umetnost

8 jun 2026

Улога креативности у личном и професионалном развоју

info4youth Blog mladi, novisad, umetnost 0

Креативност се често погрешно повезује само са уметношћу, цртањем, писањем или музиком. Међутим, она је много више од тога.

Креативност је начин размишљања, способност да видимо више могућности, да повежемо оно што на први поглед делује неповезано и да пронађемо решења тамо где други виде препреке. Управо због тога она игра важну улогу и у личном и у професионалном развоју младих.

У личном животу, креативност нам помаже да боље разумемо себе. Када истражујемо нове идеје, испробавамо различите активности или решавамо проблеме на свој начин, постепено градимо самопоуздање.

Креативно размишљање подстиче радозналост, а радозналост нас води ка новим искуствима. То могу бити мале ствари,другачији начин организовања дана, нови хоби, или приступ разговору са људима. Све то доприноси осећају личног раста и већем задовољству собом.

Креативност је важна и за емоционалну равнотежу. Када имамо простор да изразимо идеје, осећања и ставове, лакше се носимо са стресом и неизвесношћу. Она нам омогућава да пронађемо сопствене механизме за решавање изазова, уместо да се ослањамо само на готова решења.

У професионалном контексту, креативност је једна од најтраженијих вештина данас. Тржиште рада се брзо мења, а послови све чешће захтевају способност прилагођавања и иновативног размишљања.

Није важно да ли неко ради у маркетингу, образовању, социјалном сектору или предузетништву, способност да се предложи нова идеја, унапреди процес или пронађе другачији приступ проблему увек је предност.

Креативност такође подстиче иницијативу. Млади који размишљају креативно чешће покрећу пројекте, предлажу решења и преузимају активнију улогу у свом окружењу. То их чини видљивијима, али и спремнијима да преузму одговорност за свој развој.

Добра вест је да креативност није нешто са чиме се рађамо или не, она се развија. Може се подстицати кроз учење нових вештина, разговоре са различитим људима, читање, путовања, али и кроз спремност да понекад погрешимо. Управо из покушаја и експериментисања настају најбоље идеје.

На крају, креативност није само додатак развоју, она је његов покретач. Она нам помаже да изградимо аутентичан пут, да будемо флексибилни у променама и да своје потенцијале претворимо у конкретне могућности. За младе људе који тек граде свој правац, креативност може бити један од најјачих савезника, јер управо она отвара простор да замисле, а затим и створе живот какав желе.

22 novembar 2025

Амалија Стратимировић – Глас смелости у мирном Новом Саду

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Амалија Стратимировић (рођена Шупљикац, Нови Сад, 1821 – Нови Сад, 1911) припада реду оних жена чија дела и поступци нису у историји забележени толико гласно као што заслужују, али су оставили дубок трајан траг у сећањима грађана и у локалним новинама. Једна од угледних Новосађанки, Амалија је била образована, амбициозна и изузетно посвећена јавним догађајима свог времена.

Амалија је потицала из породице Шупљикац, а удајом за Радивоја Стратимировића, значајног грађанина и политичког делатника у Новом Саду, ушла је у још активнији јавни живот. У време великог друштвеног заоштравања и поларизације, она се не повукла у улогу домаћице, већ је носила одговорност и јавну улогу.

Један од најистакнутијих чина њеног јавног деловања догодио се током протеста за помиловање Јаше Томића 1892. године. Јашо Томић је био оптужен и осуђен и многи су сматрали да је поступак против њега неправедан. Амалија је предводила женску депутацију, заједно са стотинама жена и девојака из Новог Сада, како би предали министру правде молбу са преко 3.000 потписа за помиловање. Била је то храбра иницијатива, јер је жена тог доба јавно наступити било нешто што се ретко виђало.

Још једна истакнута епизода била је када је, у време када се бавила улогом заштитнице женског добробити и јавне части, уследила опасност да она сама буде узета као талац. У једном тренутку, када је супруга – Радивоја Стратимировића – био принуђен да бежи због политичких прилика, Амалија је ноћу напустила град, под великим ризиком, и пронашла скровиште код српског логора. То говори о њеној храбрости и одлучности да у критичним временима не напусти своје принципе.

Упркос томе што није објављена њена фотографија током живота у календарима или алманасима, њен портрет слика Јована Клајића чува се у фонду Галерије Матице српске. Тај портрет постаје симбол: њено лице, одлучно и достојанствено, стоји пред нама као доказ да се и без масовне јавне промоције може оставити дубок утисак у историји.

Амалија је последње године провела у Новом Саду, у свом дому у Јовановском крају, окружена поштовањем комшија и сећањем на њене поступке. Преминула је 1911. године и сахрањена је на Успенском гробљу.

Њен живот представља пример да једна жена са образовањем, статусом и осећајем за правду може постати покретачка снага локалне заједнице. Нови Сад је Амалију Стратимировић и данас добар део своје културне историје дугује њеним одважним акцијама, гласу слободе и принципијелности.

21 novembar 2025

Милева Симић – Живот у служби знања

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Милева Симић је рођена 15. фебруара 1859. године у Новом Саду у породичном дому пуним културе и уметности — њен отац, Павле Симић, био је познати академски сликар, а мајка Јелисавета потицала је из породице Јовишић, чији је припадник био и градоначелник Новог Сада. Ове породичне везе и утицаји обликовали су Милевин образовни и животни пут, чинећи њен дом местом у коме се разговарало, читао и превазилазило уобичајене границе за жене тог доба.

Почетак професионалне каријере

Још као дете, крајем седамдесетих година 19. века, Милева је показивала велике школске способности. Са само 12 година добија дозвољу да се упише у Учитељску школу у Сомбору, иако је била испод минимумске узрасне границе. По окончању школе са одличним успехом, са 15 година почиње рад као учитељица у Више српске девојачке школе у Новом Саду, где је касније провела више од три деценије предавајући различите предмете: домаћинство, педагогију, ручни рад, здравствене основе, цртање, гимнастику и немачки језик. Неки период касније, ради и у Државној женској грађанској школи, настављајући истим педагошким задатком.

Књижевни и преводилачки рад

Поред наставе, Милева Симић писала је и преводила. Аутор је више приповедака, дечјих позоришних игара и драма које су се изводиле у школама и за децу широм Војводине. Такође је написала важне уџбенике као што су Кућарство и Педагогија, који су коришћени у школама, и преводила дела страних аутора на српски језик. Значајно је и то што је сакупљала народне женске песме из различитих крајева Војводине — из Бачке, Баната и Срема — настојећи да очува гласове женског пута породичног и народног сећања.

Утицај и признање

За свој дугогодишњи рад у просвети и књижевности, Милева Симић је добила Орден Краља Александра I. степени. Новосадска, али и шире, јавност ју је поштовала као једну од првих српских жена које су својим образовањем, креативношћу и педагошким радом створиле животни пут који није био само личан, већ је имао значај у обликовању културе женског образовања. У знак сећања на њу, једна улица у Новом Саду носи њено име.

Завршне године и наслеђе

Милева је проживела већи део свог живота у Новом Саду, остануvши посвећена свом позиву до краја. Преминула је 1946. године у свом родном граду. Њено дело остаје као мост између времена у којем су жене имале мало јавног простора и данашњице у којој њен рад може да буде препознат и вреднован као значајан део културе и образовања Војводине.

20 novembar 2025

Добрила Новков – Балерина, педагог и оснивачка снага балетске уметности у Новом Саду

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Добрила Новков је личност која је – својим даром, радом и визијом – значајно обогатила културни и балетски живот Новог Сада. Њен пут од извођача до педагога и оснивача школе балета показује колико је посвећеност и упорност важна за стварање трајног уметничког утицаја.

Рани почеци и образовање

Добрила Новков постала је чланица Балета Српског народног позоришта у Новом Саду 1966. године, што је означило почетак њене извођачке каријере. Своје образовање је подигла на међународни ниво: 1973. године специјализирала је педагошки рад на Академији Ваганове у Санкт Петербургу, у класи истакнутих педагога као што су Варвара Павловна Меј и Елена Васиљевна Ширипина. Тамо се усавршавала и као балерина и радом на техници, тачности покрета и артикулацији балетског језика.

Извођачка каријера и сценске улоге

Као солисткиња Балета Српског народног позоришта, Добрила је тумачила бројне улоге: „Вереница“ у Ноћ на прузи, Девојка у Лицитарском срцу, „Црвенкапа“ у хит-драматургији, Сванилда у Копелији, као и велика сола у Жизели, Враголанки, Причи са западне стране и многим другим. Њене сценске парове чинили су врхунски балетски партнери, како из земље тако и из иностранства. Гостовала је у Италији, Белгији, Холандији, Египту, а такође и на великим турнејама са балетским ансамблима.

Педагошки рад и школа

Од 1973. године, Добрила Новков предаје класичан балет у Новом Саду, у школи која носи њено име („Балетска школа Добрила Новков – La Sylphide“). Поред тога, званично постаје педагог-репетитор Балета Српског народног позоришта 1986. године, а касније је два пута била шеф балета у сезонима 1988-89. и 1990-91., обнављајући старе и припремајући нове премијере.

Са великом љубављу према настави, научила је генерације плесача: неке од њених ученика достигну су високе успехе на конкурсима и такмичењима, а њен рад на Академији уметности у Новом Саду, у наставним предметима као што су сценски покрет и плес, допринео је промоцији плеса као уметничке дисциплине и као дела школског програма.

Посебне вредности и наслеђе

Посебно је истакнуто што је Добрила Новков успела да комбинује извођачку умешност са педагошком осетљивошћу – да у њеним ученицима пробуди не само технику, већ и љубав према покрету, дисциплини, уметничком изразу. Њени текстови о балету, писани за позоришне часописе, биле су сведочанства времена, промена и изазова који балетни свет доживљава.

Школа коју је основала и институција коју је помогла да обликује остају живе: учествује у такмичењима, приређује представе и води промоцију балета као уметности која је доступна и младима и широј публици.

Нови Сад памти Добрилу Новков као једну од стубова балетског и културног живота: као глас који је преко покрета пренео љепоту, као педагог који је израстао у учитеља плесног духа града, и као жена која је посвећеношћу помогла да балет у овом граду траје, развија се и инспирише.

19 novembar 2025

Јудита Шалго – Писац који је освајао језик као што се осваја тврђава

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Јудита Шалго била је књижевница рођена 1941. у Новом Саду, чија је судбина и дело остало као једно од најзначајнијих сведочанстава експерименталне писмености и интелектуалне храбрости у Војводини. Рођена као Јудита Манхајм у јеврејској породици, одрастање јој је било обликовано бурним историјским догађајима: током Другог светског рата изгубила је оца и мајку, преживевши скровишта код рођака, и у чему су пројављени корени њене касније потраге за идентитетом и језичком припадношћу.

Језик је у животу Јудите Шалго био више од средства комуникације — он је био терен борбе, промене и сталне адаптације. Први језик јој је био мађарски, али је тек почињем школовања у Новом Саду научила српски, који је касније постао језик њеног стваралаштва. То објашњава њену жељу да језик „осваја“ — као нешто ново, неухватљиво, али истовремено дубоко лично.

Након студија Opšte književnosti у Београду 1966. године, вратила се у Нови Сад и укључила у књижевну и уређивачку сцену. Радила је у „Трибини младих“, Матици српској, у издавачким кућама, као преводилац и писац. Њени радови обухватају поезију, прозу, приче и есеје — а жанровска мешавина, експериментисање, хибридни облици текстова били су њен знак препознавања.

Јудита је објавила неколико збирки поезије, међу којима су „Обалом“, „67 минута наглас“ и „Живот на столу“. У поезији је често истраживала глас, тишину, лично искуство, сећање, ритам језика — понекад као опипљиви говор, понекад као реч која се ослушкује, као да читалац треба да ухвати дах који је између стихова.

У прозним делима и причама, Јудита Шалго се бавила темама изгубљене прошлости, сећањем, идентитетом, и питањима која се тичу женског искуства. Њен роман „Траг кочења“ значајан је као пример како она може да испуни форму са дубоком емоцијом и интелектом, а истовремено одржи експериментални дух. Неке књиге су објављене после њене смрти, што говори о томе да је њено дело надрасло време у коме је живела.

