Шта друштвене науке кажу о пандемији коронавируса

Једна од тема која није могла да нас заобиђе, бар последњих месец дана, јесте пандемија која је задесила 210 држава, па тако и нашу. Логично, о вирусу највише сазнајемо од лекара, примарно, епидемиолога. Са друге стране, чини се да нас сваке недеље чекају нове мере које за циљ имају ограничење ширења вируса. Ту се у први план стављају политичке и правне науке. Економија нам је значајна јер је велика већина предузећа, фирми, организација, престала са радом, акције падају, људи не раде, наступа економска криза, а потом су нам потребне различите економске мере које ће бар донекле стабилизовати ситуацију.

Саветује нам се да не излазимо без преке потребе и избегавамо контакте. Ове ствари нам могу побољшати односе са породицом, дати нам време да коначно завршимо неки курс, одгледамо све серије, научимо нови језик и слично. Интернет је пун чланака који нам говоре о томе шта све можемо да радимо у ово време. Ипак, верујем да се већина сусрела и са другачијим последицама овог стања. Лако постајемо нервозни, тешко нам је без пријатеља, излажења и слично. Из ових и сличних разлога, Савез друштва психотерапеута Србије организовао је мрежу психотерапеута који се могу контактирати, док су студенти и професори психологије на Филозофском факултету у Београду основали Онлине саветовалиште за студенте, а постоје и многе друге иницијативе.

Ипак, у јавности се много мање прича о менталном здрављу, а о другим социјалним темама, скоро никако. Чак и ако су екстремне, као наводи да је у Турској у року од 20 дана убијена 21 жена, или спекулисању о томе да ли ће се стопе суицида повећати.

Са друге стране, различита научна истраживања и закључци стручњака друштвених наука, за које бих рекла да су, за разлику од медијских извештаја, мање доступни, пружају нам другачију перспективу свих ових дешавања. Тако, на пример, ова пандемија може да замени шпанску грозницу као савршен пример Малтусове теорије. Малтус, зачетник демографије као науке, тврдио је да становништво стално расте, али да је тај пораст ограничен одређеним препрекама. Неке од њих су епидемије, глад, куга и ратови, оне су, наводно, позитивне препреке.

Постоји и друга врста, превентивне, на пример, морално уздржавање, абортус, проституција. Учење које произилази из ове теорије назива се малтузијанство, а као и сама теорија, потиче из дела Есеј о принципима популације, први пут издатог 1798. Са друге стране, постоји доста анализа и истраживања која су настала у последња 3 до 4 месеца, као продукт оваквог стања. Тако ћу у наставку, цитирајући различите радове, представити како је ова пандемија повезана са различитим друштвеним појавама.

Социјални капитал, стрес, анксиозност и квалитет сна

Као што сам раније споменула, овакво стање може код нас да изазове анксиозност и стрес. Тако је једно интердисциплинарно истраживање, спроведено у Вухану, испитало повезаност социјалног капитала, анксиозности, стреса и квалитета сна, код особа које су 14 дана провеле у самоизолацији. Овде се социјални капитал дефинише као воља за стварањем социјалне кохезије, односно, припадност, затим, поверење и учешће у активностима заједнице. Закључак је да су анксиозност и стрес, који су били на високом нивоу, медијатори, односно, варијабле на које делује социјални капитал, а оне саме су разлог лошег квалитета сна.

То показује да људима, као социјалним бићима, мањак контакта и социјалних интеракција није погодан за њихово психичко здравље. Узрок стреса код неких појединаца био је недостатак простора за физичку активност, а анксиозност се повезује са страхом од последица инфекције. Такође, већина је овај период провела сама или са породицом, па је могуће да су се осећали усамљено. Осећали су се несигурније, јер нису у болницама.

