У оквиру пројекта „Ка већој запошљивости младих у Новом Саду 2022.“ који реализује Град Нови Сад, Градска управа за спорт и омладину – Канцеларија за младе уз финансијску подршку Министарства омладине и спорта Републике Србије, као затварајући догађај одржана је дана 16. новембра 2022. године Конференција „Како до веће запошљивости младих – изазови и прилике 2022.“ у амфитеатру Ректората, уз присуство више од 120 ученика и студената.
Млади су имали прилику да усвоје знања о планирању каријере, као важног сегмента каријерног вођења, и тиме се охрабре да учине први корак ка постизању личног професионалног циља и одабира будућег запослења.
У првој панел дискусији учествовали су представници/е институција, Саша Билиновић, в.д. начелника Градске управе за привреду Града Новог Сада, Владимир Гавранић, председник Актива директора средњих школа у Новом Саду и директор „Средње машинске школе“, и Смиљана Гардиновачки, начелница Одељења за образовање и обуке Филијале Нови Сад Националне службе за запошљавање, који су говорили о могућностима за бољу запошљивост младих и програмима који су им доступни, кроз подршку локалне самоуправе.
На другом панелу „Преко препрека до успеха, да ли је могуће?“ (Примери добре праксе) панелисти су били истакнути привредници/е и предузетници/е: др Соња Ивковић, директорка Одељења за људске ресурсе „3 Банка а. д. Нови Сад“, Марија Радојчић, организаторка „Новосадског ноћног базара“, Љубица Еркић, директорка „Pastai d.o.o. Sremska Kamenica“, Александар Радукин, директор „HOMEPAGE DOO NOVI SAD“, који су својим знањем, искуством и саветима омогућили младима да прошире своје видике у области запошљавања, да буду отворени да стварају и истражују прилике и нове перспективе за запослење и каријерно вођење.
Током реализације Пројекта одржано је пет тренинга усмерених на стицање меких вештина у сврху професионалног интересовања и развоја студената, и пет тренинга о каријерном вођењу за ученике средњих школа у циљу оснаживања незапослених младих и стицања компетенција и избора занимања са интересом, као и пружање прегледа различитих каријера и потенцијала који имају одређена занимања. На тренинзима је учествовало 35 студената Универзитета у Новом Саду и 54 ученика „Средње машинске школе“, Техничке школе „Милева Марић Ајнштајн“ и Гимназије „Исидора Секулић“.
Mnogi je smatraju heroinom novosadskog društvenog života sredine devetnaestog veka. Rođena je u Novom Sadu 19. januara 1837. godine i potiče iz vrlo ugledne novosadske građanske porodice. Jovankin otac, Jovan Kirković, bio je advokat i carsko-kraljevski direktor Kancelarije. Veoma rano je ostala bez majke, tako da je odrastala u društvu dva brata i sestre. Jovanka je bila žena solidnog obrazovanja, jer je dobro poznavala nemački, ali mađarski jezik. Osim toga, imala je interosavanja za instrumente, jer vrlo dobro svirala klavir. Pored dobrog poznavanja jezika, sviranja klavira, Jovanka je i dobro pevala. Pošto je rano izgubila majku, a otac bio angažovan na mnogim poslovima, ona je tragala za životom koji je emotivniji i slobodniji. Jovanka je u ranoj mladosti obolela od tuberkoloze i i znajući da neće dugo živeti, imala je želju da živi slobodnijim životom gde će joj teatar biti životno opredeljenje.
Jovanka Kirković se početkom 1860. godine upoznala sa Lazom Kostićem, koji je vrlo često dolazio i boravio u Novom Sadu. U tom trenutku između njih dvoje se rodila ljubav. Iako je bila starija četiri godine od Laze, Jovanka je imala izuzetnu lepotu. Koliko je ljubav bila velika i lepa, govori činjenica da je inpirisala Lazu Kostića koji je napisao pet pesama posvećenih njoj: Pod prozorom, Na iskap, Ljubavni dvori, Pogreb i Posle pogreba.
Podsticaj da se bavi glumom, verovatno je došao od Laze Kostića, koji je joj preko upravnika Srpskog narodnog pozorišta, Jovana Đorđevića omogućio pozorišni angažman. Ona je ipak pre ovog angažmana u Novom Sadu, prvi put stupila na scenu početkom 1862. godine i to u Omladinskom pozorištu u Beogradu. Njen prvi nastup je bio 13. juna 1862. godine u ulozi Jelke u komadu Ljubav i filozofija, gde je bila vrlo zapažena i ostavila veoma dobar utisak. Osim toga, bila je postavljena i za člana Srpskog narodnog pozorišta. Pošto je uloga Jelke bila dobro primećena, kritičari su čestitali SNP-u na ovakovoj prinovi, jer je svojom krasnom spoljašnošću, umiljatim glasom i gracioznim kretanjem obećavala da će vremenom biti dobra glumica.
Jovanka, međutim, nije imala sreće ni na emotivnom, ni na poslovnom planu. Njena ljubav sa književnikom i pesnikom Lazom Kostićem nije se na kraju završila brakom. Nije uspela da se uda ni za srpskog novinara i književnika Đorđa Popovića Desničara. Postoje određeni nedovoljno sigurni podaci da se udala u Irigu ili u Čereviću.
Tokom Drugog svetskog rata ustaše su srušili manastir Rakovac, gde su propale sve manastirske knjige. Danas bi smo imali i znali podatke o njenoj udaji, kao i tačan datum njene smrti. Da je Jovanka poživela duže, sigurno bi mogla postati jedna od najinteresantnijih i najspecifičnijh sprskih glumica romantičarske epohe. Imala je velike šanse u tome, jer je bila žena sa mnogo predispozicija. Jovankina lepota je mnoge ostavljala bez reči, bila je solidno školovana, vrlo prijatnog glasa sa čistim i jasnim govorom, a bila je i muzikalna.
Jovanka Kirković je ostvarila uloge u tridesetak komada, koje za vreme njene trogodišnje glumačke karijere nije nimalo za potcenjivanje. To dosta govori o talentu koji je imala. Većinom su to bila dela standardnog repertoara SPS u to vreme, gde je ostvarila i neke glavne ženske uloge. Bila je nezadovljna svojim angažmanom u ansamblu. Ipak, gajila je veliku ljubav prema pozorištu i smatrala ga svetinjom.
Autorka: Vanja Urošev
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Anica je rođena u Novom Sadu 1892. godine u uglednoj porodici. Bila je jedino dete Milana Savića koji je bio književnik i prevodilac, dok je njena majka Julijana bila domaćica. Pošto je Julijana u svojoj 33. godini rodila ćerku, što bilo poprilično kasno za ono vreme, Anica je uživala ljubav i pažnju svojih roditelja. Kako bi Anica bila obrazovana žena, Milan i Julijana su uložili dosta vremena i truda u njeno odrastanje, a potom školovanje. Kao gimnazijalka je čitala antičke i moderne pisce, ali i prevodila, dok je sa 13 godina objavila prve pesme u Brankovom kolu. Anica je kao sedamnaestogošinjakinja napisala prvi esej.
Centar okupljanja velikih književnika, umetnika, ali i ostalih značajnih ličnosti početka prošlog veka, bila je upravo kuća Savića. Na taj način, Anica je odrastala i upijala znanje i iskustva istaknutih ljudi kao što su Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, Uroš Predić, Simo Matavulj i mnogi drugi koji su posećivali njihov porodični dom u Novom Sadu. Zahvaljući posetama cenjenih ljudi, Anica je sa njima održavala kontakte i vodila određene intenzivne prepiske, a neki od tih ljudi su Miloš Crnjanski i Milan Kašanin. Prijatelj kuće Milana Savića bio je pesnik Laza Kostić koji i na očinski način pratio razvojni put male Anice. Njegovaa štićenica i ljubimica bila je upravo Anica i njene prve pesme opisao je rečima: “Kad pogledam one svoje prvence – a bio sam tri-četiri godine stariji od nje – čisto bih sve bacio k vragu“.
Anica Savić je 1909. godine završila osnovnu školu u Novom Sadu, dok je srednjoškolsko obrazovanje pohađala je u Srpskoj pravoslavnoj devojačkoj školi, a osim toga išla je u Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju. Kao jedina devojka u svojoj generaciji, maturirala je 1909. godine. Kako bi nastavila svoje obrazovanje, cela porodica se seli u Beč, gde ona odlučuje da upiše klasičnu filologiju. Zbog izuzetnog talenta i dara za učenje jezika, Anica je vrlo lako savladala nemački, francuski i engleski jezik. Kako se već u najranijim godinama svog života opredelila za svet helenske književnosti i kulture, to će joj ostati celoživotna književna i naučna preokupacija i zainteresovanost. Kako je bila u centru evropske kulture, sarađuje sa velikim brojem svetskih intelektualaca – Hansom Lajzengangom, Ludvigom Radermaherom, Tomasom Manom, Rebekom Vest. U periodu Prvog svetskog rata Anica se sa porodicom vraća u Novi Sad gde provode ratno stanje i upravo godine rata za nju predstavljaju period stagnacije u formalnom obrazovanju. Anica je diplomirala 1920. godine, a njen san je bio da radi na fakultetu. Međutim, Anica je najveći deo svoje karijere profesora provela u gimnazijama u Novom Sadu, Beogradu, Skoplju, kao i Sarajevu.
Godinu dana nakon diplomiranja, Anica se udaje za Hasana Rebca koji je bio Srbin muslimanske veroispovesti. On je diplomirao na Sorboni orijentalne jezike. Njihova ljubav bila je puna razumevanja i podrške, uprkos predrasudama okoline da njihova ljubav nije dovoljno jaka da istrpi političke i nacionalne izazove, ali i verske. Hasan je bio učesnik u balkanskim ratovima, ali i u Prvom svetskom ratu, dok je u međuratnom periodu bio službenik Ministarstva vera Kraljevine SHS. Međutim, njihov brak gde su bile prisutne pravoslavna i muslimanska vera, nikad nije naišao na razumevanje ni jedne, ali ni druge sredine. Mnogim ljudima iz Hasanovog okruženja je smetalo to što je Anica previše orbazovana, dok je u Aničinom slučaju novosadskim i beogradskim krugovima smetala njena udaja za muslimana.
U trećoj beogradskoj gimnaziji Anica je angažovana kao profesorka latinskog 1922. godine. PEN centar je osnovan 1926. godine u Jugoslaviji. Anica Savić Rebac je kao afirmisana pesnikinja i esejičarka, zajedno sa Desankom Maksimović, bila među prvim književnicama koje su primljene u članstvo PEN-a. Anica sa grupom beogradskih intelektualki 1927. godine osniva Jugoslovensku granu Internacionalne federacije univerzitetski obrazovanih žena, a osnovna delatnost ovog Udruženja jeste odbrana profesionalnih interesa visoko obrazovanih žena. Anica je 1929. godine objavila svoju zbirku pesama Večeri na moru. Pošto su Hasan i Anica bili pristalice jugoslovenske ideje, poslati su u Skoplje gde je bilo mnogo istaknutih političara, umetnika i intelektualaca, da šire ideju Jugoslovena.
Tokom života u Skoplju, Anica je bila predsednica Udruženja univerzitetski obrazovanih žena. Doktorirala je Beogradskom univerzitetu 1932. godine i promovisana je u zvanje doktora nauke, a nakon toga u Skoplju objavljuje svoju prvu knjigu Pretplatonska eratologija. Pošto je doktorirala, Anica nastavlja da objavljuje veliki broj studija, kao i eseja. Paralelno sa naučnim i istraživačkim radom, bavi se i prevođenjem srpskih dela na strane jezike. Prevela je Njegoševu Luču mikrokozmu, a partizanske pesme na engleski. Pored tema vazanih za helenizam, ona piše o Geteu, Spinozi, Tomasu Manu. Objavljuje 1936. godine knjigu Platonska i hrišćanska ljubav. Takođe, u godinama oko Drugog svetskog rata započela je svoj angažman i u Antifašističkom frontu žena (AFŽ).
Hasan i Anica se vraćaju za Beograd pošto on nije uspeo da se pridruži partizanima. Po povratku u Beograd oboje su bez posla (oboje prevremeno penzionisani) i bez stana. Jedno vreme „stanuju“ u jednoj učionici Filozofskog fakulteta koju rano ujutro napuštaju da bi mogla da služi svojoj nameni. Pored velikog broja objavljenih naučnih radova Anica Savić Rebac je primljena na Beogradski univerzitet tek 1946. godine. Naišla je na veliki otpor i protivljenje njeniih članova, jer su znali da je Anica izuzetna intelektualka. U tom momentu, Anica Savić Rebac je jedina profesorka na Univerzitetu i predavala je istoriju rimske književnosti i latinski jezik.
Početkom pedesetih godina prošlog veka, Hasan je teško oboleo i preminuo. Anica je to vrlo teško podnela i te iste noći je pokušala sebi da prereže vene. Samoubistvo nije uspelo jer je sebi dala injekciju morfijuma što je usporilo krvarenje, tako da je preneta u bolnicu i spasena. Od namere o samoubistvu nije odustajala: čitala je literaturu o antičkim samoubistvima. Prijatelji su je odvraćali, ali je ona svoje uverenje branila argumentima antičkih koncepcija o samoubistvu. Neposredno pre nego što će se ubiti hicem iz pištolja, Anica Savić Rebac obavila je sve formalnosti u vezi s grobom, sahranom, zajedničkim spomenikom. Takođe je sastavila i testament, podelila prijateljima drage predmete, knjige, slike, nakit, stari porcelan, srebro, nameštaj…
Kako tokom njenog života, tako ni nakon njene Anica Savić Rebac nije toliko prihvaćena u srpskoj nauci i kulturi koliko zaslužuje svoji dostignućima i predanim radom. Rukopisna zaostavština i njena biblioteka čuvaju se u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković u Beogradu, a umetnička kolekcija portreta, kao i nameštaj iz njenog salona u Matici srpskoj u Novom Sadu.
Autorka: Vanja Urošev
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Milka Marković je rođena u Pančevu 1869. godine u glumačko-muzičarkoj porodici. Milka je ćerka velike glumice umetnice Sofije Vujić. Potiče iz glumačke dinastije sveštenika Luke Popovića iz Valjeva. Dinastija se sastojala od čak sedamnaestoro članova, ali i članica, koji su bili i igrali svi na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Njen otac Aksentije Maksimović bio je kompozitor i kapelnik u novosadskom pozorištu. Bio je oženjen ćerkom sveštenika Luke, Sofijom Vujić koja je takođe radila u pozirištu u Novom Sadu kao glumica.
