Menu

mladi

58

Да ли музика гради идентитет или само прати трендове?

, , 0

Музика је једна од ретких ствари која може да ти буде и огледало и одећа у исто време. Огледало, јер ти враћа оно што већ носиш у себи, расположење, став, страхове, жеље. Одећа, јер је користиш да се представиш другима, чак и кад ништа не кажеш. Зато питање „да ли музика гради идентитет или само прати трендове“ није баш или/или. Истина је обично негде између. Музика понекад стварно гради, а понекад само лепо пристаје уз оно што је тренутно „у фази“.

Кад кажемо да музика гради идентитет, мислимо на оне тренутке кад песма постане нешто више од звука, кад те ухвати у периоду кад се тражиш, кад ти да речи које ти недостају, кад ти покаже да ниси једини који се осећа тако. У тим годинама, идентитет се често склапа од комадића: мало из породице, мало из друштва, мало из онога што видиш на мрежама. Музика уме да буде лепак. Није исто да ли слушаш нешто што те гура да будеш храбрији, да се смириш, да се покренеш, да се избориш за себе. Не зато што те музика магично промени, него зато што ти помаже да именујеш шта ти је важно, и кад то именујеш, лакше је да живиш у складу с тим. Исто тако, музика уме да буде чист тренд. То није нужно лоше. Трендови су као разговор у учионици или у групном чету. Понекад пушташ песме јер су свуда, јер праве добар клип, јер су у позадини сваког рилса, јер их сви знају напамет. То је друштвени код, начин да се уклопиш, да имаш тему, да не испаднеш ван приче.

Најзанимљивије је што музика често ради обе ствари истовремено. Можеш да почнеш од тренда, па да преко њега откријеш жанр, извођача, цео свет који ти постане твој. Или обрнуто: да имаш своју музику, али да понекад пустиш хит само јер ти је забаван. Идентитет није једна плејлиста закуцана заувек. Он се мења како растеш, као кад мењаш стил облачења, не зато што си лажан, него зато што се развијаш.

Зато је добро питање које можеш себи да поставиш једноставно: да ли ову песму слушам јер ме стварно помера, или јер ме штити од тога да будем другачији? Ако те музика подсећа ко си кад те сви вуку на своју страну, гради идентитет. Ако је пушташ само да попуниш тишину и останеш „у кадру“, пратиш тренд. И једно и друго је људски. Битно је само да с времена на време, усред буке, чујеш и свој глас.

56
57

Изградња идентитета кроз искуство

, 0

Идентитет се често замишља као нешто што једноставно имамо, као да је унапред дефинисан и само чека да га откријемо. У стварности, он се много више гради него што се проналази. Формира се кроз све оно што радимо, људе које упознајемо, изборе које правимо и начин на који се носимо са ситуацијама које нисмо планирали.

Свако искуство, чак и оно које делује безначајно, оставља неки траг. Нови посао, промена окружења, неуспех, успех, путовање, разговор који те натера да другачије размислиш, све су то делови који постепено обликују слику о томе ко си.

Посебно важну улогу имају ситуације које те избаце из зоне сигурности. Када се нађеш у нечему што ти је ново или непознато, почињеш јасније да уочаваш своје реакције, снаге и границе. Управо у тим тренуцима често долази до највећег личног раста, јер се суочаваш са стварним изазовима, а не са идејом о томе ко желиш да будеш.

Искуства не граде идентитет само кроз успехе, већ и кроз грешке. Оно што није ишло по плану често даје највише увида, шта ти не прија, шта желиш да промениш и у ком правцу не желиш да идеш. Та сазнања су подједнако вредна као и позитивни исходи, јер помажу да се слика о себи временом прецизније обликује.

Важно је и то што идентитет није фиксна категорија. Он се мења како се мењају околности, интересовања и приоритети. Нешто што ти је било важно пре неколико година данас можда више није, и то није знак нестабилности, већ развоја. Флексибилност у прихватању тих промена чини процес изградње идентитета природнијим и мање оптерећујућим.

Односи са другим људима такође имају велики утицај. Кроз интеракције учимо како комуницирамо, шта нам прија, а шта не, где постављамо границе и како се позиционирамо у различитим улогама.

Идентитет се, на неки начин, увек гради и у односу на окружење. Можда је најважније разумети да не постоји тренутак када је идентитет „завршен“. То је процес који траје, јер свака нова фаза живота доноси нова искуства и нове перспективе. Уместо да се доживљава као притисак да мораш тачно знати ко си, много је корисније посматрати га као простор за истраживање и постепено упознавање себе.

Када се тако посматра, искуства, добра и лоша, престају да буду само догађаји, а постају материјал од ког се гради осећај сопственог идентитета. Можда је баш у томе њихова највећа вредност: не у томе шта се десило, већ у томе како те је то искуство обликовало и чему те је научило.

57
56

Зашто је важно да млади стварају културу, а не само да је конзумирају?

, 0

Постоји онај осећај кад одеш на концерт, погледаш добар филм или налетиш на песму која као да је писана за твој дан. То је лепота културе: она те погоди, помери, натера да мислиш или те просто подигне кад ти је тешко. Ако се културни живот сведе само на то да примаш, да гледаш, слушаш и реагујеш, онда култура постане једносмерна улица, а млади заслужују више од улоге публике. Зато је важно да млади праве културу, а не само да је конзумирају. Кад ствараш, ти не само да учествујеш у нечему већем, него градиш и себе и средину у којој живиш.

Кад млади стварају културу, они доказују да њихов глас није „превише млад“ да би био битан. Често се млади третирају као публика која треба да буде анимирана, да им се понуди садржај, да им се направи програм, да им се приближи култура, али млади нису само корисници културе, они су највећи извор свежих идеја. Кад им даш простор да стварају, добијеш нешто што не можеш да наручиш ни најбољим планом: искрену енергију генерације која зна шта је садашњост, јер је живи.

Стварање културе је уједно и борба против оног осећаја да је све већ одлучено. Јер кад само конзумираш, лако се навикнеш на то да постоје велике сцене, велики фестивали, велике институције и да је твоје да изабереш шта ћеш гледати. Кад направиш своју мини-изложбу, свој подкаст, своје књижевно вече, своју свирку у крају или чак свој мали фото-пројекат на Инстаграму, схватиш нешто практично: правила нису уклесана у камен. Простор може да се направи. Публика може да се окупи. Култура може да крене од тебе.

Млади који праве културу такође уче да сарађују без много формалности. У стварном животу, култура се не прави само талентом, него договором. Ко носи опрему? Ко ради плакат? Ко снима? Ко монтира? Ко води догађај? Ко смирује тензију кад неко касни? То су све микровештине које касније постају велике: организација, одговорност, комуникација, лидерство, тимски рад. Те вештине не учиш кроз суве лекције, него кроз стварну ситуацију која има смисао.

Култура није само забава, она је и порука. Она говори ко је видљив, ко има простор, чије приче се слушају.

Кад млади направе фестивал кратког филма, изложбу о свом крају, концерт хуманитарног карактера, стендап вече, радионицу плеса, стрип-дан или уличну акцију, они показују да су много више од туђих очекивања. Они постају аутори, а не тема.

Зато је важно да млади праве културу, а не само да је конзумирају: јер култура није витрина, него простор, а тај простор је много живљи, праведнији и занимљивији кад га млади не гледају са стране, већ граде изнутра.

55
55

Позитивно коришћење друштвених мрежа

, 0

Друштвене мреже су данас један од главних канала комуникације, информисања и учења. Саме по себи нису ни добре ни лоше, ефекат зависи од начина употребе, личних навика и дигиталног окружења које креирамо. Позитивно коришћење друштвених мрежа значи свесно управљање пажњом, заштиту менталног благостања и коришћење платформи као ресурса за развој, повезивање и друштвено учешће.

Већина платформи је дизајнирана да продужи време задржавања нотификације. Зато је корисно поставити јасан контекст: зашто улазим на мрежу и шта желим да урадим? Практичан приступ је намерно коришћење: улазиш са конкретном намером (прочитати вести из поузданог извора, наћи курс, одговорити на поруке) и излазиш када је циљ испуњен. Додатно помаже управљање нотификацијама (искључити све што није неопходно) и увођење временских граница, јер честе микропаузе и прекиди утичу на концентрацију и квалитет учења.

Једна од области је и дигитална хигијена садржаја. Алгоритми уче из онога што гледамо, лајкујемо и задржавамо на екрану. То значи да свако праћење и свака интеракција постепено обликују наш информациони свет. Позитивна пракса је редовна ревизија праћења: задржати профиле који подстичу знање, креативност и реалистичну мотивацију, а утишати или оптеретити садржај који систематски покреће поређење, анксиозност или бес.

Трећа тема је критичка процена информација (медијска писменост).

Мреже брзо шире непроверене тврдње, манипулативне наслове и лажне снимке. Корисно је проверити ко је извор, да ли постоји више независних потврда, да ли је садржај актуелан, да ли је реч о мишљењу или чињеници. Праћење проверљивих извора, коришћење више медија и избегавање сензационализма смањују ризик од дезинформација и непотребног стреса.

Позитивно коришћење укључује и онлајн безбедност и приватност.

Дељење локације у реалном времену, јавно објављивање личних података и слабе лозинке повећавају ризике. Основне мере су двофакторска аутентификација, приватни профили када је то смислено, пажљиво подешавање ко види садржај и опрез при слању фотографија и докумената. Ово су конкретни кораци дигиталне заштите, а не претерана опрезност.

Друштвене мреже могу бити снажан ресурс за лични развој: праћење бесплатних курсева, прилика за волонтирање, конкурса, пракси и локалних догађаја, повезивање са заједницама које деле интересовања, учење кроз кратке, али квалитетне форме. Добар показатељ да их користиш позитивно је једноставан: након коришћења осећаш више јасноће, знања и повезаности, а мање расејаности и напетости. Када је тако, мреже постају алат који служи теби, уместо да ти служиш њима.

54
54

Улога креативности у личном и професионалном развоју

, , 0

Креативност се често погрешно повезује само са уметношћу, цртањем, писањем или музиком. Међутим, она је много више од тога.

Креативност је начин размишљања, способност да видимо више могућности, да повежемо оно што на први поглед делује неповезано и да пронађемо решења тамо где други виде препреке. Управо због тога она игра важну улогу и у личном и у професионалном развоју младих.

У личном животу, креативност нам помаже да боље разумемо себе. Када истражујемо нове идеје, испробавамо различите активности или решавамо проблеме на свој начин, постепено градимо самопоуздање.

Креативно размишљање подстиче радозналост, а радозналост нас води ка новим искуствима. То могу бити мале ствари,другачији начин организовања дана, нови хоби, или приступ разговору са људима. Све то доприноси осећају личног раста и већем задовољству собом.

Креативност је важна и за емоционалну равнотежу. Када имамо простор да изразимо идеје, осећања и ставове, лакше се носимо са стресом и неизвесношћу. Она нам омогућава да пронађемо сопствене механизме за решавање изазова, уместо да се ослањамо само на готова решења.

У професионалном контексту, креативност је једна од најтраженијих вештина данас. Тржиште рада се брзо мења, а послови све чешће захтевају способност прилагођавања и иновативног размишљања.

Није важно да ли неко ради у маркетингу, образовању, социјалном сектору или предузетништву, способност да се предложи нова идеја, унапреди процес или пронађе другачији приступ проблему увек је предност.

Креативност такође подстиче иницијативу. Млади који размишљају креативно чешће покрећу пројекте, предлажу решења и преузимају активнију улогу у свом окружењу. То их чини видљивијима, али и спремнијима да преузму одговорност за свој развој.

Добра вест је да креативност није нешто са чиме се рађамо или не, она се развија. Може се подстицати кроз учење нових вештина, разговоре са различитим људима, читање, путовања, али и кроз спремност да понекад погрешимо. Управо из покушаја и експериментисања настају најбоље идеје.

На крају, креативност није само додатак развоју, она је његов покретач. Она нам помаже да изградимо аутентичан пут, да будемо флексибилни у променама и да своје потенцијале претворимо у конкретне могућности. За младе људе који тек граде свој правац, креативност може бити један од најјачих савезника, јер управо она отвара простор да замисле, а затим и створе живот какав желе.

53
53

Енергија из тањира: основе паметне исхране

, , , 0

Замисли да тело ради као батерија која се не пуни само одмором, већ и сваком одлуком шта ћеш појести. Некад се чини да је довољно само да утолиш глад, али разлика између „сит сам“ и „имам снаге“ често је управо у квалитету оброка. Паметна исхрана није прича о забранама, већ о томе како да храну искористиш као савезника у свакодневном ритму.

Један од кључева је разумевање да тело воли стабилност. Када једеш разноврсно и у приближно исто време, организам лакше одржава енергију током дана. То не значи да мораш да имаш строг распоред, већ да избегаваш дуге паузе након којих долази нагли осећај глади и умора.

Често се прича о томе шта треба јести, али је подједнако важно и како комбинујеш намирнице. Када у оброку има и извора енергије и намирница које продужавају ситост, тело не доживљава нагле осцилације.

Паметна исхрана није резервисана за оне који имају много времена. Напротив, она је најкориснија управо када је дан динамичан.

Једноставне навике, попут припреме ужине унапред или избора оброка који те држи ситим дуже, могу да спрече пад концентрације и осећај исцрпљености који се често јавља поподне.

Важан део приче је и однос према храни. Када једеш без журбе и обраћаш пажњу на сигнале ситости, лакше је пронаћи меру. То није увек могуће у ужурбаном дану, али и мали тренуци свесног једења могу да промене навику на дуже стазе.

