Тринаестог марта 1964. године, млада 28-годишња жена нападнута је испред зграде у којој је живела, задобивши вишеструке фаталне повреде убода ножа у леђа. Жртва је молила и дозивала у помоћ. Сва светла на прозорима зграде су се укључила, њене комшије чуле су позиве у помоћ. Тада је један станар са прозора узвикнуо и нападач је отишао. Млада жена успела је некако да стане на ноге и дође до улаза у зграду, међутим, нападач се вратио, сексуално је напао и избо ножем у грло.
Ово је случај Кити Ђеновезе који се одиграо у Њујорку 1964. године.
Поставља се питање, ако је тридесетосморо станара видело напад, убиство, и чуло вишеструке позиве у помоћ, зашто нико није реаговао? Зашто нико није ни телефонирао полицији, све док није било касно и док Кити није била мртва?

Ова несрећа навела је психологе Џона Дарлија и Биба Латанеја да 1968. године покрену низ истраживања и социјалних експеримената на тему интервенције у хитним ситуацијама.
Резултати многобројних експеримената показали су да у хитној ситуацији са већим бројем посматрача, долази до психолошке појаве међу људима, апатије посматрача – Бyстандер еффецт.
Ефекат апатије посматрача, просто речено, јесте тенденција сведока несреће, злочина или друге хитне ситуације, да не покушају да помогну жртви. Што је већи број сведока, то је мања вероватноћа да ће ико покушати да помогне.
Осећај одговорности се подели бројем присутних. ,,Неко други ће помоћи’’. И док је одређен број људи пасиван и не реагује, остали ће, могуће, погрешно интерпретирати ситуацију као не тако озбиљну или неће желети да поступе другачије од осталих, подлежући управо ефекту апатије посматрача.
Да ли се менталитет људи променио временом?
Можда за себе помислите да не бисте подлегли утицају околине и да бисте другачије поступили него ти станари, међутим, психолози Биб Латане и Џон Дарли закључили су, такође, да су сведоци несреће, злочина или друге хитне ситуације, под већим утицајем ситуационих фактора, него утицаја претходних искустава или карактера.
Да је ова појава остала присутна кроз деценије, па и данас, доказ су истраживања спроведена у периоду од 1960. до 2010. године, са резултатима од преко 7.700 учесника. Мета-анализа истраживања Питера Фишера и тима интернационалних психолога објављена је 2011. године и доказује ,,Чисте доказе… Да пасивни посматрачи у критичним ситуацијама умањују шансе за пружањем помоћи’’.
Догађа се свакодневно. Није ограничено на једну нацију, државу или карактер људи, већ ситуација учини да људи (не)реагују на такав начин.
Да ли сте некада и сами, не обазирући се, прошли поред онесвешћеног човека на улици, попут осталих пролазника, или сте се нашли у некој сличној ситуацији?
Како поступити ако се нађемо у хитној ситуацији и како избећи апатију посматрача?
Да не би били препуштени на милост и немилост ове психолошке појаве код људи, најбоље би било да затражимо помоћ одређене особе: ,,Ти, у плавој мајици…’’
На тај начин, особа ће знати да је одговорност да помогне на њој.
Многи трагични случајеви могли су бити избегнути и животи би били спашени само да су људи интервенисали. У данашњем ужурбаном времену чијој хаотичности доприноси и пандемија вируса људи су заузети,удаљенији и мање емпатични. Зато, следећег пута када се нађете у некој хитној ситуацији, застаните, сетите се ове психолошке појаве код људи и помозите жртви.
_________________________________________________________________________
У наставку вам прилажем додатне садржаје, видее, као и сајт ‘’Социал Псyцхологy Нетwорк’ са низом чланака, документараца и забележених истраживања о овој теми.
Поменути психолози:
- Џон Дарли
- Биб Латане
- Питер Фишер
Видеи и додатни садржај:
- Јохн Дарлеy Абоут Бyстандер Еффецт
- Дангероус Цонформитy (Др. Пхилип Зимбардо)
- Бyстандер Еффецт Еxперимент
- Тхе Киттy Геновесе Мурдер (Хисторy Цханнел Доцументарy)
- Тхе Цасе оф Делетха Wорд
- Тхе бyстандер еффецт ис цомплицатед — хере’с wхy (ТЕДталк)
- Бyстандер интервентион фор гоод (ТЕДталк)
- Бyстандер еффецт (Социал Псyцхологy Нетwорк)
“Пројекат под називом “Спречавање насиља информисањем омладине кроз Info4Youth платформу” финансирала је Амбасада Републике Француске у Србији. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став Амбасаде Републике Француске у Србији”
Желиш да будеш у току? Прати наш блог!