Дискриминација и расизам

Свесни смо да је данашњи утицај медија на наше ставове, а и понашање, велики. Очекујемо да благовремено извештавају о актуелним дешавањима, а да у време кризе извештаји буду брзи и професионални. Опет, сведоци смо да то баш и није тако. Светска здравствена организација је ово означила првом ,,инфодемијом” на друштвеним мрежама, односно, изнела став да тренутно постоји превише информација, од којих су неке тачне, а неке погрешне, чиме се људима отежава проналазак поузданих извора. Тиме се након избијања вирусне пнеумоније у Кини изазвала глобална забринутост. Сам председника САД, овај вирус назвао је кинеским, а неки медији представили су ово и као кинеску корону, или Вуханшки коронавирус, тако му преписујући етикету нације или простора од кога је пандемија почела.

Временом је порасла и збуњеност људи, па група аутора наводи да је то довело до веће дискриминације појединаца кинеског, а уопште и азијског порекла у другим државама. Неки од примера које представљају су: молбе школа и факултета ученицима и студентима кинеског порекла да не долазе на наставу, смањено пословање кинеских фирми и антиазијска ксенофобија примарно у Америци, Канади, Великој Британији, Јапану, као и случај да су у Индонезији, кинески гости једног хотела били замољени да напусте државу. Гардијан наводи пример кафића у центру Рима испред ког је истакнут натпис ,,Забрањен улазак Кинезима”.

Овај ,,тренд” није обишао ни Србију. Тако је Азијска робна кућа у Темерину привукла велику пажњу на друштвеним мрежама након поста на Facebook-у којим су одговорили на све коментаре које су добијали поводом коронавируса. И у нашој земљи се претпостављало да људи који долазе из подручја које је епицентар вируса имају велику шансу да буду заражени и даље пренесу вирус.

Капитализам и ,,бела надмоћ”

У једној антрополошкој анализи можемо видети како су ове појаве повезане са пандемијом, али нам је представљено да и историја ограничавања кретања показује да су стигматизоване групе биле изоловане или стављене у карантин на неприкладан начин. Пример тога су хомосексуалци у Сједињеним Америчким Државама у првим данима епидемије вируса ХИВ, који је тада и био називан ,,геј канцер”.

Како је Иран означен као епицентар избијања корона вируса на Блиском истоку, и пре пандемије, дошло се до закључка да америчке санкције знатно утичу на право Иранаца на здравство. Оне су за резултат имале ограничене могућности иранских компанија и болница за куповину лекова и медицинске опреме из иностранства. Опет се доста дискутовало и о томе да ли ће овај вирус означити крај капитализма насупрот тврдњама да ће га унапредити. Са друге стране, ако се вратимо на антиазијску реторику, антрополошкиња Ариа Бентон тврди да је овај облик вируса нов, али не и наративи око њега.

Појава да се географско подручје повезује са именом вируса има за циљ егзотизацију дате популације, а и стварање стереотипних слика специфичних културних понашања, живота, животног стила. Оне даље обично изазивају осећај гађења, тако се и извештава о прехрамбеним навикама.

Све у свему….

Све у свему, јасно нам је да чак и вирус може на разне начине да утиче на само друштво и друштвене појаве. Овде су издвојене само неке теме које стручњаци друштвених и различитих примењених наука проучавају и анализирају. Такође се доста прича о томе да ли су мере које се доносе ефикасне, шта је са људским правима и слободама у доба када нам је кретање ограничено, како сада државе међусобно сарађују, да ли је ово удар на демократију какву познајемо и наравно, шта ће бити после. Све оне утичу и на нас, ,,мале људе”, а лично сматрам да не треба да их игноришемо и само пуко пратимо шта нам политички врхови диктирају.

На крају, моја порука јесте да више критички осматрамо свет око себе, али не само помоћу непроверених информација и, потенцијално, неистинитих тврдњи. Као што се иначе већински не расправља о квантној физици или биохемији услед недовољне информисаности, тако је некад потребно да се о неким свакодневним појавама информишемо из различитих извора, како би наше знање било веће и квалитетније, а аргументи у различитим расправама бољи и релевантнији.

Желиш да будеш у току? Прати наш блог!

Podeli tekst