogradu na početku Velikog rata, kao i izražene nacionalne svesti, slikarka je brzo privukla pažnju policije i vojnih vlasti u Petrovaradinu. Odmazda je usledila posle Cerske bitke, gde je hrabra srpska vojska ostvarila prvu savezničku pobedu protiv austrougarskih trupa. Viđeniji žitelji sela u Sremu koji se se izuetno radovali dolasku Srbijanaca, hapšeni su i osuđivani zbog veleizdaje i streljani naočigled prisutnih meštana. Na taj način kažnjavale su se izdajice cara astrougarske monahrhije. Nažalost, među njima je bila i Danica Jovanović koja je uhapšena 10. septembra u Beški dok se glavnom ulicom šetala sa svojim prijateljima. Nakon dva dana, streljana je sa još petoro sugrađana na Petrovaradinskoj tvrđavi. U trenutku smrti, ostalo je kod kuće nedovršeno platno “Otmica Leukipovih kćeri”. Danica je bila među prvim umetnicima-žrtvama Prvog svetskog rata.

Sačuvana je 61 slika Danice Jovanović i nalaze se u: Spomen zbirci Pavla Beljanskog i Galerije Matice srpske u Novom Sadu, Memorijalnoj sobi u Beški, Narodnom muzeju u Beogradu. U rodnoj Beški od 1995. godine postoji likovna kolonija koja nosi ime ove rodoljubive slikarke. Tokom 2016. godine je otvorena Memorijalna soba u Domu kulture “Branko Radičević” u njenom rodnom mestu, u znak sećanja na prerano ugašen život mlade slikarke.

Izvori:

https://www.kcns.org.rs/agora/danica-jovanovic-slikarka-i-tragicarka/

http://srbinovski-art.com/autor.php?id=176

https://putemniti.com/2023/05/23/danica-jovanovic-ostvarila-zelju-da-postane-umetnica/

ZoraPetrović

Zora Petrović – jedan od najznačajnijih predstavnika ekspesionizma

, , , 0

Zora Petrović rođena je 17. maja 1894. godine u Dobrici kod Alibunara, kao drugo dete Kornelije i trgovca Jovana Petrovića. Porodica Petrović se 1907. godine preselila u Pančevo, gde je Zora završila treći razred u Srpskoj višoj devojačkoj školi, a nakon toga je u Državnoj građanskoj devojačkoj školi završila i četvrti razred. Nakon završetka ove faze školovanja, Zora je imala česte nesuglasice sa roditeljima jer je želela da svoje dalje obrazovanje nastavi u Umetničko-zanatskoj školi u Beogradu. Međutim, ta Zorina želja je bila izvan normi i vrednosti građanske sredine kraja 19. i početka 20. veka. Ipak, 1912. godine Zora je nakon položenog prijemnog ispita upisala Umetničko-zanatsku školu i preselila se u Beograd. Tamo je za nastavnike slikanja i crtanja dobila Milana Milanovića, Ljubu Ivanovića i Marka Murata, dok je prve lekcije vajanja imala kod Đoke Jovanovića. Posle izbijanja Prvog balkanskog rata, ali i početka Prvog svetskog rata, bio je poremećen raspored nastave u Umetničkoj školi. Ipak, Zora je nakon položenog prijemnog ispita 1915. godine upisala Kraljevsku mađarsku zemaljsku slikarsku veliku školu u Budimpešti kod profesora Lajoša Deaka Ebnera. Zatim je pohađala slikarsku koloniju koju je držao Ištvan Reti, profesor i slikar specifičnog slikarskog izraza između naturalizma, planerizma i impresionizma. Tokom 1920. godine zvanično je uspela da završi umetničku školu, te je potom decembra iste godine počela da radi kao nastavnica crtanja u beogradskoj Realki i u Drugoj beogradskoj ženskoj gimnaziji. Nakon što je položila ispit 1923. godine, Ministarstvo prosvete je godinu dana kasnije dalo Zori zvanje “stalne učiteljice veština”, te je na tom mestu ostala sve do 1944. godine. Paralelno je radila u svom ateljeu, a više od deset godina je bila profesorka na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu.

