(шта је заправо депресија, зашто је све заступљенија код младих и која је граница измедју туге и депресије)
ШТА ЈЕ, ЗАПРАВО, ДЕПРЕСИЈА?
Колико пута недељно чујете нешто о депресији? Или, боље питање, колико пута дневно? Могло би се рећи да је последњих година ово врло заступљена тема. Али, да ли је све што ми зовемо депресијом заправо депресија? Врло вероватно не. Шта је онда депресија? Зашто је све чешћа и зашто је тако често мешамо са обичним туговањем? За почетак, депресија је врло озбиљно и врло заступљено ментално обољење које негативно утиче на наше свакодневне активности – размишљање, понашање, осећања. Углавном је праћена осећајем туге и губитка интересовања за ствари које су нас некада чиниле срећнима. Изазива велике промене у животу и немогућност да особа на уобичајен начин функционише у школи, на послу, код куће. Осим ових, психичких проблема, може да изазове и многе физичке проблеме, успутно. Добра ствар је што може да се лечи и излечива је. Према неким истраживањима, чак 80% пацијената лечених од депресије показује озбиљан напредак након неког вида лечења. Но, проблем се јавља код чињенице да чак двоје од троје људи који пате од депресије никада не потраже или не добију адекватну помоћ.
КАКО ЗНАТИ ДА ЈЕ ВРЕМЕ ДА СЕ СТРУЧНА ПОМОЋ ПОТРАЖИ?
Симптоми депресије могу бити јачи, блажи и не исти код сваке индивидуе. ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ ДА ДЕПРЕСИЈУ НЕ МОЖЕТЕ ДИЈАГНОСТИКОВАТИ САМИ – ЗА ТО ВАМ ЈЕ ПОТРЕБАН СТРУЧЊАК. Али, ево неких ствари које, уколико трају минимално две недеље, могу да укажу да треба потражити стручну помоћ:
- Осећање туге; губитак интересовања; осећај кривице и безвредности;
- Промене у апетиту (губитак или додавање килаже); промене у спавању (превише или премало сна)
- Потешкоће при концентрисању, размишљању, доношењу одлука;
- Појава неких тикова/бесмислених активности (стискање руку, нервозно ходање без потребе)
- Успорен говор и моторика
- Суицидне мисли и мисли о смрти
Много је важно депресију никада не мешати са неким другим стањима. Занемаривши за сада најобичнију тугу, врло нормалну и очекивану, окренућемо се неким медицинским стањима попут проблема са штитном жлездом, тумора на мозгу или недостатка неких витамина, који су често праћени симптомима депресије. ЗАТО ЈЕ ВАЖНО НЕ ДИЈАГНОСТИКОВАТИ ДЕПРЕСИЈУ САМОСТАЛНО, ВЕЋ ТО САМО И ИСКЉУЧИВО МОЖЕ УЧИНИТИ НЕКО СТРУЧАН – психолог или психијатар.
ПРИЧАЈМО О СТАТИСТИЦИ…
У току једне дате године, процењено је да депресију има 1 од 15 одраслих особа (6,7%), а 1 од 6 особа (чак 16,6%) има депресију макар једном у току свог живота. Постоје заблуде да се депресија може јавити у овом или оном добу живота и оваквим или онаквим особама. Истина је да се депресија може јавити било када и било коме. Додуше, нека истраживања су показала да се у просеку депресија јави на прелазу између касних тинејџерских и раних двадесетих година живота, као и да су неки типови људи под већим ризиком да оболе од депресије од осталих. Појава депресије зависи од многих фактора, као што су биохемија мозга (неке супстанце се луче у мањој или већој количини), генетика (занимљива је чињеница да уколико један идентични близанац пати од депресије, други има чак 70% шансе да буде у истој ситуацији), психички склоп особе и њен карактер (у већем ризику су особе генерално песимистичног погледа на свет, особе ниског самопоуздања, особе које лако поклекну пред стресом), али и окружење и социолошки фактори (особе које трпе насиље или живе у сиромаштву су много подложније).