Њен живот завршава у Новом Саду 1996. године, где је и преминула. Борба за ауторски глас, за слободу стиха и за права креативног искуства остаје као темељ њене заоставштине. У Новом Саду се једна улица зове по њој, а њене књиге и текстови и даље говоре читаоцима: да је могуће бити аутентичан, чак и у временима када се тражи да се уклопиш; да је реч деликатна и моћна; да уметност није само илузија, већ огледало — оног што јесмо, и оног што бисмо могли бити.

18 novembar 2025

Еустахија Арсић – Просветитељка, преводитељка и прва Српкиња са пером

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Еустахија Арсић (1776–1843) била је једна од најзначајнијих жена српске књижевности и културе у периоду просветитељства. Рођена је 14. марта 1776. године у Иргу (Ирег), у породици где је образовање било вредност, а цена знања висока. Њено детињство и младост протекли су уз учење више језика — учила је немачки, румунски, латински, италијански, као и црквенословенски, што јој је касније омогућило да чита, преводи и учествује у културним кретањима која су спајала народе, језике и идеје.

Њен животни пут није био лак. Била је три пута удавана и сваки пут је преживљавала и личне и друштвене изазове. Први брак склопио се у младости, други у богатству, трећи са Сава Арсићем, племићем и друштвено уваженим човеком у Араду, месту где ће Еустахија провести већи део свог стваралаштва. Управо је након трећег брака започела интензивнија књижевна активност — структурисана, промишљена и видно обојена идејама просветитељства.

Као списатељка, Еустахија је објавила неколико дела која се налазе на раскршћу поезије и прозе, моралних огледа и етичких савета. У својим текстовима често говори о образовању, о племенитости у човеку, о улози породице и друштва, али и о потреби да жене добију место и глас у јавном животу. Њена дела су мирна, префињена, али директна — без притисака, без претеране гламурозности, већ са јасним намером: да успостави мост између традиције и нових идеја, између старих моралних обичаја и потребе за променом.

Поред сопственог писања, велики део Еустахијиног доприноса је био као покровитељке писмених људи и књижевне заједнице. У Араду је организовала салон — простор сусрета и размене мисли — где су се окупљали интелектуалци, преводиоци, други списатељи. Њена кућа је служила као читаоница, као тачка где би неко могао да дође, прочита, размисли, размен

и књигу, и најважније — буде саслушан. Подржавала је превођења, објављивања дела других, и на тај начин помогла да се идеје просветитељства шире и у српском језику.

Еустахија Арсић је преминула у Араду 17. фебруара 1843. године, али остављање њено дело није нестало. Постала је прва жена-члан Матице српске, једне од најстаријих српских научних и културних институција, и допринела је да се женско ауторство схвати као нешто важно и вредно. Њене књиге, савети, преводи и морална размишљања остају као пример да је могуће, чак и у временима ограничења, одржати глас, мисao и слободу избора.

17 novembar 2025

Дара Чаленић – Дамa која је живела позориште

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Дара Чаленић (1934-2021) била је глумица рођена и одрасла у Новом Саду, чија је каријера трајала више деценија и обухватила позорницу, филм, телевизију — а својим радом оставила дубок траг у културном животу града и шире.

Ране године и школовање

Дара је рођена 18. јула 1934. у Новом Саду. У родном граду је завршила основну школу, гимназију и средњу глумачку школу чији је смер био при Српском народном позоришту, што јој је обезбедило темељну позоришну обуку већ у младости. Студирала је и развила вештину говора, сценске интонације и сценске дикције — елементе који су касније постали њена препознатљивост.

Позориште, филм и телевизија

Глумачки пут започела је од позорнице, са првим ангажманом још у раним годинама након школовања, да би 1954. године постала чланица Српског народног позоришта у Новом Саду. Током времена, наступала је у бројним улогама, од класичних драмских до комичних ликова, показујући велику улогу у оживљавању позоришних представа у граду.

Осим позоришта, наступала је у филмовима и телевизијским емисијама. Познату улогу имала је у филму Жикина династија — раду који је због свог хумора и снаге глумачке игре остао упамћен код публике. Бавила се и драмским емисијама, гостовањима и радом где год је могао да допринесе развоју драмског изражавања.

Стил, снажна присутност и емотивна дубина

Шта је Дару Чаленић чинило јединственом? Пре свега, природна глума, искреност у ликовима које је тумачила и својство да чак и кад није у центру, њена појава на сцени оставља утисак. Имала је способност да осети лик изnutra, да га проживи, а да при том не пређе границу карактерне веродостојности. Снага гласа, контролисан израз лица, говор тела — све је то спајала у складу који је публици био убедљив и топао.

Остављена наследства и сећање

Дара Чаленић је прекинула сценску активност када се повукла, али је њен рад наставио да живи — кроз поновне емисије, филмске приказе, сећања публике и колега. Награђивана је за неколико главних улога, а подсећање на њен уметнички допринос редовно се враћа на позоришне сцене, филмске фестивале и разговоре о женама у глуми.

Нови Сад је био и остао град који ју је одгајио и пружио јој простор да цвета — њене представе, филмови и појаве на телевизији обојиле су културну публику града и оставиле трајну слику да је глума више од посла — позив, служба публици, мост између личности и заједнице.

16 novembar 2025

Драга Дејановић – Прва српска глумица и глас жена 19. века

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Драга Дејановић (1843–1871) била је једна од најзначајнијих жена српске културе у другој половини 19. века – глумица, списатељица и борац за права жена. Њен животни пут био је кратак, али изузетно интензиван и испуњен делима која су јој донела место у историји.

Рођена је у Старом Бечеју у породици угледних грађана. Одрастање у мултикултуралној средини Војводине пружило јој је прилику да се рано упозна са књижевношћу, уметношћу и политичким идејама тог времена. Њено образовање било је шире од онога што је у то време било уобичајено за жене, што ће касније постати један од темеља њеног ангажмана у борби за равноправност.

Као млада жена прикључила се културном животу Срба у Угарској и убрзо постала једна од првих професионалних глумица Српског народног позоришта. У време када је позорница тек освајала публику, а глума сматрана недоличним занимањем за жене, Драга је имала храбрости да стане пред публику и својим талентом осваја сцену. Наступала је у бројним представама, а савременици су бележили њену снажну сценску појаву и изражајност.

Ипак, позориште није било једини простор њеног деловања. Драга Дејановић је била активна и као списатељица. Писала је песме, чланке и есеје у којима је разматрала положај жена, образовање и потребу за друштвеним променама. Њени текстови појављивали су се у српској штампи тог времена и имали велики утицај на формирање јавног мњења.

Посебно је значајно то што је била једна од првих жена која је јавно проговорила о потреби образовања девојака. У време када се женама углавном додељивала улога у домаћинству, Драга је истицала да без знања и културе нема истинске слободе ни за појединца, ни за народ у целини. Залагала се за то да жене буду равноправне у школама, да имају приступ књигама и култури, и да активно учествују у јавном животу.

Њен живот био је кратак – преминула је у само 28. години, 1871. године, од туберкулозе, болести која је у то време однела многе младе животе. Иако није доживела старост, оставила је дубок траг. Својим радом у позоришту и својим текстовима у књижевности и новинарству, постала је симбол женске храбрости и еманципације у српском друштву 19. века.

Нови Сад је био важна станица у њеном животу. Управо у овом граду деловало је Српско народно позориште, где је Драга играла, упознајући публику са снагом женске глуме. Град је за њу био културни центар и средиште борбе за народна и женска права. Због тога је Нови Сад и данас памти као место где је њен таленат заблистао и где је оставила траг.

Драга Дејановић није била само глумица и списатељица, већ и прва правa феминисткиња међу Српкињама. Њена дела нас подсећају да је борба за равноправност дуг процес и да су жене попут ње својим гласом утрле пут будућим генерацијама. Иако је живела кратко, оставила је поруку која и данас звучи снажно: образовање и култура су кључ слободе и напретка.

15 novembar 2025

Иванка Петровић Ацин – Вајарка која је обликовала Нови Сад

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Иванка Петровић Ацин (1925-2011) била је српска вајарка чији је животни и уметнички пут дубоко повезан са Новим Садом. Родила се 14. октобра 1925. године у Новом Саду, и ту је провела већи део стваралаштва, преносећи у камен, гипс, метал и јавни простор дух епохе и осећај за облик и простор.

Образовање и почетци

Иванка је студирала вајарство на Академији ликовних уметности у Београду, где је усавршила технику и развила свој уметнички израз. После завршених студија, вратиле су се у Нови Сад, где је започела дугогодишњу каријеру. Вештина, естетика и смисао за детаљ били су јој чести сапутници у раду.

Излагања и значајне поставке

Током година, учествовала је на бројним изложбама: излагањима удружења ликовних уметника Србије и Војводине, у сали Галерије Матице српске и на изложбама „Скулптура у слободном простору“. Једна од значајних приредби била је изложба „Поклон збирка Иванке Ацин“ која је приказала дела која је сама даривала својим суграђанима, као и изложба са студијама и скулптурама карактеристичним за њен стил.

Креативност и јавни рад

Иванка Ацин није се задржала само у студију — израдом споменика, биста и јавних објеката оставила је трајне призоре у простору града. Једна од њених познатих биста је биста песника Бранка Радичевића у Новом Саду, израђена 1953. године, која и данас стоји као сећање на књижевника, али и као знак да је вајарка предала уметност јавном простору и деловала кроз нешто што је видљиво и приступачно свима.

Наставнички рад и утицај

Поред сопственог стваралаштва, Иванка је предавала као професорка у Вишој педагошкој школи у Новом Саду. У том својству преносила је знање новим генерацијама — не само технику вајања, већ и осећај материјала, простора, скулптурног обликовања, руковања јавним простором и складом облика. Њени студенти су се дивили њеном уделу у јавним пројектима и њеној способноћи да преточи идеју у облик који траје.

Наслеђе

Иванка Петровић Ацин преминула је 31. октобра 2011. године у Новом Саду, остављајући богато и трајно наслеђе. Њене скулптуре и бисте и даље красе јавни простор; њен рад се може видети у Галерији Матице српске, али и кроз „збирку Иванке Ацин“, која носи њено име и чија изложба сведочи о томе како је једна вајарка успела да својим делом постане део културне меморије града.

Иванка Ацин је примерак уметнице која је знала како уметност чине видљивом, допирљивом и дејствовањем — својим радом показала је да вајарство није само облик, већ прича која остаје у пространству, у људским осећајима, у сећању града.

14 novembar 2025

Богданка Познановић – Пионирка интермедијалне уметности у Новом Саду

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Истраживање граница уметности

Богданка Познановић (1930–2013) остала је упамћена као једна од најхрабријих и најиновативнијих уметница Новог Сада. Њено стваралаштво није се могло свести само на слику или скулптуру – она је истраживала границе уметности, спајала различите медије и отварала простор за радикалне експерименте који су у то време били готово непознати у бившој Југославији. Њена дела била су и визуелна и концептуална, спој лирског и интелектуалног, покрета и простора.

Образовање и уметнички развој

Рођена у Бегечу, Богданка је своју уметничку причу започела на Академији ликовних уметности у Београду, где је већ у студентским данима препозната по оригиналности и храбрости да преиспитује устalјене норме. Почела је с апстрактним и лирско-енформелним сликама, али је врло брзо прешла на интермедијалне форме – перформансе, акције у јавном простору, видео-уметност, мејл-арт и књиге уметника. Свако њено дело било је истовремено и лична прича и дијалог са светом, уметност која је носила и интимну емоцију и снажан концептуални оквир.

Најзначајнији пројекти

Један од њених најпознатијих пројеката, „Feedback Letter Box“, повезао је уметнике из целог света кроз идеју поштанског сандучета као уметничког медија. Позивала је ствараоце да шаљу своје радове, белешке и предмете, претварајући обичан свакодневни предмет у простор комуникације и заједништва. Њен полиптих „Срце – предмет“, са метрономом и црвеним платном, симболизовао је ритам и емоције, док је видео рад „Златна јабука“ истраживао културни идентитет и друштвене норме.

