Писање биографије уме да делује као озбиљан задатак, нарочито ако још немаш много радног искуства. Али добра вест је да биографија није списак свега што си икада радио или радила. Она је кратка и јасна прича о томе ко си, шта знаш и зашто би неко пожелео да ти пружи прилику. Било да се пријављујеш за први посао, праксу, волонтирање, стипендију или студентски пројекат, добра биографија може да буде твој први добар утисак.
На почетку наведи основне податке: име и презиме, број телефона, имејл адресу и град у ком живиш. Није потребно да стављаш целу кућну адресу, матични број или друге приватне податке. Обрати пажњу и на имејл адресу. Ако и даље користиш адресу која звучи као надимак из основне школе, направи нову, једноставну адресу са својим именом и презименом. Делује ситно, али оставља много озбиљнији утисак.
Одмах после тога можеш да додаш кратак опис о себи, у две или три реченице. Не мораш да пишеш да си „најбоља особа за сваки посао“. Довољно је да будеш реалан или реална. На пример, можеш да кажеш да си студент или ученица заинтересован за маркетинг, програмирање, рад са људима, дизајн или неку другу област. Додај и особине које заиста поседујеш, као што су одговорност, организација, комуникативност или спремност за учење.
Образовање је посебно важно ако тек почињеш. Наведи школу, факултет или курс који похађаш, смер и период школовања. Ако имаш добар просек, освојену награду, учешће на такмичењу или занимљив школски пројекат, слободно то додај. Не мораш да чекаш диплому да би имао или имала шта да покажеш. Семинарски рад, презентација, школска приредба, пројекат са другарима или учешће у ученичком парламенту такође говоре о твојим способностима.
Када је реч о искуству, немој да мислиш само на класичан посао. Да ли си волонтирао или волонтирала? Помагао у породичном послу? Чувао децу, држао приватне часове, водио друштвене мреже за неки мали бренд, радио на школском догађају или учествовао у омладинској организацији? Све то може да буде корисно искуство. Уз сваку ставку напиши шта си конкретно радио или радила. Уместо „волонтер“, боље је написати да си помагао у организацији догађаја, комуникацији са учесницима или припреми промотивног материјала.
Посебан део одвоји за вештине. То могу бити познавање страних језика, рад у програмима као што су Ворд, Ексел, Канва или Фотошоп, али и такозване меке вештине. Ако умеш да добро сарађујеш у тиму, решаваш проблеме, организујеш време или јасно представиш идеју, и то вреди поменути. Само буди искрен или искрена. Ако неки програм тек учиш, напиши основно познавање уместо да се представљаш као експерт.
Интересовања такође могу да кажу много о теби, али немој их набрајати само да би попунио или попунила простор. Ако тренираш спорт, свираш, читаш, фотографишеш, правиш видео-садржај или учествујеш у хуманитарним акцијама, то може показати твоју посвећеност, креативност и дисциплину.
На крају, среди изглед биографије. Нека буде прегледна, без дугачких пасуса и правописних грешака. Једна страница је сасвим довољна за већину младих који тек граде свој пут. Пре слања, замоли некога да је прочита, јер свеж поглед често примети оно што ти промакне.
Запамти, биографија не мора да буде савршена да би била добра. Њен циљ није да докаже да већ знаш све, већ да покаже да имаш потенцијал, жељу да учиш и нешто своје да понудиш. А управо то је често најважнији корак ка првој прилици.