Porodica Maksimović nakon rođenja Milke, odlazi u Prag kako bi njen otac stekao bolje i kvalitenije obrazovanje u oblasti muzike. Nažalost, Milkin otac umire 1873. godine, a ona ostaje sama sa majkom Sofijom. Nakon iznedne smrti supruga Aksentija, Sofija je napustila Srpsko narodno pozorište i prihvatila angažman putujućih pozorišta. Kako je njena majka imala predstave u raznim gradovima, tako je i Milka sticala obrazovanje po različitim mestima. U Somboru je 1883. godine završila Višu devojačku školu, a poznavala je i govorila nemački, francuski i mađarski jezik. Zbog svoje prednosti u poznavanju stranih jezika, Milka je kasije prevodila i dramske tekstove.
Iako nije rođena Novosađanka, ona je ostala upisana i zapamćena kao ponos novosadskog glumišta, jer sa preko 200 uloga na sceni Srpskog narodnog pozorišta ostavila veliki i neizbrisiv trag. Još kao petogodišnjakinja ostvarila je prvu ulogu u Šilerovoj drami Vilijam Tel.
Milka Marković sa četrnaest godina postaje pripravnica u Narodnom pozorištu u Beogradu. Nakon dve godine i dvadesetak uloga koje je ostvarila, prelazi u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu i postaje njen član 1885. godine. Milka je bila vrlo obrazovana glumica. Kako bi usavršila svoj glumački talenat obilazila je velike evropske teatre u Beču, Pragu, Minhenu, Drezdenu, Berlinu, Kelnu, Majncu, Parizu, Milanu, Rimu, Napulju i Veneciji. Tamo je gledala i zapažala kako to rade najbolji glumci tog vremena. U početku je igrala uloge naivki, a od kada je u Srpskom narodnom pozorištu nastupila kao Margarita u Faustu, prešla je u tumačenje tragičnih uloga.
Milka Marković je opisivana kao visoku, vitku ženu gracioznih pokreta, „bujne tamnokestenjaste kose i crnomanjastog privlačnog lika, tamnije obojenog glasa baršunaste mekote i besprekorne dikcije”. Sve su to bile klkjučne predispozicije za njeno angažovanje u raznim dramskim, kao i muzičko-scenskim delima. Njen talenat je bio prepoznatljiv, a bila je i vrlo maštovita.
Milka se obrobala i kao reditelj i njena prva drama je bila Ljubav I.N. Potapenka 1911. godine. Nakon toga, usledile su i Aveti H. Ibzena, Kradljivac A. Berstena, O tuđem hlebu I. S. Turgenjeva, izuzetno voljena Seoska lola E. Tota, Smrt majke Jugovića I. Vojnovića, Hasanaginica A. Šantića i mnoge druge predstave. Milka Marković je kao prva žena reditelj u Srbiji režirala 16 komada. Sva njena režiserska ostvarenja prikazana su na sceni u Novom Sadu.
Među najznačajnije uloge Milke Marković ubrajaju se: Greta (Faust), Kordelija (Kralj Lir), Ofelija (Hamlet), Julija (Romeo i Julija), Nastasja (Na dnu), Anđelija i Majka Jugovića (Smrt majke Jugovića). Gospođica Žozeta, moja žena P. Gavoa i P. Šerveja, Fernanda V. Sardua, Čergarski život Barijera i Miržea, Male ruke E. Labiša i E. Martena, Jeverejin iz Poljske E. Šatrijana sve su drame koje je vredno prevela Milka Marković.
Pred sam početak Prvog svetskog rata izgubila je sina Stevana, a nakon njega i supruga Mihaila. Te dve tragedije ostavile se dosta dubok trag u njoj. Priznatu glumicu, rediteljku i pevačicu zatekao je Prvi svetski rat u Staroj Pazovi. Odatle su je ugarske vlasti internirale u Jasberenj u Mađarskoj. Ona i njena porodica su tu proveli pet meseci, nakon toga je odločila da ode u Ženevu i radi kao službenica Crvenog Krsta. Njen suprug je izvršio samoubistvo pred sam kraj rata, jer više nije mogao da izdržava porodicu.
Kad se Prvi svetski rat završio, vratila se u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Priredila je niz velikih koncerata širom zemlje sa svojim drugim sinom Dimitrijem. On je takođe bio glumac, pevač i reditelj koji je na neki način i pomogao majci Milki da se vrati na scenu Srpskog narodnog pozorišta. Na toj sceni je nastavila da igra i režira, a potom proslavi i četrdesetogodišnjicu umetničkog rada 1923. godine.
Milka Marković se zvanično penzionisala 1925. godine. Svoju lojalnost i odanost prema pozorištu pokazala je i nakon penzionisanja, jer je je zbog loših materijalnih prilika pozorište borilo za opstanak, a Milka je rešila da nastavi svoj angažman. Milka je preminula u maju 1930. godine u Novom Sadu. Zbog svog velikog truda i napornog rada, Milka Marković je odlikovana Ordenom Svetog Save V reda.
Autorka: Vanja Urošev
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Marta Jorgović ili Marta Neškova je prva Srpkinja koja je uspešno završila srednju školu. Po nekim zapisima i izvorima, pretpostavlja se da je Marta rođena oko 1742. godine. Upisala je Prvu srpsku gimnaziju u Novom Sadu 1757. godine, koju su tada, ali i decenijama posle nje pohađali i završavali samo mladići. Pošto je rođena u vrlo imućnoj i uglednoj porodici, Marta je imala šanse, ali i mogućnosti da stekne srednjoškolsko obrazovanje. Krenula je da se školuje po želji njenog oca, koji je bio dobrotvor srpskih škola. Smatrao je školovanje vrlo značajno i za devojke, kojima je u tom periodu obrazovanje bilo uskraćeno jer se smatralo da devojke i žene treba da budu domaćice i da im škola nije potrebna. U školi je učila latinski, retoriku, a uspešno je savladala sintaksu (1755/56), odnosno poetiku (1756/1757).
Prema arhivskim podacima koji postoje nijedna devojka nakon Marte Jorgović nije upisala i pohađala srednju školu. Marta se zbog školovanja i karijere udala sa 25 godina, što je u tadašnje vreme bilo kasno. U braku je bila sa trgovcem Jovanom Jorgićem i rodila je četvoro dece. Nažalost, Marta je umrla mlada, pre svoje četrdesete godine. Ostaće upamćena kao naša prva devojka koja je uspešno završila srednju školu i koja je bez obzira na tadašnje standarde smatrala obrazovanje važnim i značajnim za devojke.
Autorka: Vanja Urošev
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Mileva Marić rođena je 19. decembra 1975. godine u Titelu nadomak Novog Sada. Mileva je kao najstarije od troje dece, odrasla u bogatoj porodici sa majkom Marijom Ružić i ocem Milošem Marićem koji je bio oficir niže Austrougarske vojske, narednik Šajkaškog bataljona. Živela je sa roditeljima 14 godina u Rumi, dok njen otac nije napustio radno mesto sudskog službenika zbog problema sa reumatizmom. Radi nasledstva Mileva je sa svojim roditeljima otišla u Kać, nakon čeka su kupili kuću u Kisačkom sokaku u Novom Sadu. Miloš Marić je bio dobrostojeći čovek, koji je na vrlo pametan način koristio svoje stečeno bogatstvo školujući decu.
Milevu Marić život nije štedeo, jer joj je na rođenju iščašen kuk, tako da joj je leva noga bila kraća. Hendikep se u ranim godinama nije primetio, međutim njena telesna mana počela je da se manifestuje u kasnijim godinama kada je počela da hramlje. Roditelji su je vodili kod najcenjenijh doktora kako bi njen problem fizičke prirode rešili. Trudili su se da je uče pravilno da hoda, međutim to uopšte nije urodilo plodom.
Kod babe i dede na salašu u Kaću provela je najranije detinjstvo. Mileva je bila vrlo poslušno, veselo i pametno dete. Osnovnu školu je završila u Rumi i pošto se isticala u razredu, njen otac Miloš odlučio je da omogući dobro obrazovanje. Mileva je 1886. godine postala đak Ženske Gimnazije u Novom Sadu, ali pošto devojkama u tadašnjoj Austrougarskoj nije više bilo dozvoljeno obrazovanje i školovanje, prebacila se 1888. godine u Kraljevsku malu realnu gimnaziju u Sremskoj Mitrovici. Dve godine kasnije Mileva je maturirala kao najbolja u razredu, a posebno se isticala u fizici i matematici. Osim toga, Mileva se školovala i širila svoje znanje i u Šapcu, gde je 1890. godine upisala Kraljevsku srpsku školu. U Zagreb se preselila 1890. godine, jer je dobila specijalnu dozvolu za pohađanje škole u koju su išli samo dečaci. Na studije medicine u Cirihu, Mileva se upisala leta 1896, da bi se potom oktobra meseca prebacila na studije matematike i fizike na Državnoj politehničkoj školi. Time je načinila pravi podvig, jer je bila tek peta primljena žena.
Na studijama u Cirihu Mileva upoznaje novog kolegu, sedamnaestogodišnjeg Alebrta Ajnštajna. Od početka su se odlično slagali, jer su delili su studijske grupe. Oboje su imali istu strast prema nauci i muzici. Ajnštajn je Milevu nazivao Dokerl, što je na nemačkom dijalektu bio nežan način da se kaže lutka. Prve dve godine studija su bile vrlo uspešne za Milevu, ali je studentska zaljubljenost u Alberta i strah od te veze prevagnuli, i ona odlučuje da se preseli u Hajdelberg. Tamo je slušala predavanja iz teorijske fizike kod nobelovca Filipa Lenarda, proučavajući fotoelektrični efekat za koji će Ajnštajn kasnije dobiti Nobelovu nagradu. Osim toga, na istim predavanjima susrela se sa četvorodimenzionalnom geometrijom koja predstavlja matematičku bazu teorije relativiteta. Upravo to će kasnije proslaviti Alberta Ajnštajna. Pisma koja su Mileva i Albert razmenjivali su pored nežnih izjava ljubavi, sadržala i matematičke proračune koja su cenzurisana kako bi se umanjio Milevin značaj.
Mileva odlučuje da se vrati u Cirih 1899. godine, nakon dopisivanja sa Albertom. Tada veza postaje sve ozbiljnija, a njeni rezultati slabiji. Mileva je povukla svoju doktorsku disertaciju kod profesora Hajnrika Vebera, koji nije nije želeo da primi Alberta za svog asistenta i ne želeći da se zameri obojici. Nakon saznanja da je trudna, Mileva se 1901. godine vraća za Novi Sad kod roditelja i tamo rađa devojčicu Lizerl. Postoje navodi da je devojčica ubrzo nakon rođenja umrla zbog opasne bolesti, međutim mnogi smatraju da je Lizerl data na usvajanje.
Nakon venčanja 1903. godine, Mileva je rodila još dvoje dece, sina Hans Alberta i Eduarda. Između rođenja dva sina, sada već vanrednog profesora na Univerzitetu u Cirihu, Aleberta Ajnštajna, otpočelo dopisivanje sa njegovom rođakom Elzom u koju je bio zaljubljen još kao dečak. Odnosi između Mileve i Alberta su zahladneli njegovom odlukom da se preseli u Berlin, radi poziva da postane redovni profesor na Univerzitetu u Berlinu. Mileva je to odbila, jer je tamo živela Elza. Albert je zahtevao od Mileve da mu odgovora samo kada joj se on obrati. Nakon života na relaciji Berlin-Cirih, Mileva se potpuno posvetila sinovima i zaboravila na nauku. Tokom ratnih godina, Albert Ajnštajn odlučuje da Milevi zatraži razvod braka što je ona vrlo teško podnela i razbolela se. Brigu o deci na kratko je preuzela njena sestra Zorka, a Mileva je pristala na razvod braka 1918. godine gde je njen uslov bio da novac od Nobelove nagrad ustupi njoj.
Albert se oženio Elzom 1919. godine, a Mileva je sa njim održavala kontakt sve do njegovog odlaska u SAD 1933. godine. Veliki deo novca koji je dobila od Alebrta dala je na lečenje sina Eduarda koji je oboleo od šizofrenije. Mileva je potpuno zaboravila na njeno izučavanje matematike i fizike, te je držala privatne časove kako bi imala za osnovne potrebe. Dve godine nakon Albertove emigracije u SAD, umire Milevina majka, a nedugo za njom i bolesna sestra Zorka. Nakon toga, stariji sin Hans Alebert odlazi u Ameriku sa svojom porodicom, dok Mileva ostaje sa Eduardom u Cirihu. Nakon jednog od Eduardovih jakih i nasilnih šizofrenih napada, Milevi je pozlilo. Preminula je 4. avgusta 1948. godine u Cirihu, gde joj nakon šloga bila potpuno oduzeta leva strana tela.
Rođenjem dece imali su jako malo vremena za zajednički rad, a bolest drugog deteta bila je dodatni teret. Brak gde je lični uspeh važniji od porodične ljubavi nije bio osuđen na sreću. Albert je želeo nešto veliko za čovečanstvo, a Mileva je morala da se zadovolji ulogom majke gde se uvek nadala da će se vratiti nauci. Bilo joj je dovoljno da radi na radovima, koji će kasnije proslaviti njenog supruga, a Mileva je uvek verovala da su oni jedno.
Jedna ulica u Novom Sadu, novosadska Srednja tehnička škola kao i Nagrada za najbolje studente, magistrante i doktorante iz matematike koju je Univerzitet u Novom Sadu ustanovio 1994, nose njeno ime. Kuća koju je njen otac sagradio 1907. u Kisačkoj ulici broj 20 i danas privlači posetioce.
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Draginja Ružić rođena je 2. oktobra 1834. godine u Vranjevu. Najistaknutiji je ženski član proslavljene glumačke dinastije, čiji je rodonačelnik njen otac, sveštenik Luka Popović. Njene još četiri sestre i dva brata posvetili su se glumi, a majka Milica je bila domaćica. Draginja je osnovno obrazovanje završila u svom rodnom mestu, a obrazovanje u upotpunila u porodici jer je njen otac Luka imao završenu Karlovačku gimnaziju i vršačku Bogosloviju. Draginjin otac je za ono vreme bio lepo obrazovan i školovan, pa je s tim stečenim orbazovanjem mogao da vodi brigu o svojoj deci i širi im stečeno znanje. Osim toga, dobro je vladao nemačkim i mađarskim jezikom, pa hteo i to znanje da prenese na svoju decu.
Draginja je prva od sve dece u porodici otišla od kuće Srpski Čanad i 1860. godine stupila u tamošnju diletansku družinu. S tom družinom gostovala je u Velikom Sent-Miklušu i Velikoj Kikindi. U ovoj družini su već igrali, kasnije poznati glumci, Dimitrije Ružić, Andrija i Jovan Putić, Vasa Marković, Nikola Zorić, Jovan Knežević i Đura i Mila Rajković. Draginja Ružić se pojavila na sceni sredinom 1860. i kako se napominje u arhivskim dokumentima, čuvali su ovu mladu glumicu kao malo vode na dlanu, jer se jako malo devojaka u to doba moglo da osmeli da krene u glumačke družine, a ova je još bila i posebno nadarena. Draginjine prve uloge bile su Zelida u Sterijinim Ajducima i Smiljka u Vladislavu.
