До скоро сам имала потребу за два месеца одмора од факса, посла, људи, како бих смирила мисли, допустила свом интровертном мозгу рецхарге и затим, полако средила све ставке своје То-до листе, корак по корак.
Сад имам то време.
И не делује.
Када интернет устане на десну ногу
Ово нам је трећа (?) недеља самоизолације, а захваљујући оној ретко позитивној страни интернета, омогућена нам је гомила бесплатног садржаја. Бесплатни куррсеви језика, програмирања, фитнес рутине, филмови, представе, књиге – младима пружају могућност да у ово време принудно слободног времена буду продуктивни, да усаврше своје вештине, да стекну нове хобије, изађу из овог хаоса са нечим новим, корисним и лепим.
Сада стварно имаш прилику да напокон усавршиш немачки, да започнеш неки СЕО курс, да кренеш да вежбаш, да откријеш како фунскционише рерна у том стану у ком си већ пет година.
Имаш прилику, али не и обавезу.
Не мораш бити продуктивна током пандемије
“Ако не изађеш из ове ситуације са новом вештином, не фали ти време, него мотивација”
Сад имаш времена да будеш максимално продуктивна са својим временом, и Instagram ће се потрудити да то не заборавиш. И додатно ће се потрудити да видиш (online) људе који су максимално продуктивни са својим временом. Зашто ти ниси?
Нећу да будем од оних који ће да кажу “Ај’ само ме пусти да бинџујем серију на миру”, али “Ај’ само ме пусти да бинџујем серију на миру”.
У сред смо глобалне пандемије. Нико од нас није искусио овако нешто. За све оне рођене од средине деведесетих, празни рафови у Универу делују као сценарио из дистопијског филма. Лошег дистопијског филма, без зомбија и са редовима испред здраве хране.
Океј је да само „егзистираш“, да само постојиш тренутно. Океј је да родитељима браниш да излазе. Океј је да се бринеш за баке и деке. Океј је да стрепиш за посао, фаx, за шта год. Али је, исто тако, апсолутно твоја одлука шта ћеш да радиш са својим слободним временом. Шта ћеш да радиш, и да ли ћеш ишта да радиш – шта год Instagram рекао.
Док год остајеш унутра и држиш се правила изолације (озбиљно људи, цхилл са пикником на Фрушкој гори).
Yоу до yоу
Океј је да не будеш океј.
Да, постоји тона фрее садржаја – што је супер – браво за устајање интернета на десну ногу.
Да, за огроман број људи је ово права прилика да себи створе рутину и ураде нешто корисно са овим временом.
Али не, то не важи за све. Не функционишемо сви тако. Дакле, не, нема право ни један мотивациони постер да те „понижава“ зато што не функционишеш тако. Одлуке о томе шта „треба“ и „не треба“ од тебе да (п)остане после овога, има смисла да доносиш само ти.
Океј је да не радиш ништа. Океј је да кренеш са СЕО курсом, па престанеш. Океј је да одгледаш поново целу “Хоw И мет yоур мотхер”. Осим последње епизоде. Прескочи ту. Океј је да скинеш 10 фитнес апликација и да кренеш да вежбаш за десет дана. Или ни тад. Или кад се све заврши и отворе теретане.
Океј је.
Проћи ће и ово. А кад прође, онда можемо поново да се жалимо на мањак слободног времена.
Желиш да будеш у току? Прати наш блог!