Zora Petrović Slika preuzeta sa linka: https://www.avantartmagazin.com/format-proleca-zora-petrovic-1894-1962/
Zora Petrović
Slika preuzeta sa linka: https://www.avantartmagazin.com/format-proleca-zora-petrovic-1894-1962/

Zora je bila slikarka koja je slikala portrete, pejzaže i mrtvu prirodu. Još kao mlada umetnica, bila je prepoznata i stavljana u red najboljih slikara naše scene. Njeno delo „Autoportret“ iz 1919. godine smatra se prekretnicom u njenom stvaralaštvu, označavajući otklon od akademizma i pronalaženje sopstvenog umetničkog izraza. Odlazak u Pariz je, kao i na mnoge umetnike, ostavio značajan trag i na Zorino stvaranje. Tamo je provela određeni vremenski period u ateljeu Andrea Lota, te je upravo tamo otkrila i razvila svoj slikarski talenat, koji je delimično bio u senci njenih crtačkih veština. Nakon povratka iz Pariza, Zora je održala svoju prvu samostalnu izložbu u Salonu prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić u Beogradu. Zora je slikala portrete, žene iz naroda, aktove, cveće, žene u narodnim nošnjama. Na početku svoje karijere isticala se izraženom figuracijom, ali tokom vremena je prigrlila i negovala ekspresionizam do kraja svog života. Posebnost njenih figura na platnu bila je njihova deformisanost. Na pitanje zašto je predstavljala ženski akt na taj način, Zora je objasnila time da se žensko telo stalno menja, te da ona nastoji da na platnu prenese istinu onoga što vidi. Od 1937. godine Zora je počela sa novim motivom na slikama – žene sa sela. Osim povezivanja sa tradicijom, Zora je naglašavala ženski lik i u svakodnevnim teškim poslovima na selu, predstavljajući ih kao umorne od preteranog rada. Njenim slikama je skrenula pažnju na ovu kategoriju žena koje su živele teške živote. Zora Petrović je oslikala portrete mnogih poznatih ličnosti: Ljubice Marić, Dušana Ristića, Ljubice Sokić, Pavla Beljanskog…

Dobila je posao redovnog profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu gde je i radila do kraja života. Preminula je u Beogradu 25. maja 1962. godine, a sahranjena je u Pančevu. Radovi Zore Petrović se mogu videti u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kao i u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu.

Izvori:

https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/14570

https://galerijaslika.rs/zora-petrovic/

https://kakvazenska.com/zora-petrovic-slikarka/

https://putemniti.com/2022/11/11/zora-petrovic-cetkicom-do-istine/

 

 

jelena-dimitrijevic

Jelena J. Dimitrijević – tajnovita sprska književna heroina

, , , 0

Jelena je rođena kao deseto dete majke Stamenke Knez-Milojković 1862. godine u Kruševcu, u porodici trgovaca Nikole Miljkovića. Jelena je počela zajedno sa bratom od ujaka, Dobrosavom Knez-Milojkovićem, da samostalno uče jezike. Međutim, zbog povrede oka bilo joj je ograničeno čitanje i učenje, ali je ona krišom čitala knjige iz velike biblioteke svog brata.

Jelena Dimitrijević Slika preuzeta sa linka: https://krusevacgrad.rs/zenska-strana-istorije-jelena-j-dimitrijevic-knjizevnica-svetska-putnica-borkinja-za-prava-zena/
Jelena Dimitrijević
Slika preuzeta sa linka: https://krusevacgrad.rs/zenska-strana-istorije-jelena-j-dimitrijevic-knjizevnica-svetska-putnica-borkinja-za-prava-zena/

