Šta društvene nauke kažu o pandemiji koronavirusa
Jedna od tema koja nije mogla da nas zaobiđe, bar poslednjih mesec dana, jeste pandemija koja je zadesila 210 država, pa tako i našu. Logično, o virusu najviše saznajemo od lekara, primarno, epidemiologa. Sa druge strane, čini se da nas svake nedelje čekaju nove mere koje za cilj imaju ograničenje širenja virusa. Tu se u prvi plan stavljaju političke i pravne nauke. Ekonomija nam je značajna jer je velika većina preduzeća, firmi, organizacija, prestala sa radom, akcije padaju, ljudi ne rade, nastupa ekonomska kriza, a potom su nam potrebne različite ekonomske mere koje će bar donekle stabilizovati situaciju.
Savetuje nam se da ne izlazimo bez preke potrebe i izbegavamo kontakte. Ove stvari nam mogu poboljšati odnose sa porodicom, dati nam vreme da konačno završimo neki kurs, odgledamo sve serije, naučimo novi jezik i slično. Internet je pun članaka koji nam govore o tome šta sve možemo da radimo u ovo vreme. Ipak, verujem da se većina susrela i sa drugačijim posledicama ovog stanja. Lako postajemo nervozni, teško nam je bez prijatelja, izlaženja i slično. Iz ovih i sličnih razloga, Savez društva psihoterapeuta Srbije organizovao je mrežu psihoterapeuta koji se mogu kontaktirati, dok su studenti i profesori psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu osnovali Online savetovalište za studente, a postoje i mnoge druge inicijative.
Ipak, u javnosti se mnogo manje priča o mentalnom zdravlju, a o drugim socijalnim temama, skoro nikako. Čak i ako su ekstremne, kao navodi da je u Turskoj u roku od 20 dana ubijena 21 žena, ili spekulisanju o tome da li će se stope suicida povećati.
Sa druge strane, različita naučna istraživanja i zaključci stručnjaka društvenih nauka, za koje bih rekla da su, za razliku od medijskih izveštaja, manje dostupni, pružaju nam drugačiju perspektivu svih ovih dešavanja. Tako, na primer, ova pandemija može da zameni špansku groznicu kao savršen primer Maltusove teorije. Maltus, začetnik demografije kao nauke, tvrdio je da stanovništvo stalno raste, ali da je taj porast ograničen određenim preprekama. Neke od njih su epidemije, glad, kuga i ratovi, one su, navodno, pozitivne prepreke.
Postoji i druga vrsta, preventivne, na primer, moralno uzdržavanje, abortus, prostitucija. Učenje koje proizilazi iz ove teorije naziva se maltuzijanstvo, a kao i sama teorija, potiče iz dela Esej o principima populacije, prvi put izdatog 1798. Sa druge strane, postoji dosta analiza i istraživanja koja su nastala u poslednja 3 do 4 meseca, kao produkt ovakvog stanja. Tako ću u nastavku, citirajući različite radove, predstaviti kako je ova pandemija povezana sa različitim društvenim pojavama.
Socijalni kapital, stres, anksioznost i kvalitet sna
Kao što sam ranije spomenula, ovakvo stanje može kod nas da izazove anksioznost i stres. Tako je jedno interdisciplinarno istraživanje, sprovedeno u Vuhanu, ispitalo povezanost socijalnog kapitala, anksioznosti, stresa i kvaliteta sna, kod osoba koje su 14 dana provele u samoizolaciji. Ovde se socijalni kapital definiše kao volja za stvaranjem socijalne kohezije, odnosno, pripadnost, zatim, poverenje i učešće u aktivnostima zajednice. Zaključak je da su anksioznost i stres, koji su bili na visokom nivou, medijatori, odnosno, varijable na koje deluje socijalni kapital, a one same su razlog lošeg kvaliteta sna.
To pokazuje da ljudima, kao socijalnim bićima, manjak kontakta i socijalnih interakcija nije pogodan za njihovo psihičko zdravlje. Uzrok stresa kod nekih pojedinaca bio je nedostatak prostora za fizičku aktivnost, a anksioznost se povezuje sa strahom od posledica infekcije. Takođe, većina je ovaj period provela sama ili sa porodicom, pa je moguće da su se osećali usamljeno. Osećali su se nesigurnije, jer nisu u bolnicama.
