Катарина Ивановић истиче се као једна од три сликарке које су деловале и стварале у Србији током 19. века. Њен изузетан допринос огледа се у академском звању и чланству у претечи Српске академије наука, где је заузела место као прва жена у тој институцији. Посебно се истиче као прва жена у нашој уметничкој историји која је створила историјску композицију и портрет друге жене. Као национална хероина, Катарина Ивановић се суочавала с изазовима као жена у мушком свету уметности, али је својим делима и ангажовањем оставила дубок траг у историји српске уметности. Њен допринос, како академски тако и уметнички, представља драгоцен део културног наслеђа Србије, а њени портрети и историјске композиције и данас сведоче о њеном јединственом месту у српској уметности.
Слика преузета са линка: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/2466
Катарина Ивановић рођена је 15. априла 1811. године у мађарском граду Веспрему у добростојећој породици од оца Лазара који је био трговац и мајке Марије. Готово цео свој живот провела је у Секешфехервару, гаду чије име на мађарском језику значи Бели замак са престолом, древној мађарској краљевској породици. Међу српским становништвом у Угарској, Секешфехервар је био познат под именом Столни Београд. Још од детињства Катарина је показивала интересовање за уметност, па тако њен изузетан дар за сликање и цртање, усмерио је њен живот ка стваралачком раду, многобројна одрицања зарад уметности и поптуној посвећености њеној највећој љубави – сликарству. Међутим, њена одлука да се бави сликарством била је непримерена по мерилима тадашњег окружења, али и у супротности са жељама и очекивањима њених родитеља. Ипак захваљујући помоћи имућног трговца отпочело је њено сликарско школовање, те је тако у наредне 4 године похађала часове цртања и сликања Стоном Београду. Током школовања, њени родитељи су попустили и одлучили да јој помогну у даљем сликарском усавршавању, те је почетком тридесетих година XИX века учила сликарство у Пешти код Јозефа Пешкија све до 1835. године. Катарина је одлучила да свој таленат даље практично усавшава и одлази у Италију, Холандију, али боравила је у Паризу, Бечу, Минхену.
Њена изузетна способност цртања и сликања, већ у раној младости, усмерила је њен живот ка стваралачком раду, одрицању у корист уметности и потпуној посвећености њеној највећој љубави – сликарству. Прва сазнања и сликарске вештине стекла је у Столном Београду од једног непознатог путујућег учитеља. Даље образовање наставила је у градовима као што су Пешта, Беч, Минхен, Париз, Италија и Холандија. Управо тада настао је и њен први познати сликарски рад “Аутопортрет”. Сликарски опус уметнице Катарине Ивановић можда није обиман, али се истиче специфичним изразом њеног “киста”, који се очитује кроз портрете, приказе свакодневног живота, историјске композиције и мртву природу. Када је Катарина проглашена националном хероином и управо то ће условити њен даљи живот. Постала је прва жена у Србији која је насликала једну историјску композицију – “Освајање Београда 1806”. Поред тога, израдила је многбројне портрете виђених Београђана, међу којима је кнегиња Персида Карађорђевић постављена у народној ношњи, те је управо њен портрет доживео велики успех након чега су пристизале многобројне поруџине. Када је у питању мртва природа Катарина Ивановић се изузетно истакла са сликарском компзоцијом “Корпа са грожђем” која је настала 1837. године и том сликом је српско сликарство добило прву и тематски и ликовно заокружену мртву природу. Ова слика је инспирисана радом холандског сликара Јана Фита. Још једно занимљиво дело мртве природе, названо „Италијански виноградар“, произлази из њеног искуства путовања у Италију, док слика „Старица се моли пред обед“ црпи инспирацију из њеног боравка у Холандији. Постала је 1876. године почасни члан Српског ученог друштва, односно претеча Српске академије науке и уметности. Сходно том признању постала је прва жена академик у Србији, и све то је дошло као резултат храбре борбе за своју уметност. Катарина Ивановић је преминула 22. септембра 1882. године у Стоном Београду, а спрској историји је подарила своје најдрагоценије слике.
Извори:
http://srbinovski-art.com/autor.php?id=970
https://www.iserbia.rs/ifermin/katarina-ivanovic-darovita-slikarka-i-prva-zena-akademik-3587