Марија Мага Магазиновић је од детињства волела музику и плес, јер је за њу то била “есенција живота”. Обележила је почетак 20. века поставши прва жена која је крочила у многе животне и пословне сфере, а све ово остварила је у Београду, у изузетно патријахалном духу престонице Србије.
Слика преузета са линка: http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/autorke/marija-maga-magazinovic
Марија је рођена у Ужицу 1882. године, међутим, породица се сели у Београд након што је њен отац добио пословну понуду терзије у Народном позоришту. Захваљујући послу њеног оца, Мага је имала могућност да бесплатно посећује многобројне представе Народног позоришта. На тај начин је неговала љубав према глуми и плесу, која ће остати непромењена до краја њеног живота. У Београду је завршила двогодишњу Вишу женску школу, а након тога је уписала Одсек за филозофију на Филозофском факултету у Београду као ванредни студент пошто девојке нису могле да буду редовни суденти. Тамо је слушала предавања из физике, хемије и српске књижевности, али је показала и велико интересовање за учење немачког и руског језика. Мага је била незадовољна положајем жена на Филозофском факултету, те је одлучила да упише Правни факултет који до тада био мушки. Мага је дипломирала филозофију 1904. године, док је права напустила, сматрајући да је испунила свој циљ чиме су отворена врата Правног факултета многим студенткињама. Марија је 1903. године основала и Клуб студенткиња које су бавиле активно превођењем филозофских текстова познатих феминисткиња и социјалисткиња тог времена.
Жена која је истакла себе почетком 20. века није само допринела стицању права девојака на редовно универзитетско образовање, већ је била пионир и у другим областима. Она је заузела прва места на неколико радних позиција – постала је прва жена новинарства у тада новооснованој Политици и новинар сарадник у Позоришном листу, али је постала и прва библиотекарка у Србији. Међутим, Мага се увек враћа својој првој љубави, музици и плесу. Сходно томе, одлучила је 1909. године да оде у Минхен са намером да докторира, али и да се додатно усавршава у глуми и плесу. Иако је тамо похађала разне часове глуме и балета, Мага схвата да је њен израз модеран, слободан плес. По повратку у Београд, основала је школу за ритмичку гимнастику, која је током свог 35-годишњег постојања изнедрила велики број плесачица, док Марија је осмилила и низ кореографија и концерата. Желећи да напредује у свом раду, похађала је и различите иностране школе плеса, тако да је стечено знање користила за унапређивање квалитета своје школе. Кроз своје текстове, јавна предавања и педагошки рад, Мага је почела да информише јавност о концепту ритмике, истовремено истичући важност плеса и физичке културе.
Извори:
https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=6640