Пре свега, шта је то културна апропријација и зашто се та тема често покреће?
Културна апропријација се дешава када културно откриће, било то одећа, фризура, језик, интелектуално власништво, традиционална вештина, предмет, бивају креирани од стране маргинализованих група (култура), а своју коначну вредност или потврду добијају тек када их прихвате доминанте, „мејнстрим“ културе. Често, доминанта група (нпр. „стрејт“ мушкарци или америчка поп сцена), добијају признање због прихватања таквог тренда, док његово порекло постаје небитно и изгубљено. Културна апропријација се базира на динамици снага, а као тема се покреће јер је често погрешно конзумирана и увредљива.
А у часопису…
Наишла сам на наслов једног часописа, „Тханкс то Ансел Елгорт’с болд Голден Глобес лоок, маке-уп фор мен ис оффициаллy а тхинг“ – Ма немој?! Ради се о томе да геј људи (у овом случају геј мушкарци) који себе изражавају кроз одређене стилове шминке, облачења итд., наилазе на стална исмевања и осуђивања од стране друштва. Ово је само један пример на тему ЛГБТ популације, али овакви моменти су присутни у свим сегментима живота. Дакле, елементи нечије културе, који се углавном сматрају „егзотичним“, постају прихватљиви и модерни онда када их преузму припадници доминанте културе. Надовезујући се даље на овај случај/наслов, можемо поставити одређена питања и одговорити на њих, како бисмо разрешили дилему:
Прво, геј људи не поседују шминку, нису је измислили, било ко може да је носи.
– У једну руку, то је тачно, само што проблем лежи у угњетавању. Нпр. геј људи су често виђени као непрофесионалци, гладни пажње, што су стереотипи за геј мушкарце, наспрам потпуно другачијих стереотипа који важе за стрејт мушкарце. Па, када се стрејт лик покаже на црвеном тепиху са лакираним ноктима и шљокицама по лицу, он се назива „пиониром“, то је проблематика. Не само да је неисправно, него чини медвеђу услугу људима (геј ликовима), који су друштвено неприхваћени, радећи исту ствар.
Друго, ако покушавамо да прекинемо „токсичну мужевност“, зар није добро да стрејт мушкарци носе/показују шминку?
– Једноставан одговор је – да. Али, да бисмо разумели апропријацију, то значи да упитамо себе у много већем културном контексту, у којем шминка, одећа, фризуре и језик постоје. Наравно да стрејт мушкарци могу да носе шминку, али док не престанемо да колутамо очима због тога што и геј мушкарци раде исто, да ли стварно решавамо тему „токсичне мужевности“ или просто преузимамо тренд који већ користе маргинализоване групе, да бисмо се ми или они показали као „главни покретачи тренда“?
Треће, свака култура је дошла однекуд, да ли је стварно потребно да се држимо њених извора и значења?
– Као одговорни припадник културе, битно је да знамо одакле долазимо, што ће нас учинити поштованијим људима. Нпр. многи људи нису фаворизовали фризуре Афроамериканки, које су карактеристичне за њихову културу, чак се нису смеле носити ни у школама, све док из неког разлога нису полако бивале прихваћене од стране мејнстрим сцене, па су такве фризуре постале модни детаљ познатих америчких певачица. А људи чија изворна култура симболише овакав израз или стил, на мети су дискриминације. Уместо да бринемо о етикетама, овакав или онакав, и то не само на примеру ЛГБТ популације и њиховог укуса. Затим да ли се етикете односе на нас или не, како ми изгледамо другима итд… Треба да узмемо у обзир како ми такође учествујемо у „културним“ радњама, које настављају да угњетавају већ довољно угњетаване људе. Па је ли то културно?
Једна тема (о)твара другу…
То јесте једна призма ове теме, док друга призма говори и о томе шта је за поштовање, а шта за вређање, шта је укус, а шта неукус. Шта се данас све пропагира? Можемо ли да говоримо о стилу, ако га не познајемо? Шта је стил, пре него што га изнесемо, а он убрзо постане тренд?
Желиш да будеш у току? Прати наш блог!