Разбијање предрасуда – приватни факултети

НИСУ СВИ СТУДЕНТИ ПРИВАТНИХ ФАКУЛТЕТА БОГАТИ

Како је кренуло друго полугодиште, у школама почело је и вечито питање матураната. Шта даље? Да ли да упишем неки факултет и који? Да ли да се запослим и где? Са само 18 година тешко је донети овако велику одлуку. Не само да утиче на то шта ћемо радити свакодневно наредних 5 до 10 година, већ и одређује нашу целу будућност.

Приватни факултети за сада ретко ком матуранту у Србији падну на памет. Толико много предрасуда се окреће око приватних факултета – овом прилком смо одлучили да неке од њих разбијемо.

Интервјуисали смо 4 студента приватних факултета. Не оних стереотипичних, који већ знају да ће им родитељи купити диплому и уписују факултет реда ради. Овај пут причамо са ‘’не тако богатим’’ студентима.

Како сте се одлучили да упишете баш овај смер и факултет? Шта је највише играло улогу у одлуци?

Петар: За овај смер сам се одлучио јер ме рачунари занимају од малена. Највише је играло улогу то што сам на такмичењу освојио 1. награду, уз коју сам добио у потпуности плаћену школарину за све 4 године, уз испуњење одређених услова.

Немања*: Одлуку сам донео када нисам успео да упишем жељени државни факултет. Игром случаја почео сам да радим, и онда сам размишљао да упишем догодине факултет. Много људи рекло да не бих требао то да урадим. На крају сам донео одлуку да не желим да губим годину, и с тиме сам, у другом уписном року, уписао приватни факултет.

Александар: Већи број људи ми је предложило да упишем ово, посаветовали су ме јер сам био лењ за учење у средњој. Ово сам имао највећу шансу да упишем.

Ања*: Дигиталну продукцију сам одлучила да упишем јер сам се у слободно време током средње школе бавила дизајном и фотографијом. Желела сам да ми то не буде само хоби више. Како сам на факултету техничких наука видела биомедицинско инжењерство и то ми се допало као прва жеља (јер, како би старији рекли, „од тога има ‘леба“). Уписала сам и државни факултет, а приватни сам уписала себи за душу.

Да ли сте имали прилику и могућност да упишете исти или сличан смер на државном факултету? Ако јесте, шта је превагнуло да идете да приватни? Да ли сте задовољни својом одлуком?

Петар: Имао сам прилику да упишем исти смер на државном факултету, конкретно, на Факултету техничких наука у Новом Саду. С обзиром на то да сам награду освојио још у априлу, одлуку да ћу уписати овај факултет сам донео месец дана касније. За сада сам задовољан својом одлуком, још две године, па ћемо видети да ли ће ми мишљење остати исто.

Немања: Итекако сам задовољан својом одлуком. Имам могућност да радим, а да истовремено студирам. Пуно значи! Добио сам прилику и искористио сам је! Нажалост, нисам имао могућност да упишем државни факултет због велике конкуренције.

Александар: Имао сам више прилика, ишао сам на више пријемних испита које сам добро урадио, али због лошег просека у средњој нисам имао довољно бодова да упишем. За сада сам задовољан, али прерано је да то буде коначан утисак. Знаћу на крају, када будем завршавао, да ли сам задовољан.

Ања: На Факултету техничких наука постоји сличан смер, али се он базира на доста теоријског знања и неким предметима који нису толико стручни. Генерално је више технички него уметнички и креативни смер, који сам ја тражила.

Да ли вам цена студија представља потешкоћу? На који начин се финансирате?

Петар: Цена студија не представља потешкоћу, јер, као што сам већ навео, имам плаћену школарину од стране факултета. Живим с родитељима, а извор финансија су ми повремени мањи радови у струци.

Немања: Цена студија ми не представља потешкоћу, из разлога што сам запослен и имам примања која су мало изнад пресека у нашој држави. Углавном сам плаћам своје студије, с времена на време породица ускочи и помогне. Гледам да се то сведе на минимум.

Александар: Представља ми потешкоћу, јер, као и већина студената, немам новца. Сам себе издржавам, родитељи ми не помажу. Радим за стално у доброј фирми и због тога могу да приуштим да идем на факултет.

Ања: Освојивши друго место на такмичењу за стипендију, добила сам повластицу да плаћам само 30% трошкова студија на факултету. Што се тиче пријава испита, као члану студентске организације и једном од главних организатора догађаја на универзитету, нисам морала да плаћам ни те трошкове.

Како је ваша околина реаговала на вашу одлуку да упишете приватни факултет? Да ли сте морали да се борите са неким предрасудама?

Петар: Људи су били веома непријатни према мени пре самог уписа на факултет. Коментара су били „да ми је диплома већ на столу“, затим, „да се на том факултету ништа не ради“ и слично. Моја мајка прва је имала такво мишљење, док ме је отац подржао у одлуци. Тако да, да, морао сам, и још увек се борим с предрасудама.

Немања: Доста људи ме је подржало у одлуци, зато што неки немају факултет па знају како је без њега. Неки зато што знају да ако не упишем у првој години, тешко да бих опет конкурисао у другој години. Нисам морао да се борим са предрасудама због тога што сам имао људе поред себе који ми пружају огромну подршку. Али наравно, постојали су људи који су причали да је приватни факултет „глупост и губљење времена и новца“ али исти ти су се после прве године пребацили на приватни (хаха)!

