У петак, 15. новембра, у Мастер центру Новосадског сајма, др Александар Кобиларов одржао је значајно предавање на тему „Репродуктивно здравље младих“. Предавање је привукло више од 80 младих људи који су добили вредне информације и савете о важности очувања и унапређења репродуктивног здравља.
Током предавања, др Кобиларов је обухватио различите аспекте репродуктивног здравља, укључујући превенцију, значај образовања и информисаности, као и правовремене мере које сви млади треба да предузму како би осигурали своје здравље у будућности. Ово предавање било је изузетно важно за младе људе који су имали прилику да се упознају са најновијим медицинским препорукама и науче како да брину о свом телу и здрављу.
Предавање је организовано у оквиру пројекта „Подршка популационој политици и родитељству кроз информисање и едукацију студената“, који је део шире иницијативе за подизање свести о значају репродуктивног здравља и правима младих. Пројекат је подржало Министарство за бригу о породици и демографију, које се залаже за промоцију здравих навика и образовања међу младима.
Током трајања предавања, учесници су имали прилику да поставе питања и размене своја искуства са предавачем, што је допринело динамичној и интерактивној атмосфери. Ова врста едукације је кључна за развој свести о репродуктивном здрављу и игра важну улогу у изградњи друштва које се брине о здрављу својих чланова.
Овакви догађаји су од великог значаја за младе, јер им помажу да донесу информисане одлуке које се тичу њиховог здравља и будућности, те имају позитиван утицај на изградњу одговорног и здравог друштва.
Дана 15. новембра 2024. године, у Мастер центру на Новосадском сајму, др Александар Кобиларов одржаће предавање о једној од кључних тема данашњег друштва – репродуктивном здрављу младих. Током свог излагања, др Кобиларов ће се осврнути на важност очувања репродуктивног здравља, на изазове с којима се млади сусрећу у савременом друштву и како правилно информисати младе људе о овим питањима. Биће то прилика да се добију корисни савети и практичне информације које могу помоћи у усмеравању младих на прави пут када је у питању очување здравља и здравих животних навика.
📅 Датум: 15.11.2024. 🕘 Време: 12:00 📍 Локација: Новосадски сајам, Мастер центар
Ова едукација је део ширег пројекта под називом „Подршка популационој политици и родитељству кроз информисање и едукацију студената“, који је подржан од стране Министарства за бригу о породици и демографију. Циљ пројекта је да се студентима и младима пруже правовремене и тачне информације које ће им помоћи да донесу информисане одлуке у погледу свог репродуктивног здравља, али и да се оснажи свест о значају породичних вредности и демографских питања.
Позивамо све заинтересоване да се прикључе и учествују у овом важном догађају који ће им омогућити да боље разумеју и правилно приступе теми репродуктивног здравља.
Deveti put po redu Savez studenata Fakulteta organizacionih nauka, pod pokroviteljstvom Fakulteta organizacionih nauka i Centra za edukaciju i razvoj omladine Beograda, organizuje sportsko- edukativni projekat SportBizz. Ovaj projekat organizuje se sa ciljem da se učesnici kroz razgovore sa stručnjacima iz sfere sporta i trenutnim ili bivšim sportistima upoznaju sa menadžmentom u sportu i saznaju šta se nalazi sa druge strane medalje.
Projekat se ove godine održava od 27. do 29.maja u Štark areni, a učesnici će kroz tri dela imati priliku da se zabave, oprobaju u sportskim turnirima i upoznaju sa vrsnim stručnjacima iz ove profesije. Ove godine, projekat SportBizz ima i humanitarnu stranu te će se sav prikupljen novac od kotizacija donirati fondacijama „Pomoć srpskoj deci“ i „Zajedno za mlade – prof. dr Danica Grujičić“.
Prvi dan projekta otpočeće svečanim otvaranjem 27. maja u Štark areni, nakon kojeg sledi panel- diskusija na temu „Druga strana medalje“. Šta se nalazi sa druge strane medalje? Čega sve jedan profesionalni sportista ili trener treba da se odrekne kako bi se našao u samom vrhu? Koje su prednosti, a koje mane profesionalnog bavljenja sportom? Na ova i još mnoga druga pitanja delegati će imati priliku da čuju odgovor od najzvučnijih imena iz sveta sporta.
