Бисерка Цвејић – Глас који је освојио свет и утемељио нове генерације

Бисерка Цвејић (1923–2021) била је једна од највећих оперских певачица које је Србија дала свету. Њен дубоки мецосопран и харизма донели су јој наступе на најпрестижнијим сценама попут Метрополитен опере у Њујорку, Бечке државне опере и миланске Скале. Али, упркос међународној каријери, значајан део њеног живота и рада везан је за Нови Сад, где је као професорка обликовала генерације младих певача.

Каријеру је започела у Београду педесетих година прошлог века. Већ након неколико година истакла се интерпретацијом Вердијевих и Бизеових хероина, а убрзо је добила сталан ангажман у Бечкој државној опери, где је провела две деценије. Тамо је певала више од 1800 представа и стекла титулу „камерзенгерин“, највише звање које један уметник може добити у Аустрији.

Иако је освајала аплаузе у свету, Цвејић је остала дубоко повезана са домовином. По завршетку активне каријере вратила се у Србију и посветила педагошком раду. Од оснивања Академије уметности у Новом Саду, била је једна од њених најугледнијих професорки. Њен кабинет био је место где су студенти, често пуни страха од великог имена, убрзо откривали колико је њена строга критика увек долазила уз топао савет и охрабрење.

Бисерка је веровала да је њена дужност да младе уметнике припреми не само технички, већ и психички за сцену. Инсистирала је на дисциплини, али је истовремено подстицала индивидуалност и лични печат сваког студента. Управо захваљујући том приступу, из њене класе изашли су многи уметници који су наставили њен пут на великим оперским сценама.

Нови Сад памти Бисерку Цвејић не само по концертима и јавним наступима, већ и по личној посвећености студентима. Често је истицала да је њен највећи успех – наслеђе које оставља кроз ученике. За град је представљала живу везу између локалне културне сцене и највећих светских позорница. Њен глас остао је снимљен на бројним плочама, али је њен дух наставио да живи у Новом Саду, кроз гласове младих уметника које је обликовала.