Амалија Стратимировић – Глас смелости у мирном Новом Саду
Амалија Стратимировић (рођена Шупљикац, Нови Сад, 1821 – Нови Сад, 1911) припада реду оних жена чија дела и поступци нису у историји забележени толико гласно као што заслужују, али су оставили дубок трајан траг у сећањима грађана и у локалним новинама. Једна од угледних Новосађанки, Амалија је била образована, амбициозна и изузетно посвећена јавним догађајима свог времена.
Амалија је потицала из породице Шупљикац, а удајом за Радивоја Стратимировића, значајног грађанина и политичког делатника у Новом Саду, ушла је у још активнији јавни живот. У време великог друштвеног заоштравања и поларизације, она се не повукла у улогу домаћице, већ је носила одговорност и јавну улогу.
Један од најистакнутијих чина њеног јавног деловања догодио се током протеста за помиловање Јаше Томића 1892. године. Јашо Томић је био оптужен и осуђен и многи су сматрали да је поступак против њега неправедан. Амалија је предводила женску депутацију, заједно са стотинама жена и девојака из Новог Сада, како би предали министру правде молбу са преко 3.000 потписа за помиловање. Била је то храбра иницијатива, јер је жена тог доба јавно наступити било нешто што се ретко виђало.
Још једна истакнута епизода била је када је, у време када се бавила улогом заштитнице женског добробити и јавне части, уследила опасност да она сама буде узета као талац. У једном тренутку, када је супруга – Радивоја Стратимировића – био принуђен да бежи због политичких прилика, Амалија је ноћу напустила град, под великим ризиком, и пронашла скровиште код српског логора. То говори о њеној храбрости и одлучности да у критичним временима не напусти своје принципе.
Упркос томе што није објављена њена фотографија током живота у календарима или алманасима, њен портрет слика Јована Клајића чува се у фонду Галерије Матице српске. Тај портрет постаје симбол: њено лице, одлучно и достојанствено, стоји пред нама као доказ да се и без масовне јавне промоције може оставити дубок утисак у историји.
Амалија је последње године провела у Новом Саду, у свом дому у Јовановском крају, окружена поштовањем комшија и сећањем на њене поступке. Преминула је 1911. године и сахрањена је на Успенском гробљу.
Њен живот представља пример да једна жена са образовањем, статусом и осећајем за правду може постати покретачка снага локалне заједнице. Нови Сад је Амалију Стратимировић и данас добар део своје културне историје дугује њеним одважним акцијама, гласу слободе и принципијелности.
