Постоје дани када нам је све превише, а да не умемо тачно да објаснимо зашто. Можда ти је тешко да устанеш из кревета, нервирају те ствари које ти раније нису сметале, не можеш да се сконцентришеш на школу или факултет, или имаш утисак да си стално под притиском. Понекад се осећамо усамљено чак и када смо окружени људима. Све су то искуства која не треба игнорисати.
Тражење психолошке подршке не значи да си слаб или да са тобом „нешто није у реду“. Напротив, то је знак да озбиљно схваташ себе и своје потребе. Као што бисмо отишли код лекара када нас боли зуб или имамо температуру, тако је у реду да потражимо разговор и помоћ када нас боли изнутра.
Не мораш да чекаш да ситуација постане драматична. Подршка може бити корисна и када имаш дилему, пролазиш кроз раскид, сукоб са породицом или друштвом, стрес због испита, несигурност око будућности или једноставно осећај да више не можеш сам или сама. Ако те нека мисао, страх или туга прате данима и утичу на сан, апетит, односе или свакодневне обавезе, то је добар знак да је време за разговор.
Први корак може бити неко коме верујеш. То може бити друг или другарица, брат, сестра, родитељ, рођак, разредни старешина, професор или тренер. Не мораш одмах да имаш савршено објашњење. Довољно је да кажеш: „Није ми баш добро у последње време“ или „Треба ми да ме неко саслуша“. Људи понекад не знају шта да кажу, али то не значи да им није стало.
Ако ти је потребна стручна подршка, можеш се обратити школском психологу или педагогу, психологу у дому здравља, саветовалишту за младе, психотерапеуту или психијатру. Разговор са стручном особом није испитивање нити осуда. То је простор у ком можеш да будеш искрен или искрена, да поставиш питања и постепено разумеш шта ти се дешава. Не мораш ни да знаш шта тачно очекујеш од првог разговора. Довољно је да дођеш.
Важно је и да не одустајеш ако ти прва особа којој се обратиш не одговори онако како си се надао или надала. Ниси погрешио или погрешила што си потражио или потражила помоћ. Само настави да тражиш неког ко ће те чути и схватити озбиљно.
Ако имаш мисли да повредиш себе или неког другог, ако се осећаш небезбедно или ти делује да више не можеш да издржиш, немој остајати сам или сама са тим. Одмах се јави блиској одраслој особи, позови хитну помоћ или отиди у најближу здравствену установу. У таквим тренуцима није потребно да будеш храбар или храбра на силу — најхрабрије је рећи да ти је потребна помоћ.
Ниси терет зато што имаш тешке дане. Ниси сам или сама зато што се тако осећаш. Подршка постоји, а разговор може бити почетак тога да ти буде лакше.