Drugi dan projekta, 28. maj, rezervisan je za edukativno-zabavni i sportski deo. Tradicionalni sportski kviz – KvizzBizz i ove godine izdvojiće pasionirane ljubitelje sporta i one koji pomno prate sva dešavanja. Timovi sačinjeni od četiri osobe nadmetaće se jedni protiv drugih, a kao i uvek – pobednik može biti samo jedan tim. Simboličnom kotizacijom svako prijavljen moći će da doprinese humanitarnom delu projekta. Oni koji su zainteresovani za akciju, imaće priliku da se oprobaju u sportskom delu projekta koji obuhvata turnire u odbojci, basketu i futsalu i tako se takmiče zajednu od vrednih nagrada. Sportski projekat ne može da prođe bez najvažnije sporedne stvari na svetu – fudbala, te će drugi dan biti zaokružen zajedničkim gledanjem finala Lige Šampiona.
Poslednji dan, 29. maj, predstaviće polufinaliste i finaliste svih sportova, a zatim i najbolje, pobedničke ekipe, a svi prisutni moći će da uživaju i u revijalnoj utakmici između članova Saveza studenata Fakulteta organizacionih nauka i asistenata sa ovog fakulteta.
Za sportski turnir potrebno je prijaviti se u ekipama: • Odbojka: 6 igrača, 3 izmene, najmanje 2 devojke na terenu, kotizacija 3.500 rsd; • Futsal: 4 igrača, 3 izmene, 1 golman, kotizacija 3.500 rsd; • Basket: 3 igrača, 2 izmene, kotizacija 2.000 rsd.
Prijave su otvorene od 17. do 22. maja. Više informacija o projektu možete pronaći na Facebook i Instagram stranici Saveza studenata Fakulteta organizacionih nauka.
Iz Saveza poručuju da su vrata svima otvorena i pozivaju te da se prijaviš, naučiš nešto novo, zabaviš i na taj način budeš human.
Škola sporta pod nazivom „Sport i Dijabetes“ u okviru skijaškog kluba „Snow Life“ i OPENS su obezbedili besplatne treninge za 5 osoba obolelih od dijabetesa u trajanju od mesec dana.
Škola sporta je namenjena deci, mladima i osobama obolelim od dijabetesa. Rad je u manjim grupama zbog prirode bolesti, a treninzi su prilagođeni svojim intenzitetom i načinom rada osobama sa dijabetesom.
Skijaški klub „Snow Life“ iz Novog Sada, pored skijanja kao primarne oblasti, organizuje školu sporta za decu i osobe obolele od dijabetesa tip 1 i tip 2. Kroz dugogodišnje lično iskustvo iz oblasti sporta i dijabetesa, nastala je ideja o pokretanju škole sporta za osobe obolele od dijabetesa. Pre i nakon treninga meri se nivo šećera u krvi, a po potrebi i tokom treninga. Tim čine Profesori sporta i fizičkog vaspitanja, neki od njih i sami boluju od dijabetesa (tip1) više od 15 godina, a kroz sport uspevaju da u potpunosti kontrolišu svoj dijabetes.
Da bi osoba kvalitetno živela sa dijabetesom potrebno je da na pravilan način prihvati dijabetes. U tom procesu je potrebna podrška porodice, prijatelja i okoline. Uz pravilne fizičke aktivnosti, sve ovo ide mnogo lakše. U našem timu nalazi se i psiholog koji deci i osobama obolelim od dijabetesa pomaže u tome. Sa dijabetesom se može sasvim normalno živeti.
Pobedimo dijabetes zajedno i vidimo se već na narednom treningu!
Donosimo ti mogućnost da osvojiš svoju personalizovanu FitPass Student karticu i mesec dana besplatne članarine! Treniraj u preko 650 objekata u Srbiji, uključujući sportske centre, teretane, bazene, joga i fitnes centre, i mnoge druge objekte!
FitPass Student kartica
FitPass Student kartica ti omogućava da treniraš u najboljim teretanama u Beogradu i Novom Sadu!
Fitpass student kartica ti omogućava:
Vežbanje u odabranim teretanama u vremenskom periodu od 07h do 15h (ulazak u objekat najkasnije u 15h)
12 termina mesečno
Pristup u preko 30 objekata u Beogradu i u 9 objekata u Novom Sadu u blizini fakulteta, domova i čitaonica!
Više informacija o FitPass Student kartici možeš pronaći na ovom linku.