Педагошки и кустоски допринос

Поред уметничког рада, Богданка Познановић оставила је снажан траг као педагошкиња и кустоскиња. На Академији уметности у Новом Саду увела је први предмет посвећен новим медијима у Југославији, чиме је генерацијама младих уметника отворила врата ка савременим уметничким праксама. Активно је учествовала у раду културних институција и часописа, попут „Трибине младих“ и „Поља“, где је промовисала експерименталне уметничке изразе и пружала подршку новим генерацијама стваралаца.

Наслеђе и значај

Богданка Познановић је живела уметност сваког дана – у њеним радовима, педагошком раду и културном активизму. Показала је да уметност није само објекат за посматрање, већ искуство, комуникација и простор слободе. Њена дела данас се чувају у Музеју савремене уметности Војводине, Галерији Матице српске, као и у бројним приватним колекцијама.

Њено име и данас инспирише уметнике да истражују, експериментишу и померају границе могућег, а Нови Сад је памти као пионирку која је граду подарила једну од најснажнијих авангардних уметничких прича.

13 novembar 2025

Даница Јовановић – Младалачка уметност и трагична судбина српске сликарке

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Даница Јовановић (1886–1914) била је једна од ретких жена сликара на почетку 20. века у Србији, чија је уметност и стваралаштво осветлило пут модерним идеалима и страсној преданости делу, али и чији живот прерано прекинуо бурни историјски ток.

Рођена је у селу Бешка, у једној сеоској породици, петo дете, где је од малих ногу показивала интересовање за боје и облике. Иако околности нису биле увек наклоњене младој уметници, видела се у њеним цртежима и првим сликама способност која надмашује локалне норме — жеља да обучи палету, да пренесе светлост и сенке, да нацрта људе и пејзаже са тишином и дубином.

Када је дошла у Нови Сад, добила је подршку професора у вишој девојачкој школи, као и од жена из локалне добротворне заједнице. Била је једна од ученица која је билa уписана у Вишу девојачку школу у Новом Саду, где је развила прве технике цртања и сликања под стручно вођством. Затим је наставила образовање у Београду и касније у Минхену, где је у Женској академији за сликање (Women’s Academy of Painting) усавршавала рад под утицајем савремених токова.

У периоду студија, као и током летњих распуста у Бешки, Даница је сликала интензивно — портрете, сцене из сеоског живота, призоре природе и људе који су је окруживали. У њеним делима видљива је осећајност, љубав према боји и светлу, али и способност изражавања емоције кроз појединачне покрете и положаје ликова. Често се појављују мотиви два света — сеоска тишина и урбана енергија — који се сударе у њеним сликама.

Када је 1914. почео Први светски рат, живот јој је био оштећен драматичним историјским околностима. Једна од тих трагичних чињеница јесте да је због патриотичких ставова и активности, која су поједини видели као супротстављање окупацији, ухапшена у Бешки и одведена у Петрорадски тврђаву, где је стрељана 12. септембра 1914. године. Својим чином и својим животом постала је симбол уметничке храбрости и жртве.

Упркос кратком животу (имала је само 28 година), Даница је оставила изузетан уметнички завештај — стотинак слика, цртежа и студија, који сведоче о њеном таленту и потенцијалима. Њена дела данас се чувају у колекцијама у Војводини и Новом Саду, и представљају један од значајних сегмената српске уметности међу два рата.

Даница Јовановић није била само сликарка — била је млада уметница која је својом страсношћу и делима покушала да споји унутрашње и спољашње, природу и човека, и да покаже да уметност може да пркоси времену. Нови Сад и Војводина памте је као једну од првих модерних сликарака, чији је глас прекинут, али чија енергија и лепота остају живи део културне баштине.

12 novembar 2025

Милка Марковић – Глумица, редитељка и жива легенда позоришта

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Милка Марковић (рођена Милица Максимовић) била је једна од најпознатијих лица српске позоришне уметности око прелома 19. и 20. века, чији је живот и рад био дубоко испреплетен са Новим Садом. Рођена је 17. априла 1869. године у Панчеву, у породици у којој је музицирање и позориште било као ваздух — отац јој је био музичар и диригент, мајка глумица, што је Милци обезбедило да још у детињству упозна сцену, публику и магију изражавања.

Од првих корака, Милка је показивала таленат. Са пет година већ је наступила као дете на сцени, а док је била тинејџерка — захваљујући подршци породице — наставила је школовање и развој глумачког дарa. Више девојачке школе завршила је у Сомбору, што је била ретка прилика за девојке тог доба. Осим матерњег језика, савладала је немачки, мађарски и француски — језике са којих је касније преводила драмске текстове, што је проширило њен уметнички видик.

Каријеру је развијала у Београду и у Новом Саду. У новосадском Српском народном позоришту имала је преко двеста улога, играла је класичне и савремене ликове — од младалачких љубавница до сложених трагичних мајки и жена затечених судбинама. Њене улоге у Шекспировим комадима, као што су Офелија, Јулија и Корделија, показују да је била глумица пуне емоције и технике. Њена дикција, снажан и изразит глас, као и способност да проживи лик у потпуности, освајали су публику.

Милка Марковић није остала само на глумачким успесима. Била је прва жена међу Србима која је званично режирала — поставила је више представа, чиме је проширила своју улогу у уметности од тумачака туђих ликова до креаторке сценске целине. У режији се појавила као особа која је знала како да доприноси целокупном утиску представе — од сценографије до глумачке хармоније.

Нови Сад је место где је Милка провела последње године свог живота и где је и преминула 16. маја 1930. године. Овде је живела и са мајком, у Дунавској улици, у стану који су имале као књижевно-културна адреса. Град је био њена сцена, публика њен живот, а позориште њена мисија.

Одликовања су јој били знак да је њен рад био признат и вреднован: Орден Светог Саве и друге почасти потврда су њене улоге као глумице и редитељке. Њено име данас носе улице у Новом Саду и Паневу, као трајни подсетник на уметницу која је обликовала позоришну сцену и учинила женско присуство нормом, а не изненађењем.

Милка Марковић је била више од глумице — она је била мост између времена, култура и људског осећаја. Њена настава, њене улоге и њена режија показују да је права уметница она која не само да игра, већ и ствара, утиче и траје. За Нови Сад она остаје једна од најосветљенијих фигура позоришне прошлости, чије светло не бледи.

11 novembar 2025

Флорика Штефан – Песникиња, преводилац и градитељ културног дијалога

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Флорика Штефан (рођена 1930. у Локвама, Банат — преминула 2016. у Новом Саду) оставила је дубок траг у књижевности Војводине и целом културном простору Србије. Она је била песникиња, преводилац и публициста који је својом речју спајао две традиције — српску и румунску — и показао да се идентиет може његовати кроз више језика и културних искустава.

Образовање и рани креативни почеци

Флорика је гимназију завршила у Вршцу, а потом студирала на Филозофском факултету у Београду. Још у тинејџерским годинама почела је да објављује: прве песме појавиле су се у алманасима заједница румунских ђака у Вршцу средином 1940-их. То је био само почетак богатог стваралачког пута који ће се протезати кроз више деценија.

Уређивачки и публицистички ангажман

Флорика је била активна у уређивачким пословима и новинарству — уреднички радила је у часопису „Lumina“, у румунском женском часопису „Femeia nouă“, и у часопису „Поља“. Такође, била је новинарка у српској редакцији Радија Новог Сада, а касније и главна и одговорна уредница едиције „Прва књига“ Матице српске у периоду 1981-1987. Овим радом је помогла не само у објављивању књига већ и у промоцији уметничких и културних вредности.

Лирика, преводи и теме

Књижевно стваралаштво Флорике Штефан обухвата значајан број књига и текстова на српском и румунском језику. Једна од карактеристика њене поезије је дубока осетљивост — она пише о животу, селу, женама, о везама међу људима и унутрашњим световима појединца. Њени стихови често истражују меланхолију, пролазност, али и лепоту која се рађа из свакодневице.

Као преводилац, Флорика је донела многе румунске ауторе српској публици, али је и својим преводима са српског на румунски помогла да се граница између култура смањи. Један од њених значајних издавачких доприноса је збирка савремене румунске поезије под називом Напуштена кућа, која је показала њену посвећеност да се гласови између култура чују и размењују.

Веза са Новим Садом и утицај

Новом Саду је Флорика дала свој најактивнији део живота: овде је живела, стварала, била део књижевне заједнице, радио jе у локалним медијима, уредила едиције и покрајинске публикације. Град је био тачка из које је њен рад достигао шире – кроз награде, изборе из поезије и публицистику.

У реду признања, Флорика Штефан била је добитница Октобарске награде Новог Сада, награде „Јован Поповић“, награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, као и награде Друштва књижевника Војводине за животно дело. У њеном раду и данас се осећа тежња ка спајању, ка разумевању и ка лепоти језика.

Наслеђе и значај

Флорика Штефан остаје једна од кључних фигура која показује да поезија није само лични израз, већ мост између људи, језика и историја. Њене песме, преводи и њен публицистички рад настављају да говоре о важности гласа који слуша, разуме и повезује. За Нови Сад и Војводину она је симбол мултикултуралности, постојаности и уметности која не тражи сензацију, већ трајање.

10 novembar 2025

Јованка Кирковић – Првакиња новосадског глумишта

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Јованка Кирковић (1837–1867.) убраја се у пионирке српске позоришне уметности и једна је од првих жена које су свој живот посветиле сцени. Рођена у Новом Саду, у време када су жене тек почињале да добијају право гласа у културном животу, Јованка је одлучила да крене путем који није био ни лак, ни безбедан за жену тог доба – путем глумице.

Први кораци у Српском народном позоришту

Српско народно позориште основано је 1861. године у Новом Саду, а већ у првим годинама свог постојања тражило је глумце и глумице који ће оживети његове идеале. Јованка Кирковић постала је део тог подухвата и убрзо заузела место у ансамблу као једна од првакиња. Публика ју је запамтила као уметницу снажне енергије и сценске изражајности, а хроничари су истицали да је знала да пренесе емоцију и у тренуцима када је играла мале или споредне улоге.

Жена на сцени у 19. веку

У време када је Јованка започела своју каријеру, глума је и даље била посао који је изазивао подозрење друштва, посебно када су у питању биле жене. Ипак, одлучност и упорност помогли су јој да се избори за место на сцени и да покаже да жена може равноправно са мушкарцима носити тежину позоришног репертоара. Њен рад није био само уметнички, већ и симболичан – представљао је корак ка еманципацији жена у српској култури.

Улоге и допринос

Јованка Кирковић наступала је у разноврсним комадима – од дела класичне европске драматургије до савремених домаћих писаца. Њене интерпретације биле су цењене због природности и јасног говора, што је у то време било изузетно важно, јер је сцена имала и образовну мисију: да очува и развија српски језик и културу.

Посебно је значајна њена улога у неговању националног репертоара. У представама домаћих аутора, Јованка је оживљавала јунакиње које су носиле поруке о слободи, равноправности и достојанству. На тај начин, њен рад био је не само уметнички допринос, већ и политички чин – јер је позориште у то време било једна од ретких институција где је српска култура могла слободно да се изрази.

Веза са Новим Садом

Нови Сад је у 19. веку био познат као „српска Атина“, а позориште је у томе имало централну улогу. Као рођена Новосађанка и глумица, Јованка Кирковић била је један од стубова тог културног развоја. Њени наступи у Српском народном позоришту учврстили су везу између публике и уметности, а њено име остало је уписано у историју као симбол раних дана професионалне глуме код Срба.

Наслеђе

Иако о њеном животу после позоришне каријере знамо мало, једно је сигурно: Јованка Кирковић оставила је значајан траг у историји српске културе. Њено име се налази у енциклопедијама Српског народног позоришта као сведочанство да је женски глас био присутан у самом настанку институције која и данас представља један од најважнијих симбола Новог Сада.

Њен живот и рад показују колико је било храбрости потребно да се у 19. веку стане на сцену и прихвати позив глумице. Јованка Кирковић није била само уметница – она је била пионирка, жена која је својим делом доказала да уметност нема пол и да глума може бити узвишено и достојанствено занимање.

9 novembar 2025

Меланија Бугариновић – Оперска дива из Новог Сада

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Меланија Бугариновић (1905–1986) била је једна од највећих оперских певачица које је Србија изнедрила. Рођена у Елемиру, своју каријеру је градиле у земљи и иностранству, али је Нови Сад био град са којим је била трајно повезана – као чланица, солисткиња и професорка.