Nakon toga, Draginja se vrlo brzo našla u novoosnovanom Srpskom narodnom pozorištu. Dimitrije Ružić i Draginja su se brzo zavoleli i 1862. godine venčali su se u manastiru Krušedolu. Njihov brak je bio veoma skladan, dugovečan, a nikada nije bilo ni razmirica ni svađa u javnosti. Toliko su se voleli da ništa nije moglo da ih poremeti. Draginja je imala pozitivan uticaj na Dimitrija i usavršavali su njegove glumačke sposobnosti tako što su se savetovali i dopunjavali. Ona je bila glumica širokog dijapazona i mogla je da igra baš sve što je za ono vreme bio pravi talenat i dar. O njenoj lepoti i ženstvenosti pričalo se naširoko, a zbog svojih glumačkih talenata nazivali su je i čarobnicom. U Pozorištu je bila jedan od stubova i tumačila je najvažnije uloge.
Draginja i Dimitrije Ružić su iz protesta zbog otpuštanja zeta Dimitrija Kolakovića, odlučili da napuste Srpsko narodno pozorište 1863. godine. Nakon toga, otišli su da igraju u Zagreb u Hrvatsko zemaljsko kazalište. Draginja je još jednom napustila Srpsko narodno pozorište 1872. godine, ali se ipak vratila jer su Novi Sad i SNP bili njena najveća ljubav.
Poslednja uloga joj je bila lik Jelisavete u Šilerovom komadu Spletkailjubav, a za Draginjinu poslednju ulogu iskomponovana je muzika „Oproštajni pozdrav Draginji Ružić“. Tada su svi ostali u neverici i potpuno začuđeni. Draginja je otišla kada je bila na vrhuncu svoje slave, kada je bila najviše hvaljena i slavljena. Draginja Ružić je na sceni neprekidno provela trideset osam godina i imala oko osamstotina pedeset uloga. Preminula je u Vukovaru, 1905. godine.
Autorka: Vanja Urošev
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Imali smo dosta umetnika koji su u drugoj polovini 19. veka bili poznati u mnogim evropskim zemljama i ostavili veliki trag. Jedna od najznačajnijih je pijanistkinja, kompozitorka i koncertna pevačica Jovanka Stojković.
Danas je ime Jovanka Stojković retko poznato izvan muzičkih krugova. Darovita muzičarka Jovanka Stojković rođena je 5. marta 1852. godine u Temišvaru. Prema istorijskim izvorima stoji da je ona vanbračno dete plemića Petra Stojkovića i trgovačke ćerke Joane Buhler. Do danas se o Jovanki nije znalo iz razloga što u našoj muzičkoj istoriji nema kotinuiteta, ali ni interesovanja da se podaci o svim uspešnim kulturnim podvizima čuvaju, pišu i beleže. Iako nema mnogo pisanih podataka, posebno o ženama umetnicama, o ovoj talentovanoj pijanistkinji i njenom ranom životu smo zahvaljući trudu i istraživanju Stane Đurić Klajn saznali kolika je umetnička veličina Jovanke Stojković.
Jovanka Stojković je učila od uglednog češkog pijaniste Aleksandra Drajšoka. Nakon toga, našla se kod najvećeg pijaniste svih vremena, mađarskog kompozitora Franca Lista. Ovaj cenjeni pijanista je primao samo najbolje od najboljih. Učitelj List je smatrao prvom pijanistkinjom današnjeg veka. Nakon završenih studija klavira kod Drajšoka i Lista, Jovanka odlučuje da se vrati u svoju domovinu. U proleće 1872. godine, dvadesetogodišnja obrazovana i talentovana pijanistkinja osvaja koncertne dvorane Novog Sada, Sombora, Vršca, Beograda, Pančeva, Subotice… Novosađani su je pak možda najviše zavoleli, a celokupan prikaz Jovankinih uspešnih koncerata, objavio je pesnik Jovan Jovanović Zmaj u listu “Zastava”.
„Jovanka se naročitom ljubavlju bavi sa potpunim veštačkim, savršenim, ili tako nazvanim „izvrsnim“ (klasičnim) proizvodima muzike. Pod njezinim devojačkim prstima uskršavaju sa celom dušom i srcem i telom najbujniji stvorovi velikih muzičkih umetnika. Ona ih razume u dubljini svoje duše i razgovara se s njima kao najprisnija prijateljica, svirajući najduže komade napamet bez pregledalice. Nema te teškoće od koje bi ona uzmicala, šta više ona je u koncertima svojim i birala najteže i najzamršenije veštačke proizvode. I opet ne mislimo da je njezina snaga u tome, njezina snaga izlazi najjače na videlo baš onda kada su joj prsti najmirniji, kada se ispod obojih ruku njezinih izliva ona nežna finoća, u kojoj po jedan glasak, po jedna suglasnica u stanju je da prodre do najtajnijega kutka u živom ljudskom srcu.“ – Mlada Srbadija, 20 V 1872, str. 319.
Kada je sedamdesetih godina XIX veka ušla u muzički život Novog Sada, odvijalo se dobra vatrenog rodoljuba, kada su se patriotizam i nacionalnost ponosno iskazivali. Dok su muzički umetnici bili cenjeni i praćeni, devojke su većinom smatrane za građanskim gospođicama. One su u programu svog obrazovanja i školovanja imale muziku kao važan i neizostavan predmet. Muzika se smatrala i sastavnim delom obrazovanja tadašnje dece i omladine. Iako je zanimanje muzikom u to vreme smatrano amaterskim pozivom gde su devojke na to zaboravljale udajom i stvaranjem porodice, Jovanka je želela da se obrazuje i formira u ozbiljnog muzičara kome će to biti profesija.
Nakon uspešno održanog koncerta u čast Novosadskog pozorišta. Pošto je koncert u Novom Sadu prošao veoma zapaženo, ostali su poneki tragovi u štampi: „Srpkinja umetnica mišljaše da je to dužna umetničkom zavodu naroda svoga, koji ju je tako srdačno prihvatio. Koncert izaziva buru oduševljenja i ushićenja pre svega zbog njene izvanredne interpretacije, a potom i njenim rodoljubivim stavom prema omladini.”
Talentovana Jovanka odlučuje da se usavršava u Milanu. U Italiji je dve godine školovala svoj glas, jer je osim talenta za klavir, bila nadarena i za pevanje. Jovanka Stojković je širom Evrope držala koncerte. Ljudi su dolazi u Peštu, Beč, Grac i London kako bi čuli njen glas.
Srpska javnost sve do 1878. godine nije mnogo znala o Jovanki, kada se vratila u Novi Sad i udala za cenjenog advokata i novinara Branka Jovanovića. Taj brak nije dugo potrajao, jer Branko okončao svoj život samoubistvom u Beču. Nakon 1878. godine, Jovanka se vratila sceni kao pijanistiknja, kompozitorka i pevačica, a njeni koncerti su ponovo punili mnoge sale.
Kako je Jovanka postala i profesor klavira, ali i kompozitor, kreirala je „Varijacije na Svatovac“, „Fantaziju iz ruskih napeva“, „Varijacije na srpsku himnu, samo za levu ruku“…
Na svakom svom koncertu svirala je napamet, ne gledajući u note, a publika je nagrađivala vencima i cvećem. Njen raskošni glas je publiku očaravao i ostavljao bez daha. Repertoar je bio bogat, raznovrstan i kompleksan, gde je dominirao Franc List, najveći kompzitot tog vremena i profesor koji je bio siguran u njen talenat.
Svoj poslednji koncert Jovanka Stojković je održala u Srbiji 15. aprila 1881. godine. Posle te godine ime Jovanka Stojaković se ne pronalazi u našoj štampi. U Parizu je provela poslednje godine svog života, a Francuzi su prateći njene koncerte očarano nazivali brilijantnom slovenskom pijanistkinjom. Preminula je negde između 14. i 15. marta 1882. godine, dok je vest o smrti pijanistkinje veka preneta u novosadskom “Stražilovu” i somborskom “Bačvaninu”.
Po godinanama svog kratkog života bila vršnjakinja Stevana Mokranjca, Jovanka je mnogo pre njega stupila u naš svet muzike, nestala je pre nego što je ličnost Mokranjca počela da zrači u našoj kulturi i istoriji. Iako je živela kratko, Jovanka je ostavila trag u krugovima Novosađana, a svojim besprekornim umećem sviranja klavira i raskošnim glasom, očarala mnoge.
Autorka: Vanja Urošev
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Savka Subotić rođena je 1834. godine u Novom Sadu u imućnoj i vrlo bogatoj trgovačkoj porodici Polit. Iako u ono vreme osnovno obrazovanje nije bilo obavezno za žene, Savka je još sa 4 godine upisala privatnu žensku školu za osnovno obrazovanje. Veliki značaj njenom obrazovanju doprinela je i bogata kućna biblioteka koju je posedovala. Savka se školovala u Temišvaru i u Beču, a 1851. godine sklopila je brak sa Jovanom Subotićem. Savka je sa svojim suprugom, uglednim advokatom i književnikom imala sedmoro dece.
Savka Subotić se zalagala za kvalitetno obrazovanje devojaka. Bila je na čelu akcije za otvaranje srpskih viših devojačkih škola u Novom Sadu i Pančevu 1874. godine, kao i u Somboru 1875. godine. Njen cilj je bio poboljšanje žena u društvu. Osim toga, borila se da obrazovanje bude okrenuto i ka ženama, a ne samo muškarcima. Savka je smatrala da žene nisu predodređene da budu samo u ulozi majke i domaćice, već da imaju ravnopravnu šansu na školovanje i rad. Smatrala je da treba menjati strogo patrijahalnu zajendicu i podizati svest da žene vrede više. Cilj je bio da prvo podigne svest ženama koje su živele u boljim ekonomskim uslovima, kako bi one širile svoj uticaj dalje.
U Novom Sadu je osnovala Prvu žensku zadrugu čiji je cilj bio da pomaže devojčice lošeg materijalnog stanja koje su želele da se školuju za učiteljice. Mnogi je s pravom zovu narodna majka ili majka jednog naroda. Ceo svoj život je posvetila borbi za bolji položaj žena u društvu, a posebno na žene koje dolaze sa sela.
Kako je Savka Subotić osvojila svet? Savka je bila veliki obožavalac i poštovalac ručnih radova. Podsticala je i uticala na žene, pogotovo one sa sela, da ukoliko modernizuju motive na svojim rukotvorinama, uz očuvanje tradicionalnih srpskih detalja, ti radovi mogu da postanu primamljivi dobrostojećim i bogatim ljudima koji žive u gradovima. Ženski ručni rad ne samo da je podignut na nivo umetnosti, nego je postao i deo industrijske proizvodnje tokom druge polovine 19. veka. Žene su svoje radove mogle da prodaju i na taj način konačno počnu sa sticanjem zarade.
Savka Subotić stekla je velike zasluge za razvoj proizvodnje, kao i brendiranja, ali i prilagođavanja proizvoda domaće radinosti. Osim toga, ona je utemeljila sistem koji proučava srpske ćilime u Vojvodini i hronološku klasifikaciju razvoja ćilimarstva.
Na Zemaljskoj izložbi u Budimpešti 1885. godine prikazane su prve rukotvorine koje je modernizovala Savka Subotić. Inpirisane su etno motivima i iz tog razloga su privukle veliku pažnju. Nakon toga, usledile su izložbe Pragu i Parizu. Na međunarodnoj izložbi rukotvorina 1889. godine, Savka i njene žene dobile su priznanje. Njihov pirotski ćilim je odlikovan specijalnom nagradom. Za ove zasluge Udruženje žena iz Beograda je proglasilo Savku svojom počasnom članicom.
Savka Subotić je bila izuzetno uticajna i uporna žena. Vešto se izborila za postojanje srpskih soba na raznim evropskim dvorcima, gde je bio izložen veliki broj ručnih radova sa srpskim motivima. Borila se za učestvovanje žena u politici i o tome govorila pred više od 3.000 žena iz Evrope, a njeni govori predstavljeni su u srpskim, peštanskim i bečkim listovima.
Savka je napisala i knjigu „Naše narodne tkanine i rukotvorine“ koja je objavljena 1904. godine. Pored toga, napisala je i knjigu „Uspomene“, a veliki deo njenih spisa je objavljen u „Letopisu Matice sprske“. Bila je predsednica Kola srpskih sestara.
Savka Subotić je preminula u svom rodnom gradu, Novom Sadu 25. novembra 1918. godine. Upravo na taj dan su delegati i delegatkinje Velike narodne skupštine Srba, Bunjavaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, ostvarili viševekovni san njenih sunarodnika da te delove pripoje Kraljevini Srbiji. To je bio san i velike Savke Subotić.
Autorka: Vanja Urošev
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Одбор Фонда за стипендирање и подстицање напредовања даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду расписао је Конкурс за доделу 81 стипендије студентима Универзитета у Новом Саду за школску 2022/2023. годину. Град Нови Сад обезбедио је део средстава за финансирање стипендија за студенте.
Конкурс је отворен од 9. новембра до 9. децембра 2022. године.
Mira Banjac jedna je od najpoznatijih glumica sa ovih prostora koja je slavu stekla kao vrlo mlada. Rođena je 4. novembra 1929. godine Erdeviku, a pored Milene Dravić, najveća je živa diva jugoslovenoske filmske industrije. Mira pripada prvoj generaciji generaciji glumaca koja je završila Pozorišnu školu u Novom Sadu i to čak 1950. godine. Na početku svoje glumačke karijere radila je u pozorištu u Sremskoj Mitrovici i Banjaluci, a osim toga svoj pečat ostavila je i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu gde je radila od 1951. do 1970. godine. Ipak, Mira odlučuje da te iste godine pređe u Beograd i postane član Ateljea 212.
Kada je reč o Miri Banjac, vrlo je teško izdvojiti ulogu koja ju je najviše obeležila. Mira je ostavila trag u svakoj ulozi u kojoj je igrala, a sve to uz neosporan šarm, smisao za humor i ogroman talenat.