ЦДЦ (Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион, САД) је спровео истраживање (2013-2016) које је донео закључак да је 8,1% Американаца од 20 и више година патило од депресије у току датог периода од две недеље, док су жене биле скоро дупло више у ризику од депресије у односу на мушкарце (жене 10,4%, мушкарци 5,5%). Дакле, депресија се више јавља код жена него код мушкараца, једна трећина свих особа женског пола у неком тренутку у животу болује од депресије. Нама остаје да се питамо да ли је разлог томе насиље коме су жене више изложене и патријархални систем вредности у многим земљама трећег света где су жене третиране неповољно. Да ли су разлози томе ментални, то јест, радије индивидуални, или пре имају социолошки карактер? Према неким истраживањима, депресија је присутна код чак три четвртине жена у провинцијама Авганистана где жене немају апсолутно никаква права, док у провинцијама где жене имају макар нека основна права, са депресијом се бори „само“ једна четвртина жена (иако велика цифра, у поређењу са претходном приказује значајну разлику). Ето једног поражавајућег могућег објашњења ове статистике…

ТУГА И ДЕПРЕСИЈА: КАКО НАПРАВИТИ РАЗЛИКУ?
Можда један од највећих проблема који се тиче депресије и њеног препознавања је то што се иде из крајности у крајност када покушавамо да је дефинишемо и схватимо – многи млади обично и нормално туговање умеју да назову депресијом, а многи, баш насупрот овоме, умеју да очигледне знаке депресије занемарују и „гурају под тепих“. Како да знате са чиме се суочавате и шта је нормално, а шта би могло да буде „црвена застава“ за помоћ?
Иако је и код депресије у питању стање праћено изузетном тугом и повлачењем са свакодневних активности, туга може сасвим сигурно постојати засебно, независно од депресије. У случају када особа пролази кроз тугу и депресију истовремено, осећај туге је много јачи, оштрији, траје дуже. Важно је направити разлику.
Када тугујемо, та туга долази у таласима, зато што наше туговање често могу да прекину неке позитивне мисли и сећања која нам испуњавају свакодневицу. У случају депресије, негативне мисли обузимају особу све време и то траје непрекидно, макар две недеље, уз потпуно одсуство интересовања за неке уобичајене активности.
У случају туговања, обично ваше самопоуздање није пољуљано. Тугујете за изгубљеном блиском особом, али то не смањује вашу вредност. Током депресије врло је могућ осећај безвредности и потпуног губитка самопоуздања.
Дакле, туга је само осећање, као такво, пролазно је пред неким новим догађајима који ће пробудити друга осећања. То је у реду. То је више него у реду. Али, то није депресија. Ипак, препознате ли симптоме, најбоље је отићи стручном лицу и објаснити своје сумње, те захтевати детаљнију анализу и процену. Једино тако знате да је ваше стање депресија и једино тада га можете депресијом назвати. Уз адекватну помоћ, као што статистика показује, може се превазићи и решити. Али, помоћ се мора потражити да би до нас доспела. Потражити помоћ није срамота!
ЗАШТО СУ МЛАДИ ДАНАС ТОЛИКО ДЕПРЕСИВНИ?
Истраживања кажу да, пре него што уопште одрасту, 20% тинејџера има искуство са депресијом, а да се само 30% депресивних тинејџера од депресије и лечи. Што се више развијамо као друштво, то већи утицај тај развој има на ментални склоп људи, а поготово младих људи. Бројни психолози наводе разнолике разлоге, а издвојићемо неке од тих.
– Повећање у коришћењу електронске комуникације, те самим тим смањење интеракције “лицем у лице” са другим људима може много да штети менталном развоју индивидуе. Опет, како су друштвене мреже саставни део нашег просечног дана, млади су изложени погрдним коментарима који се тичу њиховог изгледа, понашања, изложени нереалним стандардима лепоте са фотошопираних слика, изложени садржају који је повезан са негативним мислима, самоубиством. Друштвене мреже постављају стандард тако високо да се чини да је последњих година скроз кул бити анксиозан, депресиван или имати других менталних проблема. Нормално јесте, али немојмо дозволити да и то буде један од опасних трендова данашњице.