Napomena: FitPass Student kartica je namenjena za studente starosti do 26 godina. Pobednik će morati da priloži potvrdu o studiranju na Fitpass sajtu
Kako da osvojiš FitPass Student kartica?
Ukoliko želiš da osvojiš Fitpass student karticu, potrebno je da uradiš sledeće:
U ovo vreme kada smo kod kuće više nego ranije, posebno je važno da vodimo računa o sebi. Kako zbog jačanja imuniteta, tako i zbog psihičkog zdravlja. Previše vremena provedeno kod kuće, pa još uz junk food i minimalnu fizičku aktivnost, može biti uzrok lošeg raspoloženja, manjka energije i koncentracije. Ova godina jeste izazovna, ali dobra je vest da se možemo boriti i iskoristiti trenutnu situaciju na najbolji način.
Ukoliko još uvek ne želite da krenete u teretanu i čekate da se primiri situacija sa korona virusom, a teško vam je da se pokrenete sami da vežbate, ovaj tekst je sigurno za vas. Pa, i ako ste počenik i niste nikada redovno trenirali, a želite – nastavite da čitate.
Da bismo dostigli neke vidljive rezultate, kad je forma u pitanju, važno je da spojimo više aspekata. Ishrana i trening jesu ključni, ali je važno i kako spavate i da li se stresirate, čak i kako doživljavate ceo taj proces mršavljenja, nabacivanje mišićne mase ili koji god cilj već želite da postignete. Nemojte doživljavati novi režim kao nešto što „morate“, neka to bude nešto što želite dugoročno da promenite. Nešto dobro za vas i vaše telo.
TRENINZI KOD KUĆE
Nemojte da vas brine to što kod kuće nemate sprave kao u teretani, trening još uvek može da se odradi! Ovo je prilika da iskoristite prednosti društvenih mreža, jer na Instagramu i YouTube-u možete naći toliko snimljenih treninga koji ne zahtevaju da imate bilo kakvu opremu i tegove kod kuće. Za svakog se može naći po nešto, to je sigurno. Ako vam ne odgovara klasičan fitness, pronaći ćete i treninge joge, pilatesa, plesa.. Eksperimentišite i pronađite ono što vam trenutno odgovara. Odredite svoj cilj. Napravite svoj nedeljni raspored treninga i trudite se da vam svaki trening bude drugačiji. I nemojte se obeshrabriti ako vam je teško na početku da trčite duže od 10 minuta ili da odradite ceo trening sa YouTube-a, važno je samo da ste počeli i da trenirate u kontinuitetu, a rezultati će uskoro biti vidljivi.
Takođe, veoma je važno da napravite balans ukoliko, na primer, radite od kuće. Tada vam sigurno neće lako pasti da pored radnog vremena provedenog u stanu ili kući, još odradite i trening u istoj prostoriji. U tom slučaju, svakako je bolje da vežbate u dvorištu, a ukoliko ga nemate, onda rešenje može biti i ujutru u parku, kada nema gužve. Ili, nakon završenog posla, izađite sa prijateljem na kafu, prošetajte, provedite neko vreme izvan kuće. Posle ćete sigurno biti spremni da se vratite u stan i trenirate. Isprobajte možda i svaki od navedenih predloga i procenite šta vama najviše prija i najbolje se uklapa u vaše dnevne obaveze.
„Poredite se sa osobom kakva ste bili juče, a ne sa osobom kakva je neko drugi danas“
Jordan Peterson
ISHRANA
Menjanje navika u ishrani je proces. Ako ste do juče jeli brzu hranu svaki dan, ne možete očekivati da će biti lako samo odjednom da je izbacite iz ishrane. Postepeno menjajte svoje navike. Cilj je da izgradite zdrav životni stil, tako da zaboravite na rigorozne dijete od 10 dana i bilo kakva instant rešenja.
Pronađite zdrave i raznovrsne recepte, zapišite u neku svesku makar 5 ideja za zdrav doručak, ručak i večeru. I trk u kupovinu! Kada u kuhinji uvek imate zdrave namirnice, lakše vam je i da se držite novog režima ishrane.
U krajnjem slučaju, ukoliko mislite da bi bilo efikasnije, uvek se možete konsultovati sa nutricionistom koji će sastaviti za vas personalni plan ishrane, u skladu sa ciljevima koje želite da postignete.
DA LI JE MOTIVACIJA KLJUČNA?
