Јесу ли детињство и рана младост периоди раста и развоја, а зрело доба период стагнације? Одговор на ово питање нуди нам књижевност, која представља својеврстан одраз аутентичног људског живота, лично искуство, као и искуства многих психолога који указују на чињеницу да се људи мењају и развијају и да то јесте континуирани процес који траје читавог живота. Развојне кризе су кризе које се јављају на прелазу из једног развојног стадијума у други, али постоје кризе које настају под утицајем спољашњих догађаја, а један од њих јесте актуелни вирус са којим се сусрећемо. Пандемија корона вируса закључала нас је у домове, покрила страхом, суочила са неизвесношћу, донекле и променила. Поставља се питање да ли ћемо у измењеним условима живота успети да изградимо резилијентност.
Криза као ризик и шанса

Кинески идеограм који одражава кризу сачињен је од идеограма који представља опасност и идеограма који представља могућност, што иде у прилог схватању по ком је криза пометња која настаје у тренутку када животни проблеми превазилазе наше капацитете, али да, упркос томе, представља шансу за развој потенцијала. Будући да таква промена захтева изградњу нових путева, опасност представља остајање у истом вагону. Нарушени поредак може постати покретач развоја чак и онда када нас плаше нека ранија неразрешена искуства, нека осећања која нисмо обрадили и која тињају у нама. Често кажемо да не знамо шта нам је било, да је то било јаче од нас – но актуелна криза са којом се суочавамо јесте могућност да се разреше ти искуствени остаци на адекватнији начин. Ова идеја о континуираном развоју уткана је у развојну психологију целокупног животног циклуса човека.
Саосећање према себи уместо самосажаљења
Понекад верујемо да је неправедно оно што нам се дешава и да ни на који начин не можемо да променимо исход, али актуелна ситуација доказала нам је да одређене околности нису последица наших уверење и избора. Позиција жртве нам не доноси могућност суочавања са неизвесношћу, већ нас чини беспомоћнима. Насупрот томе, саосећање према себи и прихватање живота у новим условима доносе нам могућност даљег развоја. Потреба да све буде као пре нас увлачи у вртлог неадекватног перципирања, не дајући нам прилику да свој живот другачије осмислимо. Лакше ћемо поднети недаће ако их не доживљавамо као узрок усамљености и безнадежности, већ као тренутке у којима ћемо суочени са властитим ликом пробудити свој креативни потенцијал.
Резилијентни у тешким тренуцима

Чини се као да актуелна ситуација продужава путању страха и подсећа на нека давно минула и непријатна времена. Да ли учимо из непријатих искуства? Да ли имамо способности да кроз кризе и животне изазове прођемо без већих последица? Резилијентност је скуп способности, знања, ставова, развијених потенцијала који нам помажу да се суочимо са наглим променама у животу, омогућава нам да поднесемо невоље, да се на функционалан начин носимо са њима и да их превазиђемо. Стицање ове вештине не подразумева учење проверених чињеница које важе за све људе, учење готових решења која се брзо памте, нити дремљиво хватање бележака, већ постављање питања, активно тражење одговора, упознавање сумње и дилеме и, на крају, спознају задовољства када дођемо до сазнања да не постоје јединствене смернице за развој и да после сумрака цвета мудрост и врлина.
“Пројекат под називом “Спречавање насиља информисањем омладине кроз Info4Youth платформу” финансирала је Амбасада Републике Француске у Србији. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став Амбасаде Републике Француске у Србији”
Желиш да будеш у току? Прати наш блог!