– Смањено трајање спавања је такође заступљено већ неко време, а то не утиче лоше само на физичко здравље, већ дефинитивно и на психичко.
– Данас се млади суочавају са много већим притиском, у школи и код куће – то могу бити превисока очекивања, омаловажавање, брига о финансијској обезбеђености, просто тренутно стање у породици или нека непревазиђена траума из детињства.
– Неминовно је да се данас користи много више дрога и алкохола него раније. Потврђено је да неке врсте наркотика могу бити потенцијални изазивачи депресије. Заправо, депресија је јако честа код младих који се боре са болестима зависности, а како су данас оне све заступљеније, депресија их прати у стопу.
А КАКО ЈЕ НА ПСИХИЧКИ СКЛОП МЛАДИХ УТИЦАЛА ПАНДЕМИЈА?
Ових дана, велики узрок менталних промена међу младима јесте и пандемија COVID-19 вируса. Забринутост за здравље, како своје тако и чланова своје породице, забринутост за економију и финансијска средства после пандемије, за даљи наставак школовања и образовања, само су неке од ствари које тренутно муче младе у Србији. Уосталом, током марта и априла, сама та обавезност остајања у затвореном простору могла је негативно утицати на психичко здравље, а млади лако могу поклекнути пред тим околностима.
Према истраживању Уницефове платформе УРепорт Србија, 74% младих се изјаснило као забринуто због повећања броја заражених, а са собом то је повукло да чак 69% младих каже да много више користи интернет као средство комуникације, него што комуницира уживо (горе наведен, према психолозима могућ узрок повећања појаве депресије код младих). Такође, 36% младих је рекло да се осећало под стресом током целе ситуације, ниво нервозе се мало повећао код 38% младих, а поводом своје будућности након пандемије се 65% младих осећа сасвим збуњено, уплашено, љуто или песимистично, док је остатак равнодушан, оптимистичан или миран. На питање “Да ли је COVID-19 утицао на твој поглед на будућност?” чак 47% младих је рекло да је утицај био лош, да је сада поглед на будућност гори. Из овога се закључује да је ова ситуација такође могла бити узрок погоршаног менталног здравља код многих младих и да је врло негативно утицала на њихова размишљања.
ПА, ДА ЛИ НАМ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО ДА БУДЕМО ТУЖНИ?
Наравно да јесте. Своје емоције треба прихватити и испољити, треба бити свестан да оне неће увек бити позитивне и да цвеће не цвета током целе године. У реду је бити тужан и у реду је дати себи времена. Није у реду за депресију рећи да је обичан талас туге. Није у реду рећи себи да умишљате да сте лоше, уколико се недељама осећате безвољно, потиштено, без трачка наде. Није у реду рећи некоме ко се бори са депресијом да је „све у глави“, није у реду рећи некоме да глуми депресију, није у реду не разумети. Али, такође није у реду један талас туге назвати депресијом, пре него што заиста потражите помоћ. Нормално је с времена на време осетити се лоше, али ако се свакодневно већ дуже време осећате лоше, нормално је и потражити помоћ од некога ко ће вам рећи да ли је то са чиме се суочавате депресија или нешто друго. Разумимо, граница између туге и депресије је танка, код свакога другачија и зато се не ослањајте у потпуности на оно што прочитате. Свако се са проблемом носи другачије, па зато само пустите друге, али и себе, да будете тужни.
Извори:
Wхy Со Манy Yоунг Пеопле Тодаy Аре Депрессед
Продуцтс – Дата Бриефс – Нумбер 303 – Фебруарy 2018
“Пројекат под називом “Спречавање насиља информисањем омладине кроз Info4Youth платформу” финансирала је Амбасада Републике Француске у Србији. Ставови изражени у овом тексту искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став Амбасаде Републике Француске у Србији”
Желиш да будеш у току? Прати наш блог!