“Boj na Kosovu” iz 1964. godine i “Džandrljivi muž” iz 1967. godine bili su prva filmska ostvarenja koja je realizovala Mira Banjac. U jednoj od najpoznatijih jugoslovenskih serija “Kamiondžije”, Mira je bila u ulozi Cane. Mira se u sedemdesetih godina 20. veka pojavila u serijama kao što su: “Glumac je glumac”, “Naše primedbe”, Divlje godine”, “Pozorište u kući 2”, “Srećna porodica”, kao i “Radio Vihor zove Anđeliju” i još mnogim drugim. Svoju ulogu je dobila u filmovima “Slakad život na srpski način”, “Prosek”, “Vlast”, “Zvezdana prašina”, “Čuvar plaže u zimskom periodu”, “Kuhinja”, “Na-na za Pavlicu”, “Kako upokojiti 2 vampira”, “Ne naginji se van”, i još mnogim drugim. Osim toga, učestvovala je i u dokumentarnom filmu “Smeh sa scene: Atelje 212”. Sav svoj raskošan talenat pokazuje pojavom u mjuziklu “Najlepše godine” iz 1978. godine.
Osamdesete su bile veoma dobre za Miru, jer je dobila dosta značajnih uloga. Pojavljuje se u filmovima “Majstori, majstori!”, “Samo za dvoje”, “Interesi”, ali ostvaruje ulogu i u megapolularnoj, sada već legendarnoj seriji “Vruć vetar”. U jugoslovenskom filmu “Lov u mutnom” iz 1981. godine, Mira se pojavljuje u glavnoj ulozi sa legendom jugoslovenske i srpske kinomatografije, Velimirom Batom Živojinovićem. Mira Banjac se ostvarila u ulozi majke Sene u filmu “Sjećaš li se Doli Bel” snimljenom 1981. godine. Pored toga, igrala je u filmovima “Čovek sa četiri noge”, “Korespondencija”, “Oštica brijača”, “Veliki transport”, ali se pojavila i u pozorišnoj predstavi “Radovan III”.
U filmu “Varljivo leto ‘68” koji se i dan danas gleda, Mira je bila u ulozi majke Petra Cvetkovića. Osim toga, dobila je ulogu Danice Čvorović u legendarnom filmu “Balkanski špiju”, odnosno supruge Ilije Čvorovića koji je igrao Danilo Bata Stojković. Mira se osamdesetih godina 20. veka pojavila još u filmovima: “Jagode u grlu”, “Mlada sila”, “Sveti Georgie ubiva aždahu”, “Gospođa ministarka”, “Svet”, “Čudo u Šangaju”, kao i u popularnom filmu “Balkan ekspres 2”, ali i mnogim drugim. Serije u kojima je igrala su: “Roman o Londonu”, “Đekna još nije umrla, a ka’će ne znamo”, “Roman bez drške”, “Dome, slatki, dome” i “Drugarica ministarka”.
Devedestih godina igrala je u filmovima “Poslednji Valcer u Sarajevu”, “Kuća za rušenje”, “Srpski rulet”, “Ruski Car”, “Dnevnik uvreda 1993”, “Do koske”, “Lepa sela lepo gore” i još mnogi drugi.
Od 2000. godine, pa sve do danas Mira Banjac je igrala u velikom broju filmskih i serijskih ostvarenja. Na filmskom platnu Mira je dobila uloge u filmovima “Lola”, “Seljaci”, “Ona voli zvezdu”, Potera za sreć(k)om”, “Sve je za ljude”, “Mili i slatki, moj Đokice”, Beli, beli svet”, “Kad svane dan”, “Đavolja varoš”, “Atomki zdesna” “Baka”, “Stado”, “Biser Bojane” itd.
Mira Banjac je ostvarila ulogu u serijama “Porodično blago”, “Porodično blago 2”, “Stižu dolari”, “Mješoviti brak”, “Kazneni prostor”, “Ljubav, navika, panika”, “Seljaci”, “Vratiće se rode”, “Bela Lađa”, “Šesto čulo”, “Vojna akademija”, “Sinđelići”, “Psi laju, vetar nosi”.
Mira Banjac je dobitnica brojnih nagrada i priznanja, a među najznačajnim su Zlatna medalja za zasluge, “Dobručin prsten”, “Zlatni ćuran”, nagrada “Pavle Vuisić” i “Žanka Stokić” i još mnoge druge.
U čežnji za mirnim životom vratila se iz Beograda za Novi Sad gde živi sa sinom. Jedno vreme bavila se i radom na Akedimiji umetnosti u Novom Sadu. Mira šaljivo kaže za sebe da je morala da postane karakterna glumica zbog svojih kratkih ruku, nogu i sitnih očiju. Mira Banjac je svoja najupečatljivija dela ostvarila u ulogama u kojima je bila žena iz naroda.
Kada je reč o ovako velikoj i talentovanoj glumici, teško je izdvojiti ulogu koja ju je obeležila i proslavila. Svoj šarm, harizmu i poseban smisao za humor Mira Banjac ostavila je u svakoj ulozi u kojoj se pojavila.
Autorka: Vanja Urošev
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Nedaleko od Novog Sada, u Bukovcu, rođena je Milica Stojadinović Srpkinja, pesnikinja koja je dala nemerljiv doprinos srpskoj književnosti. Kao dete sveštenika, bila je motivisana da se bavi poezijom i učenjem jezika, ali ono što posebno iznenađuje je da se većinom obrazovala sama. Govorila je nemački, francuski, italijanski i slovački jezik, a to znanje joj je omogućilo da se bavi i prevođenjem, pa je tako prevodila Geteova i Balzakova dela.
Svoju prvu pesmu ,,Mladi Srbin’’ objavila je 1845. godine u peštanskom Srbskom narodnom listu,a godinu dana kasnije njeni radovi se konstantno štampaju u okviru tadašnjih štampanih časopisa – Sedmica, Vojvođanka, Fruškogorka, Šumadinka, Danica, Putnik i Komarac. Godine 1848., sukobila se sa mađarskim vlastima zbog cenzure njenih dela. Dve godine kasnije objavljuje svoju prvu zbirku pesama pod nazivom ,,Pesme’’, proširena izdanja izlaze 1855. i 1869. godine. U tri toma izlazi njen žurnal ,,U Fruškoj gori 1854.’’, i to 1861., 1862. i 1866. godine.
S obzirom da je imala jak osećaj pripadnosti srpskom narodu, svom prezimenu je dodala nadimak Srpkinja, koji će je pratiti i nakon smrti. Sarađivala je sa bitnim imenima tadašnjeg vremena (Petar Petrović Njegoš, Vuk Karadžić, Ljubomir Nenadović, Đorđe Rajković) i bila u prijateljskim odnosima sa Minom Karadžić i austrijskim pesnikom Ludvigom Avgustom fon Franklom. Pored toga što je bila pesnikinja, bila je i prva ratna dopisnica koja je izveštavala o bombardovanju Beograda 1862. godine.
Kraj života dočekala je u Beogradu u siromaštvu, neudata, bez dece, i zaboravljena od svih.
Autorka: Aleksandra Jovanović
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Након претходно успешно реализованих програма тренинга са задовољством Град Нови Сад – Градска управа за спорт и омладину – Канцеларија за младе најавила је завршни догађај Конференцију ”Како до веће запошљивости младих – изазови и прилике 2022.” која се организује поводом реализације пројекта „Ка већој запошљивости младих у Новом Саду 2022.“, финансијски подржаног од стране Министарства омладине и спорта Републике Србије у циљу развијања услуга и механизама који поспешују предузетнички дух, запошљивост и запосленост младих.
Позивамо 16. новембра 2022. године, од 12.00 часова, у Амфитеатру Ректората Универзитета у Новом Саду, у приземљу зграде, све заитересоване ученике/це, студенте/киње и друге младе да се пријаве и посете конференцију.
Ako ste se ikada zapitali ko je žena čije ime nosi jedna od novosadskih ulica, osnovna škola, ali i akademsko kulturno-umetničko društvo, odgovor se nalazi ispred vas.
Drugi svetski rat iznedrio je brojne žene koje su svoju mladost poklonile borbi za oslobođenje Jugoslavije od okupatora. Takva je bila Sonja Marinković, čija je želja da se suprotstavi fašističkoj agendi bila veća od bilo kakvog straha.
Rođena je 1916. godine u Striježevici, u Hrvatskoj, kao Sofija Marinković, a zbog očevog posla, čitava porodica se nekoliko puta selila. Tako je Sonja osnovnu školu pohađala u Somboru, da bi se potom preselila u Novi Sad u kojem je nastavila školovanje. Pošto je bila veliki zaljubljenik u prirodu, upisuje Poljoprivredno-šumarski fakultet u Zemunu.
Njen angažman u studentskim organizacijama i pokretima vezuje se za drugu godinu studija, kada postaje članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), a nakon nekoliko godina priključuje se Komunističkoj partiji Jugoslavije (KPJ). Predanost višem cilju pomogla joj je da se visoko kotira u aktivističkim krugovima, pa je bila postavljana na različite funkcije. Pred kraj studija, bila je potpredsednica Udruženja studentkinja, članica Predstavništva Akcionog odbora stručnih studentskih udruženja, sekretarka Mesnog komiteta SKOJ-a u Vojvodini, i članica Pokrajinskog biroa partije. Pored toga, učestvovala je na Svetskom omladinskom kongresu održanom u Parizu 1937. godine, kao članica jugoslovenske delegacije.
Po diplomiranju, dobila je zvanje inženjera agronomije, kao i zaposlenje u Poljoprivrednoj oglednoj stanici u Novom Sadu, na odeljenju za semenarstvo. U našem gradu takođe je imala istaknute funkcije, pa je tako bila predsednica omladinske sekcije u Ženskom pokretu, sekretarka Ženskog pokreta i rukovoditeljka komisije za žene pri Pokrajinskom komitetu KPJ, a na teritoriji Vojvodine učestvovala je u osnivanju i rukovođenju ženskih i humanitarnih organizacija. Bila je i organizatorka čitalačkih grupa, savetovališta za žene, kurseva za opismenjavanje i drugih obuka, zatim ženske sekcije radničkih sindikata, traženja posla za nezaposlene i dr.
Nekoliko puta je bila hapšena zbog svog delovanja tokom rata i zlostavljana ne bi li priznala povezanost sa komunističkom organizacijom i njenim aktivnostima. Godine 1941., na putu iz Pančeva za Beograd, ponovo je uhapšena, a policija je po nalogu pretresla njenu kuću u kojoj je pronađen propagandni materijal namenjen Nemcima koji su bili zainteresovani da se pridruže NOB-u. Iz Pančeva je premeštena u Zrenjanin, na čijem je groblju streljana zajedno sa drugim partizanima.
Posthumno je proglašena za narodnog heroja, a jedna rečenica i danas odzvanja kada pričamo o Sonji Marinković: ,,Pucajte, ovo su komunističke grudi!’’
Autorka: Aleksandra Jovanović
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Dvadeseti vek se može smatrati periodom kada je arhitektura u našoj državi doživela procvat. Zapravo, tada su postavljeni stabilni temelji za današnja projektna rešenja, a angažovanje naših stručnjaka u inostranstvu predstavlja odraz kvaliteta obrazovanja i posvećenosti ovom pozivu.
U najvećem broju slučajeva, istaknute arhitekte su muškarci ili bračni parovi, ali vrlo retko se piše o ženama koje su dale svoj doprinos na ovom polju. Kada je reč o arhitekturi u Novom Sadu, najveći broj projekata realizovale su Zora Mitrović Pajkić i Tatjana Vanjifatov Savić.
Zora Mitrović Pajkić
Arhitektkinja Zora Mitrović Pajkić jedna je od prvih žena koje su se istakle svojim radom. Rođena je 28. maja 1927. godine u Čačku, a u Beograd odlazi po upisu na Arhitektonski fakultet. U tom gradu će se zadržati još narednih par godina, kako bi radila u Urbanističkom zavodu Srbije, kao i na izradi regulacionih planova.
Za Novi Sad je vezuje pozicija samostalnog projektanta u okviru tamošnjeg Urbanističkog zavoda, u kojem su se njeni glavni zadaci odnosili na razradu Generalnog urbanističkog plana, rešavanje urbanističkih celina, i projektovanje stambenih i administrativnih zgrada. Šezdesetih godina njeno angažovanje je više bilo usmereno na projektovanje industrijskih kompleksa u zemlji i inostranstvu (Alžiru). Nekoliko godina vodila je projektni biro ,,Atelje 11’’ i upravo tada dobija priznanja za svoja rešenja. Pored toga, radila je i u URBISU, biroima ,,Vojvodina’’ i ,,Arhitekt’’, da bi se 1980. godine vratila u Beograd, u kojem je provela poslednje godine svoje karijere, i to na poziciji načelnika Građevinske službe Saveznog sekretarijata za odbranu.
Najvažnija projektna rešenja u Novom Sadu:
Upravna zgrada ,,Gvožđar’’ (1960)
Zgrade Fakulteta tehničkih nauka i Mašinskog instituta (1965-1966)
Hotel ,,Sajam’’ (1973)
Stambene zgrade u ulici Maksima Gorkog (1966), Miloša Bajića (1974-1977), Kozačinskog (1976) i dr.
Nagrade:
Nagrada Oktobarskog salona za arhitekturu (1976)
Oktobarska nagrada Grada Novog Sada (1976)
Prva nagrada Novosadskog sajma (1977)
Orden rada sa srebrnim vencem (1989)
Tabakovićeva nagrada za arhitekturu (1998)
Tatjana Vanjifatov Savić
Tatjana Vanjifatov Savić rođena je 30. novembra 1929. godine u Novom Sadu. Pre upisa na Arhitektonski fakultet u Beogradu, školovala se u Zemunu, Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Sa 28 godina, vraća se u Novi Sad gde dobija posao predavača u Srednjoj tehničkoj školi, a zatim i poziciju tehničkog direktora Novosadskog sajma.
Nakon toga, značajne funkcije su se samo nizale počev od projektanta u PB Arhitekt i Fondu za fizičku kulturu, direktora i odgovornog projektanta u Projektnom zavodu Vojvodine, do angažmana u GRO Novograp i Skupštini Grada.
Najvažnija projektna rešenja u Novom Sadu:
Srednja medicinska škola (1962-1963)
Viša ekonomsko-komercijalna škola (1964-1965)
SOS Dečje selo ’’Dr Milorad Pavlović’’ (1970-1976)
Osnovna škola ’’Jovan Popović’’ (1972-1975)
Osnovna škola ’’Svetozar Marković’’ (1975-1978)
Ekonomski fakultet (1979-1984)
Nagrade:
Oktorbarska nagrada Grada Novog Sada (1965)
Borbina nagrada za arhitekturu za Vojvodinu (1975)
SOS Kinderdorf – IMST (Austrija), u sklopu UNICEF-a
Nagrada SIZ-a dečije zaštite Vojvodine za postignute rezultate na unapređenju zaštite dece u Vojvodini (1977)
Tabakovićeva nagrada arhitekture (1997)
Autorka: Aleksandra Jovanović
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Ne dešava se često da jedna fabrika vremenom postane kulturna stanica, ali ipak to se desilo u našem Novom Sadu. Kulturna stanica Svilara nalazi se u ulici Đorđa Rajkovića 6b, na samo petnaestak minuta od centra grada.