Њен моћни мецосопран одвео ју је на највеће светске сцене: певала је у Миланској Скали, Државној опери у Бечу, као и у оперским кућама широм Европе. У њеном репертоару нашле су се најзахтевније улоге класичног оперског репертоара – Кармен, Амнерис, Улрика и многе друге.

После успешне каријере у иностранству, вратила се у Југославију и постала чланица Опере Народног позоришта у Београду, али је свој педагошки рад наставила у Новом Саду, на Академији уметности. Многи млади певачи из Новог Сада и Војводине своје знање дугују управо њој.

Меланија Бугариновић својим животом и радом представља прави пример уметнице која је успела да из једног малог места стигне до највећих сцена света, а затим се врати и својим искуством помогне новим генерацијама. Нови Сад је памти као оперску диву, али и као професорку која је град учврстила на мапи музичких центара Југославије.

8 novembar 2025

Јелисавета Јеца Добиновић – Једна од првих дама српског позоришта

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Јелисавета „Јеца“ Добиновић (1847–1893) често се помиње као прва српска професионална глумица. Њен живот и каријера били су тесно повезани са Новим Садом, где је деловала у Српском народном позоришту, оставивши неизбрисив траг у културној историји града.

Рођена је у Новом Саду у време када су Срби тек стварали своје институције културе. Као млада девојка прикључила се Српском народном позоришту, које је основано 1861. године. Њена појава на сцени била је револуционарна: у друштву у коме је глума сматрана недоличним занимањем за жене, Јеца је својим талентом и истрајношћу показала да жена може да буде носилац културне мисије.

Њен глумачки опус обухватао је бројне драме и комаде домаћих и страних писаца. Савременици су је описивали као изузетно надарену, са природним осећајем за сцену и способношћу да публици пренесе дубоке емоције. Њене улоге у делима класичне драмске литературе остале су упамћене као примери раног професионализма у српском глумишту.

Јелисавета Добиновић је, поред уметничког рада, имала и симболичку улогу: била је пример женске еманципације у доба када се женама ретко допуштало јавно деловање. Њена храброст инспирисала је друге да следе њене кораке, а Српско народно позориште је захваљујући њој добило прву звезду међу глумицама.

Умрла је 1893. године, оставивши за собом наслеђе које и данас има огроман значај. Нови Сад је памти као жену која је отворила врата сцени свим будућим генерацијама. Њено име симболизује почетак професионалне женске глуме код Срба и сведочи о томе колико је култура овог града била испред свог времена.

7 novembar 2025

Милка Гргуров Алексић – Пионирка српске глуме

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Милка Гргуров Алексић (1850–1924) сматра се једном од првих професионалних српских глумица, која је својим радом утрла пут женама у позоришној уметности. Њен живот и дело везани су за више градова, али посебно за Нови Сад, где је као чланица Српског народног позоришта оставила дубок траг.

Рођена је у Вршцу, у породици која је неговала културу и образовање. Веома рано је показала интересовање за позорницу и придружила се глумачким дружинама које су у другој половини 19. века путовале по Војводини и Србији. Њен таленат убрзо је примећен, па је постала део сталног ансамбла Српског народног позоришта у Новом Саду.

Милка је била позната по снажном темпераменту и енергији на сцени. Играла је широк спектар улога – од класичних трагичних хероина до комичних ликова. Посебно се истицала у делима српских драмских писаца, јер је својим извођењем успевала да публици приближи националне теме и ликове.

У време када је глума још увек била професија која је изазивала предрасуде, Милка Гргуров Алексић је својим талентом и упорношћу доказала да жена може равноправно стајати на сцени и бити призната уметница. Њен рад у Новом Саду имао је и шири значај, јер је помагао да се учврсти позиција Српског народног позоришта као централне културне институције Срба у Хабзбуршкој монархији.

Живела је дуго и плодотворно, а и после повлачења са сцене остала је поштована уметница. Умрла је 1924. године, остављајући за собом наслеђе које је инспирисало будуће генерације глумица. Њено име остаје уписано у историју српског позоришта као пример женске храбрости и уметничке снаге.

6 novembar 2025

Злата Марков Брања – Новосадска глумица у сенци велике сцене

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Злата Марков Брања (1863–1948) убраја се међу жене које су својим талентом и преданошћу обогатиле историју Српског народног позоришта у Новом Саду. Њен глумачки пут није увек био у првом плану, али је њен допринос у формирању ансамбла и неговању драмске уметности у граду био драгоцен.

Рођена је у Новом Саду, у време када је позориште тек заузимало своје место у културном животу српске заједнице у Хабзбуршкој монархији. Као млада девојка прикључила се глумачкој дружини Српског народног позоришта, које је у том периоду било у сталном трагању за својим уметничким идентитетом.

Злата је играла у бројним драмама и комадима домаћих и страних аутора. Савременици су је описивали као глумицу топлог гласа и снажног сценског присуства, која је умела да публици приближи и комичне и трагичне ликове. Иако није достигла славу неких својих колегиница, остала је упамћена као једна од најпоузданијих и највреднијих чланица ансамбла.

Нови Сад је у њено време био културни центар Срба северно од Саве и Дунава, а позориште је имало изузетно важну улогу у очувању језика и националне свести. Злата је, као жена на сцени, била пример храбрости, јер је глума у 19. веку често сматрана недоличним занимањем за даме. Њен избор да се бави позориштем говори о снажном карактеру и љубави према уметности.

Свој рад завршила је у позним годинама у Новом Саду, где је и преминула. Данас се њено име помиње у историјама Српског народног позоришта као једне од глумица које су својим радом помогле да се створи темељ на коме ће касније стасавати нове генерације. Злата Марков Брања остала је симбол преданости и уметничког ентузијазма, важна карика у развоју женске глуме у Србији.

5 novembar 2025

Стана Ђурић-Клајн – Жена која је исписала историју музике

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Стана Ђурић-Клајн (1905–1986) била је пионирка српске музикологије, пијанисткиња и критичарка, која је својим радом поставила темеље озбиљног научног проучавања музике у Југославији. Иако је највећи део живота провела у Београду, Нови Сад је био једно од места где је оставила снажан траг – кроз предавања, јавне наступе и сарадњу са институцијама културе.

Након студија књижевности и музике у Београду, усавршавала је клавир у Паризу, а по повратку у земљу истовремено наступала као пијанисткиња и активно писала музичку критику. Била је једна од оснивачица и уредница часописа „Звук“, који је тридесетих година 20. века постао центар музичког живота. У њему је писала есеје, рецензије и текстове који су обликовали музички укус читалаца.

После Другог светског рата посветила се пре свега научном раду и педагогији. Написала је капитална дела „Увод у историју југословенске музике“ и „Српска музика кроз векове“, која и данас представљају темељне изворе за све истраживаче. Као професорка, предавала је историју музике и инспирисала генерације студената.

У Новом Саду је редовно учествовала на научним скуповима и одржавала предавања која су окупљала интелектуалце и љубитеље уметности. Сарађивала је са Матицом српском и другим установама културе, помажући да град учврсти статус једног од најважнијих центара музичког живота у земљи.

Стана Ђурић-Клајн била је позната по строгости, али и по визији – сматрала је да музика није само уметност за изабране, већ део идентитета народа. Њен рад и данас има значај, а Нови Сад је памти као жену која је својим знањем и трудом допринела да музика добије место које заслужује у културном животу града.

4 novembar 2025

Исидора Жебељан – Савремена композиторка са душом традиције

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Исидора Жебељан (1967–2020) оставила је дубок траг у српској и европској музици као једна од најзначајнијих савремених композиторки. Рођена у Београду, својим радом је обухватила читав свет, али је важан део њене каријере био везан и за Нови Сад, где су извођена многа њена дела и где је била честа гошћа фестивала и културних манифестација.

Студирала је композицију на Факултету музичке уметности у Београду, а касније је и сама постала професорка на истом факултету. Њен стил одликовао је спој модерних композиционих техника и дубоког утицаја српског и балканског фолклора. У њеним партитурама могли су се чути одјеци народних мелодија, али увек трансформисани у савремени музички језик.

Једно од њених најпознатијих дела је опера „Зора Д.“, која је премијерно изведена у Амстердаму и донела јој светску афирмацију. Поред опера, компоновала је за оркестре, камерне ансамбле, али и за филм и позориште. Њена музика је често описивана као снажна, ритмички набијена и емоционално директна.

Нови Сад је био један од градова где се њено дело највише неговало. Њена музика извођена је на Новосадским музичким свечаностима (Номус) и другим фестивалима, а сарађивала је са институцијама које су градиле имиџ Новог Сада као културног центра. За многе младе композиторе и музичаре у граду била је инспирација и доказ да савремена музика може бити и међународно препозната.

Жебељанова је током живота добила бројне награде и признања, али је највеће сведочанство њеног рада чињеница да се њена дела и данас изводе широм света. Њена смрт оставила је празнину, али и уверење да је њена музика трајно уписана у културни идентитет Србије и Новог Сада.

3 novembar 2025

Бисерка Цвејић – Глас који је освојио свет и утемељио нове генерације

info4youth Kultura kultura, novisad, umetnost 0

Бисерка Цвејић (1923–2021) била је једна од највећих оперских певачица које је Србија дала свету. Њен дубоки мецосопран и харизма донели су јој наступе на најпрестижнијим сценама попут Метрополитен опере у Њујорку, Бечке државне опере и миланске Скале. Али, упркос међународној каријери, значајан део њеног живота и рада везан је за Нови Сад, где је као професорка обликовала генерације младих певача.

Каријеру је започела у Београду педесетих година прошлог века. Већ након неколико година истакла се интерпретацијом Вердијевих и Бизеових хероина, а убрзо је добила сталан ангажман у Бечкој државној опери, где је провела две деценије. Тамо је певала више од 1800 представа и стекла титулу „камерзенгерин“, највише звање које један уметник може добити у Аустрији.

Иако је освајала аплаузе у свету, Цвејић је остала дубоко повезана са домовином. По завршетку активне каријере вратила се у Србију и посветила педагошком раду. Од оснивања Академије уметности у Новом Саду, била је једна од њених најугледнијих професорки. Њен кабинет био је место где су студенти, често пуни страха од великог имена, убрзо откривали колико је њена строга критика увек долазила уз топао савет и охрабрење.

Бисерка је веровала да је њена дужност да младе уметнике припреми не само технички, већ и психички за сцену. Инсистирала је на дисциплини, али је истовремено подстицала индивидуалност и лични печат сваког студента. Управо захваљујући том приступу, из њене класе изашли су многи уметници који су наставили њен пут на великим оперским сценама.

Нови Сад памти Бисерку Цвејић не само по концертима и јавним наступима, већ и по личној посвећености студентима. Често је истицала да је њен највећи успех – наслеђе које оставља кроз ученике. За град је представљала живу везу између локалне културне сцене и највећих светских позорница. Њен глас остао је снимљен на бројним плочама, али је њен дух наставио да живи у Новом Саду, кроз гласове младих уметника које је обликовала.

15 jul 2025

Vrelo umetničko leto

info4youth Aktuelno film, kultura, mladi, novisad, umetnost 0

Od 26. juna do 28. avgusta 2025. godine, Novi Sad će ponovo biti domaćin manifestacije „Leto na Trgu galerija“, jedinstvenog programa koji okuplja umetnost, muziku i film pod vedrim nebom. Ovogodišnja tema „Vrelo umetničko leto“ posvećena je bogatstvu španske i latinoameričke kulture, donoseći duh Mediterana i Južne Amerike pravo u centar grada.

Svakog četvrtka od 21 čas, posetioci će moći da uživaju u raznolikim sadržajima: koncertima klasične i savremene muzike, filmskim projekcijama, interaktivnim kvizovima, kao i inspirativnim predavanjima i putopisima. Program je osmišljen tako da odgovara različitim uzrastima i interesovanjima, a svi događaji su besplatni i otvoreni za javnost.

