Милева Марић рођена је 19. децембра 1975. године у Тителу надомак Новог Сада. Милева је као најстарије од троје деце, одрасла у богатој породици са мајком Маријом Ружић и оцем Милошем Марићем који је био официр ниже Аустроугарске војске, наредник Шајкашког батаљона. Живела је са родитељима 14 година у Руми, док њен отац није напустио радно место судског службеника због проблема са реуматизмом. Ради наследства Милева је са својим родитељима отишла у Каћ, након чека су купили кућу у Кисачком сокаку у Новом Саду. Милош Марић је био добростојећи човек, који је на врло паметан начин користио своје стечено богатство школујући децу.
Милеву Марић живот није штедео, јер јој је на рођењу ишчашен кук, тако да јој је лева нога била краћа. Хендикеп се у раним годинама није приметио, међутим њена телесна мана почела је да се манифестује у каснијим годинама када је почела да храмље. Родитељи су је водили код најцењенијх доктора како би њен проблем физичке природе решили. Трудили су се да је уче правилно да хода, међутим то уопште није уродило плодом.
Код бабе и деде на салашу у Каћу провела је најраније детињство. Милева је била врло послушно, весело и паметно дете. Основну школу је завршила у Руми и пошто се истицала у разреду, њен отац Милош одлучио је да омогући добро образовање. Милева је 1886. године постала ђак Женске Гимназије у Новом Саду, али пошто девојкама у тадашњој Аустроугарској није више било дозвољено образовање и школовање, пребацила се 1888. године у Краљевску малу реалну гимназију у Сремској Митровици. Две године касније Милева је матурирала као најбоља у разреду, а посебно се истицала у физици и математици. Осим тога, Милева се школовала и ширила своје знање и у Шапцу, где је 1890. године уписала Краљевску српску школу. У Загреб се преселила 1890. године, јер је добила специјалну дозволу за похађање школе у коју су ишли само дечаци. На студије медицине у Цириху, Милева се уписала лета 1896, да би се потом октобра месеца пребацила на студије математике и физике на Државној политехничкој школи. Тиме је начинила прави подвиг, јер је била тек пета примљена жена.

На студијама у Цириху Милева упознаје новог колегу, седамнаестогодишњег Алебрта Ајнштајна. Од почетка су се одлично слагали, јер су делили су студијске групе. Обоје су имали исту страст према науци и музици. Ајнштајн је Милеву називао Докерл, што је на немачком дијалекту био нежан начин да се каже лутка. Прве две године студија су биле врло успешне за Милеву, али је студентска заљубљеност у Алберта и страх од те везе превагнули, и она одлучује да се пресели у Хајделберг. Тамо је слушала предавања из теоријске физике код нобеловца Филипа Ленарда, проучавајући фотоелектрични ефекат за који ће Ајнштајн касније добити Нобелову награду. Осим тога, на истим предавањима сусрела се са четвородимензионалном геометријом која представља математичку базу теорије релативитета. Управо то ће касније прославити Алберта Ајнштајна. Писма која су Милева и Алберт размењивали су поред нежних изјава љубави, садржала и математичке прорачуне која су цензурисана како би се умањио Милевин значај.
Милева одлучује да се врати у Цирих 1899. године, након дописивања са Албертом. Тада веза постаје све озбиљнија, а њени резултати слабији. Милева је повукла своју докторску дисертацију код професора Хајнрика Вебера, који није није желео да прими Алберта за свог асистента и не желећи да се замери обојици. Након сазнања да је трудна, Милева се 1901. године враћа за Нови Сад код родитеља и тамо рађа девојчицу Лизерл. Постоје наводи да је девојчица убрзо након рођења умрла због опасне болести, међутим многи сматрају да је Лизерл дата на усвајање.
Након венчања 1903. године, Милева је родила још двоје деце, сина Ханс Алберта и Едуарда. Између рођења два сина, сада већ ванредног професора на Универзитету у Цириху, Алеберта Ајнштајна, отпочело дописивање са његовом рођаком Елзом у коју је био заљубљен још као дечак. Односи између Милеве и Алберта су захладнели његовом одлуком да се пресели у Берлин, ради позива да постане редовни професор на Универзитету у Берлину. Милева је то одбила, јер је тамо живела Елза. Алберт је захтевао од Милеве да му одговора само када јој се он обрати. Након живота на релацији Берлин-Цирих, Милева се потпуно посветила синовима и заборавила на науку. Током ратних година, Алберт Ајнштајн одлучује да Милеви затражи развод брака што је она врло тешко поднела и разболела се. Бригу о деци на кратко је преузела њена сестра Зорка, а Милева је пристала на развод брака 1918. године где је њен услов био да новац од Нобелове наград уступи њој.
Алберт се оженио Елзом 1919. године, а Милева је са њим одржавала контакт све до његовог одласка у САД 1933. године. Велики део новца који је добила од Алебрта дала је на лечење сина Едуарда који је оболео од шизофреније. Милева је потпуно заборавила на њено изучавање математике и физике, те је држала приватне часове како би имала за основне потребе. Две године након Албертове емиграције у САД, умире Милевина мајка, а недуго за њом и болесна сестра Зорка. Након тога, старији син Ханс Алеберт одлази у Америку са својом породицом, док Милева остаје са Едуардом у Цириху. Након једног од Едуардових јаких и насилних шизофрених напада, Милеви је позлило. Преминула је 4. августа 1948. године у Цириху, где јој након шлога била потпуно одузета лева страна тела.


Ауторка: Вања Урошев
Реализацију пројекта “Афирмација интеркултуралне женске историје на Info4Youth” реализује удружење “Послови за младе” који је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада у 2022. години.