Самопоуздање се често представља као нешто што или имаш или немаш. Као да се неки људи једноставно роде сигурни у себе, увек знају шта да кажу и никада не сумњају у своје одлуке. У стварности, већина људи се бар понекад преиспитује. Разлика је у томе што особа са здравим самопоуздањем не мисли да је савршена, већ верује да може да се избори и када нешто не иде по плану.
Здраво самопоуздање не значи да мислиш да си бољи од других. Не значи ни да мораш увек да будеш најгласнији у друштву, најуспешнији у одељењу или најпопуларнији на мрежама. Оно почиње онда када престанеш да своју вредност мериш туђим оценама, лајковима и мишљењима. Наравно да је лепо чути похвалу, али није добро да ти расположење зависи само од тога да ли је неко приметио твој труд.
Први корак је да створиш реалну слику о себи. То значи да видиш и своје добре стране и оно на чему још треба да радиш. Можда си одличан у слушању других, креативан си, упоран или лако учиш језике. Можда ти је тешко да говориш пред људима, одуговлачиш са обавезама или се брзо обесхрабриш. Ниједна од тих ствари те не дефинише у потпуности. Твоје мане нису доказ да не вредиш, већ само области у којима можеш да растеш.
Важно је и да прихватиш грешке као нормалан део живота. Када погрешиш на контролном, кажеш нешто неспретно или не оствариш план који си имао, лако је да себи залепиш етикету: „Неспособан сам“, „Никад ми ништа не иде“, „Сви су бољи од мене“. Али једна грешка није пресуда о теби. Она је информација. Питај се шта можеш да научиш из те ситуације и шта би следећи пут урадио другачије. Тако грешка престаје да буде разлог за одустајање и постаје корак напред.
Самопоуздање се не гради великим речима, већ малим доказима које свакодневно дајеш себи. Ако обећаш да ћеш завршити задатак до вечери и стварно га завршиш, шаљеш себи поруку да можеш да се ослониш на себе. Ако одлучиш да сваког дана прошеташ, прочиташ неколико страна књиге или вежбаш нешто што ти је важно, временом ћеш видети напредак. Не мораш одмах да промениш цео живот. Довољно је да поставиш мали, конкретан циљ који је реалан за твоју тренутну ситуацију.
Уместо „Бићу најбољи“, пробај са „Вежбаћу три пута недељно“. Уместо „Од сада ћу имати само петице“, постави циљ да редовније учиш или да затражиш помоћ из предмета који ти не иде. Велики циљеви умеју да мотивишу, али мали кораци су ти који граде осећај способности. Сваки пут када приметиш да си нешто урадио боље него раније, дај себи признање. Не мораш да чекаш огроман успех да би био поносан на себе.
Поређење са другима је још једна замка. Најчешће гледамо туђе најбоље тренутке, а своје најтеже. Неко на мрежама делује самоуверено, успешно и безбрижно, али ти не видиш његове несигурности, страхове и неуспеле покушаје. Уместо да се поредиш са неким другим, покушај да се упоредиш са собом од пре неколико месеци. Да ли данас знаш нешто што тада ниси знао? Да ли си храбрије изнео своје мишљење? Да ли си преживео ситуацију за коју си мислио да нећеш моћи? То су ствари које се рачунају.
Здраво самопоуздање није глума сигурности. То је тихо уверење да вредиш и онда када ниси савршен, да имаш право да учиш, питаш, мењаш мишљење и покушаш поново. Не мораш преко ноћи постати неко други. Довољно је да сваког дана направиш један мали корак ка верзији себе којој верујеш.
