Милева Симић – Живот у служби знања
Милева Симић је рођена 15. фебруара 1859. године у Новом Саду у породичном дому пуним културе и уметности — њен отац, Павле Симић, био је познати академски сликар, а мајка Јелисавета потицала је из породице Јовишић, чији је припадник био и градоначелник Новог Сада. Ове породичне везе и утицаји обликовали су Милевин образовни и животни пут, чинећи њен дом местом у коме се разговарало, читао и превазилазило уобичајене границе за жене тог доба.
Почетак професионалне каријере
Још као дете, крајем седамдесетих година 19. века, Милева је показивала велике школске способности. Са само 12 година добија дозвољу да се упише у Учитељску школу у Сомбору, иако је била испод минимумске узрасне границе. По окончању школе са одличним успехом, са 15 година почиње рад као учитељица у Више српске девојачке школе у Новом Саду, где је касније провела више од три деценије предавајући различите предмете: домаћинство, педагогију, ручни рад, здравствене основе, цртање, гимнастику и немачки језик. Неки период касније, ради и у Државној женској грађанској школи, настављајући истим педагошким задатком.
Књижевни и преводилачки рад
Поред наставе, Милева Симић писала је и преводила. Аутор је више приповедака, дечјих позоришних игара и драма које су се изводиле у школама и за децу широм Војводине. Такође је написала важне уџбенике као што су Кућарство и Педагогија, који су коришћени у школама, и преводила дела страних аутора на српски језик. Значајно је и то што је сакупљала народне женске песме из различитих крајева Војводине — из Бачке, Баната и Срема — настојећи да очува гласове женског пута породичног и народног сећања.
Утицај и признање
За свој дугогодишњи рад у просвети и књижевности, Милева Симић је добила Орден Краља Александра I. степени. Новосадска, али и шире, јавност ју је поштовала као једну од првих српских жена које су својим образовањем, креативношћу и педагошким радом створиле животни пут који није био само личан, већ је имао значај у обликовању културе женског образовања. У знак сећања на њу, једна улица у Новом Саду носи њено име.
Завршне године и наслеђе
Милева је проживела већи део свог живота у Новом Саду, остануvши посвећена свом позиву до краја. Преминула је 1946. године у свом родном граду. Њено дело остаје као мост између времена у којем су жене имале мало јавног простора и данашњице у којој њен рад може да буде препознат и вреднован као значајан део културе и образовања Војводине.
