Сведоци смо чињенице да у нашој, као и у осталим земљама Европе, Роми и даље спадају у једну од маргинализованих група, иако су најбројнија национална мањина на овом континенту. Њихови проблеми се огледају у много чему: недостатак интеграције у локалну заједницу, сиромаштво, нестимулативне заједнице и недостатак подршке са стране, пре свега, младима. Иако су припадници ове заједнице равноправни чланови друштва, делује као да и даље многи од њих живе на рубу егзистенције и да тај проблем достиже нове размере, сада када је актуелна пандемија вируса Цовид-19. Нажалост, у друштву су и даље очигледни стереотипи које његови чланови гаје према Ромима, те су у медијима слабо видљиви и о њима се скоро и не говори.
Најважнији проблеми Рома за време пандемије
Као најважније проблеме са којима се чланови ове националне мањине сусрећу тренутно, портал Гардијан наводи: разноврсне здравствене ризике, сиромаштво и стигматизацију.
Сва три проблема, иако постоје сами за себе, учествују у грађи једног већег проблема, односно, доприносе томе да Роми постану веома ризична група. Због сиромаштва, многи живе у веома нехигијенским условима, што повећава подложност зарази и многим придруженим болестима. Оно што стимулише даљу ескалацију њиховог лошег положаја јесте управо – стигматизација. За њу смо одговорни сви, без обзира на то којој националности припадамо, јер би, као одговорно друштво, требало да своје погледе на свет проширујемо и о свакој заједници причамо са поштовањем, правилно и непристрасно преносећи информације, без обзира на лична уверења. Уместо тога, о стању Рома се за време пандемије ни не говори. Уз то, како се наводи у Гардијановом тексту посвећеном проблематици положаја Рома за време пандемије, њихова насеља су, у земљама као што су Бугарска и Словачка, била затворена. О оваквој ситуацији више је писао Њујорк Тајмс, у свом тексту о затвореном ромском насељу у једном граду у Бугарској. Ситуације у којима полиција стоји испред ромских насеља и брани њиховим становницима да изађу из њих, дешавају се због веровања која почивају на погрешној премиси о припадницима ове националне мањине – да су они преносиоци вируса више него неко ко не живи у таквим условима. Иако је неоспорива чињеница та да се налазе у незавидном положају, јер у огромном броју ромских насеља у Европи нема пијаће/текуће воде, самим тим је и хигијена веома ниска, а хигијена је основна превентивна мера у борби против вируса, таква премиса је погрешна јер наводи на затварање (уместо помагање, попут снабдевања хигијенским средствима) само једне групе људи и дискриминацију, а оно што је заправо потребно јесте скренути пажњу на интеграцију у локалну заједницу и утицати на побољшање услова у којима ти људи живе, како се не би заразили, с обзиром на то да не могу да се одрже основне превентивне мере. Међутим, управо ово што се дешава сада, јесте последица необраћања пажње на те чланове друштва и њихове потребе, у периоду много пре пандемије.
У Босни и Херцеговини је ситуација слична, наводи у свом тексту Радио Слободна Европа. Осим што се сусрећу са стандардним проблемима осталих ромских заједница у Европи, у БиХ је приметно то да је велики број припадника ове националне мањине изгубио посао, с обзиром на то да се у великој мери баве скупљањем секундарних сировина. Уз то, још већи проблем прави неприступачност институцијама, због тога што висок проценат Рома из ове државе нема лична документа или здравствено осигурање.
Шта је решење?
У Србији је ситуација слична када се ради о положају Рома у друштву. Недовољна едукација одређеног процента припадника ове националне мањине у великој мери погоршава њихов положај, те је једна од стратегија пружање подршке. На томе ради Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, чија је дужност да ради на информисању, како самих Рома (и осталих погођених заједница), тако и остатка друштва. Такође, Делегација Европске уније у Републици Србији је у мају донирала велики број пакета хуманитарне помоћи за Роме из целе земље. Активно је и на помоћи Ромима радила Асоцијација координатора за ромска питања у Србији, како је за Радио Слободна Европа изјавио Драган Грачанин, из ове невладине организације. Међутим, овде се не завршава потреба Рома за лепшим животом и за осећајем припадности. Иако се ради на побољшању њиховог положаја, важно је да сви будемо укључени у интеграцију Рома, у складу са својим годинама и функцијом коју обављамо у друштву, а, једна од почетних тачки за тако нешто, јесте свакако видљивост припадника ове националне мањине у медијима.