Мартин Скорсезе нас води у мрачан свет мистерије и психолошког трилера кроз филм Затворено острво (Схуттер Исланд, 2010), адаптацију романа Дениса Лихана. Радња филма смештена је у 1954. годину, када федерални маршали Тед Денииелс (Леонардо Дикаприо) и Чак Аул (Марк Рафало) долазе на удаљено острво како би истражили нестанак пацијенткиње из психијатријске установе Ешликлиф.
Оно што почиње као рутинска истрага убрзо прераста у напету психолошку игру испуњену паранојом и неочекиваним обртима. Тед се суочава са сопственим траумама из прошлости и постепено схвата да можда није реч само о нестанку једне жене – већ о много дубљој и опаснијој завери. Док истражује загонетне поруке скривене по установи и суочава се са сумњивим лекарима, укључујући доктора Коулија (Бен Кингсли), Тедова перцепција стварности почиње да се урушава.
Филм одише језивом атмосфером, коју појачавају магловити пејзажи, олујно време и мрачна сценографија болнице. Скорсезе се поиграва наративним слојевима, водећи гледаоце кроз низ обрта који постављају питање – где престаје стварност, а почиње лудило? Дикаприо бриљира у улози човека растрзаног сумњом и страхом, док музика и визуелни стил додатно доприносе неизвесности.
Са крајњим обртом који тера на размишљање, Затворено острво оставља публику с питањем: Шта је истина, а шта илузија?