Паметна исхрана не значи савршенство. Она оставља простор за спонтаност, уживање и омиљене укусе. Разлика је у томе што већина избора подржава тело, па повремена одступања не ремете равнотежу.

Када почнеш да посматраш храну као извор стабилне енергије, а не само као паузу између обавеза, мења се и осећај током дана. Више фокуса, мање осцилација у расположењу и лакше праћење свих активности постају природна последица.

Енергија из тањира није компликована формула. То је свакодневна навика да бираш оно што те подржава. Када тело има праву подршку, много је лакше одржати ритам који желиш.

52
52

Исхрана која подржава активан стил живота

, , , 0

Када имаш испуњен дан: тренинг, школа или факултет, обавезе, изласци, пројекти, тело ради пуним гасом. Зато исхрана није само питање изгледа, већ енергије, концентрације и расположења. Добра вест је да не мораш да будеш нутрициониста нити да бројиш сваку калорију да би се хранио на начин који подржава активан ритам.

Активан стил живота тражи стабилан извор енергије. То значи да је важно да оброци буду редовни и уравнотежени, а не да се своде на брзе грицкалице и нешто успут. Када прескачеш оброке, тело улази у режим штедње и осећај умора стиже много брже. Са друге стране, када једеш у приближно исто време и комбинујеш различите групе намирница, енергија је стабилнија током целог дана.

Добар оброк за активну особу најчешће има три главна елемента: протеине, сложене угљене хидрате и здраве масти. Протеини помажу опоравак мишића и дају осећај ситости. Налазе се у јајима, млечним производима, махунаркама, риби или месу. Сложени угљени хидрати, попут овсених пахуљица, интегралног хлеба, пиринча или кромпира, обезбеђују енергију која траје дуже. Здраве масти из орашастих плодова, семенки, авокада или маслиновог уља важне су за мозак и хормонску равнотежу.

Још један често потцењен фактор је хидратација. Чак и блага дехидратација може да утиче на концентрацију и издржљивост. Вода би требало да буде основно пиће током дана, а посебно пре и после физичке активности. Не мораш да чекаш да ожедниш, то је већ знак да ти течност недостаје.

Практичност је кључна. Ако си стално у покрету, добро је имати план Б: банану, шаку бадема, јогурт или сендвич од интегралног хлеба могу бити брзо решење које спречава нагли пад енергије.

Важно је и слушати сопствено тело. Нема универзалног менија који одговара свима. Неко се осећа боље са лаганијим оброцима, неко са обилнијим, неко воли да једе пре тренинга, а неко после. Кључ је у томе да приметиш како се осећаш након одређене хране, да ли имаш више снаге, да ли си сит, да ли ти је лако да се концентришеш.

Исхрана која подржава активан стил живота није строга дијета, већ навика која се гради постепено. Није проблем појести пицу или слаткиш, равнотежа је оно што прави разлику. Када већина оброка даје телу оно што му треба, остаје простор и за уживање без гриже савести.

Најважније је да храну посматраш као савезника. Када једеш свесно и разноврсно, тело узвраћа више енергије, боље расположење и лакше праћење свих изазова које доноси активан дан. Ако се крећеш, нека те и исхрана прати у том ритму.

50
51

Баланс између обавеза и бриге о себи

, , 0

Свакодневица често изгледа као непрекидан списак задатака. Обавезе се смењују, рокови се приближавају, а време за себе лако постане нешто што се одлаже за касније. Ипак, брига о себи није луксуз нити награда након што све завршимо. Oна је неопходан део функционисања. Управо у томе лежи суштина баланса: у проналажењу начина да обавезе и личне потребе постоје заједно, а не једна на рачун друге.

Баланс не значи да су све области живота савршено усклађене у сваком тренутку. То је више осећај да имамо контролу над својим временом и енергијом. Понекад ће приоритет бити посао или учење, а понекад одмор и опоравак. Важно је препознати када је потребно успорити, јер управо та свесност спречава да дође до преоптерећења.
Један од кључних корака је постављање реалних очекивања. Када покушавамо да урадимо превише ствари одједном, често се јавља осећај притиска и незадовољства. Насупрот томе, јасно одређени приоритети помажу да се фокусирамо на оно што је заиста важно, а да притом оставимо простор за паузе и опоравак.

Брига о себи не мора да буде нешто велико или захтевно. То може бити кратка шетња, време без екрана, разговор са блиском особом или једноставно тренутак тишине. Ове мале паузе делују као ресет који враћа концентрацију и помаже да обавезе обављамо ефикасније.
Важно је и како посматрамо одмор. Уместо да га доживљавамо као губитак времена, корисније је гледати га као улагање у енергију. Када смо одморнији, имамо више фокуса, мање грешака и више стрпљења. То значи да одмор није супротност продуктивности, већ њен предуслов.

Баланс се гради постепено, кроз свакодневне изборе. Није потребно да сваки дан изгледа исто, већ да постоји свест о томе шта нам је потребно у датом тренутку. Када научимо да слушамо сопствени ритам, лакше је направити простор и за обавезе и за лични простор.

Bаланс између обавеза и бриге о себи није фиксна тачка коју једном достигнемо, већ процес који се стално прилагођава. Када га посматрамо на тај начин, престајемо да тежимо савршенству и почињемо да градимо одржив начин живота у ком има места и за продуктивност и за добробит.

51
50

Завршен 10. СОШОВ у Новом Саду

, , , 0

Након пет дана испуњених спортским узбуђењем, дружењем, навијањем и невероватном енергијом младих, успешно је завршена 10. Спортска олимпијада школске омладине Војводине!
Ова велика спортска манифестација још једном је окупила ученике, професоре, тренере, волонтере и младе из целе Војводине, показујући колико спорт има снагу да повезује, мотивише и инспирише. Током олимпијаде одржано је чак 14 спортских дисциплина на 11 локација широм Новог Сада, а град је тих дана живео у духу спорта, фер-плеја и заједништва.

Значајан допринос организацији дао је и Новосадски омладински форум, који је током трајања СОШОВ-а ангажовао више од 80 волонтера распоређених на различитим локацијама у граду. Волонтери су били подршка у реализацији такмичења, организацији дисциплина, комуникацији са учесницима и координацији активности на терену, доприносећи да читав догађај протекне успешно и у позитивној атмосфери.

СОШОВ није био само спортско такмичење, био је простор за нова познанства, стицање искуства, дружење и заједничке успомене које ће многи носити дуго након завршетка олимпијаде. Енергија младих, подршка са трибина и тимски дух обележили су сваки дан овог догађаја.

Велико хвала свим учесницима, волонтерима, школама, професорима, тренерима, организаторима и партнерима који су били део јубиларног 10. СОШОВ-а и допринели да ова олимпијада буде успешна и незаборавна.

49
49

Вечерас у НОФу: Наслеђени обрасци које несвесно носимо

, , , 0

Да ли ти се некада чини да у односима понављаш исте реакције, иако знаш да ти не пријају? Да се враћаш познатим осећајима несигурности, преиспитивања или ћутања, чак и када желиш другачије?


Многи обрасци које данас живимо нису настали случајно. Породица, односи и окружење у ком одрастамо често обликују начин на који волимо, комуницирамо, постављамо границе и доживљавамо себе.

Неке ствари усвојимо толико рано да их више ни не примећујемо, а ипак нас прате кроз свакодневицу.

Вечерас у Новосадском омладинском форму разговарамо управо о тим наслеђеним обрасцима. О стварима које се преносе тихо: кроз реченице које слушамо годинама, емоције које потискујемо, страхове које нисмо сами бирали и улоге које смо научили да носимо.

Кроз радионицу коју води психолошкиња Ружица, имаћеш прилику да боље разумеш како искуства из детињства утичу на твоје односе, самопоуздање и унутрашњи свет. Циљ није да кривимо прошлост, већ да препознамо шта нам више не служи и направимо простор за здравије односе и сигурнији осећај себе.

📅 28.05.2026.
🕖 19:00
📍 Новосадски омладински форум, Позоришни трг 6, Нови Сад

Учешће је бесплатно, а пријава је доступна путем следећег линка.

48
Copy of Untitled Design

У четвртак у НОФ-у: Зашто нас блискост плаши?

, , , , , , 0

Свима нам је потребна блискост.
Да нас неко разуме. Да се осетимо сигурно, прихваћено и виђено. Али често баш онда када нам неко постане важан, појави се страх.

Страх од одбијања.
Од повређивања.
Од тога да ћемо бити „превише“ или „недовољно“.

Некад се зато повлачимо. Ћутимо. Правимо дистанцу и онда када желимо близину. Иако нам је стало, не умемо увек да покажемо како се стварно осећамо.

Управо о томе разговарамо овог четвртка у Новосадски омладински форум кроз радионицу „Несигурна блискост“.

Кроз отворен разговор и психолошке увиде, бавимо се питањима односа, везивања, емоционалне дистанце и несигурности које многи млади осећају, а ретко изговарају наглас.

Ово није прича о „савршеним односима“.
Ово је простор да боље разумеш себе, своје реакције и начине на које градимо односе са другима.

📅 Четвртак, 21.05.2026.
🕖 19:00
📍 Позоришни трг 6, Нови Сад

Линк за пријаву.

Ова радионица део је низа психолошких разговора у Новосадском омладинском форуму који отварају теме о којима млади често размишљају, али ретко имају простор да о њима стварно причају.

Ако си се некад осећао близу некога, а истовремено далеко, можда је време да разумеш зашто.

Copy of Copy of Untitled Design (Instagram Post (45))
47

Буди део највеће спортске приче у Војводини

, , , , , 0

Спортска олимпијада школске омладине Војводине 2026 окупиће и ове године велики број младих спортиста, ученика и љубитеља спорта, а организатори су упутили позив школама да своје ученике укључе у волонтерски програм који ће бити реализован у оквиру ове значајне манифестације. Олимпијада ће бити одржана од 20. до 24. маја 2026. године и представља један од највећих спортских догађаја за школску омладину у региону.

Очекује се учешће око 6000 такмичара који ће се надметати у 14 спортских дисциплина, док ће током читавог догађаја акценат бити стављен на промоцију здравих стилова живота, спорта, дружења и тимског духа.

Поред спортских резултата, циљ манифестације је да младе подстакне на активно учешће у друштву, развијање фер-плеја и неговање правих вредности које спорт носи са собом.

Управо због тога волонтерски програм има посебан значај. Ученици који се пријаве имаће прилику да из прве руке учествују у организацији великог спортског догађаја, стекну нова искуства и развију осећај одговорности и тимског рада. Волонтери ће бити задужени за помоћ у организацији и координацији активности, као и за дочек и усмеравање званица и учесника на различитим локацијама у Новом Саду.

За волонтирање потребно је пријавити се на сајт: volontiraj.org 

Волонтирање представља много више од обичног ангажмана. То јеприлика да млади покажу иницијативу, упознају нове људе и постану део великог тима који заједнички ради на успешној реализацији једне важне спортске манифестације. Рад у динамичном окружењу, комуникација са учесницима и организационим тимом, као и осећај припадности читавом догађају, сигурно ће остати посебно искуство свим волонтерима.

Организатори су обезбедили и одређене погодности за све учеснике волонтерског програма. Сваки волонтер добиће промотивни пакет, а по завршетку ангажовања и потврду о волонтирању која може бити значајна приликом будућих школских, студентских или професионалних активности.

Спортска олимпијада школске омладине Војводине годинама представља симбол младости, спорта и позитивне енергије. Поред такмичарског духа, ова манифестација пружа младима прилику да науче колико су заједништво, сарадња и међусобна подршка важни како на спортском терену, тако и у свакодневном животу.

Укључивањем у волонтерски програм ученици не постају само помоћ у организацији догађаја, већ и активни учесници једне велике приче која повезује младе људе из целе Војводине. Зато овај позив представља идеалну прилику за све који желе да буду део позитивне атмосфере, стекну нова искуства и допринесу успешној реализацији Спортске олимпијаде школске омладине Војводине 2026.

4555
46

Данас у НОФ-у: Кад ти мозак ради прековремено

, , , 0

Покушаваш да одмориш, али у глави већ иде следећи сценарио.
Премотаваш разговоре, анализираш сваку ситницу, размишљаш унапред, враћаш се уназад… и некако никако да дође тишина.

Звучи познато?

Баш зато вечерас у Новосадски омладински форум причамо о мислима које не умеју да стану. 

Радионица „Мисли без паузе“ није место где ће ти неко рећи „само се опусти“.
Ово је простор да разумеш шта се дешава у твојој глави, зашто се понекад изгубимо у сопственим мислима и како да направимо мали предах од унутрашње буке.

🧠 Радионицу води психолошкиња Ружица Радовић
📅 Данас, 14. мај
🕖 19:00
📍 Позоришни трг 6

И најбољи део?
Ово је само једна у низу радионица која наредних недеља стижу у НОФ – о односима, анксиозности, усамљености и свему ономе о чему млади често размишљају, али ретко причају наглас. Пратите nof.ns за више информација о наредним активностима. 

Ако ти треба пауза од сопствених мисли – видимо се вечерас. 

45
SOSOV Blog post 1

Postani deo najveće sportske manifestacije za mlade u Vojvodini

, , , , , 0

Od 20. do 24. maja 2026. godine biće održana 10. Sportska olimpijada školske omladine Vojvodine – najveća sportska manifestacija namenjena učenicima i mladima u Vojvodini. Tokom pet dana trajanja događaja očekuje se oko 6000 učesnika koji će se takmičiti u 14 sportskih disciplina, uz bogat program, druženje i promociju zdravih stilova života.

