Драга Дејановић – једна од првих Српкиња која је објавила свој песнички рукопис

Драга Димитријевић рођена је у Старој Кањижи 30. августа 1840. године. Њен отац, Живојин Димитријевић, био је адвокат, стога је Драга имала повољне могућности за квалитетно школовање. Била је прва српска друштвено-културна активисткиња, учитељица, књижевница, глумица и публицисткиња. У књижевним круговима током свог живота била је позната и под псеудонимом Драга Д-ћа, који је сама изабрала. Драга заузима посебно место уз Милицу Стојадиновић Српкињу у српској поезији претпрошлог века. Родољубље, љубав, светлост, усамљеност и заједница повезују ове две уметничке душе.

Draga Dejanović
Slika preuzeta sa linka: sr.wikipedia.org/wiki/Draga-Dimitrijević_Dejanović

Драга Дејановић
Слика преузета са линка: ср.wикипедиа.орг/wики/Драга-Димитријевић_Дејановић

Након завршене основне школе, Драга је похађала институт Вижиков у Темишвару, међутим, због очне болести која ју је задесила у тринеаестој годинини, прекинула је школовање. Након тога се преселила са породицом у Бечеј, где се током 1861. године удала за учитеља Михаила Дејановића. Због велике жеље за напретком и усавршавањем, Драга је исте године отишла у Пешту где се о њој старао рођак Стева Б. Поповић, велики културни прегалник у Аустроугарској и дугогодишњи директор “Текелијанума”. Управо ће тај боравак тамо бити од пресудног значаја за њен даљи културни рад, јер ће је њен ујак упознати и повезати са неким од најзначајнијих личности из покрета Уједињена омладина српска. Захваљујући боравку у Пешти, отпочела је сарадњу са Лазом Костићем, Гигом Гершићем, Владимиром Јовановићем, Алимпијем Васиљевићем, Антонијем Хаџићем, Илијом Вучетићем и Светозаром Марковићем. Временом постаје страствена заговорница женске равноправности. Ова жена, названа „женом са дубоким осећањем“ од стране Светозара Марковића, посвећивала се годинама својим идејама и раду у оквиру Уједињене омладине српске. Њихов циљ био је просветљивање Срба кроз културу и образовање. Покренули су лист „Млада Србадија“, те су на тај начин били први који су истакли питање еманципације жена, захтевајући да се српске девојчице образују под истим условима као и дечаци. Драга је објављивала своје стихове у часопису “Даница”, чиме је јасно истакла свој песнички таленат. Њена поезија је препознатљива по искреном изражавању о родољубљу, љубави, љубавној страсти, и сензуалним описима мушког тела. На тај начин, демонстрирала је своју самосвесност и слободу у изражавању.

Започела је своју глумачку каријеру у путујућој дружини Јована Кнежевића 1860. године. Први пут је ступила на сцену Српског народног позоришта 15. августа 1862. године, играјући у комедији „Доктор Зољић“ аутора Р. Бенедикса. Почетком 1863. године, кратко време је била члан Дилетантског друштва Уједињене омладине српске у Београду, где је била један од најактивнијих чланова. Њена адаптација шаљиве игре „Ђаволасти певач“ из немачког језика изведена је 4. септембра 1863. као посебна представа у част рођендана кнеза Михаила. Такође, Драга је писала новинске чланке поводом неких политичких догађаја, држала предавања, слала полемичке дописе, али и расправљала о уређењу српских школа. Једина објављена збирка песама „Списи Драге Дејановић“ (Нови Сад, 1869) садржи 45 љубавних и родољубивих песама. У овим песмама се препознаје благ утицај народне поезије, Бранка Радичевића, Змаја, Јове Илића. Нажалост, другу књигу „Ускок Кариман“ није стигла да објави, а рукопис је изгубљен. Више њених дела остало је необјављено, укључујући драму „Деоба Јакшића“, приповетку „Свећеник у Морлаку“ и расправу „Мати“. Након што јој је први син преминуо 1867. године, Драга је преминула на порођају 26. јуна 1871. године.

Извори:

https://zenskimuzejns.org.rs/draga-dejanovic-3/

https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=2257

https://arhiva.knjizevnicasopis.com/broj-48-49/zaboravleni-pesnici-draga-dimitrijevic-dejanovic.html

https://www.transserbia.org/resursi/kolumna/1840-zenstvo-i-junastvo-drage-d-ca-prve-srpske-feministkinje-zla-sreca-devojacka

Podeli tekst