Александар: Моја околина није могла да верује да сам уопште уписао, баш због тога како сам се понашао у средњој школи. Сусретао сам се са различитим предрасудама. С једне стране, са студентима са државних факултета који су ми говорили да сам будала што сам уписао приватни. С друге стране, својих колега са приватног факултета због тога што су имућнији и имају времена и жељу за излажењем и дружењем, док ја немам. Такође сам био критикован због тога што студирам и у исто време радим.

Ања: Како студирам и на другом факултету, многи моји пријатељи се шале на рачун чињенице да студирам „на једном и по факултету“. Чак и ја некад подлегнем том притиску, па се шалим на свој рачун. Професори из средње који су чули су ми говорили како им је јако драго што нисам уписала само приватни универзитет (јер сам за његове резултате сазнала у априлу, док се за државне пријемни ради у јуну), јер „имам потенцијала“ и било би тужно протраћити га. То је, по мени, веома тужно, јер сви осуђују и граде мишљење, без неког претходног искуства.

Шта би сте навели као предност приватних факултета у односу на државне? Шта би навели као потешкоћу? Да ли је вас факултет испунио ваша очекивања?

Петар: Предност приватних факултета је то што су радне групе мање, тако да је радна атмосфера опуштенија, као и време распореда које је адекватно распоређено. Мане су те да део студента живи потпуно умишљеним, нестварним животом, и мисле управо оно што сам мало пре рекао, да ће плаћањем доћи до дипломе, што једноставно не функционише. Факултет је дефинитивно испунио моја очекивања.

Немања: Предности су велике. У цену школарине ми је укључена и цена следећег: менза, књиге, пријављивање испита, теретана, доступност професора 24/7, приватне часове за студенте који су ванредни или удаљени, online предавања за исте, могућност консултације са асистентима 24/7. И још многе друге ствари које ми тренутно не падају на памет. Потешкоће? Па ја не бих могао да вам наведем то… Можда цена факултета. Али опет, са друге стране, шта је све укључено у цену и које су све могућности, мало изађе скупље од државног – самофинансирање. С обзиром на цену студја мислим да је та разлика готово занемарљива.

Александар: У мом случају, сви професори раде и на државном, само су код нас предавања краћа и концизнија. Асистенти и професори су више расположени за срадњу и помоћ, поготово уколико студент искаже интересовање за њихов предмет. Потешкоће представљају предрасуде. Државне и приватне фирме сматрају дипому приватног факултета мање вредном од оне са државног, обрнута је ситуација у односу на запад. Тек сам прва година, тако да није још увек стигао да испуни моја очекивања.

Ања: Предност је, првенствено, количина и фокусираност на практично знање, и могућност запошљавања одмах после завршених студија. Државни факултети су и даље доста застарели по том питању и држе се онога: теорија нигде неће побећи, боље да се то прво научи. Друга ствар која мислим да је предност у односу на државне факултете је чињеница да студенте третирају као људе и професори углавном знају свачије име. На државном само бројеви индекса, понекад. Међутим, дефинитивно није све ни тако сјајно. Професори на приватним факултетима су углавном запослени и у фирмама или и на државним факултетима, па неки то схватају као посао који није битан и отаљавају га. Такође, ови факултети су скупи. Ако не изаберете прави, на некима ћете дефинитивно завршити са дипломом коју можете окачити „мачку о реп“, уколико испадне неки скандал, поготово ако останете у Србији. Што се тиче мојих очекивања, не могу рећи да је испунило или није испунило моја очекивања, јер их нисам баш имала. Свакако ми је веома драго што имам нешто што ме мотивише да се усавршавам у пољу које волим и добијам диплому заузврат.

Да ли би сте матурантима препоручили да крену вашим стопама? Ако имате несто да им поручите (завршна реч).

Петар: Ако не упишу жељени смер на државном, онда нека пробају овде. Борба против предрасуда једна је од тежих. Наравно, постоји и такмичење за стипендије, које би требали да искористе, дефинитивно.

Немања: Мислим да би свако ко је у могућности требало да крене (наравно са намером и да заврши). На крају крајева, моја струка је таква да ти сутра не треба “папир” да би радио, већ ти је потребно знање и пракса (програмирање). Познајем толико млађих људи од себе који се баве тим послом у озбиљним фирмама и поприлично добро зарађују, а опет, млађи су и немају диплому. А онда, с друге стране, људи који су завришили или “купили” диплому не могу да задрже посао дуже од 3 месеца, или уопште не прођу проби рад.

Александар: Зависи. Уколико је неко у истој ситуацији у којој сам ја био у средњој, нека крене. Учите из мојих грешака. Уколико имате прилику да стекнете неки занат, урадите то, јер ће вам значити. Када сами себи финансирате факултет, имате већу мотивацију да га завршите. Велико задовољство осетите због тога што сте успели без ичије помоћи.

Ања: Мислим да приватни факултет никако није само за „мале буржује“ који нису имали бодове за „нормалан“ факултет. За оне који су имали пара да им плате диплому. Ако нађете смер који вам се допада и осећате се као да желите да стичете практично знање, без неког претераног оптерећења студијама (ипак су приватни факултети лакши за завршити, јер имају мање нестручних, досадних предмета), изаберите ову опцију и нећете се покајати.

*Ради њихове приватности имена су промењена.

Желиш да будеш у току? Прати наш блог!

Podeli tekst