Флорика Штефан – Песникиња, преводилац и градитељ културног дијалога
Флорика Штефан (рођена 1930. у Локвама, Банат — преминула 2016. у Новом Саду) оставила је дубок траг у књижевности Војводине и целом културном простору Србије. Она је била песникиња, преводилац и публициста који је својом речју спајао две традиције — српску и румунску — и показао да се идентиет може његовати кроз више језика и културних искустава.
Образовање и рани креативни почеци
Флорика је гимназију завршила у Вршцу, а потом студирала на Филозофском факултету у Београду. Још у тинејџерским годинама почела је да објављује: прве песме појавиле су се у алманасима заједница румунских ђака у Вршцу средином 1940-их. То је био само почетак богатог стваралачког пута који ће се протезати кроз више деценија.
Уређивачки и публицистички ангажман
Флорика је била активна у уређивачким пословима и новинарству — уреднички радила је у часопису „Lumina“, у румунском женском часопису „Femeia nouă“, и у часопису „Поља“. Такође, била је новинарка у српској редакцији Радија Новог Сада, а касније и главна и одговорна уредница едиције „Прва књига“ Матице српске у периоду 1981-1987. Овим радом је помогла не само у објављивању књига већ и у промоцији уметничких и културних вредности.
Лирика, преводи и теме
Књижевно стваралаштво Флорике Штефан обухвата значајан број књига и текстова на српском и румунском језику. Једна од карактеристика њене поезије је дубока осетљивост — она пише о животу, селу, женама, о везама међу људима и унутрашњим световима појединца. Њени стихови често истражују меланхолију, пролазност, али и лепоту која се рађа из свакодневице.
Као преводилац, Флорика је донела многе румунске ауторе српској публици, али је и својим преводима са српског на румунски помогла да се граница између култура смањи. Један од њених значајних издавачких доприноса је збирка савремене румунске поезије под називом Напуштена кућа, која је показала њену посвећеност да се гласови између култура чују и размењују.
Веза са Новим Садом и утицај
Новом Саду је Флорика дала свој најактивнији део живота: овде је живела, стварала, била део књижевне заједнице, радио jе у локалним медијима, уредила едиције и покрајинске публикације. Град је био тачка из које је њен рад достигао шире – кроз награде, изборе из поезије и публицистику.
У реду признања, Флорика Штефан била је добитница Октобарске награде Новог Сада, награде „Јован Поповић“, награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, као и награде Друштва књижевника Војводине за животно дело. У њеном раду и данас се осећа тежња ка спајању, ка разумевању и ка лепоти језика.
Наслеђе и значај
Флорика Штефан остаје једна од кључних фигура која показује да поезија није само лични израз, већ мост између људи, језика и историја. Њене песме, преводи и њен публицистички рад настављају да говоре о важности гласа који слуша, разуме и повезује. За Нови Сад и Војводину она је симбол мултикултуралности, постојаности и уметности која не тражи сензацију, већ трајање.