Posebnu pažnju privlače tri izložbe koje će biti postavljene na više lokacija: „Prado na otvorenom“ na samom Trgu galerija, „Ateljei umetnika“ u Galeriji Matice srpske i „Jugoslovenska umetnost u Sao Paulu“ u Galeriji Rajka Mamuzića. Ove postavke povezuju domaću i međunarodnu umetničku scenu i otvaraju prostor za nova tumačenja savremene umetnosti i nasleđa.

Manifestacija se tradicionalno organizuje u saradnji tri značajne kulturne institucije – Galerije Matice srpske, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Galerije likovne umetnosti – Poklon-zbirke Rajka Mamuzića. Događaji se održavaju u prirodnom ambijentu muzeja, vrta i Parka skulptura, stvarajući magičnu letnju atmosferu.

„Leto na Trgu galerija“ spaja umetnost, grad i ljude – poziv je da svakog četvrtka zastaneš, udahneš umetnost i poneseš je sa sobom u svakodnevicu.

13 jul 2025

Sport kroz umetnost

info4youth Umetnost kultura, novisad, umetnost 0

U Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, od 16. maja do 24. avgusta, gostuje izložba pod nazivom “Sport u umetnosti. Umetnost sporta”. Nakon prikazivanja u Parizu, Banjaluci i Trebinju, ova jedinstvena postavka konačno je doplovila i u Srbiju.

Na otvaranju, prisutni su imali priliku da čuju reči dr Tijane Palkovljević Bugarski (upravnice GMS), mr Nede Knežević (direktorke Muzeja Jugoslavije) i proslavljenog košarkaša, olimpijca Dušana Domovića Buluta. Izložba obrađuje višedecenijski dijalog između sporta i umetnosti, podsećajući nas na antičku ideju mens sana in corpore sano.

Kulturni ambijent popunjen je više od 40 umetničkih dela i muzealija iz perioda 1858–2018, uključujući i čuvenu sliku “Prvo srpsko gimnastičko društvo” iz kolekcije Nacionalnog muzeja. Na postavci su zastupljeni radovi kako domaćih autora – Sava Šumanović, Petar Dobrović, Ivan Tabaković, Uroš Đurić – tako i svetskih umetnika poput Endija Vorhola, Saja Tvomblija i Henrija Mura. Publika takođe može da vidi sportske predmete, fotografije i medalje iz Muzeja Jugoslavije i MSU Beograd, koje svedoče o učešću naših sportista na ranijim Olimpijskim igrama i velikim manifestacijama.

Izložba dolazi uz dvojezični (srpsko francuski) katalog, a realizovana je u saradnji GMS-a, Muzeja Jugoslavije, MSU RS i MSU Beograd, uz podršku Ministarstva kulture i Instituta „Francuska“.

📍 Gde: Trg galerija 1, Novi Sad
📅 Do: 24. august 2025.

Izložba je sjajna prilika za sve – kako ljubitelje umetnosti, tako i one koje zanima sport. Poseti je i doživi kako se energija igre preslikava na platnu i skulpturi!

10 jul 2025

Džez zvuci leta

info4youth Aktuelno dortmund, dzez, jazz, leto, mladi, muzika, novisad, umetnost 0

Od 12. do 19. jula 2025. godine Novi Sad će biti domaćin Letnje džez akademije, jedinstvenog međunarodnog programa koji okuplja mlade muzičare iz Srbije i Nemačke. Ova akademija rezultat je dugogodišnje saradnje između Novog Sada i Dortmunda, a realizuje se u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada i Muzičke škole „Isidor Bajić“.

Program je namenjen talentovanim mladim instrumentalistima i vokalistima, a obuhvata intenzivne radionice, individualni i grupni rad, teoriju džeza, improvizaciju i zajedničke nastupe. Akademija počinje audicijom u subotu, 12. jula u 18.00 časova u Gradskoj koncertnoj dvorani, a završava se svečanim koncertom učesnika 19. jula u istoj sali, sa početkom u 20.00 časova.

Mentorski tim čine renomirani džez pedagozi i izvođači iz Srbije i Nemačke: Uwe Plath (saksofon), Gregory Gaynair (klavir), Felix Riedel (truba), Fedor Ruškuc i Igor Molnar (kontrabas), Vanja Kevrešan (gitara), Nora Lemjimer i Daria Pereverzeva (vokal), Nemanja Zlatarev (trombon), Niklas Jaunich (bubnjevi) i Aleksandar Uzelac (klavir).

Učešće na akademiji je besplatno, a zainteresovani se mogu prijaviti slanjem kratke biografije, sa informacijama o instrumentu koji sviraju i prethodnom iskustvu. Cilj projekta je unapređenje znanja, izvođačkih veština i interkulturalna razmena mladih umetnika kroz zajedničko muziciranje.

Letnja džez akademija nije samo muzička edukacija – ona je prostor susreta, inspiracije i umetničkog dijaloga.

Mladi će kroz ovaj program steći nova znanja, prijateljstva i priliku da se izraze pred publikom, dok grad Novi Sad još jednom potvrđuje svoju poziciju centra kulture i mladih talenata.

15 maj 2025

Prvi Thrillerfest

info4youth Aktuelno beograd, fest, film, thrillerfest, umetnost 0

Od 16. do 18. maja Dom omladine Beograda postaje središte napetosti, zločina, detektivskih priča i šokantnih obrta. Prvi Belgrade Thrillerfest okuplja najznačajnija imena regionalne i svetske triler scene, spajajući književnost, film i gejming kulturu pod jednim krovom.

Festival otvara švedski pisac Arne Dahl, a prava poslastica za fanove stiže 17. maja, kada će norveški bestseler autor Jo Nesbø lično predstaviti svoj novi roman „Minnesota“ i odgovarati na pitanja čitalaca. Pored njega, publika će moći da se druži i sa poznatim domaćim i regionalnim autorima kao što su Miodrag Majić, Đorđe Bajić, Anja Mijović i drugi.

Program festivala ne staje samo na knjigama — na repertoaru su i premijere uzbudljivih evropskih trilera, uključujući priče o korupciji, zaverama i borbi za pravdu, kao i izložbe posvećene nordijskom noaru. Poseban deo festivala biće posvećen video igrama i narativnom dizajnu, uz predavanja i panele o tome kako se gradi dobra priča u digitalnom svetu.

Završnica festivala biće u znaku nagrada – dodeliće se priznanja za najbolji regionalni triler roman i najbolji TV scenario, čime se simbolično podvlači važnost žanra koji drži čitaoce i gledaoce na ivici stolice.

Belgrade Thrillerfest obećava da će postati nova tačka okupljanja za sve one koji vole dobru misteriju – i one koji vole da je razotkriju.

14 maj 2025

Noć muzeja 2025.

info4youth Umetnost danmuzeja, muzejvojvodine, novisad, umetnost 0

Muzej Vojvodine u Novom Sadu i ove godine obeležava dve važne kulturne manifestacije – Evropsku noć muzeja i Međunarodni dan muzeja – kroz bogat program koji će se održati 17. i 18. maja 2025. godine u zgradama muzeja na adresama Dunavska 35 i 37.

U subotu, 17. maja, posetioci će moći da uživaju u sadržajima od 10 do 22 časa. Program počinje u 11:00 dečjom predstavom „Au što je lepa mlada“ u Teatriću Muzeja Vojvodine, a nastavlja se autorskim i stručnim vođenjima, koncertom vokalnog sastava „Res Miranda“ u 19:00, kao i pretpremijerom filma „Avanture miša Harlampija“ u 20:00. Tokom večeri biće organizovana paralelna stručna vođenja kroz stalne postavke muzeja, u objektima u Dunavskoj 35 i 37.

U nedelju, 18. maja, od 10 do 18 časova, program će biti posebno prilagođen deci i porodicama. Organizuju se muzejske igraonice za uzraste od 4 do 10 godina, uz obaveznu prijavu. Pored autorskih i stručnih vođenja na srpskom jeziku, biće organizovana i vođenja na engleskom, ruskom i srpskom znakovnom jeziku.

Ovaj događaj deo je nacionalne manifestacije „Muzeji za 10“, koja se obeležava širom Srbije, a pored Muzeja Vojvodine u program su uključene i druge institucije u Novom Sadu – Galerija Matice srpske, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog i Muzej grada Novog Sada.

Međunarodni dan muzeja, koji se tradicionalno obeležava 18. maja, slavi se širom sveta sa ciljem promovisanja muzeja kao mesta susreta, razmene znanja i očuvanja kulturnog identiteta.

Više informacija na sajtu Muzeja Vojvodine.

13 maj 2025

Umrežena umetnost Beeple-a

info4youth Umetnost novisad, umetnost 0

Beeple, pravim imenom Majk Vinkelman, jedan je od najpoznatijih savremenih digitalnih umetnika koji je umetničku scenu uzdrmao iz temelja. Njegovo delo „Everydays: The First 5000 Days“ prodato je 2021. godine kao NFT (nezamenjivi token) za više od 69 miliona dolara, čime je postao treći najskuplje prodati živi umetnik u istoriji.

Beeple svakog dana od 2007. godine stvara po jednu digitalnu ilustraciju, bez izuzetka – što je stvorilo opus od više hiljada futurističkih, satiričnih, često distopijskih radova koji komentarišu savremeno društvo, tehnologiju i politiku. Njegov stil kombinuje 3D modelovanje, animaciju, veštačku inteligenciju i često šokantne vizuale.

Inovativnost Beeple-a ne leži samo u estetici, već u načinu distribucije umetnosti. Njegov rad popularizovao je NFT kao novi oblik vlasništva nad digitalnim sadržajem i inspirisao hiljade umetnika da svoje radove plasiraju putem blockchain tehnologije.

U eri kada fizička galerija nije jedino mesto za izlaganje umetnosti, Beeple predstavlja simbol nove generacije umetnika – digitalnih nomada koji brišu granice između umetnosti, tehnologije i interneta.

Fotografija.

7 maj 2025

Veštačka inteligencija postala kustos

info4youth Technology izlozba, novisad, tehnologija, umetnost 0

U Berlinu je održana jedinstvena izložba pod nazivom „New Realities: Stories of Art, AI & Work“, u kojoj je veštačka inteligencija preuzela ulogu kustosa. Ovaj eksperiment istraživao je mogućnosti saradnje između ljudi i mašina u kreiranju umetničkog sadržaja.

Izložba je predstavila radove koji se bave temama umetnosti, veštačke inteligencije i rada, istražujući kako tehnologija utiče na kreativne procese i društvene strukture. Posetioci su imali priliku da vide dela koja kombinuju tradicionalne umetničke forme sa digitalnim tehnologijama, stvarajući nove narative i estetske doživljaje.

Jedan od ključnih aspekata izložbe bio je način na koji je AI analizirala i selektovala radove, koristeći algoritme za prepoznavanje obrazaca i emocija. Ovaj pristup otvorio je pitanja o autorstvu, kreativnosti i ulozi tehnologije u umetnosti.

„New Realities“ nije samo umetnička izložba; ona je poziv na razmišljanje o budućnosti umetnosti u digitalnom dobu. Ovaj projekat podseća nas da tehnologija nije samo alat, već i partner u procesu stvaranja, koji može proširiti granice naše kreativnosti i razumevanja sveta oko nas.

6 maj 2025

Mokranjac – čuvar srpske melodije

info4youth Umetnost muzika, novisad, umetnost 0

Stevan Stojanović Mokranjac (1856–1914) bio je jedan od najvažnijih muzičkih stvaralaca u istoriji Srbije. Rođen u Negotinu, Mokranjac je kroz svoje stvaralaštvo uspeo da srpsku narodnu i duhovnu muziku podigne na umetnički nivo, a da pritom ne izgubi ono što je čini posebnom – autentičnost.

Najpoznatiji je po svojoj zbirci „Rukoveti“ – nizu horskih pesama zasnovanih na narodnim melodijama iz različitih krajeva Srbije i Balkana. Svaka Rukovet je poput male muzičke priče u kojoj se oseća duh naroda, bilo da je reč o ljubavi, tuzi ili svakodnevici. Do danas je sačuvano 15 rukoveti, i sve se i dalje izvode širom sveta.

Zanimljivost: Mokranjac je studirao muziku u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, gde je bio cenjen zbog svog talenta, ali se uprkos mogućnostima da ostane u inostranstvu – vratio u Srbiju, smatrajući da je njegov zadatak da razvije domaću muziku.

