Стваралаштво наглашеног индивидуализма

Анкица Опрешник била је сликарка и графичарка, а бавила се линорезом и дрворезом. Први узор била јој је рођена сестра која је и сама поседовала таленат за цртање. Из родног Витеза преселила се у Београд како би похађала приватну сликарску школу код Младена Јосића, да би потом студирала сликарство на Академији ликовних уметности код Марка Челебоновића, Ивана Табаковића, Мила Милуновића, Недељка Гвозденовића и Михаила Петрова.

Анкица Опрешник
(фотографија је преузета са линка: https://zenskimuzejns.org.rs/ankica-opresnik/)

Свог супруга, такође сликара Милана Керца, упознала је на Академији, а због њега сели се у Нови Сад где наставља да ствара. Доласком у нову средину, улази у круг тамошњих уметника и постаје препозната као стваралац израженог индивидуализма који је развила још док је била Јосићева ученица. Године 1950., учлањује се у Удружење ликовних уметника Војводине, а годину дана касније и у Удружење ликовних уметника Србије. Тада добија посао професора у Школи за примењене уметности у Новом Саду, у којој остаје до 1975. године.

У периоду од 1952. до 1974. године редовно је излагала радове на смотрама Мајске графике и Графике у боји, а око 40 година проводи у Графичком колективу.

Поред наступа на бројним изложбама у држави, била је и део оних у иностранству – Каиро, Осло, Мексико Сити, Амстердам, Софија, Пекинг, Чикаго, Мадрид, Брисел, Рио де Жанеиро, Вашингтон, Праг, Беч, Синсинати, Рим, Берлин, Атина, Тунис, Кејптаун, Александрија итд.

Заједно са својим супругом и колегама оставила је неизбрисив траг у ликовној уметности и служиће као инспирација млађим нараштајима.

Ауторка: Александра Јовановић

Реализацију пројекта “Афирмација интеркултуралне женске историје на Info4Youth” реализује удружење “Послови за младе” који је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада у 2022. години.

Podeli tekst