Lokacija Kulturne stanice Svilara
Malo ko zna da je na mestu današnje kulturne stanice postojala fabrika za bojenje svile koja je nekada bila najveća fabrika svile u Ugarskoj, a ujedno je bila i prva državna fabrika u Novom Sadu i bivšoj Jugoslaviji. Značajna je ne samo zbog svoje neobične transformacije, već i zbog toga što su upravo žene bile te koje su činile veliki deo radne snage.
Uloga žena konkretno u ovakvoj vrsti fabrike je od velikog značaja, jer je za preradu svilene niti bila neophodna zdrava, meka i neoštećena koža ruku. Iz tog razloga, za posao su bile angažovane mlade devojke i devojčice.
Svilara je nekoliko puta u svojoj istoriji uništavana – tokom požara 1841. godine, za vreme bombardovanja 1848. i 1849. godine, da bi nakon 35 godina bila obnovljena pod nazivom Državna fabrika svile. Radnice su inicijalno dolazile iz oblasti Šleske i Italije, a potom i iz našeg grada. Tokom godina, na teritoriji Novog Sada otvoreno je još nekoliko objekata koji su imali različitu namenu, ali sve u cilju unapređenja svilarskog zanata. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, prvobitna Svilara je srušena kako bi na tom mestu bile izgrađene stambene zgrade, a jedan od objekata je danas upravo kulturna stanica Svilara.
Nekada su žene stvarale u fabrici, a danas njihovi potomci stvaraju u kulturnoj stanici. Neka tako i ostane.
Autorka: Aleksandra Jovanović
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Pre samo dva veka sa zaprepašćenjem se gledalo na žene koje su se okušale da napišu neko književno delo. Upravo to se desilo sa Draginjom Gavrilović, hrabrom književnicom, prvom Srpkinjom koja je napisala roman.
Rođena je 1854. godine u Srpskoj Crnji, a osnovnu školu je završila u Novom Sadu. Ljubav prema knjigama nasledila je od oca koji je bio pretplaćen na knjige i časopise, i veliki akcenat stavljao na obrazovanje svoje dece koja su govorila srpski, mađarski i nemački jezik, a posedovala su znanje u oblasti muzike i književnosti.
Po završetku osnovne škole, vraća se roditeljskoj kući, međutim želi da nastavi sa školovanjem. U to vreme, ženske više škole nisu postojale ili ih je bilo vrlo malo, a pored toga devojke koje su želele da nastave sa obrazovanjem nisu nailazile na podršku okoline.
Godine 1871., doneta je Uredba o Višim devojačkim školama, pa su tom prilikom devojke dobile pravo i priliku da se stručno usavršavaju, konkretno za posao učiteljice. Tako je 1875. godine upisala Učiteljsku školu u Somboru i nakon tri godine je završila, da bi potom dobila posao učiteljice u rodnoj Srpskoj Crnji.
Pisala je za listove Javor, Sadašnjost, Neven, Orao i Starmali, a u svojim pripovetkama često je pominjala probleme vezane za emancipaciju žena u državi, navodeći da prvo muškarac treba da se emancipuje i da promeni stav. Zagovarala je da se ženama obezbedi pristup obrazovanju, nauci, i drugim zanimanjima.
Konačno, Javor objavljuje njen roman 1889. godine, pod nazivom ,,Devojački roman’’. Tada postaje prva srpska romansijerka i time je raskrčila put svim drugim ženama koje su želele, a možda se i plašile sličnog poduhvata.
Prestala je da objavljuje radove 1900. godine, usled omalovažavanja i nepoštovanja.
Autorka: Aleksandra Jovanović
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Ankica Oprešnik bila je slikarka i grafičarka, a bavila se linorezom i drvorezom. Prvi uzor bila joj je rođena sestra koja je i sama posedovala talenat za crtanje. Iz rodnog Viteza preselila se u Beograd kako bi pohađala privatnu slikarsku školu kod Mladena Josića, da bi potom studirala slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti kod Marka Čelebonovića, Ivana Tabakovića, Mila Milunovića, Nedeljka Gvozdenovića i Mihaila Petrova.
Svog supruga, takođe slikara Milana Kerca, upoznala je na Akademiji, a zbog njega seli se u Novi Sad gde nastavlja da stvara. Dolaskom u novu sredinu, ulazi u krug tamošnjih umetnika i postaje prepoznata kao stvaralac izraženog individualizma koji je razvila još dok je bila Josićeva učenica. Godine 1950., učlanjuje se u Udruženje likovnih umetnika Vojvodine, a godinu dana kasnije i u Udruženje likovnih umetnika Srbije. Tada dobija posao profesora u Školi za primenjene umetnosti u Novom Sadu, u kojoj ostaje do 1975. godine.
U periodu od 1952. do 1974. godine redovno je izlagala radove na smotrama Majske grafike i Grafike u boji, a oko 40 godina provodi u Grafičkom kolektivu.
Pored nastupa na brojnim izložbama u državi, bila je i deo onih u inostranstvu – Kairo, Oslo, Meksiko Siti, Amsterdam, Sofija, Peking, Čikago, Madrid, Brisel, Rio de Žaneiro, Vašington, Prag, Beč, Sinsinati, Rim, Berlin, Atina, Tunis, Kejptaun, Aleksandrija itd.
Zajedno sa svojim suprugom i kolegama ostavila je neizbrisiv trag u likovnoj umetnosti i služiće kao inspiracija mlađim naraštajima.
Autorka: Aleksandra Jovanović
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Za vreme Drugog svetskog rata, veoma mali broj umetnika bavio se vajarstvom i keramikom, a u toj oblasti posebno se istakla i jedna žena po imenu Zlata Markov-Baranji.
Iako je odrasla kao siroče, uspela je da se školuje čak i u inostranstvu. Boravila je najpre u internatu u Bukureštu, a osnovnu i srednju školu je završila u današnjem Zrenjaninu, da bi nakon toga otišla u Temišvar i Beč na usavršavanje u oblasti slikarstva, muzike i jezika.
Sa 19 godina udaje se za Karolja Baranjija, istaknutog skulptora, keramičara i slikara, a šest godina kasnije zajedno sa Karoljem dolazi u Novi Sad u kojem osnivaju atelje na Telepu koji će kasnije biti poplavljen. Tom prilikom, uništeni su svi odlivci, makete, skulpture i keramika. Tokom Drugog svetskog rata, uspeli su da obnove svoj dom, međutim on ponovo biva uništen 1944. godine prilikom bombardovanja Novog Sada.
Pored umetničkog rada, Zlata je bila angažovana u okviru inicijative Trgovačko-industrijske i zanatske komore za osnivanje škole za aranžiranje izloga, reklamnu i primenjenu umetnost, koja je i bila realizovana. Po okončanju rata, odlučuje da se posveti keramici i keramoplastici, a iskustvo u toj oblasti prenosila je u okviru Odseka umetničke keramike u Školi za primenjenu umetnost u Novom Sadu, koji je i sama pokrenula. Takođe, jedan je od osnivača, a jedno vreme je bila i predsednica Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV). Organizovala je i prvu izložbu Udruženja primenjenih umetnika Srbije 1955. godine.
Kada je reč o radovima, najmonumentalniji Zlatin i Karoljev rad bila je skulptura Ikar iz 1938. godine, koja se nalazi na zgradi tadašnje Komande vazduhoplovstva Kraljevine SHS u Zemunu arhitekte Dragiše Brašovana.
Skulpture pod nazivom Dečaci i Devojčice danas se nalaze ispred osnovne škole ’’Žarko Zrenjanin’’ na Limanu III, koje su inicijalno bile postavljene ispred gimnazije ’’Isidora Sekulić’’. Napravljene su od veštačkog kamena, dimenzija 1,25 x 1,7 m i 1,55 x 1,28 m.
Skulptura ,,Siročići’’ u Narodnom muzeju u Zrenjaninu predstavlja još jedno prepoznatljivo Zlatino delo koje je nastalo tokom Drugog svetskog rata, a oslikava situaciju u kojoj je, zbog ratnih dešavanja, širom sveta hiljade dece ostalo bez roditelja. Na licima figura primeti se beznađe, strah i očaj.
Godine 1958. i 1959., dobila je srebrnu medalju na kolektivnim izložbama u Briselu (,,Association Royale des Artistes Professionnels de Belgique’’), zatim Zlatnu formu 1965. godine, i Oktobarsku nagradu Novog Sada 1969. godine.
Autorka: Aleksandra Jovanović
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Podsećamo da je danas poslednji trenutak da se prijavite na Youth Rights Talks, jedinstven događaj koji u fokus stavlja glas mladih i njihova ljudska prava, a koji se ove godine održava u sredu 2. novembra u Prostoru Miljenko Dereta od 11 časova pod sloganom #MiromMiriše. Youth Rights Talks je događaj koji već petu godinu zaredom mladima pruža prostor da slobodno iznesu i izraze svoje stavove o aktuelnim društvenim problemima, da se sagleda i čuje perspektiva mladih, njihovi pogledi, mišljenja i lične priče.
Ovogodišnja centralna tema događaja je MIR: mir u svetu, mir u kući, u porodici, na poslu, mir u nama samima – sve su to teme kojima ćemo se baviti, sa posebnim fokusom na ulozi mladih u očuvanju mira i sigurnosti. Među stotinu učesnika i učesnica očekujemo mlade ljude iz čitave Srbije, predstavnike međunarodnih organizacija, donosioce odluka i institucije koje se na nivou politika bave pitanjima, problemima i budućnošću mladih u Srbiji.
Mladi na događaju mogu učestvovati na dva načina – kao govornici/ce, i kao aktivna publika. Govornici/ce će imati priliku da ispričaju svoju priču na jednu od tema ovogodišnjeg YRT2022 na događaju uživo, dok će publika biti deo događaja aktivno učestvujući u panelima i diskusijama, izložbi, kao i sporednim edukativnim sesijama.
Bilo da žele da govore ili da prisustvuju na događaju, prijave su otvorene najkasnije do 29.10. u ponoć na linku: https://forms.gle/v9UM1BvCghKxSTFP7
Zvanični jezik događaja je srpski. Događaj je pristupačan osobama sa invaliditetom, sa obezbeđenim tumačenjem na srpski znakovni jezik.
Dođite da zajedno stvaramo svet koji mirom miriše!
Youth Rights Talks 2022 organizuje Beogradski centar za ljudska prava u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji.
Ove godine javna uprava nudi studentima 5 državnih univerziteta priliku da u toku akademske 2022/2023. godine stručnu praksu pohađaju u jednom od 56 organa javne uprave koji 9. novembra učestvuju na online Sajmu studentske stručne prakse u javnoj upravi.
Unapredi svoje sposobnosti i stekni jedno novo iskustvo koje ti pruža stručna praksa u javnoj upravi.
Kada bismo želeli da napravimo spoj lingvistike, feminizma, psihologije i baleta, jedina osoba koja bi nas asocirala na date pojmove bila bi Svenka Savić.
Novosađanka rođena 1940. godine u Gospođincima, decenijama je aktivna kada je reč o rodnoj ravnopravnosti i ženskim pravima. Osnovne akademske studije završila je 1964. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, u oblasti srpskog jezika i književnosti, a magistrirala je pet godina kasnije u oblasti lingvistike. Kao studentkinja, bila je članica Baletskog Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Godinu dana je provela Lenjingradu (današnjem Sankt Peterburgu) na usavršavanju u Lenjingradskoj baletskoj školi, u oblasti metodike baleta, i dobila zvanje nastavnice klasičnog baleta. Po povratku u Novi Sad, godinu dana predaje u Baletskoj školi, a doktorsku disertaciju iz psihologije odbranila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ova sinergija lingvistike i psihologije usmerila ju je da se dalje usavršava. Tako je 1979. godine otišla u Sjedinjene Američke Države da bi se na odseku za psihologiju Univerziteta u Berkliju, kao dobitnica Fulbrajtove stipendije, bavila razvojnom psiholingvistikom.
Čini se da je čitav radni vek posvetila upravo psiholingvistici, pa je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu bila redovna profesorka od 1978. godine na predmetima Uvod u lingvistiku, Analiza diskursa, Psiholingvistika i Jezik i rod. Jedno vreme bila je gostujuća profesorka na predmetu Jezik i rod na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kao i na predmetu Komunikacija i funkcionalni stilovi na Filozofskom fakultetu u Nišu. Ipak, mnogo duže se nalazi na poziciji koordinatorke Asocijacije centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja pri Univerzitetu u Novom Sadu. U okviru asocijacije učetvovala je u istraživačkim projektima – Psiholingvistička istraživanja, Životne priče žena u Vojvodini i Škola romologije.
Jedan period provela je i kao koordinatorka udruženja pod nazivom Ženske studije i istraživanja ,,Mileva Marić Ajnštajn’’, a poslednjih nekoliko decenija članica je Udruženja za primenjenu lingvistiku.
Do sada je napisala oko 20 knjiga, a za knjigu Balet 1994. godine dobila je nagradu Laza Kostić. Kako sama kaže, teorijski i praktični aspekt igre, plesa i baleta za nju predstavljaju, ne samo hobi, već i profesiju.
Kada je reč o rodno osetljivom jeziku, održala je preko 500 događaja na prostoru bivšeg srpskohrvatskog govornog područja. Za aktivnost na ovom polju 2003. godine dobila je nagradu Izvršnog veća Vojvodine za razvoj rodne ravnopravnosti.
Godine 2010., postala je prva profesorka emerita Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a 2017. godine uručena joj je nagrada za životno delo koju Udruženje baletskih umetnika Srbije dodeljuje zaslužnim umetnicima u oblasti umetničke igre.
Autorka: Aleksandra Jovanović
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Pozivamo vas da u sredu, 02. novembra 2022. godine, prisustvujete teorijskim i praktičnim obukama koje se realizuju u okviru programa Mladi – Bezbednost i prevencija 2022, koji se bavi temom bezbednosti mladih u Novom Sadu.
Obuke će se održati u terminu od 16:30 do 18:00, u Omladinskom centru OPENS (Bulevar Despota Stefana 5, Kineska Četvrt).
Ciljevi obuke su:
• Predstavljanje trenutne situacije i statistike u društvu u pogledu nasilničkog ponašanja;
• Osmišljavanje potencijalnih načina uključivanja različitih aktera u smanjenje nasilničkog ponašanja u društvu.