Bio je i osnivač prve muzičke škole u Beogradu – današnje Muzičke škole „Mokranjac“. Njegovo ime danas nose ulice, škole, horovi i festivali, a lik mu je krasio i nekadašnju novčanicu od 50 dinara.

Mokranjac je uspeo ono što malo ko može – da tradiciju pretoči u umetnost, a umetnost približi svima.

5 maj 2025

,,Bogovi su pali na teme“

info4youth Umetnost film, novisad, umetnost 0

„Bogovi su pali na teme“ (The Gods Must Be Crazy) je kultna komedija iz 1980. godine, delo južnoafričkog reditelja Džejmija Ujsa (Jamie Uys). Film prati život Bušmana po imenu Ksi (Xi), pripadnika San plemena iz pustinje Kalahari, čiji se svet menja kada iz aviona padne prazna staklena flaša Koka-Kole. Njegovo pleme, koje nikada nije imalo kontakt sa modernom civilizacijom, doživljava flašu kao božanski dar, ali ubrzo nastaju sukobi zbog njene upotrebe. Ksi odlučuje da vrati „dar“ bogovima, krećući na putovanje koje ga vodi kroz svet savremene civilizacije.

Ova alegorijska priča koristi humor kako bi prikazala sudar tradicionalnog i modernog sveta, ističući apsurde savremenog društva. Film je postao međunarodni hit, poznat po svom jedinstvenom pristupu i šarmu.

3 maj 2025

Kada podaci postaju umetnost

info4youth Umetnost novisad, tehnologija, umetnost 0

Refik Anadol, tursko-američki umetnik i pionir digitalne umetnosti, pomera granice vizuelnog izražavanja koristeći podatke, algoritme i veštačku inteligenciju kao svoje osnovne alate. Njegova dela istražuju kako digitalna percepcija može postati materijal, a podatak – nova vrsta pigmenta.

Poznat po impresivnim instalacijama na fasadama muzeja, nebodera i koncertnih dvorana širom sveta, Anadol koristi ogromne baze podataka, od vremenskih obrazaca do arhivskih slika, kako bi kreirao zadivljujuće, pokretne vizuelne svetove. Njegov projekat „Machine Hallucinations“ prikazuje kako algoritmi „sanjaraju“ na osnovu miliona obrađenih slika, stvarajući apstraktne pejzaže koji fasciniraju posmatrače.

Njegova dela prikazana su u najprestižnijim institucijama kao što su MoMA u Njujorku, Walt Disney Concert Hall u Los Anđelesu i mnogi drugi, dok njegov rad istovremeno inspiriše umetničku, naučnu i tehnološku zajednicu.

Refik Anadol redefiniše pojam umetnosti u 21. veku, pokazujući kako svet podataka može postati izvor beskrajne kreativnosti i emocije. Njegova vizija spaja nauku i poeziju, nudeći nam pogled u budućnost u kojoj će granice između umetnosti i tehnologije biti potpuno izbrisane.

30 april 2025

Muzika improvizacije i duše

info4youth Aktuelno jazz, muzika, novisad, svetskidadzeza, umetnost 0

Svetski dan džez muzike, koji se svake godine obeležava 30. aprila, slavi bogatstvo ovog muzičkog pravca koji spaja kulture, narode i generacije. Džez je mnogo više od muzike — to je način izražavanja, sloboda improvizacije i dijalog bez reči.

Inicijativu za obeležavanje ovog dana pokrenuo je UNESCO, sa ciljem da se istakne važnost džeza u promovisanju mira, slobode i međusobnog razumevanja među ljudima širom sveta. Tokom istorije, džez je bio glas borbe, nade i kreativnosti, a danas nastavlja da inspiriše umetnike na svim kontinentima.

Ovogodišnje proslave širom sveta uključuju koncerte, radionice, predavanja i improvizovane sesije na trgovima, u klubovima i na ulicama, podsećajući nas na to koliko muzika ima moć da menja društva. Od Nju Orleansa, preko Pariza, do Tokija — džez danas pulsira kroz svet sa istim žarom kao i pre sto godina.

Bez obzira da li ste ljubitelj legendi kao što su Louis Armstrong, Ella Fitzgerald i John Coltrane ili volite savremene zvuke Gregoryja Portera i Esperanze Spalding, danas je pravo vreme da pustite omiljenu džez numeru i pridružite se globalnom slavlju muzike koja ne poznaje granice.

29 april 2025

Dan Biblioteke Matice srpske

info4youth Aktuelno kultura, novisad, umetnost 0

U utorak, 29. aprila 2025. godine, Biblioteka Matice srpske svečano će proslaviti svoj dan, uz početak svečane akademije u 12 časova u Svečanoj sali Matice srpske. Ovom prilikom biće uručena prestižna Nagrada „Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske“, koja je ove godine pripala Draganu Jovanoviću Danilovu, jednom od najprevođenijih savremenih srpskih pesnika.

Danilov, rođen 1960. godine u Požegi, ostavio je značajan trag kao pesnik, romansijer, esejista i likovni kritičar. Njegova dela prevedena su na brojne svetske jezike, a pored književnog rada, obavlja i funkciju direktora Gradske biblioteke u Požegi.

Nagrada „Zlatna knjiga“ obuhvata povelju, plaketu, okrugli sto o dobitnikovom delu i objavljivanje zbornika radova. Povelja i plaketa biće uručeni na svečanosti, dok će okrugli sto biti održan u novembru 2025. godine.

Istog dana biće dodeljene i „Zahvalnice Biblioteke Matice srpske“, koje su ove godine dobili Ernestina Perković, Radmila Maletin, Peter Hajneman, Gradska biblioteka u Subotici i Narodna biblioteka u Pirotu.

Datum obeležavanja Dana Biblioteke Matice srpske podseća na 1864. godinu, kada je doneta istorijska odluka o preseljenju Matice srpske i njene biblioteke iz Pešte u Novi Sad, čime je postavljen temelj kulturnog i prosvetnog razvoja srpskog naroda u ovom delu Evrope.

Više informacija na njihovom sajtu.

Fotografija.

28 april 2025

Računovođa se vraća

info4youth Umetnost film, novisad, umetnost 0

Nakon osam godina čekanja, Računovođa 2 konačno je stigao na velika platna, donoseći još uzbudljiviju priču o Christianu Wolffu, genijalnom računovođi s tajanstvenom prošlošću. Ben Affleck ponovo briljira u ulozi čoveka koji spaja matematičku preciznost sa smrtonosnim veštinama, dok balansira između sveta legalnih poslova i opasnog podzemlja.

Drugi deo filma produbljuje Christianovu ličnost, otkrivajući delove njegovog života koje prvi film samo nagoveštava. Ovoga puta, radnja se vrti oko još opasnijeg zadatka, novih neprijatelja i neočekivanih saveznika. Uz prepoznatljivu kombinaciju inteligentne akcije, emotivnih trenutaka i šokantnih obrta, Računovođa 2 uspeva da nadmaši očekivanja i ostavi publiku prikovanu za sedišta.

Režiser Gavin O’Connor uspešno je sačuvao mračnu atmosferu i napet tempo, dok su novi likovi, poput onih koje tumače Jon Bernthal i Cynthia Addai-Robinson, dodatno obogatili priču. Dinamične borbene scene, pažljivo građeni odnosi među likovima i intrigantna priča o lojalnosti i iskupljenju čine ovaj nastavak vrednim gledanja.

Ako ste voleli prvi deo, drugi će vas oduševiti još složenijim zapletom i emotivnijim trenucima. A ako ste tek sada čuli za Računovođu, nema boljeg trenutka da se upoznate sa ovim nesvakidašnjim junakom koji ruši stereotipe o superherojima.

Fotografija.

27 april 2025

Globalni festivali grafita

info4youth Aktuelno grafiti, novisad, umetnost 0

U maju i junu 2025. godine, širom sveta održaće se brojne manifestacije posvećene grafitu i uličnoj umetnosti. Evo nekoliko najistaknutijih festivala:

ILLfest 2025
Travis County Expo Center, Austin, SAD (30. maj – 1. jun)
Ovaj festival spaja muziku i street art, okupljajući umetnike i posetioce u jedinstvenom okruženju.

Wallstreet Festival 2025
Švedska (letnji meseci)
U okviru ovog festivala, širom Švedske biće postavljeno 1000 novih javnih umetničkih dela, stvarajući živopisnu i kreativnu urbanu sredinu.

Zagreb Street Art Festival Vol. 3
Zagreb, Hrvatska (19–22. jun)
Treće izdanje festivala donosi bogat program ulične umetnosti, uključujući murale, performanse i radionice.

Digital Graffiti Festival 2025
Alys Beach, Florida, SAD (16–17. maj)
Jedinstveni festival koji kombinuje digitalnu umetnost i arhitekturu, pretvarajući zgrade u platna za svetlosne instalacije.

Meeting of Styles 2025
Lublin, Poljska (1–3. avgust)
Međunarodni festival koji okuplja umetnike iz celog sveta, stvarajući zajedničke murale i promovišući kulturnu razmenu.

Ovi festivali pružaju priliku umetnicima i ljubiteljima grafita da se povežu, razmene ideje i doprinesu obogaćivanju urbanih prostora kroz kreativne projekte.

Za više informacija o datim festivalima, posetite njihove zvanične sajtove ili društvene mreže.

26 april 2025

Simbol bola, snage i umetnosti

info4youth Umetnost fridakalo, novisad, umetnost 0

Frida Kalo je jedna od najpoznatijih umetnica 20. veka, čija dela i danas inspirišu ljude širom sveta. Njen život, koji je bio obeležen bolom, patnjom i političkim aktivizmom, duboko je uticao na njenu umetnost, koja je kombinovala lične doživljaje i univerzalne teme kao što su ljudska patnja, ljubav i identitet.

Lični bol kao inspiracija

Frida je rođena 1907. godine u Kojoakanu, Meksiko. Kada je imala samo 18 godina, pretrpela je tešku saobraćajnu nesreću koja će uticati na ceo njen život. Njeno telo bilo je ozbiljno povređeno, što je dovelo do brojnih operacija i godina bolova. Iako fizički ranjena, Frida je svu svoju patnju prenela u umetnost, kreirajući slike koje istražuju duboke emocije i psihologiju bola.

Klasična i moderna umetnost

Fridina umetnost je bila duboko korena u meksičkoj tradiciji, ali istovremeno je sadržavala i elemente evropskog modernizma. Njene slike su često apstraktne i nametljive, ali i snažno lične. Više od toga, Kalo je koristila svoje slike kao alat za istraživanje svog identiteta i žena u društvu. Njene portretne slike, kao što je čuvena „Dve Fride“, pokazuju duboku psihologiju i sukobe koje je osećala.

Politika i aktivizam u umetnosti

Kao strastveni politički aktivista, Frida je bila duboko povezana sa levičarskim i komunističkim idejama, a njen rad često odražava njene političke stavove. Njena umetnost nije samo bila lična, već i politička; ona je često isticala važnost revolucije, prava žena i borbe za slobodu. Njen rad takođe slavi meksičku kulturu i narodne tradicije.

Frida Kalo nije bila samo umetnica, već i simbol. Simbol snage, istrajnosti i sposobnosti da se transformiše patnja u nešto lepo i snažno. Njen rad i život nastavljaju da inspirišu ljude širom sveta, a ona sama ostaje ikona ne samo meksičke umetnosti, već i globalnog umetničkog nasleđa.

24 april 2025

Kako nastaju teniske loptice

info4youth Zanimljivosti novisad, tenis, umetnost, zanat 0

Video koji sledi prikazuje kako nastaju teniske loptice, od prvih koraka obrade materijala pa sve do konačnog proizvoda spremnog za teren. Svaki korak u proizvodnji – sečenje, presovanje, lepljenje i testiranje – odvija se s pažnjom i veštinom.

Zanimljivo je videti koliko je truda i detalja potrebno za nešto što često uzimamo zdravo za gotovo. Ovaj video ne samo da pruža uvid u proizvodni proces, već i podseća na vrednost zanatskog rada i preciznosti koja stoji iza svakog sportskog rekvizita.