Manifestacija okuplja mlade iz cele Vojvodine sa ciljem promocije sporta, timskog duha, fer-pleja i aktivnog učešća mladih u zajednici. Pored sportskih nadmetanja, olimpijada predstavlja prostor za nova poznanstva, razmenu iskustava i stvaranje uspomena koje ostaju dugo nakon završetka događaja.

Veliku ulogu u realizaciji događaja imaće i volonteri, koji će tokom trajanja olimpijade biti uključeni u različita zaduženja:

  • pomoć u organizaciji i koordinaciji svečanog otvaranja,
  • doček i usmeravanje dece i zvanica,
  • usmeravanje učesnika ka borilištima,
  • nameštanje poligona,
  • podela obroka učesnicima,
  • pomoć pri raspremanju nakon podele obroka.

Za sve volontere obezbeđeni su:

  • ishrana tokom angažovanja,
  • promotivni paket za volontere,
  • potvrda o volontiranju.

Prijave za volontiranje dostupne su putem platforme volontiraj.org.

SOSOV Blog post 1
45

Твоје идеје вреде

, 0

Није свака идеја гласна. Неке су тихе, јаве се на тренутак и нестану ако их одмах не ухватиш. Баш те, најтише, често носе највећи потенцијал, али да би расле, потребно је да им даш шансу.

Многи мисле да идеје морају бити велике да би имале значај. Као да све мора да промени свет преко ноћи. Истина је другачија. Неке од најбољих идеја почињу као ситна побољшања, начин да лакше учиш, да боље организујеш дан или да помогнеш некоме. Вредност није увек у величини, већ у утицају.

Понекад је највећа препрека управо страх од туђег мишљења. „Шта ако им се не свиди?“ „Шта ако испаднем смешан?“ Али размисли, да ли желиш да ти живот води страх или радозналост? Људи ће увек имати мишљење, али само ти живиш са својим изборима.

Идеје су као мишићи, ако их не користиш слабе. Што више размишљаш, ствараш и испробаваш, то постајеш сигурнији у себе. Дај себи дозволу да експериментишеш. Не мора све да буде одмах успешно, понекад је довољно да буде искрено.

Такође, није свака идеја за свакога. Ако неко не разуме твоју визију, то не значи да она нема вредност. Само значи да можда још ниси нашао праву публику или прави начин да је представиш.

Замисли своје идеје као семе. Ако га никада не посадиш, никада нећеш сазнати шта може да израсте, али ако га негујеш, дајеш време, пажњу и труд, може постати нешто много веће него што си у почетку замишљао.

Добра вест је да данас имаш више алата него икада. Можеш да учиш, делиш, правиш и повезујеш се са људима широм света. Твоја идеја не мора да остане само у твојој глави. Може постати пројекат, прича, бизнис или покрет.

И најважније, не чекај да будеш спреман. Нико се не осећа потпуно спремно на почетку. Спремност долази кроз акцију, кроз покушаје, грешке и нова сазнања.

Твоје идеје не морају да буду савршене да би вределе. Довољно је да су стварне. Довољно је да су твоје.

Зато следећи пут када ти падне нешто на памет, немој то одмах одбацити. Запиши, размисли, покушај. Можда баш та мала идеја носи нешто велико.

Свет напредује захваљујући онима који су се усудили да верују у оно што су замислили.

44
44

Здрави односи са другима

, 0

Односи које градимо са другим људима имају огроман утицај на наш живот. Било да је реч о пријатељима, породици, партнерима или школским друговима, начин на који комуницирамо и повезујемо се може нас или оснажити или исцрпити. Зато је важно да научимо шта значи имати здрав однос.

Здрав однос није савршен однос. Он не значи да никада нема свађа или несугласица. Напротив, разлике су нормалне. Оно што чини однос здравим јесте начин на који те разлике решавамо.

Један од најважнијих темеља сваког доброг односа је поштовање. То значи да прихватамо другу особу онаквом каква јесте, чак и када се не слажемо са њеним мишљењем. Поштовање подразумева и границе, да знамо шта нам прија, а шта не, и да то јасно изражавамо.

Комуникација је кључ. Многи проблеми настају не зато што се људи не воле или не цене, већ зато што се не разумеју. Уместо да претпостављамо шта неко мисли, важно је да питамо, да разговарамо и да будемо искрени.

Такође, здрав однос подразумева равнотежу. Не треба да се изгубиш у односу са неким. Имати свој простор, време за себе и сопствене интересе је подједнако важно као и време проведено са другима. Када поштујеш себе, лакше ћеш изградити квалитетне односе.

Још једна важна ствар је подршка. У здравом односу, људи се радују туђем успеху и помажу једни другима у тешким тренуцима. То није такмичење, већ сарадња. Осетити да те неко разуме и подржава може направити огромну разлику у томе како се осећаш.

С друге стране, важно је препознати и нездраве односе. Ако те неко стално контролише, не поштује твоје границе или чини да се осећаш лоше,то није нешто што треба да прихватиш. Понекад је најздравија одлука да се удаљиш.

Градити здраве односе је процес. Нико нас томе не учи савршено, али можемо да учимо кроз искуство. Сваки разговор, свака грешка и сваки покушај нас учи како да будемо бољи пријатељи, партнери и људи.

На крају, најважнији однос који имаш је онај са самим собом. Када научиш да поштујеш и разумеш себе, биће ти лакше да исто то понудиш и другима.

Здрави односи не настају случајно, они се граде и вредни су сваког труда.

43
43

Зашто је хоби потребнији него што мислиш

, 0

Када неко помене хоби, прва асоцијација је обично слободно време.

Нешто што радимо кад завршимо све обавезе. Шта ако је то погрешан начин размишљања? Шта ако хоби није награда после рада, већ предуслов да бисмо уопште могли да функционишемо како треба?

Живимо у свету који стално тражи више: више труда, више пажње, више резултата. Хоби је једна од ретких ствари која нема спољашњи притисак. То је простор у ком можеш да будеш почетник, да експериментишеш и да уживаш без страха од грешке, а управо у том простору настаје права енергија.

Када стално радимо ствари које морамо, мозак улази у режим преживљавања. Радимо, али без ентузијазма. Хоби прекида тај циклус. Он активира радозналост, креативност и унутрашњу мотивацију, три ствари које су кључне за осећај испуњености.

Још једна важна ствар је што хоби враћа контролу. У обавезама често зависимо од туђих рокова и правила. У хобију ти одлучујеш када, како и колико. Тај осећај аутономије има велики утицај на самопоуздање и унутрашњи мир.

Занимљиво је и да хоби може да ти помогне да се издвојиш. Док сви јуре исте циљеве, твој хоби постаје нешто што те чини другачијим.

Можда баш ту откријеш таленат или страст која ће једног дана постати нешто више. Чак и ако не постане, већ ти даје предност: стабилност и баланс.

Важно је истаћи да хоби не мора да буде велики. Не мораш да будеш врхунски у нечему да би имало смисла. Довољно је да ти прија. Чак и 20 минута дневно може направити разлику у расположењу, енергији и начину размишљања.

Хоби није луксуз за оне који имају времена. Он је алат за све који желе да се осећају боље, да имају више енергије и да не изгубе себе у свакодневној журби. Уложи мало времена у нешто што волиш и вратиће ти се много више него што очекујеш.

42
38

Радост у малим стварима

, 0

Неки од најлепших тренутака у животу дешавају се тихо, без најаве и без публике. Не долазе са великом помпом, нити их увек фотографишемо и делимо. Само се догоде и ако их приметимо, остану са нама дуже него што мислимо.

Радост у малим стварима није нешто што се планира. Она се појави у тренутку када се најмање трудиш. Док седиш и одмараш после напорног дана, слушаш кишу како пада или се насмешиш нечему што нико други није ни приметио.

Понекад мислимо да морамо да заслужимо срећу, да прво све обавимо, решимо проблеме, постигнемо нешто важно, али срећа није награда на крају пута, већ нешто што може да буде део сваког корака.

Ситнице које доносе радост често су најискреније. Разговор који те опусти, осећај када си негде где ти је пријатно, мали ритуали који ти значе, било да је то кафа у тишини, шетња без журбе или неколико минута музике само за себе.

Проблем је што смо навикли да такве ствари узимамо здраво за готово, брзо их проживимо и одмах идемо даље. Баш у тим тренуцима крије се осећај испуњености који често тражимо на много компликованије начине.

Када се мало промени угао гледања, све постаје другачије. Дан не мора да буде савршен да би био добар. Довољно је да у њему постоји неколико тренутака који ти пријају и то је већ довољан разлог за осмех.

Радост у малим стварима нас учи да будемо присутни. Да не живимо стално у ономе што је било или ономе што тек долази, јер једини тренутак који стварно имамо је овај сада, а у њему увек постоји нешто вредно пажње.

Када научиш да примећујеш те мале радости, живот постаје лакши. Не зато што нема проблема, већ зато што више не зависи све од великих ствари.

Можда баш у томе лежи цела поента: да не тражиш превише далеко оно што ти је већ близу, да не компликујеш оно што је по природи једноставно и да дозволиш себи да уживаш у тренуцима који на први поглед делују обично, а у ствари су све само не то.

40
37

Еко изазови за младе: Зашто је важно размишљати о природи

, 0

Савремени свет доноси бројне предности, али и изазове који се све више тичу животне средине. Загађење, климатске промене и прекомерно коришћење природних ресурса постају теме које се не могу игнорисати. Иако се често мисли да су ово проблеми великих система, истина је да свако од нас има улогу.

Један од главних изазова је начин размишљања. Данашње друштво често подстиче брзину, потрошњу и тренутно задовољство, док се последице тих навика ретко узимају у обзир. Зато је важно развијати свест о томе како наше одлуке утичу на околину, чак и онда када то није одмах видљиво.

Млади се налазе у специфичној позицији: с једне стране, одрастају у свету који је већ суочен са еколошким проблемима, а с друге стране, имају прилику да обликују будућност. Управо зато је важно да се информишу, постављају питања и развијају критички однос према свему што их окружује.

Још један изазов је осећај да појединац не може много да промени. Тај став често доводи до пасивности. Међутим, промене у друштву најчешће почињу од малих група људи који су спремни да размишљају другачије. Када једна особа промени навику, то можда делује безначајно, али када то уради велики број људи, резултати постају видљиви.

Важно је и разумети да екологија није само одрицање или ограничење. Напротив, она подразумева проналажење баланса између потреба људи и очувања природе. То значи доношење паметнијих избора, а не нужно тежих.

Такође, изазов може бити и недостатак мотивације. У свету препуном информација, лако је изгубити фокус и осећај одговорности. Зато је важно пронаћи лични разлог за бригу о природи, било да је то здравље, будућност или жеља за бољим окружењем.

Еко изазови су део стварности у којој живимо, али не морају бити нешто што нас обесхрабрује. Напротив, могу бити подстицај да постанемо свеснији, одговорнији и активнији. Млади имају потенцијал да донесу нове идеје и промене начин на који се односимо према свету око нас.

39
36

Вештачка интелигенција и како мења свет

, 0

Вештачка интелигенција је постала део свакодневног живота сваког човека. Од тренутка када откључаш телефон до касно увече када гледаш видео или слушаш музику, вештачка интелигенција ради у позадини, обликујући твоје искуство. Право питање није где је све присутна, већ како мења начин на који размишљамо, учимо и планирамо будућност.

Једна од највећих промена коју вештачка интелигенција доноси јесте доступност знања. Никада у историји није било лакше доћи до информација. Оно што је некада захтевало сате истраживања у књигама, данас је доступно за неколико секунди. Међутим, управо ту лежи и изазов: није довољно само имати приступ информацијама, важно је знати како их разумети и правилно користити. Знање више није у томе шта знаш напамет, већ како размишљаш.

За младе, ово значи да се фокус помера са меморисања на разумевање и примену. Вештачка интелигенција може да помогне у учењу, објасни сложене појмове и убрза процес образовања, али не може да замени твоју способност да поставиш добра питања, донесеш одлуке и повежеш идеје. Управо те вештине постају највредније.

Када је реч о послу, свет се мења брже него икада. Послови будућности неће нужно бити они које данас познајемо. Вештачка интелигенција аутоматизује многе рутинске задатке, али истовремено ствара простор за креативност, иновацију и нове идеје. То значи да ће успех све више зависити од способности прилагођавања. Млади који буду спремни да стално уче и усавршавају се имаће велику предност.

Оно што је посебно важно јесте развој критичког размишљања. У свету у коме вештачка интелигенција може да генерише текстове, слике и видео садржаје који изгледају потпуно реално, лако је бити доведен у заблуду. Зато је неопходно постављати питања: Ко је извор информације? Да ли је ово проверено? Да ли постоје други извори који то потврђују? Ова врста размишљања постаје кључна вештина 21. века.

С друге стране, вештачка интелигенција отвара врата огромним могућностима. Данас млади могу да уче програмирање, дизајн, маркетинг или било коју другу вештину из своје собе. Могу да покрену пројекат, направе апликацију или започну онлајн посао без великих улагања. Свет је постао повезанији него икада, а технологија омогућава да таленат дође до изражаја без обзира на локацију.

Ипак, важно је задржати равнотежу. Технологија треба да служи човеку, а не обрнуто. Превише ослањања на вештачку интелигенцију може довести до губитка самосталности у размишљању. Зато је важно користити је као алат, а не као замену за сопствени труд и креативност.

Вештачка интелигенција није нешто што долази, она је већ ту. Неће одредити твоју будућност сама по себи, али ће утицати на могућности које имаш. Највећа предност младих данас није само приступ технологији, већ способност да је разумеју и паметно користе.