Tokom 1878. godine napisala je svoju prvu pesmu “Devojko”. Udala se 1881. godine za artiljerijskog potporučnika Jovana Dimitrijevića i prelazi u Niš, gde će živeti narednih 17 godina. Iste godine, Jelena je poslatala najmlađa upravna članica Podružine ženskog društva u Nišu. Upravo je taj prelazak otvorio mnogobrojna vrata mladoj Jeleni, jer je mogla da čita i piše koliko želi. Shodno tome, u Nišu je razvila svoje poliglotske veštine i strast ka obrazovanju. Uspešno je savladala francuski, ruski, italijanski, engleski i grčki jezik, ali je zbog interesovanja za život turskih žena u Nišu, počela da uči i turski jezik. U znak zahvalnosti, Turkinje su je puštale i u svoje hareme, kako bi Jelena mogla na što bolji način da se upozna sa njihovom tradicijom i običajima. Da bi stekla što više znanja, shvatila novu kulturu i život muslimanki, Jelena je putovala po mnogim gradovima i kasnije to iskustvo prenela u i svojim delima. U Nišu je 1894. godine objavila prvu zbirku poezije “Pesme I (Jelenine pesme)” i time je izazvala mnogobrojne reakcije. Mnogi su se pitali ko je ta autorka, ali i ko je Turkinja koja je pobegla iz harema i prekrstila se. Pesma “Sunce jarko” iz ciklusa “Sevdiji od Sevdije” stekla je veliku popularnost, te je u narodu i opevana. Ova pesma je muzički zapisana prema pevanju srpskih ranjenika na Bitoljskom frontu. Tokom 1897. godine objavljena su u Beogradu “Pisma iz Niša o haremima”, dok je roman “Nove” izdanje i nagrada Srpske književne zadruge. Taj Jelenin roman govori o životu turskih žena u Solunu, samom trenutku dubokih društvenih promena, čime one postaju svesne ograničenja sa kojima se svakodnevno susreću. Jovan Dimitrijević je poginuo na frontu 1915. godine, a nakon to tragičnog događaja Jelena odlučuje da putuje širom sveta: Francuska, Španija, Engleska, Amerika, zatim Indija, Japan, Himalaji, Egipat, Palestina, Sirija, Liban, Jerusalim, Kairo, Damask…Proslavljena je tridesetpetogodišnjica Jeleninog rada na inicijativu Udruženja jugoslovensko-ruskih studenata. Tog 30. decembra 1928. godine je svečanost održana u beogradskoj “Velikoj univerzitetskoj dvorani”, a prisustvovali su kraljev izaslanik, ministar prosvete Milan Grol.

Ulice u Nišu i Aleksincu nose ime Jelene Dimitrijević, u čast velike književnice svog vremena i svetske putnice koja je putovala po svetu, a svoju karijeru otpočela upravo u ovim gradovima. Svoju kuću koja se nalazila u Francuskoj 29, Jelena je u testamentu ostavila SANU kako bi mladim i perspektivnim studentiknjama Srbije od prihoda kuće omogućili usavršavanje u Engleskoj. Međutim, sve što je bilo u vezi sa književnicom Jelenom Dimitrijević, odnosno njen rad, imovina, pogreb, stvaralaštvo, pokriveno je velom tajne.  Istaknuta dela Jelene Dimitrijević su: zbirka pesama Jelenine pesme (1894), putopisna proza Pisma iz Niša (o haremima), roman Nove, koji objavljuje Srpska književna zadruga po preporuci srpskog književnog kritičara Pavla Popovića (1912), Amerikanka (1918), Pisma iz Soluna (1908), Pisma iz Indije (1928), Pisma iz Misira (1929), Novi svet ili U Americi godinu dana (1934), Une vision (1936), Sedam mora i tri okeana (1940), pripovetke iz 1901. i 1907. godine, i mnoge druge. Neka od njenih dela prevedena su na ruski, nemački i češki jezik. Smatra se prvom književnicom koja je napisala i objavila prozno delo – putopis “Pisma iz Niša o haremima” iz 1894. godine.

Izvori:

http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/autorke/jelena-j-dimitrijevic

https://portalibris.rs/da-li-znate-ko-je-jelena-dimitrrijevic/

https://putemniti.com/2022/08/15/jelena-dimitrijevic-knjizevnica/

 

Load More