Da se razumemo, motivacija jeste važna. Zahvaljujući njoj se pokrećemo da nešto uradimo, srećni smo i uzbuđeni što započinjemo nešto novo. I to je super, dokaz da imamo emocije, da nalazimo sreću iznova u novim aktivnostima. To se ne odnosi samo na treniranje, već smo motivisani da uspemo i kada se upišemo na fakultet, nađemo novi posao, započnemo emotivnu vezu…Šta se onda dešava? Posle nekog vremena, nema više tog elana za radom svaki dan.
Kada su treninzi u pitanju, motivaciju možete da održite, recimo, tako što ćete dati sebi 3 nedelje da vidite prvi progres. Dakle, slikajte se prvi dan, a zatim tek nakon 21-og dana. To vas može pogurati da svaki dan odradite trening i jedete što zdravije kako bi videli najbolje moguće rezultate. Ali, šta da radimo onim danima kada ni to nije dovoljno? Tada na scenu nastupa disciplina i rad na svom karakteru. Da odradite taj trening, iako je kiša, iako ste pospani, previše je hladno ili toplo napolju. Izlazak iz zone komfora – to je ono što će vas ojačati kao ličnost. Kada gradite disciplinu makar na jednom polju, neka to budu, u ovom slučaju, treninzi i ishrana, ona će se lako preneti i na druge oblasti vašeg života. Manje premišljanja, a više delanja, i uverićete se da kontinuiran rad čini čuda.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Sećam se momenta u kome sam saznala da se Covid-19 proširio u Evropu. Samo pola sata kasnije, bila sam na putu od Valjeva ka Novom Sadu, već razmišljajući o predstojećem putovanju (iako sam bila na jednom putu, razmišljala sam o drugom, što je, verujem, bila navika mnogih ljudi) u Centralnu Evropu, koje me je, od toga dana, čekalo u roku od nedelju dana. Ni slutila nisam da ću za dve nedelje shvatiti da ni o čemu više ne možemo da razmišljamo na staze duže od dva dana.
Prvi pacijent i šta dalje
Sećam se momenta kada sam saznala da je u Srbiji zaražen jedan od prvih pacijenata, koji se vratio iz Budimpešte. Tada sam sedela u hotelskoj sobi u Budimpešti, na putovanju na koje sam se ipak otisnula. Dan kasnije, na putu ka Srbiji, kroz glavu mi je prolazila samo jedna misao: „Šta će biti dalje?“. Virus je bio sve bliži, a samim tim i sve realniji.
Vanredno stanje
Samo proglašenje vanrednog stanja, bilo mi je strašnije od zabrane kretanja. Tada je neko, po prvi put, javno izjavio da nešto zaista nije u redu. Iskreno, meni zabrana kretanja nije teško pala. Pored svih obaveza koje sam imala i hroničnog umora koji je samo povećavao verovatnoću pada imuniteta i toga da sam ugrožena, bila sam, zapravo, zadovoljna, jer sam znala da ne postoji šansa da (možda zaražena, nakon puta u inostranstvo) nekoga zarazim, ali ni da se i sama zarazim. Virus je, ipak, ostao misaona imenica, neobjašnjiv i nepostojeć.
