Чему је младе научио Цовид-19?

Од почетка године, до данас, наши животи промењени су из корена. Какви год били начини на које смо водили своје животе и какве год биле навике које смо практиковали, сви бисмо се сложили да нису више ни налик онима које смо живели само 24 часа пре проглашења ванредног стања. Иако су многим оболелима и њиховим породицама животи измењени мало раније, већини, која тада није познавала ниједног зараженог, то је била прекретница. Тада смо схватили да је цела ситуација и те како реална и да се све то дешава ту, у нашој непосредној близини.

Ванредно стање је укинуто. Међутим, више ништа није исто. Иако је на кратко деловало да је све то само ружна прошлост, испоставило се да оно лоше тек долази. Сви су знали некога ко је оболео. Провели смо месеце чувајући се, у константном страху од тога да бисмо могли да заразимо, не само себе или своје породице, већ и друге људе у околини, док смо, са друге стране, патили због чињенице да су многи наши планови и све лепе ствари којима смо се надали, у великој мери, отказани. Сложићемо се, ова година је донела различита разочарања, егзистенцијалну кризу, наговештај економске кризе, страхове, и много страшних сценарија, којима су сведочили оболели, њихове породице, лекари, остало медицинско особље.

Постоји ли ипак нешто позитивно?

Научили смо много тога. Сада знамо шта је социјална дистанца, како се носи хируршка маска, и на дневном нивоу реч „респиратор“ чујемо више пута. Ипак, колико год негативна ова ситуација била, важно је често подсећати наш дух и на оно добро и тако га подизати. Зато смо питали неколико младих људи шта је оно позитивно што су научили из сопственог искуства од марта, па све до данашњег дана, и у коликој мери се њихов поглед на живот променио.

Шта су они рекли?

„Због самог вируса, мој поглед на свет се доста променио. Током ванредног стања сам схватила да је потребно да више ценим слободно време, поготово оно проведено напољу, јер га је било мало, и да га у већој мери проводим са људима које волим.“, рекла је Марија.

„Када је све почело, мислио сам да је ова година уништена, но, то се променило након недељу дана ванредног стања. Као свака млада особа, волим изласке и проводе, али то није било могуће током ванредног стања, као ни након њега. Изласци су и сада замењени видео позивима и порукама. Међутим, схватио сам, по завршетку ванредног стања, да сам постао опуштенији када се ради о новим пријатељствима, пошто сам по природи мање социјалан.“, казао нам је Душан. Он наставља: „Цовид-19 и све што је дошло у пакету са њим, научили су ме да су породица и пријатељи најбитнији део сваког човека, јер, да њих нема, био бих несрећан.“

„Цовид-19 ме је, као младу особу, научио многим стварима. Од марта до данас се доста ствари променило у мом, а верујем и у животима многих других. Схватила сам, пре свега, колико је битно да проводимо време са породицом, да чувамо једни друге и да се волимо. Љубав побеђује све. Када се држимо заједно, све лакше иде и тако смо и прегурали забрану кретања, али и сваки дан откако је Цовид-19 присутан. Схватила сам да, колико год пријатеља да имамо, родитељи, као и наши браћа и сестре, су они најбољи.“, изјаснила се Кристина и затим додала да је уз све то научила и следеће: „Важно је да водимо рачуна о себи и људима који нас окружују.“

Рената нам је рекла да, откако је присутна пандемија, више брине о здрављу људи око себе, али и о свом, пошто, како каже, није никада водила бригу о томе. Иако јој није промењен поглед на свет, она каже следеће: „Схватила сам, поред тога што сам се у многе разочарала, ко су ми прави пријатељи и ко ће увек бити ту за мене. Такође, сада засигурно знам да у породици, у којој нема љубави, не можеш напредовати.“

„Пандемија ме је научила да ценим мале тренутке и време проведено са најмилијима, јер смо сви живели убрзаним темпом, толико да нисмо обраћали пажњу баш на те „ситнице“, које би требало да нам значе. Драго ми је да су се људи тргли за време свега овог.“, каже Јована и додаје: „И пре сам водила рачуна о свом и туђем здрављу, а сада то радим још више. Водим рачуна да сваки пут, када изађем напоље, имам што мање контакта са људима, како не бих заразила неког из своје породице. Посебну пажњу посвећујем свом деди и малом брату. Баш због тога, схватила сам да ништа важније не постоји од здравља, јер, уколико си здрав и срећан, све можеш лако да постигнеш. Треба бити захвалан на здрављу које имаш, јер често мислимо да то није ништа велико, а сада видимо да би многи дали све за њега.“

Анђела нам је рекла да је током пандемије највише приметила опоравак природе, због смањења кретања и коришћења возила и каже да је схватила следеће: „Невероватно ми је то колико бисмо, уз само мало труда и воље, успели да преобратимо планету.“

На питање колико се променила од марта до данас, Оливера је рекла да су се неки њени погледи на свет изменили, попут тога како види живот и комуникацију у данашње време. Додаје и да је за време ванредног стања много размишљала о насталој ситуацији и себи као индивидуи, али и припадници друштва.

„За време пандемије, научио сам да прихватим стање и чињенице онакве какве јесу, да послушам савете стручњака, јер ћу од њих чути нешто што би могло бити од користи.“, рекао је Ђорђе и додао да је схватио да овај вирус није наивна ствар и да, уколико желимо да стабилизујемо стање, морамо да се придржавамо мера које су прописане, али и да је од изузетне важности користити здрав ум и свест.

Маринин поглед на свет се за ових пет месеци променио, како каже, у веома великој мери. „Цовид-19 ме је научио да није од толике важности имати материјалне ствари, и од скоро ми је на првом месту живети и развијати се. Сада знам да је много важније да сви будемо здрави и срећни.“ Каже да је све то закључила онда када је постала свесна броја умрлих од вируса. „Научила сам да ништа не треба да планирам месецима унапред, већ да успорим и све радим корак по корак.“, закључује она.

Можда би требало да послушамо ове младе људе, који су у свему овом пронашли нешто лепо, јер, иако је главни циљ да из пандемије изађемо здрави, зашто не бисмо изашли и као бољи људи?

“Пројекат под називом “Спречавање насиља информисањем омладине кроз Info4Youth платформу” финансирала је Амбасада Републике Француске у Србији. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став Амбасаде Републике Француске у Србији”

Желиш да будеш у току? Прати наш блог!

Podeli tekst