Pogledajte snimak i otkrijte šta se sve krije iza jedne teniske loptice.

Pogledajte snimak

22 april 2025

Glas koji menja svet

info4youth Umetnost muzika, novisad, umetnost 0

Luciano Pavarotti nije bio samo tenor – bio je fenomen. Rođen u Modeni, Italija, 1935. godine, njegovo detinjstvo obeležila je ljubav prema muzici, koju je nasledio od oca, pekara i strastvenog pevača. Iako je u mladosti sanjao da postane fudbaler, sudbina ga je usmerila ka sceni – i svetu ostavila jedan od najveličanstvenijih glasova.

Uspon Pavarottijeve karijere bio je vrtoglav – od skromnih početaka do najvećih svetskih opera i koncertnih dvorana. Njegova izvedba arije „Nessun dorma“ iz Pučinijeve opere Turandot postala je gotovo sinonim za operu samu, prenoseći snagu emocije i čistotu glasa kroz svaki ton.

Bio je i most između klasične i popularne muzike. Kao član čuvenog trija Tri tenora (uz Plácida Dominga i Joséa Carrerasa), učinio je operu dostupnom milionima, nastupajući na stadionima, televiziji i humanitarnim koncertima. Njegov nastup na otvaranju Svetskog prvenstva u fudbalu 1990. i danas se pamti kao trenutak kada je opera osvojila i srca onih koji je dotad nisu poznavali.

Pavarotti je ostavio nasleđe mnogo veće od muzičkog – bio je humanitarac, učitelj i inspiracija. Njegov osmeh, šarm i toplina činili su ga umetnikom naroda.

Preminuo je 2007. godine, ali njegov glas i dalje odzvanja – podsećajući nas na to dLuciano Pavarotti nije bio samo tenor – bio je fenomen. Rođen u Modeni, Italija, 1935. godine, njegovo detinjstvo obeležila je ljubav prema muzici, koju je nasledio od oca, pekara i strastvenog pevača. Iako je u mladosti sanjao da postane fudbaler, sudbina ga je usmerila ka sceni – i svetu ostavila jedan od najveličaa muzika, kada dolazi iz duše, nikada ne umire.

Fotografija.

19 april 2025

Kad jaje postane platno

info4youth Umetnost novisad, umetnost 0

Umetnost i tradicija susreću se u radu ukrajinske umetnice Oksane Mas, čija oslikana jaja nisu samo simboli Uskrsa, već elementi monumentalnih umetničkih instalacija koje su obišle svet. Rođena u Odesi, Oksana je karijeru započela kao slikarka, ali je globalnu pažnju privukla projektom „Post-Vsihsvyati“, koji se sastoji od hiljada oslikanih drvenih jaja, ručno ukrašenih motivima inspirisanim ukrajinskom tehnikom pysanka.

Njeno najpoznatije delo predstavljeno je na Venecijanskom bijenalu 2011. godine, gde je mozaik od preko 15.000 oslikanih jaja formirao sliku vizantijske ikone. Oksana je time želela da poveže savremeni svet s univerzalnim duhovnim vrednostima, koristeći jaje kao simbol života, ponovnog rađanja i zajedništva.

Ono što ovaj projekat čini jedinstvenim jeste to što nisu sva jaja delo same umetnice — hiljade ljudi širom Evrope učestvovalo je u njihovom oslikavanju, što je umetničkom delu dalo dodatni sloj kolektivnog identiteta i nade.

„Ne stvaram umetnost da bih šokirala, već da bih spojila. Jaje je simbol iz kojeg sve počinje. Želim da ljudi uđu u dijalog, kroz tradiciju i boju,“ izjavila je Oksana u jednom intervjuu.

Njena dela spajaju religijsko i savremeno, intimno i javno, a kroz njih promoviše ideju kulturne solidarnosti. Danas, Oksana nastavlja da stvara, kombinujući video, instalacije i tradicionalne motive, ali oslikana jaja ostaju njen zaštitni znak.

Ako tražite inspiraciju za umetnost koja spaja praznik i poruku – Oksanina jaja su mesto gde počinje priča.

Fotografija.

17 april 2025

Uskrs u znaku igre

info4youth Aktuelno deca, dogadjaj, futog, kreativnost, novisad, umetnost, uskrs 0

Kulturni centar „Mladost“ u Futogu i ove godine organizuje omiljenu uskršnju manifestaciju „Najlepše uskršnje jaje“, namenjenu deci i porodicama koje žele da provedu praznični dan u znaku igre, stvaralaštva i tradicije. Manifestacija se održava danas, a program počinje od 15:30 časova.

Prvi na redu je Dečji uskršnji vašar, gde će mali izlagači imati priliku da prodaju ili razmenjuju svoje rukotvorine, čestitke, nakit, igračke i druge sitnice, uz simboličan „zakup“ izlagačkog mesta u vidu slatkiša, voćke ili grickalica.

Od 16 sati, svi posetioci mogu da učestvuju u radionici bojenja jaja na starinski način, koju vode Gordana Staraček, umetnički rukovodilac ANIP KC „Mladost“, i Milan Stepanov, selektor Festivala „Biserna grana“.

U 16:30 sledi kreativno takmičenje u oslikavanju uskršnjih jaja. Za učešće nije potrebna prijava – dovoljno je poneti jedno kuvano jaje, materijal za ukrašavanje, osmeh i praznično raspoloženje. Svi takmičari automatski učestvuju u Zekinoj tomboli, dok na najkreativnije radove čekaju nagrade iz Draganine slatke radionice.

U 17 sati počinje „Šarenijada“ – Igre bez granica sa poznatim animatorom Necom i decom iz Zrenjanina, koje će dodatno zagrejati atmosferu.

Praznično veče završava se premijerom sinhronizovanog animiranog filma „Kralj nad kraljevima“, koja počinje u 18 sati. Cena ulaznice je 300 dinara.

Organizatori pozivaju sve mališane, roditelje, bake i deke da se pridruže današnjoj proslavi Uskrsa i zajednički neguju lepotu običaja kroz igru i zajedništvo.

Više informacija na sajtu.

16 april 2025

Uskršnji filmski maraton

info4youth Blog film, mladi, novisad, umetnost 0

Uskršnji praznici su idealna prilika da se okupite sa porodicom, opustite uz prazničnu trpezu i uživate u toploj, domaćinskoj atmosferi. A šta bolje upotpunjuje te trenutke od zajedničkog gledanja filma? Donosimo vam 5 predloga filmova koji će razveseliti i male i velike, i pružiti vam kvalitetno vreme provedeno zajedno.

1. Paddington (2014)
Topla i duhovita priča o medvediću iz Perua koji dolazi u London u potrazi za novim domom. Film je pun smeha, nežnosti i poruka o prihvatanju i ljubavi, idealan za gledanje s decom svih uzrasta.

2. Coco (2017)
Pixarov animirani hit koji govori o porodici, sećanju i muzici. Iako smešten u kontekst meksičkog Dana mrtvih, „Coco“ nosi univerzalne poruke koje se savršeno uklapaju u duh Uskrsa — važnost porodice i povezivanja s precima.

3. Nanny McPhee (2005)
Kada se čarobna dadilja pojavi u kući preopterećenog oca i njegove nestašne dece, sve se menja. Ova bajkovita komedija prepuna je magije, lekcija i smeha, i savršena je za opuštene praznične večeri.

4. Ferdinand (2017)
Priča o velikom, ali nežnom biku koji više voli cveće nego borbe. Ovaj animirani film uči decu (i odrasle) važnosti autentičnosti, nenasilja i hrabrosti da ostanemo verni sebi.

5. Mary Poppins Returns (2018)
Kultna dadilja se vraća kako bi pomogla novoj generaciji porodice Banks. Film je prepun muzike, fantazije i nostalgije — prava praznična poslastica koja spaja starije i mlađe članove porodice.

Bez obzira da li birate smeh, suze ili malo čarolije, ovi filmovi će vas sigurno povezati i učiniti Uskrs još toplijim i radosnijim. Pripremite kokice, pokrivače i uživajte u zajedničkom vremenu!

15 april 2025

Glas, slobode i duše

info4youth Aktuelno film, novisad, umetnost 0

Večeras u 20 časova, bioskop KC Mladost prikazuje dokumentarni film o jedinstvenom muzičaru čije ime i dalje odzvanja balkanskom scenom – Šabanu Bajramoviću. Ulaznice su dostupne putem sajta i na blagajni Centra.

Šaban Bajramović nije tražio slavu – ona je pronašla njega. Rođen 1936. godine u Nišu, odrastao je u siromašnoj romskoj porodici. Život ga nije mazio – zbog ljubavi je pobegao iz vojske, završio na Golom otoku, ali je i tamo pronašao način da izrazi sebe kroz muziku, osnovavši zatvorski orkestar. Tamo je, zapravo, počela njegova ozbiljna muzička priča.

Njegova umetnost bila je neponovljiv spoj džeza, bluza, romske i narodne muzike. Sa više od 700 komponovanih pesama, ostavio je iza sebe opus koji prevazilazi žanrove i generacije. Njegova interpretacija pesme „Đelem, đelem“ smatra se najautentičnijom verzijom himne Roma širom sveta.

Iako su ga obožavali u čitavom regionu, Šaban je često živeo skromno. Novac je trošio brzo, ali je bogatstvo nalazio u slobodi, muzici i životu koji nije želeo da kroti. Bio je kralj bez krune, pesnik iz naroda, čovek koji je pevao istinu, bez uljepšavanja.

U filmu koji će večeras biti prikazan, kroz intervjue i arhivske snimke, o Šabanu govore Goran Bregović, Esma Redžepova, Zoran Predin i mnogi drugi koji su ga poznavali i poštovali.

Dođite da osetite duh jednog neponovljivog umetnika – jer ovakav glas se ne zaboravlja.

Fotografija.

91700_saban-bajramovic-56457-photo-e-stock-kostadin-kamenov_s

14 april 2025

Deca, rat i svetlost svitaca

info4youth Umetnost anime, film, novisad, umetnost 0

Ako misliš da su animirani filmovi samo zabava, smeh i fantazija, ,,Groblje svitaca“ će ti promeniti pogled zauvek. Ova japanska anime drama iz 1988. godine, nastala u legendarnom Studiju Džibli, nije samo film – to je snažna i dirljiva priča koju ćeš dugo pamtiti.

Režirao ga je Isao Takahata, a priča prati brata i sestru koji pokušavaju da prežive u Japanu pred sam kraj Drugog svetskog rata. I da, zvuči teško. I jeste. Ali u tome i jeste njegova moć. Film ne koristi velike bitke i heroje da ispriča svoju priču – već pokazuje kako rat izgleda očima dece. Bez filtera. Bez lažnog sjaja.

Ono što ga čini posebnim nije samo emotivna priča, već i prelepa, ručno crtana animacija. Kontrast između nežnih svetala svitaca i razaranja koje donosi rat dodatno pojačava sve emocije koje ovaj film izaziva.
Neće ti biti lako da ga gledaš – ali vredi. Jer te podseća koliko su mir, saosećanje i porodica važni. U vremenu kad se puno priča, a malo oseća, ,,Groblje svitaca“ je podsetnik na ono što stvarno znači biti čovek.

Ako voliš prave priče, koje ostaju s tobom i kad se ekran ugasi – daj ovom filmu šansu. Nećeš ga lako zaboraviti. I možda ćeš ga pogledati samo jednom, ali ćeš ga zauvek nositi sa sobom.

Fotografija.

12 april 2025

Led, umetnost i poruka

info4youth Umetnost novisad, umetnost 0

Zaria Forman je američka umetnica čiji rad doslovno oduzima dah – njene hiperrealistične pastelne crteže ledenih pejzaža lako biste mogli pomešati sa fotografijama. Ipak, ono što ovu umetnicu izdvaja nije samo njen izuzetan talenat, već i misija koju dosledno sprovodi kroz svaki svoj rad: podizanje svesti o klimatskim promenama.

Njeni motivi su ledeni bregovi, glečeri, talasi i suptilne nijanse plavih i belih površina koje polako nestaju pred našim očima. Umesto da koristi uobičajene alarme i naučne grafikone, Zaria koristi emociju – prikazuje lepotu sveta koji gubimo. Njeni radovi su putovali od Antarktika do Arktika, a ona je sarađivala i sa NASA-om kao deo umetničkog tima u okviru misije za dokumentovanje klimatskih promena.