Virus, respiratori, zaraženi i sve ostale misaone imenice
Aprilsko nedeljno pre podne, prekinuo je jedan telefonski poziv. Majci je zazvonio telefon, javljeno joj je da joj je brat u bolnici. Dijagnoza: SARS-CoV-2 i, mada to nije rečeno odmah, svi smo već znali. Sve one priče: „Ma to je samo malo jači grip, to ni ne postoji, ovo je samo kontrola čovečanstva.“, osim što su bile dezinformacije, postale su uvredljive i nesnosne. Toga dana, shvatila sam da je nečiji život ugrožen, baš zbog tog istog „malo jačeg gripa“. Nisam doživela koronavirus, niti to ikome želim. Ipak, od toga momenta, iako nije mene direktno pogodio, postala sam svesna da je on među nama. A, kada se to desi nekome koga znate, koga mnogo volite i ko je u vašem životu prisutan oduvek, više ne pravite razliku između toga da li je ta osoba starija ili mlađa, da li je savršeno zdrava ili pak ima pridružene bolesti. U momentu kada se radi o nekom dragom, shvatite da ljudi koji obolevaju nisu samo broj koji će neko od lekara izgovoriti na konferenciji za medije i da respirator nije samo aparat na koji su priključeni „teži slučajevi“. Više ništa od toga ne predstavlja misaonu imenicu, već realnost koja je i te kako bolna. Ono što je najteže kada ste član porodice obolelog, jeste to što ništa nije sigurno. Kao što sam rekla na početku, razmišljajući o svojim planovima nedelju dana unapred, nisam ni slutila da ću uskoro shvatiti da se ni o čemu više ne može razmišljati na staze duže od dva dana. U ovim momentima, kada bi najuži krug ljudi koji je znao šta se dešava pitao kakvo je stanje, znali bismo da kažemo: „Sada je dobro, ali ne vredi ništa govoriti, stanja se menjaju iz sata u sat.“ I tako je i bilo. Vrlo često sam pomišljala: „Pre mesec dana si imala ispunjen kalendar datumima rokova koje moraš da ispoštuješ, proslave na koje treba da odeš i početke i krajeve putovanja, koji su sezali do kraja jula. Sada ne možeš da kažeš ni da li će ti ujak ostati dobro do sutra.“
Otkrovenje
Verujem da svi teški momenti koji nas zadese u životu, moraju doneti i nešto dobro. To dobro vidim kao otkrovenje koje bi trebalo da nas, poučene lošim iskustvom, vodi ka tome da kroz život koračamo na drugačiji način i da na vreme ispravimo greške koje smo pravili. U ovom slučaju, otkrovenje je bilo takvo da je način na koji gledam na pandemiju mnogo drugačiji nego pre. Virus je od tog aprilskog pre podneva prisutan u mom životu i ponašam se kao da sam njegov potencijalni prenosilac i da bi neko drugi mogao da doživi isto što je i jedan od mojih članova porodice. Sada znam da, iako su fizički ugroženi sami pacijenti i svakako moraju da budu u fokusu, ugroženi su i članovi njihove porodice, jer svi oni prolaze kroz ogroman stres. Ne želim da kažem, niti zaista smatram da treba biti radikalan i zatvarati se u sebe. Naprotiv, želim da poručim da je ova situacija rešiva i da mnogo toga može da se izbegne, samo ukoliko smo svesni da ljudi istinski preživljavaju teške gubitke i teške momente, koji zaista ne treba da budu uslovljeni čistom nepažnjom i odbijanjem prihvatanja realnosti. Na kraju krajeva, svi mi mnogo teže prolazimo kroz ovo zbog toga što je ovaj virus nepoznanica i ne znamo iz iskustva kakve su mogućnosti ishoda. Čak i ako ne verujete u postojanje virusa, čak i ako mislite da ste zdravi – nosite maske, jer ne znate da li žena koja sedi pored vas u autobusu odlazi da primi hemoterapiju, ne znate da li je vašem profesoru matematike ćerka dijabetičarka, a on mora da odlazi na posao jer je jedini zaposleni u porodici i, zasigurno, nemate predstavu o tome kako bilo kojoj osobi, a, u krajnjem slučaju, i vama samima, virus može da se manifestuje.
Zato, čuvajte sebe, jer jedino tako ćete sačuvati i druge.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Da li ste nekada kasnili na sastanak, zato što ste tražili mesto za parking 15 minuta? Da li ste nekada razmišljali koliko vas košta korišćenje automobila? Postoji jedna jeftinija i zelenija alternativa – vožnja bicikla.
Često ne razmišljamo o ceni održavanja auta, jer automobile gledamo kao jednu od osnovnih potreba za normalan život u gradu. Baš iz ovog razloga, ne vidimo da postoje alternative: javni gradski prevoz, vozovi i, između ostalog, bicikli.
Prednosti bicikla
1. Veličina
Bicikli nemaju brzinu automobila, ali zato imaju jednu ogromnu prednost – svoju veličinu. Budući da su toliko malih dimenzija, u poređenju sa autima, mogu da se parkiraju na mnogo više mesta. Sve što vam treba je lanac – i mesto na koje ćete ga zavezati.
2. Zdravlje
Takođe, osim prevoznog sredstva, bicklo je ujedno i sprava za vežbanje. Ako ga vozite na duže staze – možete na svoju vožnju gledati kao na jedan cardio trening!
Takođe, bicikli trenutno imaju veliku prednost u doba pandemije; oni omogućavaju transport bez kontakta sa drugim ljudima, čime se smanjuje rizik zaraze i daljeg prenosa i pomažu u zadržavanju aktivnog života u vreme kada smo većinski zaglavljeni u kući.
