Земља
са ’’Болоњом’’, а у транзицији…
Давне 1999., негде око
тридесетак земаља Европе, потписало је декларацију о новим стандардима високог
образовања. То је значило да се повећа број студената, скрати време
студирања, унапреди квалитет студија, да се признају дипломе међу земљама и
повећа мобилност како студената, тако и запослених. Идеја тадашње Европе, која
се и дан данас, под не толико примењивим околностима, и даље пропагира, јесте
идеја заједништва. Таква идеја се сигурно може сматрати племенитом, али сама
њена реализација није довела до очекиваних промена, барем не на српском тлу. Дакле,
када говоримо о ’’Болоњи’’ на писаном папиру или моделу који је уређен
законом, ту и нема недоумица, ствари су прецизно дефинисане. Међутим, примена
таквог модела у Србији носи са собом шупљине, баш због стања у којем се
земља налази. Земља се налази у транзицији. Транзиција је привреда која се
мења из планске привреде (социјализам) на слободно тржиште (капитализам). Али где
смо тачно у односу на друге (бивше) земље у транзицији? У томе могу да нам
помогну подаци Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), која је пратила развој
стања у земљама у транзицији готово од самог почетка, развивши базу података
о реформама у тим земљама (транситион индицаторс).
Србија вуче своје проблеме, који са друге стране не би требало директно бити
приписани ’’Болоњи’’.
Студент у центру
система?
Да ли је студент у центру система? Јесте, али само на писаном папиру. Студент у данашњем времену, систему или како год да назовете, представља само форму, јер се идентитет студента разликује и раздваја од речи ’студент’. Уместо форме, треба да стоји једнакост са креативношћу. Дакле, креативност у центру система, а не разноразне заврзламе на високошколским установама попут колоквијума и сакупљања бодова. Не говори се овде о тежини. Предност је што кроз болоњски начин флексибилније студирамо, али недостатак је што недовољно учимо. Ми, као мала земља, са мало становништва, треба да узмемо у обзир једну ствар, а то је да била примена овог или оног модела, свакако ће доћи до урушавања система образовања јер се стварају ’вишкови’ међу школованим људима. Наравно да свако од нас има слободу и права да одлучи о својој судбини, али ако већ причамо о очувању академског образа и одржању једне нације, морамо бити практичнији.
Идеја је да базирајући се на подацима озбиљне науке, као што је статистика, размотримо и одлучимо шта наша земља може да нам понуди у складу са нашим предиспозицијама. Пошто се наше идеје или замисли у вези образовања итекако разликују од реалности, тј. ситуације у којој се Србија налази. Чему моја залагања, уложени труд и новац, ако земља којој треба да дајем, није адекватан супарник, не може да ми парира. Простим речима, не може да ми обезбеди, у апсолутном контексту, даљи рад и развој.
Стално се прича о
реформи, а ничега се не дотичемо…
Садашња реформа је заснована на тражњи. Пословна заједница има своје захтеве, тражи се то и то. Колико је такав систем исправан? Нама мора бити јасно да је сваки човек кључни ресурс образовања. Често се у вестима може чути прича о константном расту бруто домаћег производа, уместо да се говори о расту пер цапита (по глави становника). Губи се смисао о било каквим реформама, јер изузимамо човека као ресурс који својим знањем ствара вредност. Тражња пословних заједница као главни и једини критеријум за одабир људи из једне категорије, говори о систему који није добар, који није рационалан. Ако је нешто тражено, не значи да је вредно.
Представници на страни тражње учествују у разноразним пројектима за развој и унапређење елемената образовања. Али ниједан од тих представника није вођен стратегијом образовања као базом за спровођење датих пројеката. Проблема ће бити уколико се увек буду стављали пројектни захтеви испред стратешких, јер се ту креирају пројектни брендови. Сматрам да је потребно данашњу глобалну ИТ економију раздвојити од академске установе, ако желимо да пронађемо нови модел образовања. Такве индустрије су оне које не траже диплому. Неформално образовање као једно од решења, би се успротивило новим критеријумима и акредитацијама.
Желиш да будеш у току? Прати наш блог!