Млади и пандемија: Катарина Станојловић

Сви ми, без обзира на то одакле долазимо, преживели смо и тренутно проживљавамо исти проблем – пандемију вируса Цовид-19 и недостатак социјалних контаката. Међутим, разликује се начин на који одлучујемо да га сагледамо. Да ли си се икада запитао/ла како пандемију види неко други, неко кога си видео/ла у пролазу или неко за кога ни не знаш да постоји?

Деветнаестогодишња Катарина Станојловић, некадашња ученица Гимназије у Великој Плани, а будућа студенткиња Дигиталних уметности на Факултету за медије и комуникације, осим што воли да се игра цртежом, анимацијом и филмом, да вози бицикл и пева караоке, преживела је једно ванредно стање и живи у времену пандемије коронавируса. Баш из тог разлога, разговарала је са нама и поделила своју причу.

Фото: приватна архива

1. Реци нам нешто о Катарини пре пандемије; како је њен живот изгледао?

Пре пандемије, Катарина је већ годину дана била борац против леукемије (коју је победила), тако да јој је живот већим делом био болнички, са лаптопом, креветом и сталком за инфузију.

2. Реци нам нешто о себи сада. Какво искуство носиш из ове ситуације и у ком аспекту си се променила?

Са обзиром на моју ситуацију, ова година је требало да буде она у којој ћу заслужено уживати, ван болничке собе и са пријатељима, што свакако није било могуће. Мислим да сам се највише научила стрпљењу.

3. Шта би поручила себи из дана непосредно пре проглашења ванредног стања?

Да не допустим дечку да оде из мог стана пар дана пред карантин и да ће све потрајати дуже него што очекујем.

Фото: приватна архива

4. Како си се носила са забраном кретања? Шта си радила током ње, како си проводила своје време? Да ли си из тог искуства нешто посебно научила?

Како сам већ дуго пре тога била у кревету, то за мене није била новина. Мањак кретања сам покушала да надокнадим јогом, а дане испуњавала филмовима, серијама, цртањем…

Фото: приватна архива

5. Да ли можеш да издвојиш неку емоцију, било пријатну или непријатну, коју си претежно осећала за време пандемије?

Помисао на загрљај са људима које тада нисам могла да загрлим, па и када сам их најзад срела, а ипак сам морала да држим дистанцу.

6. Да ли је пандемија утицала на твоје стваралаштво и да ли се твој уметнички израз променио откако је она присутна?

За време карантина је настао један карактер којег сам од тада доста и цртала, па и вајала. Иако то није било намерно, верујем да су осећаји који су били проузроковани пандемијом испливали у том цртежу и лику.

Фото: приватна архива

7. Шта у својим делима желиш да прикажеш, ако су она у контексту пандемије?

Немам никакву конкретну идеју коју свесно желим да пласирам, више користим своје радове да се забавим и визуелно представим неке своје доживљаје и осећања. У контексту пандемије, можда би неки од цртежа слали поруку да је океј да се некад осећамо и лоше или погубљено.

8. Шта би поручила свима који овај текст прочитају?

Сви смо у истом сосу, неко мање, неко више, али је важно да уживају.

“Пројекат под називом “Спречавање насиља информисањем омладине кроз Info4Youth платформу” финансирала је Амбасада Републике Француске у Србији. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став Амбасаде Републике Француске у Србији”

Желиш да будеш у току? Прати наш блог!

Podeli tekst