Kako biste prisustvovali ovoj obuci neophodno je da popunite prijavu koja se nalazi na sledećem linku:
Prvi kuvar na srpskom jeziku objavljen je 1878. godine, čija je autorka Katarina Popović Midžina, novosadska spisateljica koja potiče iz ugledne porodice Petrović. Prema špicnametu Petrovića bila je poznata i kao Purgermajstorova, što bi značilo da je neko od predaka bio gradonačelnik.
Još kao devojka bila je vesela, lepa i uvek zainteresovana za druženja, pa je provodeći vreme sa Anom Popović Komoraš, upoznala i njenog rođenog brata, advokata Dimitrija Popovića Midžu za kojeg se kasnije i udala. Otuda i njen nadimak Midžina.
Sa pedesetak godina objavila je Veliki srpski kuvar koji je oberučke dočekan od strane srpskih domaćica, delom zbog toga što je u pitanju prvi srpski kuvar, a delom i zbog toga što su svi recepti već oprobani. Dok je pisala kuvar, Katarina se oslonila na recepte i beleške svoje majke Natalije Petrović, od milja zvane Nanička, koja je bila vrlo vešta u kuvanju. Pored njenih recepata, vodila se iskustvima svojih prijateljica, ali i onih iz kuvara drugih zemalja.
U svoj kuvar Katarina je uključila i uputstva na koji način treba dekorisati i servirati jela, čuvati jela, postaviti sto i organizovati okupljanja, kao što su večere, prijemi, balovi i sl.
Autorka: Aleksandra Jovanović
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Marija Trandafil je rođena 1816. godine u Novom Sadu, u uglednoj porodici Popović, čiji je dom bio na uglu Pašićeve i Grčkoškolske ulice. Iako o njenom obrazovanju ne postoje pouzdani dokazi, poznato je da je bila pismena, govorila nemački jezik i da je poznavala trgovačke transakcije.
Otac joj je bio imućni trgovac grčkog porekla, a majka je bila rodom iz Osijeka. Pošto je rano ostala bez njih, odlazi kod rođaka Hadži-Kiri Nikolića koji je kasnije udaje za svog delovođu Jovana Trandafila. Čitav Marijin miraz poslužio je Jovanu u poslovima koje je pokretao, pa su se iz prihoda koje su ostvarivale njegove radnje finansirale bolnice u Novom Sadu, Somboru i Osijeku.
Iako su prosperirali na finansijskom planu, porodica je bila nesrećna na drugom polju. Marija i Jovan ostaju bez dece, Sofije i Koste, pa nakon njihove smrti svoju snagu usmeravaju ka pružanju pomoći onima kojima je to najpotrebnije.
Posle izvesnog vremena, Marija ostaje i bez muža, sa čijim bratom je morala da vodi nekoliko sudskih parnica. Muški deo Jovanove rodbine bio je mišljenja da ona kao žena ne može na pravi način da upravlja kapitalom, pa su čak pribegavali spletkama ne bi li joj oduzeli ono što joj pripada.
Ipak, ona je uspela ne samo da sačuva svoj imetak i reputaciju, već ih je čak i uvećala svojim delima. Bez obzira na bogatstvo koje je posedovala, do kraja života je žalila za svojom decom.
Kada je reč o zaostavštini, dobar deo kapitala Marija i Jovan su testamentom donirali u dobrotvorne svrhe. Iza sebe je ostavila Zavedenije Marije Trandafil za srpsku pravoslavnu siročad u Novom Sadu, a obezbedila je i učeničke stipendije pod nazivom Zaklada Marije Trandafil za novosadske gimnazijske đake.
Tokom života, pomagala je i verske institucije, sa posebnim akcentom na Nikolajevsku crkvu u kojoj se nalaze Jovanovi, Sofijini i Kostini posmrtni ostaci. Izdvajala je pozamašne sume za obnavljanje Uspenske crkve, i ponovnu izgradnju i ukrašavanje Jermenske crkve.
Nije bila osoba koja se uklapala u društveni život svog staleža, niti je bila opterećena ovozemaljskim zadovoljstvima, samo je želela ono što nije mogla da ima – običan i srećan život.
Autorka: Aleksandra Jovanović
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Konkurs je otvoren za studente koji su u dosadašnjem studiranju ostvarili prosek ocena najmanje 8,50.
Pravo učešća na konkursu imaju kandidati koji su državljani Republike Srbije. Osim prosečne ocene, prednost prilikom odabira kod istog uspeha i istih rezultata na selekciji imaju studenti lošijeg materijalnog stanja.
Budući stipendisti Fondacije HEMOFARM u školskoj 2022/2023. godini imaće priliku da budu deo PROGRAMA ZA OBRAZOVANJE „MOŽEŠ I TI“ odnosno Mentorskog i Internship programa stručne prakse i da u kontaktu sa ekspertima HEMOFARM A.D. unaprede svoja znanja i veštine neophodne za lični i profesionalni razvoj.
Konkurs Fondacije HEMOFARM se sprovodi u dve faze:
1) U prvoj fazi konkursa, prilikom postupka prijavljivanja, kandidati apliciraju putem vebsajta Fondacije HEMOFARM i popunjavaju elektronski online obrazac uz koji je neophodno da dostave sledeću dokumentaciju:
biografiju/CV
motivaciono pismo (u kojem su obrazloženi razlozi konkurisanja)
pristanak kandidata za obradu podataka o ličnosti u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ukoliko u drugoj fazi konkursa kandidat dolazi na razgovor/intervju neophodno je da dostavi original ovog dokumenta)
2) U drugoj fazi konkursa, vrši se selekcija dostavljenih online prijava i odabir kandidata. Kandidati koji uđu u uži izbor se u ovoj fazi pozivaju na testiranje i individualne razgovore (intervjue), uz obavezu da dostave/ili donesu na uvid sledeću konkursnu dokumentaciju u originalu/overenoj fotokopiji/fotokopiji:
originalnu potvrdu fakulteta o upisu završne godine studija prvi put za studente osnovnih/integrisanih akademskih studija;
originalnu potvrdu fakulteta o položenim ispitima sa prosečnom ocenom u dosadašnjem studiranju za studente osnovnih/integrisanih akademskih studija;
fotokopije osvojenih nagrada, diploma, priznanja i sl. (samo sa fakulteta);
pregled objavljenih radova (ukoliko ih kandidat ima);
potvrde o volontiranju, učešću u društveno odgovornim akcijama/projektima, potvrde o stručnoj praksi, učešću na stručnim skupovima i sl.;
fotokopiju uverenja o državljanstvu Republike Srbije (može biti starije i od 6 meseci – original je potrebno dostaviti/doneti na uvid);
potvrdu o prosečnim NETO primanjima roditelja/staratelja i članova uže porodice kandidata u periodu od 01.01 – 31.08.2022. izdatu od strane poslodavca kod kojeg je roditelj/staratelj/član uže porodice zaposlen. Za preduzetnike – potvrda od ovlašćenog računovodstvenog servisa o ostvarenom godišnjem prihodu. Za nezaposlene, potvrda o nezaposlenosti koju izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje (potvrda iz opštine o proseku primanja po članu domaćinstva nije odgovarajući dokument);
pristanak za obradu podataka o ličnosti članova uže porodice kandidata, u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (neophodno je da dostavi original ovog dokumenta)
Rezultati selekcije su jedan od kriterijuma za izbor stipendista.
Pored navedene dokumentacije Fondacija HEMOFARM zadržava pravo da u bilo kom momentu od kandidata, u slučaju postojanja opravdanih potreba, radi utvrđivanja njihovog materijalnog stanja i uspeha na studijama, zahteva i drugu dokumentaciju: potvrde, uverenja, izjave i sl. (npr. izvod iz katastra nepokretnosti, koji izdaje Služba za katastar nepokretnosti RGZ, izjavu o ostalim primanjima kandidata i članova uže porodice, potvrda o katastarskom prihodu koja se izdaje u Poreskoj Upravi, itd.).
Studentima završne godine osnovnih/integrisanih akademskih studija stipendija će se isplaćivati u periodu od oktobra 2022. do septembra 2023. godine, izuzev jula i avgusta, najkasnije do 15og u mesecu za tekući mesec.
Fondacija HEMOFARM će sa svim podacima o ličnosti do kojih dođe u toku konkursa postupati u svemu u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i datim pristancima za obradu.
Neblagovremene i nepotpune molbe neće se uzimati u razmatranje.
Konkurs je otvoren od 3.10.2022. do 3.11.2022. godine.
У оквиру започетих планираних активности пројекта „Ка већој запошљивости младих у Новом Саду 2022.“, који реализује Град Нови Сад, Градска управа за спорт и омладину – Канцеларија за младе уз финансијску подршку Министарства омладине и спорта Републике Србије, са задовољством обавештавамо да је 14. септембра 2022. године почела друга фаза Пројекта. Ученици/це Средње машинске школе, Техничке школе Милева Марић Ајнштајн и Гимназије Исидора Секулић из Новог Сада учествовали су у првом, од предвиђених пет, бесплатних тренинга Каријерног вођења, који желе да унапреде своја знања, вештине и искуства у области запошљавања.
Захваљујемо се школама из Новог Сада, чији ће ученици/це активно, током септембра, октобра и новембра 2022. године, учествовати у програму тренинга Каријерно вођење.
Циљ тренинга каријерног вођења је пружање подршке младој особи у одабиру опција унутар расположивих каријерних могућности како би оптимално развила и употребила властите потенцијале у складу са властитим интересовањима и вредностима, и тако се остварила и постигла задовољство у професионалном и приватном животу. С друге стране, осим корисности за појединца, тренинзи каријерног вођења доприносе достизању циљева јавне политике у области образовања и обуке, у погледу веће ефикасности, вишег нивоа и квалитета људских ресурса, унапређења вештина и већег процента успешности у школовању. Такође, доприносе и већој ефикасности на тржишту рада (запошљивости), друштвеном укључивању и активном грађанству.
Vojvođansko udruženje za ranu muziku je osnovano u oktobru 2011. godine sa ciljem promovisanja i širenja interesovanja za star u muziku, kroz izučavanje i izvođenje muzike na autentičnim instrumentima, vodeći se istorijskim principima i istorijskom interpretacijom. U tom smislu, udruženje svake jeseni organizuje festival „Dani barokne muzike u Novom Sadu”, a tokom godine koncerte afirmisanih domaćih i stranih izvođača. Ovim dajemo svoj doprinos internacionalizaciji i diversifikaciji kulturno-umetničke scene u Novom Sadu.
Od 2012. godine na Festivalu su učestvovale grupe i solisti iz svih krajeva sveta, kao što su Ilia Korol (Ukrajina / Austrija), André O’Neal (SAD), David Brutti (Italija), Zsofija Csakani (Mađarska), Julia Miller (Kanada), Justin Bland (SAD), Christian Hilz (Nemačka) i mnogi drugi, te ansambli kao što su Aquil’Altera (Belgija), Minstrel (Hrvatska), Duo de Felice e Arata (Italija), Musica Historica (Mađarska) ) i Iberian Ensemble (Portugal).
Festival takođe podržava i koncerte domaćih umetnika, te verujemo da njihovo učešće je ključno da festival bude dugotrajan i relevantan. Afirmisane srpski muzičari koji su svirali na prethodnim festivalima bili su Predrag Gosta, Darko Karajić, Radoslava Vorgić, Predrag Đoković, Andrej Jovanić, Tamara Adamov Petijević, Bojana Dimković, Ana Torbica i drugi, dok su ansambli iz Srbije koji su učestvovali na prethodnim festivalima bili Anonimus, New Triniti Baroque, Beogradski barok, Musica Antiqua Neoplantensis, VisAntiqua, Vokalni studio „Orfelin“ i Beogradski Cornett & Sackbutt Ansambl.
Festival “Dani barokne muzike“ je pažljivo sačinjen projekat, sa preko potrebnim ciljem za promociju nečega što javnost Novog Sada i regiona nemaju prilike da čuju. Zbog toga, ove godine pripremamo i 2. izdanje Novosadske Barokne Akademije – četvorodnevne majstorske radionice za mlade instrumentaliste i pevače koji želi da se oprobaju u sviranju odnosno izvodjenju muzike starijih epoha na istorijski informisan način.
Ovogodišnje izdanje festivala “Dani barokne muzike” u Novom Sadu:
Svečano otvaranje Festivala zakazano je za 15. septembar sa ansamblom “New Trinity Baroque“. Ovaj najplodonosniji američki-srpski ansambl za ranu muziku koga sačinjavaju sopran i barokna violistkinja Ana Torbica, traverzo i blok flautiskinja Meila Tomé Pihler, gambista Srđan Stanić, teorbista Andrej Jovanić i čembalista Predrag Gosta, izvešće program „Zaboravljeni majstori baroka” na kome će se premijerno u Novom Sadu izvesti kompozicije manje poznatih majstora, kao što su G.B. Agneleti, J.A. Hasse, N. Porpora, S. de Brossard i H. Schütz. Koncert će se održati u Amfiteatarskoj sali novo-otvorene muzičke škole „Isidor Bajić“. Karte za koncerte se mogu kupiti u lokaciji, pre 30 minuta početak koncert. Cena ulaznice je 300 rsd.
Novosadska barokna akademija će se održati od 14. do 17. septembra pod nazivom “Istorijska izvođačka praksa rane muzike”. Maestro Predrag Gosta, zajedno sa muzičarima Anom Torbica i Meilom Tomé podučavaće odabranu grupu studenata izvođenju na istorijskim intrumentima. Zainteresovani studenti moći će se oprobati na baroknim violinama i drugim gudačkim instrumentima, kao i na traverso i blok flautama, čembalu i solo pevanju. Ideja Akademije je da omogući studentima da se bolje upoznaju sa autentičnim instrumentima iz perioda baroka. Akademija će trajati četiri dana, a kulminacija će biti završni koncert polaznika i mentora, koji će se održati u subotu 17. septembra u podne, u Crkvi svete Elizabete u Telepu. Ulaz je slobodan.
Ovaj izuzetan koncert biće održan u ckrvi Imena Marijinog (Novosadskoj katedrali). Zrenjaninski kamerni orkestar nastupa po prvi put na ovom festivalu a izvešće „Stabat Mater” od Pergolezija i nekoliko koncerata i arija Antonija Vivaldija. Maestro Predrag Gosta koji će dirigovati koncertom sa čembala i orgulja pažljivo je odabrao program kojim će prikazati raznolikost barokne muzičke lepeze dva italijanska majstora koji su delovali u dva važna grada – Napulju i Veneciji, a uz sopranistkinju Radoslavu Vorgić i kontratenora Predraga Đokovića kao soliste.
Ovaj koncert je sponzorisan od strane kulturnog centra Vojvodine “Miloš Crnjanski”, Grada Zrenjanina, Ministarstva kulture Republiske Srbije, kao i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu. Ulaz na ovaj koncert je besplatan.