Будућност припада онима који не чекају промене, већ их разумеју и користе као прилику да расту.

38
35

Одржива мода

, 0

Одржива мода је тема о којој се све више говори, али многима и даље звучи као нешто далеко или резервисано само за људе који се баве екологијом. Истина је много једноставнија. Одржива мода није савршен орман, нити одлука да више никада ништа не купиш. То је пре свега начин размишљања који нас подсећа да одећа коју носимо није само тренд, већ и избор који има последице.

Данас се мода веома брзо мења. Сваке недеље појављују се нови комади, нове колекције, нови трендови. Под притиском друштвених мрежа, лако се ствара утисак да увек треба да имамо нешто ново како бисмо били занимљивији, модернији или прихваћенији. Међутим, иза те брзе моде често стоје огромна производња, велика потрошња воде, загађење, отпад и комади одеће који се носе само неколико пута, а онда заврше заборављени у орману или бачени.

Одржива мода нас позива да успоримо и да се запитамо: да ли ми ово стварно треба? Да ли ћу ово носити дуго? Да ли би овај комад могао да се комбинује на више начина? Уместо сталне куповине, одржива мода подстиче паметније бирање. То значи да је понекад боље имати мање ствари, али да су квалитетније, удобније и да заиста волимо да их носимо.

Један од најједноставнијих корака ка одрживијем односу према моди јесте да боље користимо оно што већ имамо. Многи у орману већ имају комаде које ретко носе, не зато што су лоши, већ зато што су на њих заборавили. Некада је довољно мало креативности да се стара мајица, јакна или фармерке поново уклопе у неку нову комбинацију.

Размена гардеробе са пријатељима, куповина половне одеће, преправка старих ствари или донирање онога што нам више не треба такође су добри начини да мода постане одговорнија.

Важно је разумети да одржива мода не значи одрицање од стила. Напротив, она може да помогне да развијемо сопствени стил, уместо да само слепо пратимо оно што је тренутно популарно. Када бирамо пажљивије, чешће откривамо шта нам заиста стоји, у чему се осећамо добро и шта желимо да наш изглед поручује о нама. На тај начин мода постаје лични израз, а не трка са трендовима.

За младе је ова тема посебно важна јер су управо они генерација која има снагу да мења навике. Није потребно да све промениш одједном.

Довољно је да кренеш од малих ствари: да не купујеш импулсивно, да провериш састав и квалитет одеће, да подржиш локалне или одговорније брендове кад год можеш, и да научиш да цениш ствари које већ поседујеш. Сваки такав избор је мали корак ка већој промени.

Одржива мода нас учи нечему важном: није поента у томе да увек имамо више, већ да оно што имамо користимо паметније и са више свести. Када моду посматрамо на тај начин, она престаје да буде само питање изгледа и постаје питање одговорности, креативности и поштовања према свету у ком живимо.

37
34

Покрет као најједноставнији антистрес

, 0

Покрет је природан начин да тело испусти притисак. Када се крећеш, у организму се активирају процеси који смањују напетост и подстичу боље расположење. Није неопходан тежак тренинг, довољна је шетња, лагано трчање, вожња бицикла или чак истезање. Тело реагује већ након неколико минута, а осећај олакшања често дође брже него што очекујеш.

Једна од највећих предности кретања је што помаже да искључиш главу. Када си фокусиран на корак, дисање или ритам, мисли које те оптерећују губе интензитет. То не значи да проблеми нестају, већ да им приступаш мирније и јасније. Многи примете да после шетње или тренинга лакше доносе одлуке и боље се концентришу.

Покрет такође помаже телу да се ослободи нагомилане енергије.

Стрес често ствара осећај унутрашње напетости. Када се крећеш, та енергија добија природан излаз, па се тело постепено враћа у равнотежу. Зато се после активности често јавља осећај смирености и лакоће.

Важно је да покрет не доживљаваш као обавезу, већ као паузу за себе.

Не мораш да постављаш велике циљеве нити да пратиш резултате.

Понекад је довољно да прошеташ без слушалица, да се истегнеш након дугог седења или да изабереш степенице уместо лифта. Мали кораци могу имати велики утицај ако се понављају редовно.

Још једна предност је што се кретање лако уклапа у свакодневицу. Не захтева посебну опрему нити много времена. Чак и кратке паузе током дана могу да промене расположење и подигну ниво енергије.

Када покрет постане навика, стрес се не гомила истом брзином јер тело има редован вентил.

Антистрес не мора бити компликован. Понекад је најједноставније решење управо оно које је најприродније, да устанеш, прошеташ, удахнеш дубље и дозволиш телу да ради оно за шта је створено.

Покрет није само физичка активност. Он је начин да направиш простор за мир у дану који је често превише бучан.

36
Copy of Untitled Design

Празнични дух Ускрса

, , 0

Ускрс долази тихо, али испуњава простор посебном радошћу. У њему се преплићу вера, традиција и искрена топлина, доносећи дух празника који окупља, повезује и подсећа на праве вредности.

Празнични дани почињу припремама које имају посебну чар. Домови се испуњавају мирисима, бојама и звуцима који најављују долазак нечег важног.

Фарбање јаја, као један од најлепших обичаја, уноси радост у сваку кућу. Свако јаје носи своју причу, а свака боја део је празничне слике која се памти.

Посебно место заузима породично окупљање. Око трпезе се не деле само храна и обичаји, већ и пажња, осмеси и време које посвећујемо једни другима.

Управо у тим тренуцима Ускрс добија своје право значење, као празник блискости и заједништва.

Сам празнични дан доноси осећај мира и испуњености. Куцање јајима, као весео и симболичан обичај, уноси додатну радост и разиграност, посебно међу најмлађима. Ти једноставни тренуци постају успомене које се чувају и преносе даље.

Овај дан је више од празника, то је осећај. Осећај да смо ближи једни другима, да имамо разлог да ценимо оно што имамо. У његовој тишини и радости крије се подсетник да су највеће вредности често најједноставније.

Ускрс доноси тренутке у којима срце налази свој мир, радост постаје
једноставна, а близина драгоцена, подсећајући да су љубав, пажња и
заједништво оно што сваки дом чини истински испуњеним.

Copy of Copy of Untit
33

Инспирација кроз људе око себе

, 0

Лако је помислити да инспирација мора да дође од неких великих, познатих и недостижних људи. Чини нам се да нас могу покренути само они који су већ остварили нешто огромно, који имају публику, признања и живот који изгледа као пример за све. Међутим, истина је често много једноставнија и лепша. Најважнија инспирација врло често долази од људи који су нам најближи.

Људи око нас носе приче које не видимо одмах. Сваки човек води неку своју борбу, има своје страхове, сумње, падове и наде. Баш у томе лежи снага инспирације. Не мора неко бити савршен да би на нас оставио снажан утисак. Довољно је да буде искрен, упоран, храбар или добар. Понекад нас инспирише друг који не одустаје од својих циљева иако му не иде увек лако, понекад је то другарица која има храбрости да изрази своје мишљење, чак и када зна да се неће сви сложити са њом. Некад је то неко из породице ко нас сваког дана подсећа да љубав, труд и одговорност нису велике речи, већ свакодневна дела.

Посебно је важно што су такви примери стварни и блиски. Када видиш да неко ко живи слично као ти, ко има сличне изазове, ипак успева да остане доследан себи, да се труди да не изгуби веру у оно што ради, онда и сам почињеш да верујеш да можеш више. Тада инспирација није нешто далеко и недостижно, већ нешто опипљиво, животно и стварно. Она ти не говори да мораш бити као неко други, већ да и ти у себи имаш снагу коју можда још ниси до краја препознао.

Некад нас највише покрену ситнице, начин на који неко разговара са другима с поштовањем или начин на који остаје смирен у тешким тренуцима, спремност да помогне, да подржи, да саслуша. У свету који је често брз, бучан и усмерен на површне утиске, такве особине постају драгоцене. Оне нас подсећају да успех није само у резултатима, већ и у начину на који долазимо до њих. Није важно само шта неко постиже, већ какав човек постаје док то гради.

Млади често траже мотивацију на местима која делују најгласније, на друштвеним мрежама, у трендовима, у туђим савршеним причама, али права инспирација се најчешће препознаје у тишини свакодневице. У особи која после неуспеха покушава поново, у некоме ко упркос страху направи први корак, у ономе ко не одустаје од доброте и онда када је то најтеже. Такви људи нас уче да вредности попут истрајности, искрености, храбрости и саосећања нису старомодне, већ неопходне.

Ипак, најлепши део ове теме јесте то што инспирација није једносмерна. Као што други утичу на нас, тако и ми утичемо на друге.

Неко можда баш у теби види пример како се остаје свој, како се бори, како се са осмехом носи са обавезама или како не заборавља на људе око себе. Не мораш бити славан да би некоме био важан. Понекад је довољна једна права реч, један искрен гест или један пример упорности да неком другом промениш дан, па и начин размишљања.

Зато је важно да научимо да пажљивије посматрамо људе око себе. Да не тражимо инспирацију само у великим именима, већ у стварним животима. Управо ту, у блиским људима, у свакодневним ситуацијама и у малим делима, налазимо најискреније примере који нас подсећају да можемо да растемо, учимо и постанемо боља верзија себе.

35
32

Како учити брже и памтити дуже

, 0

Учење је једна од оних ствари које често делују теже него што заиста јесу. Не зато што је градиво увек превише тешко, већ зато што многи никада не схвате како да уче на начин који им стварно помаже. Зато није чудно што се дешава да сатима седиш над књигом, читаш, и враћаш се на исте реченице, а после неколико дана имаш утисак као да ништа није остало у глави. Проблем често није у томе што ниси способан, већ у томе што користиш погрешан приступ.

Једна од најчешћих грешака је уверење да више времена аутоматски значи и боље учење. Истина је да количина времена није пресудна ако током тог периода ниси стварно концентрисан. Можеш седети три сата над књигом, а да научиш мање него неко ко је радио четрдесет минута, али паметно и фокусирано. Зато је важно да престанеш да бројиш само сате и почнеш да обраћаш пажњу на квалитет свог рада.

Када покушаваш да научиш напамет нешто што ти није јасно, мозак то доживљава као низ неповезаних информација које брзо избледе.

Али када разумеш суштину и повежеш ново градиво са оним што већ знаш, памћење постаје много лакше. Зато је корисно да се током учења стално питаш: шта ово заправо значи, како бих ја ово објаснио некоме и где се ово може применити? Управо таква питања терају мозак да размишља дубље.

Још један важан корак је да не будеш само пасиван читалац, већ активан учесник у учењу. Уместо да само прелазиш очима преко текста, заустави се после сваке целине и покушај да се присетиш шта си прочитао. Затвори књигу и препричај суштину, напиши неколико кључних појмова или постави себи кратка питања. Када извлачиш информацију из памћења, ти заправо тренираш мозак да јој касније лакше приступи.

Важан је и начин на који распоређујеш учење. Када све оставиш за последњи дан, можда ћеш нешто краткорочно запамтити, али то знање обично брзо нестане. Мозак боље памти када му даш време и када се градиву враћаш постепено. Зато је много паметније учити мало раније и понављати у размацима него покушавати да све савладаш одједном.

Концентрација је данас велики изазов. Телефон, поруке, нотификације и друштвене мреже стално прекидају ток мисли. Чак и ако ти се чини да можеш да радиш више ствари одједном, сваки прекид односи део пажње. Зато понекад један сат учења без телефона вреди више него три сата уз стална ометања.

Не треба занемарити ни сан, одмор и физичко стање. Када си уморан и неиспаван, мозак не може да ради пуним капацитетом. Зато добро учење није само ствар књиге и свеске, већ и начина живота.

Важно је да не очекујеш савршенство. Памћење није само ствар талента, већ вештина која се гради. Када откријеш шта теби највише одговара, учење постаје лакше, брже и мање стресно.

34
31

Зашто је сан важнији од тренинга

, 0

Тело има своју логику. Без довољно сна, чак и најбољи тренинг губи велики део ефекта. Одмор није супротност напретку, већ његов предуслов.

Током сна организам пролази кроз процесе који се не могу заменити ничим другим. Мишићи се опорављају, нервни систем се ресетује, а тело обнавља енергију. Без тог периода регенерације, умор се нагомилава, а перформансе постепено опадају. Тренинг у стању хроничног недостатка сна често доводи до лошијег фокуса, мање снаге и већег ризика од повреда.

Сан има огроман утицај и на мотивацију. Када смо неиспавани, тело шаље сигнале да успоримо, концентрација пада, расположење варира, а воља за активностима је мања. У таквом стању тренинг постаје тежи и мање пријатан, што временом може да доведе до губитка континуитета.

Још један важан аспект је хормонска равнотежа. Квалитетан сан помаже регулисању хормона који утичу на опоравак, раст мишића и ниво енергије. Када сна нема довољно, тај баланс се ремети, па тело теже напредује без обзира на уложен труд.

Сан је важан и за ментално благостање. Добро одморно тело лакше подноси напор, а ум је стабилнији и фокусиранији. Због тога многи примете да тренинг након квалитетног сна делује лакше и ефикасније, чак и ако је интензитет исти.

То не значи да тренинг није важан, већ да без сна нема темеља на којем се гради напредак. Када се одмор стави на прво место, резултати постају стабилнији, а тело захвалније на уложеном труду.

Сан није губљење времена. Он је део сваког доброг тренинга, само што се дешава док мирујемо.