Formanova tehnika je takođe neobična: koristi prste umesto četkica kako bi postigla nežne prelaze i teksture leda i vode. Svaki crtež zahteva nedelje, pa i mesece rada. Iako njene slike odišu smirenošću, poruka iza njih je duboko uznemirujuća – ako ne promenimo svoje ponašanje, pejzaži koje ona prikazuje ostaće samo na papiru.

Njeni radovi izlagani su širom sveta, uključujući galerije u Njujorku, Londonu i Hongkongu. Zaria Forman je primer kako umetnost može biti moćan saveznik nauke – i kako se lepotom može boriti protiv zaborava.

Više o njoj na sajtu.

7 april 2025

9 godina čekanja

info4youth Aktuelno, Umetnost, Zanimljivosti film, novisad, pas, umetnost 0

,,Hachi: A Dog’s Tale“ (2009) je dirljiva drama inspirisana istinitom pričom o akita psu Hachikō iz Japana. Film, sa Ričardom Girom u glavnoj ulozi, prikazuje neuslovnu ljubav između psa i njegovog vlasnika, univerzalnu temu koja je osvojila publiku širom sveta.

Ključni elementi filma

Istinita priča: Baziran na legendarnom psu Hachikō koji je 1920-ih godina čekao svog preminulog gazdu na stanici svakog dana 9 godina
Glumačka postava: Pored Gira, u filmu nastupaju Džoan Alan i Sara Romer
Lokacije: Snimljen u Rod Ajlandu (SAD), ali prikazuje japansku priču u američkom okruženju

Zašto pogledati?

Emotivna priča – Testiranje suza za svakog ljubitelja životinja
Univerzalna poruka – O vernosti, ljubavi i povezanosti koja nadživljava smrt
Porodični film – Pogodan za decu od 10+ godina (uz roditeljsko prisustvo zbog tužnih scena)

Zanimljivosti

Pravi Hachikō ima spomenik u Tokiju na stanici Shibuya
Film je dobio nagradu „Najbolji film o vezi čoveka i životinje“ 2010.
Ričard Gira je lično usvojio psa koji igra Hachija nakon snimanja.

4 april 2025

ABBA simfonijski spektakl

info4youth Aktuelno, Umetnost, Zanimljivosti muzika, novisad, nsp, umetnost 0

Nakon rasprodatih koncerata u Ljubljani, Zagrebu, Mariboru i Trstu, sa ponosom najavljujemo dolazak ABBA Simfonijskog Spektakla u Novi Sad. Ovaj izuzetan koncert, posvećen jednom od najpopularnijih pop bendova svih vremena, obeležava 50 godina postojanja grupe ABBA. Publika će imati priliku da uživa u najvećim hitovima ovog benda u jedinstvenom simfonijskom aranžmanu. Orkestar će nastupati zajedno sa Real ABBA Tribute bendom, jednim od najboljih u svom žanru, pružajući autentično muzičko iskustvo. Zajedno će vas povesti na putovanje kroz istoriju stvaranja grupe ABBA, oživljavajući duh sedamdesetih kroz verne kostime, ples i izuzetne muzičke interpretacije. Bićete vraćeni u vreme kada je ABBA dominirala međunarodnim radio stanicama. Tokom svoje karijere, od 1972. do 1982. godine, ABBA je prodala preko 400 miliona albuma, oborivši mnoge svetske rekorde. Članovi benda – Agneta Fältskog, Björn Ulvaeus, Benny Andersson i Anni-Frid Lyngstad – započeli su svoj uspon pobedom na takmičenju za Pesmu Evrovizije sa pesmom „Waterloo„. Nakon toga, hitovi poput „S.O.S.“ i „Mamma Mia“ osvojili su srca publike širom sveta. ABBA je snimila osam studijskih albuma i ostala u sećanju publike kroz brojne televizijske emisije, radio stanice, kao i zahvaljujući mjuziklu „Mamma Mia„, koji je kasnije adaptiran u film.

Koncert „ABBA SYMPHONIC Real Tribute SHOW“ održaće se u nedelju, 13. aprila 2025. godine u 20:00 časova na sceni „Jovan Đorđević“ u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Ulaznice možete kupiti na zvaničnom sajtu Srpskog narodnog pozorišta.

Ne propustite priliku da budete deo ovog spektakularnog događaja i uživate u večeri ispunjenoj nezaboravnim hitovima u novom, simfonijskom ruhu.

Fotografija.

3 april 2025

Poslednji kralj šansone

info4youth Kultura, News, Umetnost, Zanimljivosti muzika, novisad, paris, šansone, umetnost 0

Charles Aznavour: Biografija u trima činima

1. Put ka slavi (1924-1960)

Rođen u Parizu 1924. kao Shahnourh Varinag Aznavourian, sin armenskih izbeglica, Aznavour je karijeru započeo kao dečji glumac. Njegov preokret dogodio se kada ga je Édith Piaf primetila i nazvala „genijem u malom“. Iako prvi album (1953) nije uspeo, pesme poput Sur Ma Vie (1956) postavile su temelje njegovog jedinstvenog stila – emotivne pripovedne šansone sa teatralnim izrazom.

2. Svetska dominacija (1960-2000)

1964: La Bohème postaje himna Pariza, a Hier Encore međunarodni hit

1970-e: Osvaja Broadway (muzikal „Mali princ“), Hollywood (Oskar za originalnu pesmu iz filma „Meteor“) i SSSR (prvi zapadnjak koji je rasprodao dvoranu u Moskvi)

1998: Proglašen za „Entertainer of the Century“ od strane CNN-a

3. Kasni uspesi (2000-2018)

Sa 94 godine, Aznavour je:

Nastupao na Coachelli (2011) sa elektroničkim bendom
Snimio duet sa Céline Dion (Plus haut que moi)
Dobio zvezdu na Hollywoodskoj stazi slavnih (2017)

Zanimljivosti: Šta niste znali o Aznavouru?

🔹 Poliglota: Pevao na 8 jezika (uključujući armenski, italijanski, ruski)
🔹 Spasioc: Tokom Drugog svetskog rata, njegova porodica skrivala je Jevreje i antifašiste
🔹 Rekorder: Drži Guinnessov rekord za najviše koncerta u jednoj sezoni (294 nastupa)
🔹 Fobija: Patio je od straha od letenja, pa je putovao vozom čak i na transkontinentalne turneje

Aznavourova uspešna deca

🎤 Seda Aznavour (kćerka) – Jazz pevačica, snimila album Un homme et une femme sa ocem
🎬 Misha Aznavour (sin) – Filmski producent, radio na dokumentarcu o ocu
📚 Katia Aznavour (kćerka) – Spisateljica, autor knjige Aznavour par Aznavour

Nasleđe: Zašto i dalje volimo Aznavoura?

Iako je preminuo 2018. u 94. godini, njegove pesme poput She, Dance in the Old Fashioned Way i Emmenez-moi ostaju evergreen hitovi. UNESCO ga je proglasio „armenskim kulturnim ambasadorem“, a u Erevanu mu je podignut spomenik.

,,Prava šansona je tri-minutni roman“ – Charles Aznavour

Fotografija.

31 mart 2025

Legenda reggae muzike

info4youth Aktuelno, Edukacija, Umetnost bobmarley, film, muzika, novisad, umetnost 0

Film „Bob Marley: One Love“ iz 2024. godine osvetljava život i karijeru ikone reggae muzike, Boba Marlija, prikazujući njegovu borbu protiv nedaća i stvaranje revolucionarne muzike.

Režiser Reinaldo Marcus Green donosi priču o Bobu Marliju, legendarnom muzičaru čija je muzika premostila kulturne i generacijske granice. Film prati Marlijev put od skromnih početaka do svetske slave, ističući njegovu posvećenost muzici i porukama mira.

Kingsley Ben-Adir briljantno tumači lik Boba Marlija, donoseći dubinu i autentičnost njegovom karakteru. Lashana Lynch, u ulozi Rite Marli, pruža snažnu podršku, prikazujući kompleksnost njihovog odnosa.

Film je naišao na podeljene reakcije publike. Dok su neki gledaoci pohvalili Ben-Adirovu interpretaciju i muziku, drugi su smatrali da narativ ostavlja osećaj praznine.

Sa trajanjem od 107 minuta, film pruža uvid u ključne trenutke Marlijevog života, uključujući njegovu posvećenost reggae muzici i porukama mira.

„Bob Marley: One Love“ je ostvario značajan komercijalni uspeh, sa zaradom od preko 180 miliona dolara širom sveta.

„Bob Marley: One Love“ pruža priliku gledaocima da se upoznaju sa životom i delom jednog od najuticajnijih muzičara 20. veka, istovremeno podsećajući na univerzalne poruke ljubavi i jedinstva koje je Marli promovisao kroz svoju muziku.

Fotografija.

29 mart 2025

Maestro živih boja

info4youth Aktuelno, Umetnost, Zanimljivosti boje, maestro, novisad, umetnost 0

Španski umetnik Okuda San Miguel osvaja svet svojim hipnotičnim delima koja pretvore gradske površine u vizuelne simfonije. Njegov prepoznatljivi stil, pun geometrijskih oblika i živopisnih paleta, čini ga jednim od najinovativnijih savremenih umetnika.

Rođen 1980. u Santanderu, Okuda je diplomirao na Akademiji umetnosti u Madridu, gde je razvio svoj jedinstveni vizuelni jezik. Njegove murale i instalacije karakterišu provokativne figure, kaleidoskopske teksture i kontrasti svetla i tame, često sa dubokim filozofskim ili društvenim porukama. Jedno od njegovih najpoznatijih dela je „Kaos Temple“ – napuštena crkva u Llaneri koja je pod njegovim rukama postala svetionik modernog street arta.

Okuda ne stvara samo na ulicama; njegove skulpture, poput „Pigalle Basketball Court“ u Parizu, kombinuju umetnost i funkcionalnost. Radovi mu se nalaze u galerijama širom sveta, a saradnje sa brendovima poput Puma i Swatch dokazuju njegov uticaj u pop-kulturi.

Kroz svoje delo, Okuda podstiče gledaoce da preispitaju granice realnosti i mašte. Njegova umetnost nije samo dekoracija – to je životna energija oslikana u boji.

Fotografija.

24 mart 2025

Misterija ostrva ludila

info4youth Aktuelno, Umetnost, Zanimljivosti bioskop, film, novisad, umetnost 0

Martin Skorseze nas vodi u mračan svet misterije i psihološkog trilera kroz film Zatvoreno ostrvo (Shutter Island, 2010), adaptaciju romana Denisa Lihana. Radnja filma smeštena je u 1954. godinu, kada federalni maršali Ted Deniiels (Leonardo Dikaprio) i Čak Aul (Mark Rafalo) dolaze na udaljeno ostrvo kako bi istražili nestanak pacijentkinje iz psihijatrijske ustanove Ešliklif.

Ono što počinje kao rutinska istraga ubrzo prerasta u napetu psihološku igru ispunjenu paranojom i neočekivanim obrtima. Ted se suočava sa sopstvenim traumama iz prošlosti i postepeno shvata da možda nije reč samo o nestanku jedne žene – već o mnogo dubljoj i opasnijoj zaveri. Dok istražuje zagonetne poruke skrivene po ustanovi i suočava se sa sumnjivim lekarima, uključujući doktora Koulija (Ben Kingsli), Tedova percepcija stvarnosti počinje da se urušava.

Film odiše jezivom atmosferom, koju pojačavaju magloviti pejzaži, olujno vreme i mračna scenografija bolnice. Skorseze se poigrava narativnim slojevima, vodeći gledaoce kroz niz obrta koji postavljaju pitanje – gde prestaje stvarnost, a počinje ludilo? Dikaprio briljira u ulozi čoveka rastrzanog sumnjom i strahom, dok muzika i vizuelni stil dodatno doprinose neizvesnosti.

Sa krajnjim obrtom koji tera na razmišljanje, Zatvoreno ostrvo ostavlja publiku s pitanjem: Šta je istina, a šta iluzija?

Fotografija.