Diskriminacija i rasizam
Svesni smo da je današnji uticaj medija na naše stavove, a i ponašanje, veliki. Očekujemo da blagovremeno izveštavaju o aktuelnim dešavanjima, a da u vreme krize izveštaji budu brzi i profesionalni. Opet, svedoci smo da to baš i nije tako. Svetska zdravstvena organizacija je ovo označila prvom ,,infodemijom” na društvenim mrežama, odnosno, iznela stav da trenutno postoji previše informacija, od kojih su neke tačne, a neke pogrešne, čime se ljudima otežava pronalazak pouzdanih izvora. Time se nakon izbijanja virusne pneumonije u Kini izazvala globalna zabrinutost. Sam predsednika SAD, ovaj virus nazvao je kineskim, a neki mediji predstavili su ovo i kao kinesku koronu, ili Vuhanški koronavirus, tako mu prepisujući etiketu nacije ili prostora od koga je pandemija počela.
Vremenom je porasla i zbunjenost ljudi, pa grupa autora navodi da je to dovelo do veće diskriminacije pojedinaca kineskog, a uopšte i azijskog porekla u drugim državama. Neki od primera koje predstavljaju su: molbe škola i fakulteta učenicima i studentima kineskog porekla da ne dolaze na nastavu, smanjeno poslovanje kineskih firmi i antiazijska ksenofobija primarno u Americi, Kanadi, Velikoj Britaniji, Japanu, kao i slučaj da su u Indoneziji, kineski gosti jednog hotela bili zamoljeni da napuste državu. Gardijan navodi primer kafića u centru Rima ispred kog je istaknut natpis ,,Zabranjen ulazak Kinezima”.
Ovaj ,,trend” nije obišao ni Srbiju. Tako je Azijska robna kuća u Temerinu privukla veliku pažnju na društvenim mrežama nakon posta na Facebook-u kojim su odgovorili na sve komentare koje su dobijali povodom koronavirusa. I u našoj zemlji se pretpostavljalo da ljudi koji dolaze iz područja koje je epicentar virusa imaju veliku šansu da budu zaraženi i dalje prenesu virus.
Kapitalizam i ,,bela nadmoć”
U jednoj antropološkoj analizi možemo videti kako su ove pojave povezane sa pandemijom, ali nam je predstavljeno da i istorija ograničavanja kretanja pokazuje da su stigmatizovane grupe bile izolovane ili stavljene u karantin na neprikladan način. Primer toga su homoseksualci u Sjedinjenim Američkim Državama u prvim danima epidemije virusa HIV, koji je tada i bio nazivan ,,gej kancer”.
Kako je Iran označen kao epicentar izbijanja korona virusa na Bliskom istoku, i pre pandemije, došlo se do zaključka da američke sankcije znatno utiču na pravo Iranaca na zdravstvo. One su za rezultat imale ograničene mogućnosti iranskih kompanija i bolnica za kupovinu lekova i medicinske opreme iz inostranstva. Opet se dosta diskutovalo i o tome da li će ovaj virus označiti kraj kapitalizma nasuprot tvrdnjama da će ga unaprediti. Sa druge strane, ako se vratimo na antiazijsku retoriku, antropološkinja Aria Benton tvrdi da je ovaj oblik virusa nov, ali ne i narativi oko njega.
Pojava da se geografsko područje povezuje sa imenom virusa ima za cilj egzotizaciju date populacije, a i stvaranje stereotipnih slika specifičnih kulturnih ponašanja, života, životnog stila. One dalje obično izazivaju osećaj gađenja, tako se i izveštava o prehrambenim navikama.
Sve u svemu….
Sve u svemu, jasno nam je da čak i virus može na razne načine da utiče na samo društvo i društvene pojave. Ovde su izdvojene samo neke teme koje stručnjaci društvenih i različitih primenjenih nauka proučavaju i analiziraju. Takođe se dosta priča o tome da li su mere koje se donose efikasne, šta je sa ljudskim pravima i slobodama u doba kada nam je kretanje ograničeno, kako sada države međusobno sarađuju, da li je ovo udar na demokratiju kakvu poznajemo i naravno, šta će biti posle. Sve one utiču i na nas, ,,male ljude”, a lično smatram da ne treba da ih ignorišemo i samo puko pratimo šta nam politički vrhovi diktiraju.
Na kraju, moja poruka jeste da više kritički osmatramo svet oko sebe, ali ne samo pomoću neproverenih informacija i, potencijalno, neistinitih tvrdnji. Kao što se inače većinski ne raspravlja o kvantnoj fizici ili biohemiji usled nedovoljne informisanosti, tako je nekad potrebno da se o nekim svakodnevnim pojavama informišemo iz različitih izvora, kako bi naše znanje bilo veće i kvalitetnije, a argumenti u različitim raspravama bolji i relevantniji.
Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!