33
30

Који послови нестају а који настају

, 0

Свет рада се мења брже него икада. Оно што је некада важило као сигуран и стабилан посао, данас више није нужно исто, а занимања за која до скоро многи нису ни чули сада постају све траженија. Развој технологије, вештачке интелигенције, аутоматизације и дигиталних алата утиче на то да неки послови полако нестају, док се истовремено појављују нови. За младе је важно да ове промене разумеју на време, јер управо од тога може зависити како ће изгледати њихова каријера у будућности.

Послови који нестају углавном су они који се понављају, који су рутински и који могу лако да се аутоматизују. То не значи да ће преко ноћи потпуно нестати сва занимања тог типа, али значи да ће потреба за мањим бројем људи у тим областима постајати све већа. На пример, многи административни послови који се заснивају на уносу података, једноставним обрадама докумената или понављајућим процедурама већ се мењају јер софтвер то може да уради брже. Слично је и са неким пословима у производњи, на касама, у телефонској подршци или у једноставним логистичким процесима, где машине и програми све чешће преузимају део посла.

Али ова прича није само о нестајању. Још важније је то што истовремено настају нове прилике. Са развојем дигиталног света појављују се занимања која траже другачије вештине. Све су траженији стручњаци за програмирање, анализу података, дигитални маркетинг, сајбер безбедност, дизајн, управљање друштвеним мрежама, креирање садржаја и рад са вештачком интелигенцијом.

Такође, расту и занимања која повезују технологију са људским потребама, као што су продукт менаџери, онлајн едукатори, специјалисти за е-трговину и разне консултантске улоге у дигиталном окружењу.

Поред технолошких занимања, све више добијају на значају и послови у којима је човек незаменљив. То су области у којима су важни емпатија, комуникација, креативност, разумевање људи и доношење сложених одлука. Наставници, психолози, ментори, социјални радници, креативци, тренери, здравствени радници и људи који раде са заједницом имаће и даље важну улогу, али ће и они морати да се прилагођавају новим алатима и начинима рада. Управо ту лежи важна порука: будућност не припада само онима који знају технологију, већ онима који знају да комбинују технологију и људске вештине.

Зато је за младе данас можда најважније да не размишљају само о једном послу, већ о вештинама које могу да им помогну у различитим областима. Способност учења, сналажење у дигиталном окружењу, тимски рад, критичко размишљање, комуникација и креативност постају вреднији од саме једне дипломе или једног занимања. Свет се мења, па ће и многи људи током живота више пута мењати посао, област или начин рада.

Промене на тржишту рада не треба да плаше, већ да подстакну на размишљање и припрему. Неки послови ће заиста бити мање тражени него раније, али ће исто тако настајати нови, занимљиви и другачији.

Они који буду спремни да уче, прилагођавају се и развијају своје вештине, имаће више шанси да у тим променама пронађу своје место.

Будућност рада неће припадати онима који чекају да се свет прилагоди њима, већ онима који су спремни да расту заједно са њим.

32
29

Одгађање због страха да неће бити савршено

, 0

Постоји једна замка у коју многи упадају, а која на први поглед не делује као лењост. Напротив, често се крије иза велике жеље да нешто урадимо како треба. Кажемо себи: почећу кад будем имао бољу идеју, кад будем сигурнији, кад будем спремнији, кад све буде савршено. И тако дани пролазе, а оно што нам је важно остаје на чекању.

Одгађање често нема везе са тим да нам није стало. Некад баш зато што нам је стало превише, почињемо да се плашимо. Плашимо се да рад неће бити довољно добар, да ћемо погрешити, да ће други приметити наше несигурности, да оно што направимо неће личити на верзију коју смо замислили у глави. И онда, уместо да кренемо, ми се повлачимо. Одложимо задатак, поруку, пријаву, разговор, испит, пројекат. Не зато што не можемо, већ зато што не желимо да се суочимо са могућношћу да не буде савршено.

Проблем је у томе што савршенство најчешће није стварни циљ, него изговор страха. Када чекаш савршен тренутак, савршено расположење или савршену верзију себе, врло лако се деси да никада не почнеш. А истина је једноставна: већина добрих ствари у животу није настала савршено из првог покушаја. Настала је тако што је неко ипак почео.

Често имамо утисак да све одмах мора бити одлично. Као да нема простора за пробу, грешку, збуњеност и учење у ходу. Друштвене мреже додатно појачавају тај осећај, јер стално гледамо туђе готове верзије, туђе успехе, уређене радове, самопоуздане наступе, велике резултате. Ретко видимо несигурне почетке, лоше прве нацрте, одустајања, исправке и све оне невидљиве кораке који стоје иза нечега што данас делује лако и без грешке.

Зато је важно да себи дозволиш да будеш почетник. Да нешто урадиш иако није идеално. Да пошаљеш текст који можда није савршен, али је написан. Да пријавиш идеју која још није потпуно разрађена. Да почнеш да учиш, вежбаш, питаш, покушаваш. Јер оно што је урађено несавршено увек има шансу да буде поправљено. Оно што није ни започето остаје само терет у глави.

Није поента у томе да спустиш критеријуме и радиш било како.

Поента је да схватиш да напредак не настаје из чекања, већ из кретања. Савршенство је често непомична тачка, а раст је увек помало неуредан. Учење уме да буде споро, збуњујуће и пуно ситних грешака, али је и даље вредније од стајања у месту.

Можда ти баш сада стоји нешто што одлажеш данима или недељама. Можда чекаш да будеш сигурнији, паметнији, организованији или храбрији. Али понекад храброст не изгледа као велика сигурност.

Понекад храброст изгледа као први мали корак, урађен без гаранције да ће све испасти идеално.

И можда је баш то довољно за почетак. Не савршено, него стварно.

31
28

Значај дијалога и културе разговора

, 0

Дијалог је једна од оних ствари које сви помињемо, а ретко кад стварно вежбамо. Свуда око нас је комуникација, поруке, коментари, кратки клипови и расправе, али то не значи да заиста разговарамо.

Разговор није само размена речи, него размена пажње, а дијалог је корак више, кад не слушаш да би одмах узвратио, већ да би разумео.

Зато је култура разговора важна, поготово данас, кад је најлакше прекинути, победити у расправи и отићи као да ништа није било.

Важно је знати да дијалог није исто што и слагање. Дијалог значи да можеш да останеш у контакту са неким и кад имате различита мишљења. Он не тражи да одмах донесеш пресуду, већ да саслушаш, провериш чињенице и покушаш да видиш ствари из другог угла.

Култура разговора почиње од тона и начина на који приступаш другима. Није исто да ли питаш да би разумео или да би ухватио некога у грешци.

Понекад баш те ситнице одлучују да ли ће разговор постати простор за разумевање или арена за надметање. Људи не реагују само на речи, него на осећај који остављаш: да ли их поштујеш и да ли им дајеш шансу да се изразе без страха од исмевања.

Дијалог је посебно важан за односе. Многа пријатељства и сарадње не пуцају зато што су људи лоши, већ зато што не знају како да се чују кад настане проблем. Ћутање, игнорисање, сарказам или напад само гурну ствар под тепих, а напетост расте. Кад научиш да кажеш „ово ме је повредило“ или „нисам те разумео, можеш ли да појасниш“, ти у ствари штитиш однос. Тада конфликт не мора да буде крај, него прилика да се боље упознате и поставите јасније границе.

Култура разговора је важна и у школи, тиму, организацији и заједници. Тамо где људи умеју да слушају, лакше се решавају проблеми јер се енергија не троши на доказивање ко је у праву, већ на то шта је најбоље решење. У таквом окружењу више људи има храбрости да изнесе идеју, постави питање или призна да нешто не разуме. Кад има места за питања и грешке без понижавања, расте и квалитет сарадње.

Дијалог је важан јер гради мирно самопоуздање. Кад умеш да разговараш, не мораш да победиш да би се осећао вредно. Умеш да изнесеш став без вређања, да кажеш „не“ без драме и да издржиш неслагање. Култура разговора се гради малим корацима, слушањем до краја, питањима уместо пресуде, признавањем кад нешто не знаш и тражењем решења уместо публике. Сваки пут кад изабереш дијалог, правиш боље односе и бољу заједницу.

30
26

Технике смањења стреса

, 0

Стрес је постао готово неизбежан део свакодневице. Рокови, обавезе, очекивања и сталан прилив информација лако могу да створе осећај притиска. Иако не можемо увек да избегнемо стресне ситуације, можемо да научимо како да на њих реагујемо на здравији начин. Ту на сцену ступају технике које помажу да се тело и ум врате у равнотежу.

Једна од најједноставнијих и најбржих метода је свесно дисање. Када успориш дах и усмериш пажњу на удисање и издисање, шаљеш телу сигнал да није у опасности. Неколико минута дубоког и равномерног дисања може да смањи напетост и помогне да мисли постану јасније.

Покрет је такође снажан природни регулатор стреса. Није неопходан интензиван тренинг. Кратка шетња, истезање или лагана физичка активност могу да помогну да се смањи напетост и побољша расположење. Када се тело креће, лакше се ослобађа нагомилани притисак који се често задржава током дана.

Још једна корисна техника је прављење кратких пауза. Континуиран рад без одмора повећава осећај замора и напетости. Када направиш неколико минута предаха, било да је то одлазак од екрана, кратка шетња или једноставно затварање очију, мозак добија прилику да се ресетује.

Важну улогу има и разговор. Подела брига са пријатељем, чланом породице или неким коме верујеш може да смањи осећај оптерећења. Често већ само изговарање онога што те мучи помаже да ситуацију видиш јасније и да осетиш подршку.

Технике опуштања, попут слушања музике, вођења дневника или кратке медитације, такође могу бити ефикасне. Оне помажу да пажњу усмериш са стреса на нешто што те смирује и враћа у тренутак.
Важно је запамтити да не постоји једна техника која одговара свима. Најбољи приступ је онај који можеш лако да уклопиш у своју свакодневицу и који ти прија. Чак и мале навике, ако се понављају, могу значајно да утичу на ниво стреса.

Смањење стреса није једнократна активност, већ процес бриге о себи. Када научиш да препознаш шта ти помаже да се смириш, лакше ћеш се носити са изазовима и задржати више енергије за ствари које су ти важне.

28
25

Како популарне игре могу научити тимски рад и стратегију

, 0

Популарне игре су одавно престале да буду само „пуцање“ или „пролазак нивоа“. Кад их гледаш из другог угла, оне су као симулације у којима се стално вежбају две ствари које ће ти требати где год да се нађеш: како да функционишеш у тиму и како да размишљаш стратешки. Разлика је само у томе што ти у игри одмах видиш последицу, ако се не договорите, губите. Ако не читаш ситуацију, касниш, ако се занесеш, тим испашта. Баш зато игре умеју да буду неочекивано добра школа живота.

Тимски рад у играма не почиње од тога ко је најјачи, него ко уме да се уклопи. Чак и кад имаш одличан индивидуални учинак, врло брзо схватиш да то ништа не значи ако тим нема заједнички правац. У многим играма победа зависи од тога да ли се чујете и да ли верујете једни другима. Не мораш да држиш говоре, али мораш да будеш јасан. Мораш да кажеш оно што је важно, а да не преплавиш друге информацијама, мораш да препознаш тренутак када је боље повући се него гурати по сваку цену и мораш да прихватиш да некад твоја улога није да будеш у центру пажње, него да подржиш другог, покријеш део терена или донесеш одлуку која неће изгледати спектакуларно, али ће спасити целу екипу.

У тимским играма се такође учи нешто што многима тешко пада ван екрана: како да останеш коректан кад ствари крену лоше. Кад тим губи, притисак расте и лако је упасти у кривљење и нервозу. Ко је играо дуже од пар дана зна да нервирање ретко кад поправи резултат.

Побеђују они који умеју да остану мирни, да брзо промене приступ и да се врате на договор. Ту се ствара навика да се конфликт не решава нападом, него фокусом на решење. Игре те често натерају да научиш како да сарађујеш чак и кад ти се нечији стил не допада, јер је циљ већи од личног поноса.

Стратегија у играма је још занимљивија, јер није само „паметан план“ него стално балансирање између онога што желиш и онога што је могуће у датом тренутку. У старту можеш имати идеју како ћете играти, али игра те брзо подсети да се ситуација мења из секунде у секунду. Добри играчи не побеђују зато што увек имају савршен план, него зато што умеју да план прилагоде. Они гледају шта противник ради, препознају образац, читају простор и време, и схватају када је паметно ризиковати, а када је боље сачувати снагу за касније. Можда звучи као нешто „само за игре“, али то је исти мишић који користиш кад планираш учење пред контролни, кад штедиш новац за нешто важно или кад се договараш са тимом око школског пројекта: шта је сада најважније, шта може да сачека и шта је највећи ризик ако погрешиш.

Још једна ствар коју игре раде боље него многе стварне ситуације је то што ти одмах дају повратну информацију. Кад изгубиш, не мора да значи да си лош, него да је нешто у одлукама било слабо: можда сте касно реаговали, можда сте се расули, можда сте ушли у борбу без припреме. Ако после тога кренеш да размишљаш шта је тачно довело до пораза, улазиш у начин размишљања који је кључ стратегије, анализу без драме.

27
24

Уживање у процесу, не само у резултату

, 0

Живимо у времену у ком се успех често мери резултатима, оценама, бројем пратилаца, дипломама, пословима, наградама. Фокус на крајњем циљу постао је толико јак да понекад заборавимо да највећи део нашег живота заправо чини пут до тог циља. Управо зато је важно научити да уживамо у процесу, а не само у тренутку када нешто завршимо.

