
Савка Суботић, новосадска феминисткиња. Хероина 19ог века, поставила је темеље борбе жена за једнака права у свим сегментима живота, који је до тада био апсолутно и наизглед непромењиво укалупљен у мушку димензију, саткан и сашивен по мерама мушкараца. Била је жена, која је подигла главу, није ћутала желевши да промени улогу жене и да промени поглед на жену као биће. На овај начин новосадска хероина почиње да исписује странице историје еманципације жена у Војводини. Жена невероватно рационалног и модерног погледа на свет, имала је визију да образовање женске деце подигне на много виши степен. Наиме, њен циљ за који се залагала целим својим бићем био је да се започне отварање српских виших девојачких школа, што би значило да је калуп тадашњице полако почео да се моделира у другачијем правцу.
Женско дете је заслужило образовање у истој мери као и мушко дете. Образовање није требало да буде привилегија мушкараца, а исто тако то је значило да женско дете није предодређено само за улогу добре жене, мајке и домаћице, већ напротив пружена је прилика женама да буду оно за шта су заиста предодређене, успешне и независне.
Утопијска замисао женске независности. Препознала је бенефите домаће радиности, те долази на идеју брендирања српског блага домаће индустрије, које је са поносом приказивала на међународним сајмовима. Не наилази на подршку и потпору наше јавности, па и упркос томе новосадска хероина постаје светска хероина, водећа феминисткиња 19ог века.
“Став да је еманципација жена одговорност самих жена, али да се на том путу тражи савезништво оних мушкараца који разумеју да је промена женске ситуације везана за губитак неких привилегија за мушкарце. За Савку Суботић хуманизам је био идентичан са феминизмом.”
Као водећа феминисткиња 19ог века, своје мисли, идеје и феминистичке ставове преточила је на папир, а те мисли, жене која као да је дошла из будућности, неретко су читане на предавањима женских организација (Феминистичко удружење у Будимпешти, Бечки научни клуб и ВИИ конгрес Међународне алијансе за женско право гласа).
О великом успеху ове фасцинантне жене говори управо чињеница да на дан њене смрти 25.11.1918. , делегати и ДЕЛЕГАТКИЊЕ (7 жена, које су биле изабране под истим условима и правилима као и делегати) Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи одлучили да Банат, Бачка и Барања уједине са Краљевином Србијом.
Ауторка: Бранка Радаковић
Реализацију пројекта “Афирмација интеркултуралне женске историје на Info4Youth” реализује удружење “Послови за младе” који је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада у 2021. години.