Марија Трандафил је рођена 1816. године у Новом Саду, у угледној породици Поповић, чији је дом био на углу Пашићеве и Грчкошколске улице. Иако о њеном образовању не постоје поуздани докази, познато је да је била писмена, говорила немачки језик и да је познавала трговачке трансакције.

Отац јој је био имућни трговац грчког порекла, а мајка је била родом из Осијека. Пошто је рано остала без њих, одлази код рођака Хаџи-Кири Николића који је касније удаје за свог деловођу Јована Трандафила. Читав Маријин мираз послужио је Јовану у пословима које је покретао, па су се из прихода које су остваривале његове радње финансирале болнице у Новом Саду, Сомбору и Осијеку.
Иако су просперирали на финансијском плану, породица је била несрећна на другом пољу. Марија и Јован остају без деце, Софије и Косте, па након њихове смрти своју снагу усмеравају ка пружању помоћи онима којима је то најпотребније.
После извесног времена, Марија остаје и без мужа, са чијим братом је морала да води неколико судских парница. Мушки део Јованове родбине био је мишљења да она као жена не може на прави начин да управља капиталом, па су чак прибегавали сплеткама не би ли јој одузели оно што јој припада.
Ипак, она је успела не само да сачува свој иметак и репутацију, већ их је чак и увећала својим делима. Без обзира на богатство које је поседовала, до краја живота је жалила за својом децом.
Када је реч о заоставштини, добар део капитала Марија и Јован су тестаментом донирали у добротворне сврхе. Иза себе је оставила Заведеније Марије Трандафил за српску православну сирочад у Новом Саду, а обезбедила је и ученичке стипендије под називом Заклада Марије Трандафил за новосадске гимназијске ђаке.
Током живота, помагала је и верске институције, са посебним акцентом на Николајевску цркву у којој се налазе Јованови, Софијини и Костини посмртни остаци. Издвајала је позамашне суме за обнављање Успенске цркве, и поновну изградњу и украшавање Јерменске цркве.
Није била особа која се уклапала у друштвени живот свог сталежа, нити је била оптерећена овоземаљским задовољствима, само је желела оно што није могла да има – обичан и срећан живот.
Ауторка: Александра Јовановић
Реализацију пројекта “Афирмација интеркултуралне женске историје на Info4Youth” реализује удружење “Послови за младе” који је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада у 2022. години.