avgust 2021

Savka Subotić, novosadska feministkinja. Heroina 19og veka, postavila je temelje borbe žena za jednaka prava u svim segmentima života, koji je do tada bio apsolutno i naizgled nepromenjivo ukalupljen u mušku dimenziju, satkan i sašiven po merama muškaraca. Bila je žena, koja je podigla glavu, nije ćutala želevši da promeni ulogu žene i da promeni pogled na ženu kao biće. Na ovaj način novosadska heroina počinje da ispisuje stranice istorije emancipacije žena u Vojvodini. Žena neverovatno racionalnog i modernog pogleda na svet, imala je viziju da obrazovanje ženske dece podigne na mnogo viši stepen. Naime, njen cilj za koji se zalagala celim svojim bićem  bio je da se započne otvaranje srpskih viših devojačkih škola, što bi značilo da je kalup tadašnjice polako počeo da se modelira u drugačijem pravcu. 

Žensko dete je zaslužilo obrazovanje u istoj meri kao i muško dete. Obrazovanje nije trebalo da bude privilegija muškaraca, a isto tako to je značilo da žensko dete nije predodređeno samo za ulogu dobre žene, majke i domaćice, već naprotiv pružena je prilika ženama da budu ono za šta su zaista predodređene, uspešne i nezavisne.

Utopijska zamisao ženske nezavisnosti. Prepoznala je benefite domaće radinosti, te dolazi na ideju brendiranja srpskog blaga domaće industrije, koje je sa ponosom prikazivala na međunarodnim sajmovima. Ne nailazi na podršku i potporu naše javnosti, pa i uprkos tome novosadska heroina postaje svetska heroina, vodeća feministkinja 19og veka. 

“Stav da je emancipacija žena odgovornost samih žena, ali da se na tom putu traži savezništvo onih muškaraca koji razumeju da je promena ženske situacije vezana za gubitak nekih privilegija za muškarce. Za Savku Subotić humanizam je bio identičan sa feminizmom.”

Kao vodeća feministkinja 19og veka, svoje misli, ideje i feminističke stavove pretočila je na papir, a te misli, žene koja kao da je došla iz budućnosti, neretko su čitane na predavanjima ženskih organizacija (Feminističko udruženje u Budimpešti, Bečki naučni klub i VII kongres Međunarodne alijanse za žensko pravo glasa).

O velikom uspehu ove fascinantne žene govori upravo činjenica da na dan njene smrti 25.11.1918. , delegati i DELEGATKINJE (7 žena, koje su bile izabrane pod istim uslovima i pravilima kao i delegati) Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji odlučili da Banat, Bačka i Baranja ujedine sa Kraljevinom Srbijom.

Autorka: Branka Radaković

Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2021. godini.

Feminizam. Termin i pokret feminizam je pod aktivnom lupom društva koja ne jenjava od 19og veka, pa do danas.

Žene su ujedinjene podigle glas i taj glas počeo je prvo da trese područje zapadnih država,  čije su se vibracije polako prenosile i podrhtavale tlo ostalih država planete Zemlje. Međutim, problematika ugnjetavanja žena apsolutno traje od postanka civilizacije, no skupljanje hrabrosti i ekspanzija iste za promenom i ravnopravnošću javlja se u 19. veku. 

21. vek. Živimo u savremenom dobu, međutim i dalje postoje tendencije stereotipima okovanog mišljenja  i pod velom patrijarhalnog nasleđa, pa tome u prilog uloga i položaj žene u društvu, ima i dalje obrise krive slike.  Tu krivu sliku, kroz istoriju, heroine istorije naše države i istorije Novog Sada pokušale su da isprave svojom ulogom u društvu. Zasluge tih žena utkanih u goblen istorije žena Novog Sada, predstavile su naše savremenice digitalizovanom zbirkom ŽeNSki muzej u Novom Sadu, koja sadrži biografije znamenitih žena našeg grada i ima za cilj da javnosti predstavi istoriju ženske kulture.

“ŽeNSki muzej je odgovor na odnos institucija prema ženskom stvaralaštvu, diskriminatorne udžbenike, enciklopedije, školske programe, nevidljivost unutar kulturnog nasleđa i istorije.”

ŽeNSki muzej u Novom Sadu nas podstiče da ne zaboravimo ko smo bile, te ko smo u sadašnjosti, da se ne preispitujemo o svrsishodnosti naše egzistencije i da se ne brinemo za budućnost, jer nam  je utkana u gene hrabrost, odlučnost i smelost heroina prošlosti, ŽENA, koje su se borile za našu bolju budućnost i ostavile nam zadatak, da iskrojimo još sjajniju budućnost za naše potomke ženskog roda.

Autorka: Branka Radaković

Realizaciju projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth“ realizuje udruženje „Poslovi za mlade“ koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2021. godini.