Sofijski festival barokne umetnosti u Bugarskoj, beogradski Festival rane muzike i festival „Dani barokne muzike u Novom Sadu” udruženi predstavljaju “Balkanski projekat” – prvi u seriji koncerata koji će predstaviti umetnike iz regiona koji su posvećeni izučavanju i izvodjenju rane muzike. Bugarska barokna violinistkinja Zefira Valova trenutno je jedna od najpriznatijih baroknih umetnica na violini. Zajedno a italijanskom gambistkinjom Rositom Ippolito nastupa po prvi put na Festivalu, uz već priznate naše umetnike traverzo i blok flautiskinju Meilu Tomé Pihler i čembalistu Predraga Gostu. Ovaj koncert je posvećen muzici nemačkog kompozitora Georga Philippa Telemanna, sa posebnim fokusom na njegove sjajne Pariske kvartete. Koncert će se održati u crkvi sv. Elizabeteu Telepu, a samo dva dana kasnije će se ponoviti i u Sofiji, Bugarska. Karte za koncerte se mogu kupiti u lokaciji, pre 30 minuta početak koncert. Cena ulaznice je 300 rsd
Zefira Valova, barokna violina; Predrag Gosta, čembalo; Rosita Ippolito, viola da gamba; Meila Tomé, traverso i blok flauta.
U subotu, 2. oktobra, nastupiće Portugalski ansambl “O Bando de Surunyo”. Njegovo ime potiče iz portugalsko-španske tradicionalne narodne pesme koja se bavi motivima igre i mimike XVI veka i znači jato čvoraka.
Delovanje ansambla O Bando do Surunyo je multidisciplinarni projekat koji se zasniva na interpretaciji i istraživanju, kao i širenju iberijske muzike XVI i XVII veka. Ansambl redovno predstavlja dela i na moderan način, posebno kada se radi o neobjavljenom repertoaru portugalskih izvora. Projekat otkriva muziku evropske renesanse i baroka, u svoj njenoj mnogostranosti, eklekticizmu, maštovitosti, pristupajući joj pre njenih okvirnih vremenskih granica, istovremeno ih pomerajući dalje u budućnost. Koncert će se održati u crkvi sv. Elizabeteu Telepu u 20 časova. Karte za koncerte se mogu kupiti u lokaciji, pre 30 minuta početak koncert. Cena ulaznice je 300 rsd
Pokrovitelji festivala: Gradska uprava za kulturu Novog Sada, Italijanski institut za kulturu
Pokrovitelji Zrenjaninski Kamerni Orkestar koncert: Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“, Ministarstvo kulture i informisanja Republika Srbija, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama i grad Zrenjanin.
Partneri festivala: Festival rane muzike, Studio za ranu muziku Beograd, Makris fondacija, Muzička Škola „Isidor Bajić“.
Karte za koncerte se mogu kupiti u lokaciji, pre 30 minuta početak koncert. Cena ulaznice je 300 rsd
2022. godina je od strane Evropske unije proglašena Evropskom godinom mladih, koja stavlja mlade u središte i njihovu važnu ulogu u našem celokupnom društvu. Donosioci odluka govore o mladima kao o našoj budućnosti, ali da bismo podržali mlade, moramo delovati sada i odmah.
Ujedinjene nacije su proglasile 12. avgust za Međunarodni dan mladih, koji se obeležava se svake godine sa dan sa svrhom da se skrene pažnja na probleme, kulturna i pravna pitanja omladine, učenika, studenata.
Omladinsko udruženje „Youth FEST“ uz podršku Gradske uprave za privredu i sport i omladinu, Grada Novog Sada, OPENS-a i Gradskog zelenila, u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnom društvom Novog Sada i Novosadskim omladinskim forumom, organizuje Novosadski omladinski festival koji obeležava ovogodišnji međunarodni Dan mladih u Evropskoj godini mladih u Novom Sadu.
Festival je događaja sa jednodnevnim bogatim programom koji će okupiti mlade, omladinske organizacije i pružiti različite tipove sadržaja za mlade na novosadskoj plaži Štrand koji prati bogat sadržaj i program za mlade, koji će početi u 12. avgusta 2022. godine u 13 časova.
Na centralno postavljenoj bini, festival će otvoriti panel diskusija sa temom „Participacija mladih u kulturi i uticaj pop kulture na mlade“, zatim slede muzički nastupi neafirmisanih novosadskih omladinskih bendova, a zatvoriće se debatom koju organizuju mladi.
Tokom fesivala mladi će imati priliku da se upoznaju sa omladinskim organizacijama, da se informišu o tome na koji način mogu da se pridruže ili pomognu delovanja udruženja, posete neke od aktivacija koji su oni pripremili za njim i upoznaju se sa dugoročnim i kratkoročnim programima.
Festival prati i izložba mladih umetnika, koja će imati humanitarni karakter, festival promoviše i zdrave stilove života, te će se tokom festivala održati i turnir u modernim sportu tekbolu, koji će pored takmičarskog, imati i egzibicioni karakter.
Ovaj festival slavi mladost i mlade!
Organizovan je od strane mladih, za mlade, na međunarodni dan mladih, u evropskoj godini mladih i u gradu mladih!
Udruženje studenata tehnike Evrope BEST – BEST Novi Sad (Board of European Students of Technology) iz Novog Sada, organizuje međunarodni akademski seminar “The Engine so advanced it’s Unreal”. Seminar će trajati od 28.avgusta do 4.septembra na Fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu. Cilj seminara jeste upoznavanje studenata sa razvojnim okruženjem Unreal Engine i njegovim alatima za razvoj igara i grafički impresivnih 3D svetova u realnom vremenu.
Nešto o nama.
Udruženje studenata tehnike Evrope – BEST (Board of European Students of Technology) iz Novog Sada je neprofitna, apolitična studentska organizacija. Novosadski ogranak međunarodnog udruženja studenata tehnike Evrope – BEST je jedan od 90 lokalnih BEST grupa, koje se nalaze na isto toliko univerziteta u 32 države širom Evrope.
Nešto više o projektu.
Seminar će se održati u periodu od 28. avgusta do 4. septembra, potpuno je besplatan i pohađaće ga 22 studenta sa različitih univerziteta širom Evrope. Osim akademskog dela, za studente će biti organizovane različite društvene aktivnosti i kulturne aktivnosti sa ciljem upoznavanja drugih kultura i stvaranju kontakata.
Seminar je namenjen svima koji poseduju osnovna znanja iz oblasti 3D modelovanja i žele da steknu teorijske i praktične osnove za produkciju interaktivnog 3D sadržaja, bez obzira da li se taj sadržaj kreira za potrebe video igre, arhitektonske vizuelizacije ili, pak, VR/AR aplikacije. Kurs je koncipiran tako da daje polaznicima uvid u osnovne Unreal Engine alata i tehnike rada uključujući pripremu i ubacivanje aseta iz eksternih programa, kreiranje sveta igre, rad sa animacijama, kreiranje karaktera i korisničkog interfejsa, kao i dodavanje interaktivnosti kroz blueprint sistem vizuelnog programiranja. Struktura seminara je postavljena tako da polaznici stiču navedene kompetencije kroz izradu konkretnog projekta 3D video igre od postavke projekta do izvršne verzije igre.
Naš projekat je podržan od strane fakulteta u Novom Sadu, kao i prestižnih kompanija Ubisoft. Takođe smo u fazi potpisivanja ugovora sa još jednom kompanijom iz oblasti gaming-a.
Takođe, u saradnji sa Ubisoft kompanijom, biće održana online radionica krajem septembra, čiji deo mogu biti svi studenti koji se prijave. Tema radionice će biti povezana sa grafikom video igara.
Nešto više o seminaru, našim sponzorima, kao i formu za prijavu možete pronaći na sajtu:
Радионицама каријерног саветовања, унапређења меких вештина и компетенција младих, започeто је спровођење активности у оквиру пројекта ,,Ка већој запошљивости младих у Новом Саду 2022.” који реализује Канцеларија за младе Града Новог Сада, а финансира Министаство омладине и спорта Републике Србије.
По завршетку радионица, млади ће стећи неопходна знања и вештине које ће им значајно помоћи у планирању сопствене каријере. На радионицама које су креирали и које имплементирају омладински и каријерни радници, уз коришћење разноврсних техника и алата, млади ће развијати и унапређивати своје личне способности за будуће запослење.
Циљ пројекта је да млади буду подстакнути на развој личних компетенција, развијањем меких вештина, да стекну и усавршавају вештине комуницирање кроз реализацију групних тренинга. Активности пројекта, дугорочно су усмерене и на развијање функционалног и одрживог систем каријерног вођења и саветовања младих у Граду Новом Саду.
U moru informacija i širokoj ponudi mogućnosti koje nam svet rada i obrazovanja pružaju, postaje sve teže doneti karijernu odluku. Kako bi pomogli mladima da se snađu u svetu prepunom informacija i mogućnosti, BOŠ Karijera pruža korisne informacije o svetu rada kroz bazu zanimanja, pomaže mladima da prepoznaju svoja interesovanja i sposobnosti radeći testove osobina, veština i interesovanja, upoznaje mlade sa studijskim programima različitih obrazovnih ustanova kroz adresar državnih i privatnih fakulteta i visokih škola, i na kraju, pruža podršku u donošenju karijernih odluka nudeći usluge onlajn karijernog vođenja i savetovanja.
Ono čemu se posebno radujemo, jesu nove usluge karijernog savetovanja. Beogradska otvorena škola sada nudi individualno karijerno savetovanje za sve mlade, onlajn (putem ZOOM-a ili neke druge onlajn platforme) ili uživo – u prostorijama Beogradske otvorene škole. Ove usluge su potpuno besplatne i ne postoji ograničenje u broju konsultacija koje neko može zakazati.
Sa našom savetnicom možete da razgovarate o različitim karijernim nedoumicama – od pitanja izbora srednje škole ili fakulteta, odabira budućeg zanimanja ili promenama dosadašnjih izbora.
Odnos korisnika i savetnice u ovom procesu je prožet pružanjem podrške i razumevanja ali i pružanjem informacija o prilikama koje korisnici mogu da iskoriste. Na kraju, savetnica ohrabruje korisnike da samostalno donose odluke i usmerava ih ka različitim mogućnostima, koje mu omogućavaju da razviju svoje pune potencijale. Individualne konsultacije su prilagođene potrebama svakog korisnika/ce, i on/a sam/a bira prioritete o kojima želi da razgovara.
Ukoliko imaš izazova u donošenju karijernih odluka, BOŠ tim ti stoji na raspolaganju! Za usluge individualnog savetovanja se možeš prijaviti preko mejla savetnica@bos.rs!
Čekamo te!
Važne napomene:
Zakazivanje je obavezno;
Karijerno savetovanje ne podrazumeva testove profesionalne orijentacije;
Osoba koji zakaže konsultacije se mora lično pojaviti na sastanku (nije moguće učešće roditelja, staratelja, drugih članova porodice, nastavnika ili prijatelja)
Dragi mladi, sa zadovoljstvom Grad Novi Sad – Gradska uprava za sport i omladinu – Kancelarija za mlade najavljuje početak realizacije projekta „Ka većoj zapošljivosti mladih u Novom Sadu 2022.“, finansijski podržanog od strane Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije u cilju razvijanja usluga i mehanizama koji pospešuju preduzetnički duh, zapošljivost i zaposlenost mladih.
Pozivamo sve zaiteresovane studente/kinje da se prijave na program besplatnih treninga „Mekih veština“, sa ciljem da polaznici steknu i unaprede veštine i znanja u oblasti rešavanja problema i donošenja odluka, upravljanja stresom, upravljanja vremenom, komunikacije, timskog rada i drugo. Po završetku polaznik/ca će biti osposobljen/a da razume specifičnosti mekih veština, prepozna izazove i prilike koje meke veštine donose, i primeni stečena znanja samostalno, ili uz konsultaciju sa stručnjacima.
Pet besplatnih treninga u trajanju po dva i po sata biće organizovano tokom meseca juna, jula i avgusta 2022. godine.
Deveti put po redu Savez studenata Fakulteta organizacionih nauka, pod pokroviteljstvom Fakulteta organizacionih nauka i Centra za edukaciju i razvoj omladine Beograda, organizuje sportsko- edukativni projekat SportBizz. Ovaj projekat organizuje se sa ciljem da se učesnici kroz razgovore sa stručnjacima iz sfere sporta i trenutnim ili bivšim sportistima upoznaju sa menadžmentom u sportu i saznaju šta se nalazi sa druge strane medalje.
Projekat se ove godine održava od 27. do 29.maja u Štark areni, a učesnici će kroz tri dela imati priliku da se zabave, oprobaju u sportskim turnirima i upoznaju sa vrsnim stručnjacima iz ove profesije. Ove godine, projekat SportBizz ima i humanitarnu stranu te će se sav prikupljen novac od kotizacija donirati fondacijama „Pomoć srpskoj deci“ i „Zajedno za mlade – prof. dr Danica Grujičić“.
Prvi dan projekta otpočeće svečanim otvaranjem 27. maja u Štark areni, nakon kojeg sledi panel- diskusija na temu „Druga strana medalje“. Šta se nalazi sa druge strane medalje? Čega sve jedan profesionalni sportista ili trener treba da se odrekne kako bi se našao u samom vrhu? Koje su prednosti, a koje mane profesionalnog bavljenja sportom? Na ova i još mnoga druga pitanja delegati će imati priliku da čuju odgovor od najzvučnijih imena iz sveta sporta.
Drugi dan projekta, 28. maj, rezervisan je za edukativno-zabavni i sportski deo. Tradicionalni sportski kviz – KvizzBizz i ove godine izdvojiće pasionirane ljubitelje sporta i one koji pomno prate sva dešavanja. Timovi sačinjeni od četiri osobe nadmetaće se jedni protiv drugih, a kao i uvek – pobednik može biti samo jedan tim. Simboličnom kotizacijom svako prijavljen moći će da doprinese humanitarnom delu projekta. Oni koji su zainteresovani za akciju, imaće priliku da se oprobaju u sportskom delu projekta koji obuhvata turnire u odbojci, basketu i futsalu i tako se takmiče zajednu od vrednih nagrada. Sportski projekat ne može da prođe bez najvažnije sporedne stvari na svetu – fudbala, te će drugi dan biti zaokružen zajedničkim gledanjem finala Lige Šampiona.
Poslednji dan, 29. maj, predstaviće polufinaliste i finaliste svih sportova, a zatim i najbolje, pobedničke ekipe, a svi prisutni moći će da uživaju i u revijalnoj utakmici između članova Saveza studenata Fakulteta organizacionih nauka i asistenata sa ovog fakulteta.
