Када те неко пита шта ћеш бити кад порастеш, лако је да се збуниш — чак и ако си већ довољно одрастао да треба да бирате средњу школу, факултет или први посао. Истина је да не постоји један „савршен” одговор нити пут којим мораш да идеш цео живот. Каријерно усмеравање није тест на коме добијеш коначно решење, већ прилика да боље упознаш себе и откријеш шта би могло да ти одговара.
Добар почетак је да размислиш о ономе што те стварно занима. Шта ти привлачи пажњу и кад нико не тражи од тебе да се тиме бавиш? Можда волиш да црташ, монтираш видео-снимке, решаваш загонетке, слушаш људе и дајеш савете, организујеш догађаје или истражујеш како нешто функционише. Интересовања нису „неозбиљна” само зато што се не налазе одмах на списку школских предмета. Некада баш из хобија настане добра идеја за занимање.
Ипак, није довољно само да нешто волиш. Важно је да приметиш и у чему си добар или шта брзо учиш. Не мораш бити најбољи у одељењу да би имао способност за нешто. Можда умеш јасно да објасниш градиво другима, лако памтиш чињенице, имаш стрпљења за детаље, добро се сналазиш у тиму или остајеш прибран када је гужва. То су све вештине које могу бити корисне у различитим професијама.
Трећи важан део су твоје вредности. Запитај се шта ти је важно у животу и на послу. Да ли желиш да помажеш људима? Да ли ти значи сигурност и стабилно радно време? Можда ти је битна креативност, слобода, могућност путовања или рад на нечему што има позитиван утицај на друштво. Двоје људи може бити подједнако успешно у истом послу, а да се једно осећа испуњено, а друго исцрпљено — само зато што им се разликују вредности.
Када спојиш интересовања, способности и вредности, добијаш много јаснију слику. На пример, ако волиш биологију, пажљив си и важно ти је да помажеш другима, можда би ти одговарале здравствене науке. Ако уживаш у технологији, волиш логичке изазове и прија ти самосталан рад, можеш истражити програмирање, дизајн или анализу података. Ако волиш језике, људе и динамику, можда су за тебе комуникације, туризам, маркетинг или образовање. Ово нису строге формуле, већ смернице које ти могу отворити нове идеје.
Немој се ослањати само на оно што чујеш од другова, породице или на друштвеним мрежама. Разговарај са људима који већ раде послове који ти делују занимљиво. Питај их како изгледа њихов дан, шта им је најтеже, шта би волели да су знали раније. Истражуј школе, факултете, курсеве, праксе и волонтерске програме. Што више стварних информација прикупиш, мања је шанса да одлуку донесеш само на основу нечијег мишљења или популарности неког занимања.
И не заборави: у реду је ако још не знаш. Многи људи промене смер, факултет, посао или чак целу каријеру. Твој први избор не мора бити твоја последња станица. Најважније је да направиш следећи корак који има смисла за тебе, а не корак који други очекују.
Не мораш одмах да имаш савршен план. Довољно је да будеш радознао, да испробаваш различите ствари и да слушаш себе. Твој пут се не проналази одједном — он се гради корак по корак.