Иванка Петровић Ацин – Вајарка која је обликовала Нови Сад
Иванка Петровић Ацин (1925-2011) била је српска вајарка чији је животни и уметнички пут дубоко повезан са Новим Садом. Родила се 14. октобра 1925. године у Новом Саду, и ту је провела већи део стваралаштва, преносећи у камен, гипс, метал и јавни простор дух епохе и осећај за облик и простор.
Образовање и почетци
Иванка је студирала вајарство на Академији ликовних уметности у Београду, где је усавршила технику и развила свој уметнички израз. После завршених студија, вратиле су се у Нови Сад, где је започела дугогодишњу каријеру. Вештина, естетика и смисао за детаљ били су јој чести сапутници у раду.
Излагања и значајне поставке
Током година, учествовала је на бројним изложбама: излагањима удружења ликовних уметника Србије и Војводине, у сали Галерије Матице српске и на изложбама „Скулптура у слободном простору“. Једна од значајних приредби била је изложба „Поклон збирка Иванке Ацин“ која је приказала дела која је сама даривала својим суграђанима, као и изложба са студијама и скулптурама карактеристичним за њен стил.
Креативност и јавни рад
Иванка Ацин није се задржала само у студију — израдом споменика, биста и јавних објеката оставила је трајне призоре у простору града. Једна од њених познатих биста је биста песника Бранка Радичевића у Новом Саду, израђена 1953. године, која и данас стоји као сећање на књижевника, али и као знак да је вајарка предала уметност јавном простору и деловала кроз нешто што је видљиво и приступачно свима.
Наставнички рад и утицај
Поред сопственог стваралаштва, Иванка је предавала као професорка у Вишој педагошкој школи у Новом Саду. У том својству преносила је знање новим генерацијама — не само технику вајања, већ и осећај материјала, простора, скулптурног обликовања, руковања јавним простором и складом облика. Њени студенти су се дивили њеном уделу у јавним пројектима и њеној способноћи да преточи идеју у облик који траје.
Наслеђе
Иванка Петровић Ацин преминула је 31. октобра 2011. године у Новом Саду, остављајући богато и трајно наслеђе. Њене скулптуре и бисте и даље красе јавни простор; њен рад се може видети у Галерији Матице српске, али и кроз „збирку Иванке Ацин“, која носи њено име и чија изложба сведочи о томе како је једна вајарка успела да својим делом постане део културне меморије града.
Иванка Ацин је примерак уметнице која је знала како уметност чине видљивом, допирљивом и дејствовањем — својим радом показала је да вајарство није само облик, већ прича која остаје у пространству, у људским осећајима, у сећању града.