Када се превише усмеримо на резултат, лако упадамо у замку сталног притиска. Све што радимо постаје средство да нешто постигнемо, па чак и активности које смо некада волели почињу да делују као обавеза. Насупрот томе, када научимо да ценимо сам процес, учење, вежбање, покушаје, па чак и грешке, развијамо здравији однос према раду и сопственим очекивањима.

Уживање у процесу значи да примећујемо мале помаке. То је тренутак када схватиш да ти нешто иде лакше него пре месец дана, када ти разговор са новим људима постаје природнији, или када осетиш задовољство јер си уложио труд без обзира на исход. Ови мали кораци често пролазе непримећено, а управо они граде дугорочни напредак.

Овакав приступ посебно је важан за младе, јер је период одрастања испуњен експериментисањем и тражењем сопственог пута. Ако све посматрамо само кроз призму успеха или неуспеха, лако можемо изгубити мотивацију. Али када процес видимо као простор за учење, свака ситуација постаје вредно искуство, без обзира на резултат.

Уживање у процесу такође помаже да смањимо страх од грешке. Када знамо да је пут подједнако важан као и циљ, грешке престају да буду знак неуспеха и постају део учења. То нас чини опуштенијима, отворенијима за нове изазове и спремнијима да пробамо нешто што раније не бисмо.

На крају, резултати су пролазни, један циљ се оствари, па долази следећи. Али начин на који проводимо време док до њих стижемо обликује наше искуство, наше навике и наше задовољство животом.

Зато је вредно подсетити се да успех није само тренутак када нешто завршимо, већ и све оно што смо научили, осетили и проживели успут.

Када научимо да уживамо у процесу, не само да постајемо успешнији, већ и задовољнији.

26(1)
23

Радне навике и одговорност: мале ствари које праве велику разлику

, 0

Када се прича о успеху, често се помињу таленат, срећа или добре прилике. Оно што најчешће прави стварну разлику јесу радне навике и осећај одговорности. То нису особине са којима се рађаш, то су вештине које се граде кроз свакодневне изборе, мале одлуке и доследност.

Радне навике не значе да мораш стално да будеш заузет или под притиском. Оне пре свега значе да знаш како да организујеш своје време, да поставиш приоритете и да завршиш оно што си започео. То је онај тренутак када урадиш задатак иако ти се не ради, јер знаш да ћеш касније бити мирнији. Временом, такав приступ гради самопоуздање, јер почињеш да верујеш себи да можеш да се ослониш на сопствену дисциплину.

Одговорност иде корак даље. Она није само испуњавање обавеза, већ и свест о томе како твоји поступци утичу на друге. Било да је у питању тимски пројекат, посао, факултет или волонтирање, одговорност значи да поштујеш договоре, рокове и људе са којима сарађујеш. То је особина због које те други виде као поуздану особу, а поузданост је једна од најцењенијих ствари у сваком окружењу.

Добра вест је да се радне навике не граде преко ноћи. Почињу од ситница: направити план за дан, поделити велики задатак на мање кораке, направити паузу без осећаја кривице, вратити се обавезама чак и кад изгубиш мотивацију.

Важно је и разумети да одговорност не значи савршенство. Грешке су нормалан део процеса. Одговорна особа није она која никада не погреши, већ она која уме да призна грешку, научи нешто из ње и настави даље. Такав приступ не само да гради лични интегритет, већ и ствара здрав однос према раду без страха од неуспеха.

У свету у ком је лако одуговлачити и тражити брза решења, радне навике и одговорност постају права супермоћ. Оне ти дају осећај контроле над сопственим временом и правцем у ком идеш. Не мораш одмах да имаш савршен систем, довољно је да почнеш од једне мале промене данас.

Јер на крају, није ствар у томе да радиш више, већ да радиш свесније, а управо ту почиње свака озбиљна прича о личном развоју.

25(1)
Copy of Untitled Design

Дани књиге, уметности и образовања

, , , , , , , 0

У марту 2026., Нови Сад постаје место где се сусрећу књиге, уметност и образовање – и то на једном месту, у оквиру Новосадског сајма! Од 17. до 23. марта очекује нас неколико узбудљивих манифестација које вреди посетити, како ако волиш да читаш, тако и ако те занима уметност или планираш своју будућу каријеру.
________________________________________
1. Међународни сајам књига 2026 (17–23. март)

Ово је једна од најзначајнијих културних манифестација у региону, посебно за све љубитеље књижевности, али и оне који тек откривају свет добрих књига. Сајам књига окупља домаће и стране издаваче, нуди посебне програме за децу и младе, попусте и промоције нових издања, као и сусрете са ауторима. Улаз је бесплатан, што је супер вест за студенте и средњошколце!

На сајму ће бити додељене и књижевне награде као што су:
• „Лаза Костић“ – за најбољу књигу између два сајма,
• награда за дечју књижевност,
• признање „Захарије Орфелин“ за најлепшу књигу,
што додатно подиже значај манифестације.

________________________________________
2. 30. Међународна изложба уметности „Арт Еxпо“ (17–23. март)

Ако те занима сликарство, примењена уметност, скулптура или креативни рукотвор, Арт Еxпо је права прилика да завириш у свет савремене уметности. На изложби се представљају уметници и галерије из земље и иностранства, а посебно је занимљиво што ова манифестација има продајно-промотивни карактер, значи, можеш и да видиш радове које би можда могао/ла да понесеш кући!
________________________________________
3. 20. Међународни сајам образовања „Путокази“ (19 – 21. март)
Овај догађај је одлична прилика за све који размишљају о будућој каријери или даљем школовању. Сајам Путокази окупља више од 500 образовних профила , од средњих и високошколских институција до едукативних организација из земље и иностранства.

На сајму можеш да:

• сазнаш све о стипендијама, државној матури и новим образовним методама,
• упознаш се са дуалним образовањем и реформама система,
• присуствујеш стручним трибинама и директно поразговараш са представницима школа и факултета.

Улаз је бесплатан, а организатори су припремили и награде и признања за најквалитетније установе.
________________________________________
Зашто треба да их посетиш?

Ови догађаји се преклапају и заједно чине једну културно-едукативну недељу у Новом Саду:

  • Сајам књига ти може помоћи да пронађеш нове омиљене ауторе и наслове,
  • Арт Еxпо ти отвара врата у свет креативности и уметничких инспирација,
  • Путокази ти даје конкретне информације о образовању и могућностима за будућност.

Све три манифестације су одлична прилика да се инспиришеш, упознаш људе сличних интересовања и можда откријеш нешто ново и важно за себе!

Copy of Copy of Untitled Design (Instagram Post (45))
Copy of Untitled Design

Како кретање утиче на расположење

, 0

Свако има дане када енергија делује ниско, концентрација пада, а расположење није на нивоу на ком бисмо желели. Тада делује примамљиво остати у месту и чекати да прође, али управо тада кретање може да буде један од најједноставнијих начина да се направи помак. Тело и психа функционишу као систем, када активирамо једно, реагује и друго.

Када се тело покрене, у организму се активирају процеси који доприносе бољем осећају. Дисање постаје дубље, циркулација се убрзава, а мозак добија више кисеоника. То доводи до јаснијих мисли и осећаја лакоће, као да је нека врста унутрашње тежине смањена. Кретање тако постаје природан начин да се расположење постепено стабилизује.

Покрет има и психолошку димензију. Када направимо паузу од седења и усмеримо пажњу на тело, мисли добијају другачији ток. Фокус се помера са брига и притисака на осећај присутности у тренутку. Та промена перспективе може да донесе више смирености и утицај на начин на који доживљавамо ситуације око себе.

Кретање доприноси и осећају виталности. Активно тело шаље сигнал да постоји енергија и способност да се носимо са изазовима. Тај осећај може да утиче на мотивацију и вољу да се започну или заврше обавезе. Са више енергије, лакше је одржати ритам дана и задржати стабилније расположење.

Није пресудно да активност буде интензивна или дуга. Оно што прави разлику јесте редовност и свест да кретање представља бригу о себи. Када се покрет уклопи у свакодневицу, постаје природан део рутине који постепено гради бољи однос према сопственом телу и емоцијама.

Кретање не мења само физичко стање, већ и начин на који доживљавамо дан. Са више покрета, расположење добија више простора да буде стабилно, а осећај умора мање доминантан. То је једноставан, али снажан подсетник да мали кораци у понашању могу да донесу приметне промене у унутрашњем осећају.

Copy of Copy of Untitled Design (Instagram Post (45))SSS
20

Зашто је континуитет важнији од интензитета

, 0

Многи почињу са великим плановима. Први дани често донесу мотивацију и ентузијазам, али ако је темпо превише захтеван, брзо се јави умор и одустајање. Ту се види зашто је континуитет важнији од интензитета: здраве навике се не граде нагло, већ постепено.

Када се бавиш спортом или рекреацијом умереним, али редовним темпом, тело има времена да се прилагоди. Мишићи јачају, издржљивост расте, а опоравак је лакши. Насупрот томе, повремени веома напорни тренинзи могу да доведу до замора, пада мотивације или чак повреда. Редовност ствара осећај сигурности и стабилности, јер знаш да можеш да одржиш ритам.

Континуитет је подједнако важан и у исхрани. Дугорочно здравље не зависи од једног савршеног дана, већ од већине избора које правиш током недеље. Када су оброци уравнотежени и редовни, тело добија стабилан извор енергије, а осцилације у расположењу и апетиту су мање. Уместо краткотрајних рестрикција, навике које можеш да одржиш доносе трајније резултате.

Још један разлог зашто је континуитет кључан лежи у навикама. Оно што понављамо постаје аутоматско и захтева мање напора. Када кретање и здрави оброци постану део рутине, не осећаш их као обавезу, већ као природан део дана.

Континуитет такође смањује притисак. Уместо да тежиш савршенству, фокус је на малим корацима који се временом сабирају. То значи да неуспеси или паузе не руше цео процес, јер знаш да се резултати граде на дуже стазе. Овакав приступ доноси више мотивације и мање стреса.
Здрав живот није пројекат који има крај, већ ритам који се гради.

Када се ослониш на континуитет, добијаш стабилну основу за енергију, снагу и добро расположење. Интензитет може бити користан повремено, али управо редовност доноси највеће и најдуготрајније користи.

Најважнија порука је једноставна: није пресудно колико снажно кренеш, већ колико дуго можеш да наставиш.

222222
19

Бити физички активан у модерном темпу живота

, 0

Физичка активност данас више није само питање спорта, већ начин да задржиш енергију, фокус и осећај контроле над сопственим временом.

Један од највећих изазова није недостатак воље, већ утисак да нема времена. Међутим, активност не мора да значи сат времена у теретани. Модеран приступ кретању све више се ослања на мале, али редовне навике, бржи ход до превоза, кратко истезање између обавеза, неколико минута вежби код куће. Те ситне одлуке током дана граде укупни ниво активности.

Посебно је важно разумети да физичка активност утиче и на менталну издржљивост. Када се тело креће, мозак добија више кисеоника, а концентрација и креативност расту. То значи да кретање није одузето време, већ улагање које често чини остатак дана продуктивнијим и лакшим.

Технологија, која нас често везује за екран, може постати и савезник. Подсетници за паузу, апликације за праћење корака или кратки тренинзи на телефону могу да помогну да се подсетиш да устанеш и покренеш се. Кључ је у томе да технологију користиш свесно, као подршку, а не као препреку.

Још један важан аспект модерног приступа активности је флексибилност. Нема једног правог начина да будеш активан. Неко ће изабрати спорт, неко плес, неко дуге шетње, а неко кратке кућне тренинге. Најбоља активност је она коју можеш да уклопиш у свој ритам и коју ћеш заиста радити, а не она која звучи идеално на папиру.

Активност данас све више значи и бригу о равнотежи. У времену када је лако прегорети, кретање може бити начин да направиш паузу од информација и вратиш се сопственом ритму. То није само физички напор, већ простор за ресетовање.

Бити физички активан у модерном темпу живота не значи живети по строгим правилима, већ пронаћи свој начин да тело остане у покрету упркос брзини свакодневице. Када кретање постане део рутине, лакше је пратити све остале изазове које доноси дан.

У свету који стално убрзава, активност је један од најједноставнијих начина да задржиш сопствени ритам и да се осећаш боље док га пратиш.

222222222222222
Copy of Untitled DesignSSS

За све улоге, сву бригу и сву снагу – срећан 8. март

, , , 0

Дан жена је дан који нас подсећа да женама које су око нас дугујемо много више од једне честитке, дугујемо им пажњу, поштовање и оно тихо признање да свет заиста изгледа боље када у њему има више доброте, стрпљења и топлине.

Жене умеју да споје више улога у један живот, да брину о другима, да раде, да стварају, да буду ослонац, али и да се изнова подсећају да имају право на своје време, своје мисли и свој мир. У тој свакодневици, која је понекад једноставна, а понекад захтевна, налази се она посебна врста снаге, тиха, достојанствена и људска. Снага која не тражи аплауз, али оставља траг, јер уме да држи и кад је тешко, и кад је потребно почети испочетка.

Женска пажња уме да промени дан. Не зато што је магична, већ зато што је искрена. Неко се сети ситнице коју волиш, неко примети да си уморан, неко ти да простор да будеш свој, без потребе да се доказујеш. И баш у тим малим стварима види се величина, у начину на који се граде односи, у топлини која не тражи ништа заузврат, у речи која дође у прави тренутак.

Дан жена је прилика да се сетимо свих жена које су нам биле ветар у леђа: мајки које су нас училе шта значи брига, бака које су чувале кућу и успомене, сестара које су нас познавале боље него ми сами, другарица које су умеле да нас насмеју кад је било најтеже, колегиница које су својом истрајношћу подизале стандарде, партнерки које су односима давале смисао кроз свакодневну блискост и разумевање. Али и свих жена које можда не познајемо лично, а које својим радом, знањем и идејама сваког дана померају границе и праве простор да живот буде бољи и лепши.

