Ксенија Атанасијевић рођена је 5. фебруара 1984. године у угледној београдској породици као дете лекара и управника Опште болнице у Београду Светозара Атанасијевића, који је студирао у Берлину заједно са својим најбољим пријатељем, књижевником Лазом К. Лазаревићем. Ксенијина мајка, Јелена, потомак угледне свештеничке породице, преминула је пар сати након порођаја. Дванаест година касније преминуо јој је и отац, а бригу о Ксенији, као и остало петоро деце, преузела је маћеха Софија. Ксенија је одрастала у интелектуалном окружењу, које је јој одредило изборе и приоритете у животу, јер јој је маћеха Софија била наставница Више женске школе.
Иако почетком двадесетог века није било уобичајено да се женска деца школују, Ксенија је завршила државну женску гимназију 1911/12. године. Ксенијин најбољи пријатељ из тог времена, Растко Петровић, данас је познат као један од најистакнутијих песника српског модернизма, а његова старија сестра, позната сликарка Надежда Петровић, предавала је Ксенији цртање у женској гимназији и насликала њен портрет, као једну од својих последњиих слика у дворишту куће у Ратарској улици.
Слика преузета са линка: https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/zanimljivosti/a26810/prva-zena-doktor-nauka-u-srbiji-ksenija-atanasijevic.html
Ксенија Атанасијевић била је вредна и марљива студенткиња филозофије код ментора професора Бранислава Петронијевића, који је важио за изузетно цењеног и строгог. Под његовим ментроством дипломирала је чисту филозофију са класичним језима на Филозофском факултету Универзитета у Београду са највишим оценама. Атанасијевић је била и једна од оснивачица Удружења књижевника које је основано 1927. године. Била је прва жена у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца која је бранила докторску тезу „Бруново учење о најмањем”. Тог јануара 1922. године велика унверзитетска сала била је пуна студената и београдског света, јер је по први пут у историји кандидат била жена. Ксенији испитавачи су били великани српске науке – њен ментор Бранислав Петронијевић и филозофи Драгиша Ђурић, Никола Поповић, Веселин Чајкановић, као и математичар Милутин Миланковић. Ксенија је изабрана за доцента Филозофског факултета у Београду октобра 1923. године, за предмет Историја класичне филозофије. Поред тога, предавала је средњовековну и новију филозофију и етику. Енциклопедија Британика је уврстила њен докторски рад о Ђордану Бруну, као релевантну литературу за схватање Брунове мисли. Радила је и у Министарству просвете, потом у Универзитетској, а затим у Народној билбиотеци. Осим докторске дисертације, њени најзначајнији радови јесу Филозофеме софиста, Сократ, Хераклитова филозофија, Прве филозофске хипотезе Јонаца, Демокрит као етичар, Софисти Продик и Хипија, Сенека, Имануел Кант, Епикур, Рационализам и мистицизам, Питагорејско учење о сељењу душа, Стара грчка атомистика и многи други.
Ксенија Атанасијевић је имала 28 година када је постала прва жена доктор наука у Србији. Преводила је класична филозофска дела, ауторка је великог броја студија, чланака, метафизичких и етичких расправа. Њени текстови су објављивани на немачком, холандском, француском, чешком, бугарском језику. Ксенија је преминула у Београду, 28. септембра 1981. године, међутим, ни данас се не зна где се налазе њени остаци пошто је њена гробница уништена.
Извори:
https://srednjeskole.edukacija.rs/biografije-poznatih-licnosti/ksenija-atanasijevic