3. Čuvanje prirode
Za kraj, razmislite koliko zagađujete prirodu svojim autom. Sagoren benzin, iako ga ne vidimo posle izduvavanja iz auta, ostaje u atmosferi i pojačava već prisutan efekat staklene bašte – tako što zadržava toplotu u atmosferi i čini našu planetu toplijom. Razmislite o tome sledeći put kada sednete u auto!
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Da smo svi svedoci klimatskih promena dovoljno nam govori ovo vreme. Preko 10 stepeni u plusu je na Celzijusovoj skali u zimskom periodu na ovom podneblju, a minus na termometru neophodan i željno iščekivan, kao i snežne padavine.
Svi mi, na manje ili više svestan način, potpomažemo tome danas i ugrožavamo zajedničku majku – planetu Zemlju. Kroz svu tehniku koju koristimo, aparate koje ostavljamo da troše nepotrebno struju. Kroz ambalaže koje nisu pogodne za reciklažu, odeću i obuću koju nosimo, hranu i pića koja konzumiramo…
Istina koju ignorišemo
Istražujući koji su sve to vidovi zagađenja životne sredine i uticaja na klimatske promene, veoma je važno spomenuti uticaj ishrane – postojanje ogromnih farmi, korišćenja plodnog tla za gajenje životinja za ishranu i preveliko konzumiranje mesa na svetskom nivou.
Farme zauzimaju ogromne parcele. Otpad u vidu raznih štetnih hemijskih jedinjenja se pušta u vodene tokove i utiče na vodeni svet. U životinje se brizgaju razni hormoni radi bržeg rasta i uvećanja njihove mase. Sve to, kada pomislite na lokalnom nivou, možda i ne deluje toliko strašno i ne ostavlja utisak, ali hajde da razmišljamo globalno.
Jedan od izvora napominje da se za proizvodnju mesa koristi oko 70% zaliha vode za piće (jer zemljište koje je potrebno za proizvodnju stočne hrane mora biti konstantno navodnjavano), a da se u odnosu na udvostručenu populaciju od 1960. godine, proizvodnja mesa učetvorostručila!
Da li se nekada zapitate čime se hranite, kako su uzgajane te životinje koje jedete?
I želim da iskreno postavite sebi pitanje, ukoliko do sada niste…
Zašto vam još uvek nije važno kako se hranite, kakvog to ima uticaja na vaše zdravstveno stanje i kakvog može tek da ima u budućnosti?
„Zdravlje na usta ulazi“
U hladnijem periodu godine se nekako više trudimo da konzumiramo vitamine u vidu voća i povrća kako bi održali ili ojačali imunitet i čuvali se od potencijalnih virusa koji vladaju.
Zašto čekati bilo šta? Zar nije prelep osećaj kada svakoga dana možete da unesete u sebe zdravlje iz prirode?
Zagristi sočnu svežu jabuku ili prvu jagodu, pojesti kašiku meda. Bomba puna vitamina iz salate, od raznog povrća ili pak sezonskog voća – nemojte reći da baš ništa od ovog ne volite.
Umerenost
Ishrana koja se deklariše kao “pravilna” jeste raznovrsna ishrana.
Često čujem od ljudi iz svoje okoline kako su navikli da jedu velike količine mesa, gotovo na svakodnevnom nivou, a kada su u nemogućnosti ili nije na repertoaru mesni obrok, ne mogu da osete sitost jedući samo povrće ili testeninu.
Sve je to velika varka naše glave i naših gladnih očiju.
Ovim putem želim da propagiram umerenost. Za sve treba naći adekvatnu meru koja je prilagođena pojedincu, u zavisnosti od potreba organizma. Smatram da ne možemo svi biti vegani i vegetarijanci i da ne treba da budemo. Zato osluškujmo svoje telo, kakvu hranu ono traži i pratimo osećaj u stomaku pri unošenju različitih namirnica.
Reakcija stomaka je ta koja je najbolji vodič za našu ishranu i zdravlje.
Pronađimo više vremena za sebe, za pripremu svojih obroka i konzumiranja svežih namirnica, a manje za čekanje u redovima na kioscima brze hrane.
Pomozimo našoj planeti, hranimo je makar sitnicama koje ćemo činiti za nju i očuvati je, pokažimo zahvalnost. Uistinu, ona je ta koja hrani nas!
