Освешћивање

Да смо сви сведоци климатских промена довољно нам говори ово време. Преко 10 степени у плусу је на Целзијусовој скали у зимском периоду на овом поднебљу, а минус на термометру неопходан и жељно ишчекиван, као и снежне падавине.
Сви ми, на мање или више свестан начин, потпомажемо томе данас и угрожавамо заједничку мајку – планету Земљу. Кроз сву технику коју користимо, апарате које остављамо да троше непотребно струју. Кроз амбалаже које нису погодне за рециклажу, одећу и обућу коју носимо, храну и пића која конзумирамо…
Истина коју игноришемо

Истражујући који су све то видови загађења животне средине и утицаја на климатске промене, веома је важно споменути утицај исхране – постојање огромних фарми, коришћења плодног тла за гајење животиња за исхрану и превелико конзумирање меса на светском нивоу.
Фарме заузимају огромне парцеле. Отпад у виду разних штетних хемијских једињења се пушта у водене токове и утиче на водени свет. У животиње се бризгају разни хормони ради бржег раста и увећања њихове масе. Све то, када помислите на локалном нивоу, можда и не делује толико страшно и не оставља утисак, али хајде да размишљамо глобално.
Један од извора напомиње да се за производњу меса користи око 70% залиха воде за пиће (јер земљиште које је потребно за производњу сточне хране мора бити константно наводњавано), а да се у односу на удвостручену популацију од 1960. године, производња меса учетворостручила!
Да ли се некада запитате чиме се храните, како су узгајане те животиње које једете?
И желим да искрено поставите себи питање, уколико до сада нисте…
Зашто вам још увек није важно како се храните, каквог то има утицаја на ваше здравствено стање и каквог може тек да има у будућности?
„Здравље на уста улази“

У хладнијем периоду године се некако више трудимо да конзумирамо витамине у виду воћа и поврћа како би одржали или ојачали имунитет и чували се од потенцијалних вируса који владају.
Зашто чекати било шта? Зар није прелеп осећај када свакога дана можете да унесете у себе здравље из природе?
Загристи сочну свежу јабуку или прву јагоду, појести кашику меда. Бомба пуна витамина из салате, од разног поврћа или пак сезонског воћа – немојте рећи да баш ништа од овог не волите.
Умереност
Исхрана која се декларише као “правилна” јесте разноврсна исхрана.
Често чујем од људи из своје околине како су навикли да једу велике количине меса, готово на свакодневном нивоу, а када су у немогућности или није на репертоару месни оброк, не могу да осете ситост једући само поврће или тестенину.
Све је то велика варка наше главе и наших гладних очију.
Овим путем желим да пропагирам умереност. За све треба наћи адекватну меру која је прилагођена појединцу, у зависности од потреба организма. Сматрам да не можемо сви бити вегани и вегетаријанци и да не треба да будемо. Зато ослушкујмо своје тело, какву храну оно тражи и пратимо осећај у стомаку при уношењу различитих намирница.
Реакција стомака је та која је најбољи водич за нашу исхрану и здравље.
Пронађимо више времена за себе, за припрему својих оброка и конзумирања свежих намирница, а мање за чекање у редовима на киосцима брзе хране.

Помозимо нашој планети, хранимо је макар ситницама које ћемо чинити за њу и очувати је, покажимо захвалност. Уистину, она је та која храни нас!
Желиш да будеш у току? Прати наш блог!