Лепо је данас поклонити цвет и рећи нешто лепо, али још лепше је показати поштовање у стварима које трају, у начину на који слушамо, у начину на који делимо обавезе, у томе да приметимо труд и да га не узимамо здраво за готово. У томе да свако добије прилику, подршку и сигурност да расте. Понекад је управо та свакодневна пажња најлепши облик празника.

Срећан Дан жена свим женама, различитим, својим, јединственим. Нека дан буде топао, а осећај поштовања потраје много дуже од једног датума. Нека буде више разумевања, више добрих речи и више малих дела која говоре највише.

24(1)
17

Реална слика успеха у двадесетим

, 0

Негде између првих великих одлука и осећаја да је време да нешто озбиљно почне, двадесете умеју да буду збуњујуће. Није то само период планова и амбиција, већ и време када се први пут озбиљније суочаваш са неизвесношћу. Многи очекују да ће се у овим годинама све посложити, али у стварности оне више личе на фазу у којој се ствари тек граде, често споро и уз много преиспитивања.

Успех се у овом периоду често погрешно везује искључиво за резултате, позицију, плату, видљива достигнућа. Реалнија слика показује да је много важније оно што се дешава иза сцене: како доносиш одлуке, колико си спреман да учиш, како се носиш са неизвесношћу и да ли имаш стрпљења да процес траје. То су елементи који се не виде одмах, али временом постају кључни.

Једна од највећих лекција у двадесетим је прихватање да пут не мора бити праволинијски. Многи мењају планове, интересовања или правце, и тек кроз те промене долазе до нечега што им заиста одговара. Уместо да се то доживљава као губитак времена, реалније је гледати на то као на инвестицију у разумевање себе.

У овом периоду се често мења и дефиниција успеха. Оно што је некада деловало као једини циљ, временом може изгубити значај, а на његово место долазе стабилност, баланс, осећај смисла или слобода избора. Та промена перспективе је природна и показује да се приоритети развијају заједно са искуством.

Реална слика успеха у двадесетим подразумева и то да не мораш све да решиш одмах. Постоје фазе у којима се учи, фазе у којима се ради више него што се види резултат и фазе у којима се прави пауза да би се сабрало искуство. Све су подједнако важне и све су део истог процеса.

Оно што често прави највећу разлику није брзина, већ континуитет. Мали кораци, доследност и спремност да наставиш и када ниси сигуран куда води, временом граде сигурност и јаснију слику пута. Ту се успех постепено обликује, не као један велики тренутак, већ као низ одлука које те померају напред.

Када се на овај период погледа без идеализовања, постаје јасно да су двадесете више време изградње него доказивања. Можда је баш у томе њихова вредност, што остављају простор да испробаш, погрешиш, научиш и постепено дођеш до верзије успеха која има смисла за тебе, а не за туђа очекивања.

22222222222222222
16

Пријатељства која инспиришу

, 0

Постоје пријатељства која су једноставно лепа и опуштена, али постоје и она која остављају дубљи траг, она после којих имаш више енергије, више идеја и више вере у себе. Tаква пријатељства често постају важан ослонац у периоду када тражиш свој пут, доносиш одлуке и покушаваш да разумеш ко си и шта желиш.

Инспиративно пријатељство не мора да значи да сте слични у свему. Често су то односи у којима вас повезује међусобно поштовање и искрена подршка, чак и када размишљате другачије. То је онај осећај када знаш да неко верује у тебе и онда када ти сам ниси сигуран. Такви људи умеју да те подсете на твоје потенцијале и онда када их привремено заборавиш.

Оно што овакве односе чини посебним јесте простор за раст. У њима нема потребе за такмичењем нити за доказивањем, већ постоји осећај да можете да напредујете заједно. Разговори после којих остајеш замишљен, идеје које се рађају спонтано и подршка у тренуцима када нешто покушаваш први пут, све су то знаци да је пријатељство више од заједничког провођења времена.

Инспирација у пријатељству често долази из малих ствари. Понекад је то нечија упорност, понекад храброст да се промени правац, а понекад само начин на који неко гледа на свет. Такви односи нас подсећају да је у реду развијати се, мењати интересовања и тражити нове изазове, јер знамо да имамо некога ко ће нас разумети и подржати.

Ниједно пријатељство није савршено. Разлике, неспоразуми и периоди удаљавања су нормални, али управо начин на који се они превазилазе показује колико је однос снажан. У инспиративним пријатељствима постоји искреност која не повређује, већ помаже да се боље разумете и као појединци и као пријатељи.

Највреднија пријатељства су она после којих се осећаш као боља верзија себе. Не зато што те неко мења, већ зато што ти даје простор и подршку да се развијаш у свом ритму. У свету који је често брз и захтеван, такви односи су подсетник да нисмо сами и да заједно можемо много више него што мислимо.

222
15

Како организовати кућни буџет кад живиш сам

, 0

Када почнеш да живиш сам, први осећај је обично комбинација узбуђења и слободе. Међутим, врло брзо схватиш да та слобода подразумева и нове одговорности, а једна од најважнијих је управљање новцем. Кућни буџет можда звучи као нешто досадно и строго, али у стварности је то начин да стекнеш осећај сигурности и контроле над свакодневицом. Када знаш где ти новац одлази, лакше доносиш одлуке и мање бринеш о неочекиваним трошковима.

Највећи изазов на почетку је да стекнеш реалну слику о својим навикама. Често имамо утисак да трошимо мало, а онда нас на крају месеца изненади стање на рачуну. Тек када неко време обраћаш пажњу на све издатке, схватиш колико ситнице могу да се нагомилају. Управо тај увид је први корак ка томе да буџет постане твој савезник, а не ограничење.

Важно је да план буде прилагођен твом животу, а не неком идеалном сценарију. Буџет који не оставља простор за уживање и спонтаност ретко дуго опстаје, јер се брзо претвори у притисак. Много је корисније направити оквир који ти даје слободу да се почастиш или изађеш, а да притом знаш да су основне обавезе покривене. Та равнотежа између одговорности и уживања чини да систем буде одржив.

Једна од навика која временом доноси велики мир јесте да одмах по примању новца одвојиш мали део. Тај износ не мора бити велики, али ствара осећај да имаш резерву и да ниси потпуно зависан од следеће плате или џепарца. Слично томе, када унапред размишљаш о свакодневним трошковима, попут хране или рачуна, лакше избегаваш импулсивне одлуке које касније знају да створе непотребан стрес.

Како време пролази, буџет престаје да буде само списак бројева и постаје навика која ти олакшава живот. Почињеш боље да разумеш сопствене приоритете и да новац усмераваш ка стварима које ти заиста значе, било да је то путовање, едукација или једноставно мирнија свакодневица. Тај осећај контроле често доноси више самопоуздања и мање бриге о будућности.

Организовање кућног буџета, на крају, није само финансијска дисциплина већ и део процеса осамостаљивања. То је вештина која ти помаже да боље разумеш себе, своје навике и своје циљеве. Када буџет посматраш као подршку, а не као ограничење, он постаје један од најкориснијих алата за стабилан и опуштенији живот.

2222222222222222222222
Copy of Untitled Design

СМИСАО У СВАКОДНЕВНИМ СТВАРИМА

, 0

Смисао се не појављује само у великим одлукама и животним прекретницама. Много чешће, он се налази у ономе што радимо сваког дана, готово неприметно. У малим навикама, понављајућим радњама и кратким тренуцима који обично прођу без размишљања. Када се на њих погледа пажљивије, постаје јасно да управо ту почиње осећај испуњености.

Свакодневне ствари често носе ритам који нам даје ослонац. Јутарња кафа, пут до школе или посла, кратка пауза за предах, разговор који се понавља из дана у дан. Иако делују једнолично, ови тренуци граде структуру у којој се осећамо сигурније. Када им приступимо свесно, престају да буду пука навика и постају део личног простора у ком можемо да се повежемо са собом.

Смисао се појављује и у начину на који нешто радимо, а не само у ономе што радимо. Иста активност може бити извор умора или извор задовољства, у зависности од пажње коју јој посвећујемо. Када постоји осећај да је труд уложен са разлогом, чак и најобичнији задаци добијају другачију вредност. Није пресудно да све има велики циљ, већ да има лични значај.

Смисао се често препозна тек накнадно. Неке ситуације у тренутку делују небитно или напорно, али касније постају јасне као важне лекције. Упорност, стрпљење и прихватање сопствених грешака развијају се управо кроз свакодневна искуства. Без њих, лични развој би остао само апстрактна идеја.

Важно је дозволити себи да свакодневицу не доживљавамо као нешто што треба „прегурати“. Када се у малим стварима препозна вредност, мења се и однос према времену и обавезама. Дан више није само списак задатака, већ простор у ком се гради осећај смисла.

Смисао у свакодневним стварима не тражи савршенство нити сталну мотивацију. Он настаје из присутности, пажње и спремности да се у обичном препозна нешто лично и важно. Управо у томе лежи његова снага, у чињеници да је увек доступан, сваког дана, у најједноставнијим облицима.

Copy of Copy of Untitled Design (Instagram Post (45))
13

Живот под киријом: како млади преживљавају (и сањају) самосталност

, 0

Одлазак из родитељске куће често се представља као симбол слободе и одраслости. Кључ у руци, свој простор, тишина кад ти треба и музика кад ти прија. Али за многе младе данас, живот под киријом више личи на стално балансирање него на остварење сна. Самосталност је ту, али скупа, несигурна и често праћена питањем – докле овако?

Кирије расту брже од плата, а уговори су често краткорочни и непоуздани. Један позив станодавца може значити селидбу, нове трошкове и још један почетак од нуле. У таквим условима тешко је планирати будућност, штедети или осетити стабилност. Многи млади живе са осећајем привремености, као да им живот још увек није „кренуо“, већ само пролази кроз нечији стан.

Истовремено, постоји и тај тихи притисак да би „требало“ да можеш сам. Да ако си завршио факултет или имаш посао, логично је да имаш и свој простор. Када то не иде лако, јавља се осећај неуспеха, иако проблем није лични, већ системски. Самосталност је постала луксуз, а не природан корак одрастања.

Живот под киријом често значи и одлагање других планова. Куповина стана делује као далеки сан, заснивање породице се помера „за нека боља времена“, а чак и краткорочни планови зависе од тога колико ће следећи месец бити скуп. Ипак, упркос свему, многи млади управо у том простору несигурности уче важне ствари, како да се снађу, прилагоде, брину о себи и изграде осећај дома и онда када није трајан.

Самосталност под киријом није само економска категорија, већ и емотивно искуство. То су вечери у малим становима, разговори са цимерима, осећај поноса када сам платиш рачуне, али и страх кад бројиш дане до плате. То је живот у ком истовремено преживљаваш и сањаш нешто више.

Можда прави дом тренутно није квадратура или власништво, већ способност да останеш свој у условима који нису идеални. А сан о стабилности, ма колико удаљен деловао, и даље има смисла. Јер живот под киријом није крај пута, већ једна станица на којој многи млади данас уче како изгледа одрасли живот, без филтера и илузија.

13
12.

Да ли је нормално не знати шта желиш са 25 (или 30) година?

, 0

Постоји једно питање које многе младе људе прати тихо, али упорно: шта ако још увек не знам шта желим? Са 25, са 30, или негде између. Док око тебе неко „има план“, неко напредује у каријери, неко се жени, удаје, купује стан или бар делује као да зна куда иде, ти стојиш са осећајем да си промашио скретницу. Истина је, међутим, да ниси изузетак, већ правило о ком се ретко говори.

Од малих ногу нас уче да живот има јасан редослед: школа, факултет, посао, стабилност, срећа. Када се тај редослед не деси онако како је „планирано“, лако је помислити да је проблем у нама. Али стварност је много сложенија. Свет се мења брже него икад, занимања нестају и настају, вредности се преиспитују, а оно што си желео са 18 често више нема смисла са 28. И то није знак конфузије, већ раста.

Друштвене мреже додатно појачавају осећај заостајања. Тамо сви делују сигурно, остварено и задовољно, док се сумње, страхови и промене правца ретко деле. Упоређујеш свој унутрашњи хаос са туђим пажљиво упакованим тренуцима и закључиш да нешто с тобом није у реду. А заправо, већина људи тек у каснијим годинама схвати шта им заиста значи испуњен живот.

Не знати шта желиш не значи да си изгубљен. Често значи да си довољно искрен да не прихваташ прву понуђену верзију живота само да би умирио околину. То је простор у ком се преиспитују вредности, границе и очекивања и ту почиње право упознавање себе. Многи људи промене каријеру, односе, па чак и начин живота управо након тридесете, када престану да живе по туђим дефиницијама успеха.

Важно је знати и ово: не мораш имати велики одговор да би ишао напред. Довољно је да знаш шта ти тренутно не прија и у ком правцу желиш мање бола, а више смисла. Живот се не гради једном одлуком, већ низом малих корака који временом добију облик. Често тек када кренеш, пут почне да се показује.

Ако имаш 25 или 30 и осећаш да „касниш“, застани на тренутак. Можда не касниш, можда само одбијаш да живиш на аутоматском пилоту. Не знати шта желиш није пораз, већ позив да станеш, ослушнеш себе и дозволиш себи да се мењаш. Јер живот није линија коју једном повучеш, већ процес који траје. И у том процесу, сасвим је нормално не знати све одмах.

12
11.

