COVID-19 и дигитално насиље

Како је сама пандемија и даље актуелна, тако и нема емпиријских доказа који би подржали утицај самоизолације на пораст насиља. Међутим, из искуства и прича људи, докази постоје.

Поред све учесталијих извештаја о злостављању у породици, од стране родитеља, старатеља или интимних партнера, додатно убрзане промене у свим аспектима жвота адолесцената и повећан степен ослањања на технологију су довели до повећане опасности од дигиталног насиља.

Дигитални аспект живота је постао део свакодневнице, и то се додатно примећује током пандемије, што отвара прилике за дигитално злостављање од стране већ претходно насилних партнера. Оваква ситуација насилницима пружа прилику да контролишу, уходе или дискредитују своје партнере кроз поруке, друштвене мреже или разне апликације.

Проблематика дигиталног насиља

Дигитално злостављање (Цyбербуллyинг) је узнемиравање које се дешава у дигиталном окружењу, путем различитих средстава, као што су апликације, поруке, друштвене мреже, форуми или интерактивне игрице.

За сајбер-насиље може да се сматра слање, објављивање или дељење увредљивог, штетног или окрутног садржаја о другој особи, са циљем да се да особа понизи или осрамоти.

Анонимност која долази са овим типом насиља омогућава насилнику да напада било који аспект живота жртве – образоваје, каријеру, пријатеље. Анонимност такође омогућава особама које су насилне према члановима своје породице, да их додатно контролишу. Намерно објављивање увредљивих садржаја може да утиче на самопоуздање жртава, што олакшава контролу од стране насилника.

Технологија и насиље у породици

Сајбер-насиље није нужно ограничено на узнемиравање које врше непознате особе. Такође, насиље у породици није нужно ограничено на физичке облике насиља. Насилник може да учини да се члан породице или партнер осети уплашено и незаштићено, користећи различите облике “онлајн” понашања.

Злостављање на интернету укључује, али није ограничено на:

  • Проверавање мејлова партнера или члана породице
  • Проверавање историје претраживања
  • Представљање као особа коју жели да контролише
  • Ширење гласина
  • Објављивање лажних или приватних слика, видео записа или коментара
  • Непрекидно слање порука
  • Узнемиравање на друштвеним мрежама

Особе које су жртве породичног насиља се сада налазе у још компликованијој ситуацији јер, осим тога што су затворене са насилником, налазе се и у опасности од одузимања свих средстава тражења помоћи.

Важни телефони

  • Полиција 192
  • Хитна помоћ 194
  • Пријава насиља у породици 0800-100-600
  • Јединствени СОС телефон за Војводину 0800-10-10-10, бесплатан позив радним данима од 10 до 20х
  • Нови Сад – СОС телефон – Сигурна кућа, ЦСР 021/422-740, 069/1936-899, радним данима од 17 до 21х
  • Клинички центар Војводине, 021 48 43 484, Хајдук Вељкова 1-9, Нови Сад

„Пројекат под називом „Спречавање насиља информисањем омладине кроз Info4Youth платформу“ финансирала је Амбасада Републике Француске у Србији. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став Амбасаде Републике Француске у Србији“

Желиш да будеш у току? Прати наш блог!

Podeli tekst