COVID-19 и насиље у породици

Глобална пандемија је поставила (још увек) недефинисане оквире неког новог система понашања у друштву и пружила искренији увид у свакодневне ситуације на које се често зажмури.

Оно што је можда требало да буде очигледно од почетка, јесте положај у ком су се неизбежно нашле жртве насиља у породици. Ако узмемо у обзир да и у било ком другом временском периоду нису ретки случајеви да у једној породици насилници своје жртве изолују као акт контроле или да им укину могућност да пријаве злостављање, долази се до закључка да друштвени услови изолације повећавају такав утицај.

Самоизолација

Како је глобална пандемија Цоронавируса (Цовид-19) и даље у пуном јеку, значајан број земаља, градова и заједница, практикује или је практиковао посебне мере за успоравање ширења вируса. Иако акције попут подстицања појединаца да усвоје „социјално дистанцирање“, затварање школа и предузећа и наметање ограничења путовања могу умањити пренос вируса, нажалост, не налазе сви сигурност у новонасталој ситуацији. Многе жртве породичног насиља су се током претходног периода суочиле са сценариом „најгорег случаја“ – заробљене у кући са насилником за време ограниченог контакта са спољним светом.

Мере превенције и изолације и даље су на снази широм света, и шансе су да ће наставити да буду током дужег временског периода. Према томе, фактори као што су стрес и незапосленост, смањени приходи, ограничени ресурси и ограничена социјална подршка су веома присутни. Поред тога, злоупотреба алкохола, најчешће пријављени фактор ризика за породично насиље, повезана је са гомилањем стресних догађаја и недостатком социјалне подршке (и једно и друго се вероватно дешавају као резултат Цовид-19 пандемије). Комбинација алкохола и горепоменутих фактора повећава ризик од насиља у породици у домовима у којима се то није дешавало до сад, што додаје још један слој већ проблематичној теми.

Пријављивање

Повећање насиља у породици можда и не буде забележено у правом смислу, јер су жртве, због присиљености да све време проводе са насилницима, у немогућности или изузетно малој могућности да злостављање пријаве. Додатно, школе, библиотеке, цркве и све институције које иначе нуде кључну емоционалну подршку и пружају прилику за пријављивање насиља и бег из насилног кућног окружења – су или затворене, или раде ограниченим и строго контролисаним капацитетом.

Извештаји о насиљу у породици јесу приказали извесне резултате, односно, случајеве који су резултат пандемије, иако вероватно не у мери која одговара реалном стању. У Француској су се случајеви повећали за трећину током прве недеље карантина, док су извештаји о насиљу у породици у Аустралији у порасту за 75%, а случајеви удвостручени у Либану. Иако насиље у породици може да утиче на било који пол, жене доживљавају несразмерну количину; у САД-у двоструко је већа вероватноћа да ће жене доживети насиље од интимног партнера и 14 пута вероватније да ће бити сексуално злостављане.

Насиље у породици и глобалне катастрофе

Иако се заједништво у окружењу често подстиче након природних катастрофа, физичка одвојеност од чланова остатка заједнице је пут акције који се промовише у тренутној кризи. Као резултат, пораст пријава породичног насиља током и после пандемије Цовид-19 може бити чак и већи од знатног повећања примећеног у извештајима после природних катастрофа и других катастрофалних догађаја у прошлости.

Поред тога, студије показују да повећане стопе породичног насиља, пријављене након природне катастрофе, често трају и неколико месеци после. У ствари, студија која је проучавала последице природних катастрофа у Сједињеним Државама и Канади, установила је да се пријаве насиља у породици повећавају читаву годину након догађаја. Стручњаци који се баве жртвама породичног насиља морају бити свесни велике вероватноће повећања стопе виктимизације и броја извештаја, током, и дуго након пандемије Цовид-19.

—

Иако нама делује да се ситуација смирује, глобално пандемија и даље држи огроман број људи затвореним. Затвореним у ситуацијама које су далеко од идеалних. Водећи се студијама рађеним током катастрофа, које бар у неком погледу личе на ову, може да се очекује додатно повећање стопе насиља у породици и већи притисак на институције и организације које пружају помоћ жртвама.

Важни телефони

  • Полиција 192
  • Хитна помоћ 194
  • Пријава насиља у породици 0800-100-600
  • Јединствени СОС телефон за Војводину 0800-10-10-10, бесплатан позив радним данима од 10 до 20х
  • Нови Сад – СОС телефон – Сигурна кућа, ЦСР 021/422-740, 069/1936-899, радним данима од 17 до 21х
  • Клинички центар Војводине, 021 48 43 484, Хајдук Вељкова 1-9, Нови Сад

„Пројекат под називом „Спречавање насиља информисањем омладине кроз Info4Youth платформу“ финансирала је Амбасада Републике Француске у Србији. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став Амбасаде Републике Француске у Србији“

Желиш да будеш у току? Прати наш блог!

Podeli tekst