Причајмо о емоцијама

Јесте ли некада, док сте корачали друмом, осетили мирис старог јоргована који вас је подсетио на неке минуле дане? Је ли тај мирис из прашњавих џепова извукао давно уснулу сету? Осећате ли минуле кораке у пуном одјеку? На извору нашег бића наслагане су емоције и читавим спектром боја обојено је наше постојање.

Покушаћемо да речима искажемо како се осећамо

Осећамо суморни облак који ветром пара град, осећамо Сунце кад измили из гнезда, осећамо маглу док се неприметно шуња, осећамо вихор који нас силином обузима. Осећамо, и то је важно исказати, јер управо тај лични доживљај чини природу онога што називамо емоцијом. У Речнику психологије Жарка Требјешанина написано је да емоције јесу „ један од основних, сложених психичких процеса, који представља опажање и тумачење карактеристичног узбуђеног стања организма…” Свему ономе што се збива око нас приписујемо значење, и од значења које придајемо, зависиће која ће се емоција јавити и како ћемо реаговати. Понекад нас понесе бура па опијени разноликим бојама заборавимо да су нам потребне, да нас чине живима и дају драж ономе што називамо живљењем.

Страст и умереност

Живот без страсти био би живот без надахнућа и разноликости, али је врлина владати собом када бура удара о хриди нашег бића. У хришћанству постоји термин темперантиа, који означава умереност и равнотежу која омогућава уздржавање од емоционалних испада. Основ менталног здравља састоји се у контроли негативних емоција, што не значи да емоције треба потискивати, већ оно чему треба тежити јесте изражавање адекватних емоција, односно, емоција које су у складу са ситуацијом.

„Чашу меда јошт нико не

попи што је чашом жучи

не загрчи,

чаша жучи иште чашу

меда, смијешане

најлакше се пију.”

Ова Његошева мисао указује на чињеницу да је живот сачињен из пријатних и напријатних околности које одређују наше расположење, но основ душевног благостања јесте равнотежа емоционалног жагора. Емоционална интелигенција, према наводима Данијела Големана, не подразумева избегавање непријатних осећања ради постизања задовољства, пре држање под контролом интензивних осећања која ремете расположење.

Другачији поглед на ствари

Дођу неки дани када човек застане и након толико пређених километара зажели да скине товар који је толико дуго носио на својим леђима, да помири у себи све оно што му не да мира и да прошлост изнова погледа другим очима. Постизање свакодневног задовољства може се постићи когнитивном променом. Уколико успемо да сагледамо ситуације из друге перспективе и на дргачији начин, велике су шансе да ћемо пронаћи противсредство за тугу, будући да се благим опхођењем стишава узнемирујући импулс. Емоције тада постају дар који нас покреће, дар који подиже ниво мотивације и ентузијазма и поспешује остале способности које су важне да бисмо уживали у ономе што радимо.

Желиш да будеш у току? Прати наш блог!

Podeli tekst