ОСНОВЕ ФИНАНСИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ

, 0

Финансијска писменост није само способност да се располаже новцем, већ разумевање начина на који новац утиче на свакодневне одлуке, изборе и квалитет живота. Она подразумева знање, али и навике које се граде временом. Без основног разумевања личних финансија, лако се упада у осећај несигурности и зависности од околности које не можемо увек да контролишемо.

Један од првих корака финансијске писмености јесте разумевање сопствених прихода и расхода. Вођење личног буџета не значи одрицање и строго планирање, већ стицање јасне слике о томе где новац одлази. Када постоји преглед трошкова, лакше је препознати навике које нису одрживе и направити простор за паметније изборе.
Штедња је често погрешно представљена као нешто што је могуће тек када приходи постану „довољно велики“. У пракси, она је пре свега навика. Чак и мали износи, издвајани редовно, граде осећај сигурности и контроле. Штедња не мора имати један циљ. Она може служити као резерва за непредвиђене ситуације, али и као корак ка већим плановима и жељама.

Важан део финансијске писмености односи се и на разумевање дугова и задуживања. Кредити, позајмице и куповина на рате могу бити корисни алати, али само ако се користе промишљено. Непознавање услова, камата и стварне цене задуживања често доводи до финансијског притиска који се дугорочно одражава на стабилност и ментално благостање. Информисана одлука увек је боља од импулсивне.

Финансијска писменост укључује и однос према потрошњи. У друштву које подстиче брзе куповине и тренутно задовољство, важно је развити способност разликовања потреба и жеља. То не значи одрицање од уживања, већ свестан избор. Када знамо зашто нешто купујемо, мања је вероватноћа да ћемо касније осећати незадовољство или кајање.

Посебну улогу има и планирање будућности. Финансијска писменост помаже да се размишља дугорочно, без страха и непотребног притиска. Постављање реалних финансијских циљева, било да је реч о образовању, покретању сопственог посла или већој животној стабилности, омогућава постепен и одржив напредак.

Важно је нагласити да финансијска писменост није једнократно знање, већ процес учења и прилагођавања. Околности се мењају, као и личне потребе и приоритети. Спремност да се учи, постављају питања и траже поуздане информације кључна је за здрав однос према новцу.
Разумевање финансија доноси више од материјалне сигурности. Оно гради самопоуздање, осећај контроле и способност доношења одлука које су у складу са личним вредностима и циљевима. Финансијска писменост је алат који помаже да се живот планира свесно, а не да се реагује тек када проблеми настану.

11
2008

Otvoren konkurs „Ljubav (ni)je samo reč“ 2026. – Ako je pesma – neka je o ljubavi!

, , , , 0

Kulturni centar „Mladost“ Futog raspisuje Konkurs za mlade pesnike „Ljubav (ni)je samo reč“ za 2026. godinu i poziva decu i mlade do 15 godina da kroz stihove pokažu kako ljubav inspiriše i menja svet.

Pravo učešća imaju autori do 15 godina, a svaki učesnik može poslati jednu pesmu, poželjno da nije nagrađivana na drugim literarnim konkursima. Radovi mogu biti na srpskom, hrvatskom ili bosanskom jeziku, dok je za pesme na drugim jezicima potrebno priložiti prevod.

Pesme se šalju elektronskim putem na adresu konkurs.ljubav@gmail.com, uz obavezne podatke: ime i prezime, godine, školu i razred, adresu i kontakt telefon.

Rok za slanje radova je 16. mart 2026. godine.

Biće nagrađeno sedam autora – po tri u mlađoj i starijoj uzrasnoj kategoriji, kao i jedna FB nagrada za pesmu sa najviše sviđanja. Pedeset najlepših pesama, po izboru stručnog žirija, biće objavljeno u zbirci „Pesmarica“, dok će najuspešniji autori svoje stihove predstaviti na poetskom druženju „Ljubav (ni)je samo reč“.

Pokrovitelj konkursa je Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, a prijatelj konkursa je DNK – Društvo novosadskih književnika, Kreativni centar i Draganina slatka radionica.

Više informacija dostupno je na: 

Ljubav nije samo reč 2026.

i na društvenim mrežama i sajtu Kulturnog centra „Mladost“ Futog.

Facebook

Instagram 

2008
10

РАЗВОЈ ЛИЧНИХ ВЕШТИНА

, 0

Развој личних вештина представља процес који траје током целог живота. Реч је о способностима које обликују начин на који размишљамо, комуницирамо, доносимо одлуке и носимо се са изазовима свакодневице. Иако се често не уче кроз формално образовање, управо ове вештине имају велики утицај на лични и професионални напредак.

Личне вештине обухватају широк спектар способности, од комуникације и управљања временом, преко решавања проблема, до емоционалне интелигенције и саморегулације. Оне нам помажу да боље разумемо себе, али и друге људе, што је основа здравих односа и успешне сарадње. Када су ове вештине развијене, лакше је реаговати у стресним ситуацијама и доносити промишљене одлуке.

Један од кључних елемената развоја личних вештина јесте самосвест. Способност да препознамо сопствене јаке стране, али и области у којима можемо да напредујемо, омогућава реалан и одржив раст.

Самосвест не подразумева самокритику, већ разумевање сопствених реакција, мотива и граница. Тек када смо свесни себе, можемо свесно да радимо на промени.

Практично искуство има пресудну улогу у развоју ових вештина. Учење кроз рад, волонтирање, тимске активности и учешће у различитим пројектима пружају прилику да се вештине тестирају и унапређују у реалним ситуацијама. Кроз таква искуства учимо како да преузмемо одговорност, сарађујемо са различитим људима и прилагодимо се променама.

Важно је и прихватање грешака као дела процеса учења. Развој личних вештина није линеаран и често подразумева излазак из зоне комфора. Неуспех не значи застој, већ прилику за анализу и нови приступ. Начин на који реагујемо на грешке утиче на брзину и квалитет нашег развоја.

У савременом друштву, где се захтеви и околности брзо мењају, флексибилност и спремност на учење постају све важније. Развијене личне вештине омогућавају лакше прилагођавање новим улогама и изазовима, као и већу сигурност у сопствене способности. То доприноси осећају стабилности и унутрашњег баланса.

Развој личних вештина није циљ који се једном достигне, већ процес који се стално надограђује. Улагање у себе, кроз учење, искуство и промишљање сопствених поступака, један је од највреднијих корака које можемо направити. Тај рад на себи доноси дугорочне користи, не само у каријери, већ и у квалитету живота у целини.

10
9

САМОПОУЗДАЊЕ КРОЗ ЈАВНИ НАСТУП

, 0

Јавни наступ је једна од оних вештина које изазивају страх код великог броја људи, без обзира на године, искуство или знање. Помисао да треба стати испред других, изразити своје мишљење или представити идеју често прати трема, несигурност и страх од грешке. Ипак, управо кроз тај изазов гради се самопоуздање које се преноси и на друге области живота.

Самопоуздање у јавном наступу не значи одсуство страха, већ способност да се страх препозна и контролише. Трема је природна реакција тела на ситуацију у којој желимо да оставимо добар утисак. Она не мора бити препрека, напротив, може постати савезник који повећава концентрацију и фокус. Кључ је у прихватању чињенице да нико не очекује савршенство, већ искреност и јасну поруку.

Један од првих корака ка сигурнијем наступу јесте припрема. Када знамо шта желимо да кажемо и зашто је то важно, лакше је остати смирен. Добра припрема не подразумева учење текста напамет, већ разумевање теме и структуре онога што говоримо. Када се ослањамо на разумевање, а не на механичко памћење, мање је простора за панику.

Практиковање јавног говора, чак и у малим и неформалним ситуацијама, значајно доприноси изградњи сигурности. Свако излагање, дискусија или презентација представља прилику за напредак. Са сваким новим наступом расте осећај контроле и уверење да је могуће изборити се са непријатношћу. Самопоуздање се не стиче одједном, већ постепено, кроз искуство.

Важно је и како доживљавамо сопствене грешке. Застајање, погрешна реч или кратак прекид мисли нису знак неуспеха. Напротив, то су тренуци који показују да смо људи, а не роботи. Начин на који реагујемо на такве ситуације често оставља јачи утисак од самог садржаја говора. Смиреност и наставак без оправдавања шаљу поруку сигурности.

Јавни наступ не развија само говорничке вештине, већ и унутрашњу стабилност. Кроз изражавање сопствених ставова јача се осећај личне вредности и вере у сопствене способности. Када научимо да наш глас има место и значај, лакше је заузети став и у другим животним ситуацијама.

Самопоуздање кроз јавни наступ гради се корак по корак. Није потребно чекати идеалан тренутак или потпуну спремност. Довољно је направити први корак, прихватити нелагоду и дозволити себи да учимо у ходу. Управо у том процесу настаје сигурност која остаје и онда када се светла угасе и публика оде.

9
8

Burnout у двадесетим: зашто смо уморни и пре него што „почнемо живот“

, 0

Некад су нам говорили да су двадесете најлепши период живота. Време енергије, планова, амбиција и „све је могуће“ фазе. А онда стварност изгледа овако: устајеш уморан, пијеш трећу кафу до поднева, одуговлачиш обавезе које си некад завршавао без проблема и све чешће се питаш – да ли сам ја лењ или само исцрпљен?

Добродошао у burnout у двадесетим.

Како смо се уопште истрошили тако рано?

Burnout више није резервисан само за људе са „великим“ каријерама и деценијама радног стажа. Данас погађа студенте, фриленсере, запослене на почетним позицијама, па чак и оне који „још увек траже себе“.

Разлог? Стални притисак да мораш све, и то одмах.
Да завршиш факултет, нађеш посао који волиш, будеш финансијски независан, продуктиван, друштвено активан, ментално стабилан, физички у форми… и наравно – срећан.

Друштвене мреже томе само додају уље на ватру. Док ти једва састављаш крај с крајем, неко путује, покреће бизнис или „са 23 већ зна шта жели“. Лако је онда помислити да касниш, иако је истина да свако има свој темпо.

Знаци да си можда већ у burnout-у

Burnout не долази као гром из ведра неба. Често се прикрада тихо:

  • сталан умор, чак и после сна,

  • губитак мотивације за ствари које си волео,

  • осећај да си „на аутопилоту“,

  • раздражљивост и пад концентрације,

  • осећај кривице јер „немаш разлог да се жалиш“.

И управо тај последњи знак је најопаснији.

Шта можеш да урадиш (без великих животних резова)

Добра вест је да не мораш да даш отказ, напустиш факултет или „нестанеш на месец дана“ да би почео да се опорављаш.

Ево неколико реалних корака:

  1. Дозволи себи да успориш.
     Одмор није награда за завршене обавезе, он је услов да их уопште можеш обављати.
  2. Смањи поређење.
     Mute, unfollow или пауза од мрежа нису бекство, већ брига о себи.
  3. Постави границе, макар мале.
     Не мораш увек бити доступан. Не мораш све одмах. Не мораш све сам.
  4. Причaj о томе.
    Са пријатељем, колегом, ментором или стручном особом. Ниси једини, и ниси слаб.
  5. Подсети се: не касниш.

Живот није трка. Двадесете нису пробни период који ако „поквариш“, готово је.

Burnout у двадесетим није знак да си промашио живот. Често је само знак да си се предуго трудио да испуниш очекивања која нису ни била твоја.

И то је добар тренутак да коначно станеш и почнеш да живиш по свом.

7

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ КАО ДРУШТВЕНА ПОТРЕБА

, 0

У савременом друштву информације нас прате на сваком кораку. Вести читамо на телефону, мишљења гледамо кроз кратке видео-садржаје, а ставове често формирамо на основу онога што се најчешће понавља на друштвеним мрежама. У таквом окружењу медијска писменост постаје неопходна вештина за разумевање стварности, али и за заштиту појединца и заједнице од манипулације и дезинформација.

Медијска писменост укључује разумевање извора информација, препознавање разлике између чињеница и мишљења, као и свест о томе да медији често имају економске, политичке или идеолошке интересе. Када знамо како медији функционишу, лакше препознајемо сензационализам, преувеличавање и намерно пласиране нетачне поруке.

Посебан изазов представља брзина којом се информације шире. Једна непроверена вест може у кратком року досећи хиљаде људи и утицати на њихове ставове и понашање. У таквим ситуацијама одговорност није само на медијима, већ и на сваком појединцу који тај садржај чита, коментарише или дели. Медијска писменост подстиче паузу пре реакције – размишљање, проверу и промишљен одговор.

Друштвене мреже доносе нове изазове у медијски простор. Алгоритми фаворизују садржаје који изазивају јаке емоције, што често значи да су највидљивије управо поруке које су поједностављене, конфликтне или нетачне. Без критичког приступа, лако се упада у круг једнообразних информација које потврђују већ постојећа уверења, а искључују другачије перспективе.

Са ширег друштвеног становишта, медијска писменост доприноси стабилнијој и одговорнијој заједници. Људи који умеју да анализирају медијске поруке мање су подложни говору мржње, теоријама завере и манипулативним наративима.

Важно је нагласити да медијска писменост није везана само за конзумирање садржаја, већ и за његово стварање. Коментари, објаве и фотографије које делимо обликују дигитални простор исто колико и професионални медији. Свесност о утицају сопствених речи и поступака кључна је за изградњу културе поштовања и одговорне комуникације.

Медијска писменост као друштвена потреба представља темељ савременог, информисаног и критички оријентисаног друштва. Она оснажује појединца да мисли самостално, доноси промишљене одлуке и активно учествује у свету информација, уместо да у њему буде само пасивни посматрач.

7

Load More