Za sportski turnir potrebno je prijaviti se u ekipama: • Odbojka: 6 igrača, 3 izmene, najmanje 2 devojke na terenu, kotizacija 3.500 rsd; • Futsal: 4 igrača, 3 izmene, 1 golman, kotizacija 3.500 rsd; • Basket: 3 igrača, 2 izmene, kotizacija 2.000 rsd.
Prijave su otvorene od 17. do 22. maja. Više informacija o projektu možete pronaći na Facebook i Instagram stranici Saveza studenata Fakulteta organizacionih nauka.
Iz Saveza poručuju da su vrata svima otvorena i pozivaju te da se prijaviš, naučiš nešto novo, zabaviš i na taj način budeš human.
Beograd, 18. mart 2022. godine – Međunarodna istraživanja pokazuju da oko 50 odsto mladih smatra da je digitalno nasilje postalo rasprostranjenije u toku pandemije, a sa razvojem modernih alata, razvijaju se i novi oblici digitalnog nasilja koje je sve teže izbeći. Digitalno nasilje među mladima bila je glavna tema panela „Mladi u lavirintu digitalnog nasilja: Gde je izlaz?“ u organizaciji Beogradske otvorene škole, održanog 17. marta 2022. godine.
Na panelu su učestvovali predstavnici medija, mladih, kao i prosvetni radnici i radnice koji su sa prisutnima podelili svoje iskustvo i savete u borbi za iskorenjivanje nasilja koje na mlade ostavlja dugotrajne psihofizičke posledice. Brana Antović Aleksić, novinarka i urednica portala Brana’s Divine World istakla je da je u cilju zaštite žrtava digitalnog nasilja „neophodna reakcija i edukacija javnosti kako bi se prepoznale problematične objave i na njih adekvatno reagovalo. Takođe, neophodno je da promenimo odnos prema internetu jer to nije mračno mesto, već platforma koja donosi i mnoge pozitivne stvari.“
Da je digitalno nasilje sve prisutnije, potvrđuje i Jelena Rajković iz Unije srednjoškolaca Srbije: „Mladi sve više koriste društvene mreže, jer tokom Korona virusa nismo imali drugačiji način komunikacije. Mladi ne znaju kako da se postave prema nasilniku koji je u onlajn prostoru jer ne znaju o kome se radi, to je možda neko iz njihovog okruženja i zato je digitalno nasilje dodatno opasno“.
Ukoliko dođe do digitalnog nasilja, važno je da mladi imaju slobodu da nasilničko ponašanje i prijave. Oni se najčešće poveravaju svojim vršnjacima, ali je potrebno da pričaju sa i roditeljima, nastavnicima i nadležnim organima. Nasilnik vrši nasilje često i iz dosade i zabave, a postoje primeri i onih koji žele da na taj način demonstriraju moć, silu, i da se pokažu među vršnjacima, smatra Dr Dobrinka Kuzmanović, docentkinja na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
„Odnos koji treba da postoji između učenika i nastavnika treba da bude zasnovan na poverenju, a isto važi i za odnos između roditelja i nastavnika“, istakla je Jagoda Petrović Ukaj iz Beogradskog kluba roditelja i nastavnika.
Na panelu je zaključeno da je neophodno više voditi računa o mentalnom zdravlju mladih i raditi na izgradnji poverenja između svih aktera kako bi se kreiralo okruženje u kom će digitalno nasilje biti minimizirano.
Panel je realizovan u okviru projekta „Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u saradnji sa Partneri Srbija, SHARE Fondacijom, Udruženjem Da se zna!, NVO ATINA i Inicijativom A11, a uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.
KONTAKT: Za više informacija o projektu, možete kontaktirati Mariju Todorović na imejl: marija.todorovic@bos.rs
Na ovom linku možete pronaći saopštenje za medije, kao i propratne fotografije: Klik za saopštenje
Na konferenciji ćeš dobiti sve odgovore na pitanja čija je tema WordPress. I na njoj neće biti prisutni samo programeri već i profesionalci iz kreativne industrije, koji se bave svim onim delovima koji su neophodni da naši veb-sajtovi „rade“ i imaju uspeha i vidljivosti. Pozvani su ljudi koji će ti pomoći da saznaš kako da napraviš sajt i šta je sve važno u njegovom životnom ciklusu.
Ova dvodnevna besplatna koferencija će se održati 11. i 12. marta u večernjim časovima, a sastojaće se iz predavanja, workshops-a i panel diskusije.
Prva emisija Omladinske TV, pod nazivom “Pokretački duh“ snimljena je uz podršku Gradske uprave za sport i omladinu, Grada Novog Sada. Emsija POKRETAČKI DUH ima za cilj da poveća informisanost mladih o mogućnostima i načinima zapošljavanja, ličnog i profesionalnog razvoja i istakne značaj posvećenosti mladih ka ostvarivanju svojih talenata i potencijala. Takođe, neke od tema su u bliskoj vezi sa različitim prilikama za kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih, mobilnost i dr.
Osnovna ideja emisije Pokretački duh jeste da se ukaže, kroz žive primere i dobre uzore, da postoje sjajni mladi ljudi, koji se ne dozvoljavaju uplašiti i obeshrabriti užasnom situacijom u javnom prostoru, medijima uopšte, pa i društvu u celini.
Zagušenje javnog i medijskog prostora sa moralnim i profesionalnim karikaturama postalo je društveno prihvaćeno ali aktivisti redakcije OTV “odašilju“ ovom emisijom jasnu poruku da postoji životvorna, stvaralačka i moralna snaga mladih u društvu iako su informacije koje govore tome u prilog na margini medijskog prostora, kad ih uopšte ima.
Ovim putem pozivamo i predstavnike medija, medijske radnike, žurnaliste, filozofe, socijologe i psihologe, kao i akademske građane u celini da ne skreću pogled od ovog izazova sa kojim se suočavamo jer on neće sam nestati, kao i da preuzmu odgovornost pojedinačno za svoj delokrug rada, a u vezi sa pomenutom borbom za univerzalne vrdnosti kao i vidljivost dobrih primera u društvu!
Još jednim programom inkubacije ideja mladih ali i podizanja nivoa njihovih znanja i veštine Zeleni inkubator je podržao ideje i razvoj 16 mladih ljudi u njihovom nastojanju da se pripreme i uđu realizaciju ekoloških predavanja, prezentacija filmskih večeri i diskusija. Zeleni inkubator je program podrške za mlade aktivne i zainteresovane za unapređenje svesti u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja koji se održava u Omladinskom kreativnom centru OKCe.
Projektom podrške mladima Zeleni inkubator, uspeli smo da postignemo osnaživanje vršnjačkih edukatora i omladinskih radnika, aktivista i pokretača konkretnim znanjima i veštinama, naravno uz vrednosti naše srpske kulture i održivog razvoja. Cilj projekta je bio da podigne
Ovim povodom, održano je više različitih predavanja, radionica, diskusija i projekcija ekoloških filmova koje su organizovali polaznici Zelenog inkubatora. Programi su održavani i onlajn.
Posetioci su bili uglavnom deca i mladi, ali su nam se pridruživale i komšije svih starosnih grupa.
Pratite nas na društvenim mrežama kako ne biste propustili naredni ciklus podrške za Zelene ideje.
Unija studentskih glasila Srbije u saradnji sa Omladinskim kreativnim centrom OKCe, a uz podršku Gradske uprave za omladinu i sport, organizuje set treninga, predavanja i radionica sa ciljem podizanja kapaciteta redakcija omladinskih medija i medijskih timova mladih u Novom Sadu. Prijave su moguće OVDE.
Veštine i znanja u kojima će polaznici imati priliku da se usavršavaju su organizacione i komunikacione veštine sa fokusom na:
projektni menadžment
finansijski menadžment
medijsku pismenost
komunikaciju
rad sa mladima
rad u timovima idr. Pozivamo sve članove redakcija i medijskih timova omladinskih udruženja i redakcija omladinskih glasila da se prijave i steknu vredno znanje i iskustvo.
Projekat ”Crno belo u boji ” je šestomesečni ciklus tribina namenjen studentima, koji će imati priliku da čuju više i diskutuju o temama prikazanim u domaćim filmovima kao što su nasilje, siromaštvo, predrasude, ekstremizam, uticaj tehnologije i virtuelnog sveta na mlade.
Ciklus tribina otvaramo analizom filma ”Šišanje” i razgovorom sa rediteljem filma i profesorom doktorom Vladimirim Mihićem. Na osnovu skorašnjih dešavanja u Novom Sadu (natpisi na zgradama, svastike itd.) odlučili smo da pokrenemo tribinu na temu huliganstva. Tribina će se održati 25.februara u 17 časova na ZOOM-u.
Prijave su obavezne a možete ih naći na fb događaju ili u opisu profila na instagramu @crno_belo_u_boji
Krojačeva škola i Info4Youth dodeljuje 10 besplatnih stipendija za obuke “Web dizajn” i “Frontend Development”!
Šta je to Krojačeva škola?
Škola koju preporučuju drugi web dizajneri i programeri. Škola u kojoj se nauči. Škola web dizajna i programiranja iz koje izlaze stručnjaci od kojih se čak 89% bavi web-om odmah posle školovanja. Danas smo škola sa timom čija je najveća radost uspešan učenik. I osmeh nam je beskrajan.
Online kursevi Krojačeve škole su napravljeni tako da te motivišu da učiš. Pratimo tvoj napredak, pružamo pomoć kada je potrebna. Celokupan doživljaj korišćenja platforme je takav da ne može naučiti samo onaj koji to i ne želi.
Zašto baš kurs za Web dizajn?
Program koji je u učionici izveden 45 puta po 220 časova. Web dizajn kurs koji je promenio sliku IT scene i čiji su učenici traženi. E, taj program je sada ONLINE i taj program su sada snimili isti predavači. Kada jednom pristupiš kursu, on je zauvek tvoj i možeš ga koristiti koliko hoćeš, kada hoćeš i odakle hoćeš. Cilj je da naučiš i postaneš web dizajner
Kurs je namenjen početnicima, predznanje nije potrebno. Osim da znaš da koristiš računar i internet.
Šta ćeš naučiti?
Pogledaj program. Da te ne zbunjujemo sa terminima koji ti sada možda nisu jasni – naučićeš da praviš web sajtove. Samostalno 🙂
Zašto baš kurs za Frontend Developer-a?
Šta dobijaš: Skoro 38 sati video materijala (za sada), 219 lekcija (za sada), 220 pitanja na testovima (za sada). Sve smo gore naveli jer je zaista važno da znaš koliko materijala ti je na raspolaganju. Šta znači to „za sada“? Sve se razvija i unapređuje, pratimo trend i nove lekcije ti poklanjamo. Cilj je da naučiš. Znanje i kredibilnu stavku u radnoj biografiji: Upisuješ školu u kojoj se nauči. Frontend obuku drži više predavača, svako onu oblast u kojoj je najbolji. I svi poseduju veliko profesionalno iskustvo u radu na projektima, kao i transferu znanja. Cilj je jedan – da naučiš. I iza toga stajemo odgovorno. Praktičan rad: Poseban deo obuke za frontend sardži i PRAKTIČAN RAD koji objedinjuje sve oblasti koje prelazite i njihovu primenu. To znači da ćeš shvatiti razlog zašto se nešto koristi, u kojim prilikama, uvežbati još jednom sve što je pređeno, a ujedno imati i projekat za prezentaciju. Ulaganje u siguran uspeh: Gotovo svakoj web kompaniji je potreban dobar frontend developer. Frontend developer je jedno od najtraženijih zanimanja današnjice sa predviđanjima da će biti sve traženije. Obuke ostaju tvoje: I imaš pristup dokle god obuka postoji. Nema vremenskog ograničenja. Za više informacija o tom e šta te čeka na kursu pogledaj program.
Prijavi se i osvoji neku od ponuđenih obuka
Potrebno je da se prijaviš putem sledećeg
Učenicima nakon obuke dodeljujemo i štampane sertifikate.
Učenike koji uspešno završe obuke u roku od 6 meseci bismo predstavili na sajtu Krojačeve škole, kao i u okviru DM kanala.
Interaktivna onlajn akademija Kampster i Info4Youth ti poklanjaju kurs “Italijanski jezik – nivo A1.2”!
Šta je to Kampster?
Kampster je interaktivna onlajn akademija na kojoj s lakoćom možeš da stekneš znanja i razviješ veštine neophodne za postizanje profesionalnih ciljeva i ostvarenje tržišnih zahteva – i to na najefektivniji način
Zašto baš ovaj kurs?
Nakon što ste naučili osnovne pojmove italijanskog jezika na kursu Italijanski jezik nivoa A1.1, čeka vas nastavak kursa – nivo A1.2. Kurs takođe sadrži kvizove, zadatke, rečnik koji vam je dostupan, kao i audio snimke. Nakon ova dva kursa, savladaćete osnove postupno i gradivo ćete utvrđivati kroz interakciju sa drugim polaznicima i kroz igrice! Učeći reči i izraze koji u italijanskom imaju najučestaliju upotrebu, obogatićete svoj vokabular i uporedo, sa lakoćom, savladati gramatiku kroz lekcije koje su tematski osmišljene.
Kampster online kursevi jezika su koncipirani tako da vam pruže sve što je neophodno kako biste mogli da progovorite strani jezik: Kurs sadrži teoriju, ali naglasak stavlja na praksu – na mnoštvo kvizova, zadataka i vežbi koje se, zahvaljujući pametnom algoritmu, prilagođavaju vašem individualnom nivou i napretku. Uz sve to i podršku mentora, savladajte jezik za samo 15 minuta vežbe dnevno – ili vežbajte neograničeno!
Pošto se učenje jezika zasniva na ponavljanju, pripremili smo vam veliki broj zanimljivih i interaktivnih kvizova, testova i zadataka na kraju svake lekcije i svakog nivoa. Lista nepoznatih reči vas takođe čeka, ne samo nakon svake završene celine, već je integrisana u sve lekcije i tokom celog trajanja kursa. Svaka lekcija sadrži i audio snimke koje će vam pomoći da savladate pravilan izgovor reči. Rečnik je integrisan u lekcije, tako da u svakom slučaju možete saznati značenje neke reči i čuti audio snimak izgovora. Savladajte A1.2. nivo italijanskog jezika za 3 meseca (ili brže ako ste vredni!) na kursu Italijanski jezik – nivo A1.2!
Kako da osvojiš pristup kursu?
Ukoliko želiš da osvojiš pristup kursu, potrebno je da uradiš sledeće:
Akademija poslovnih veština se realizuje od strane Centra za društveni razvoj “ Complexus”, u saradnji sa Novosadskom ženskom inicijativom i uz podršku Studentskog Parlamenta Univerzitata u Novom Sadu. Projekat je podržan od strane Gradske uprave za sport i omladinu Grada Novog sada u okviru Lokalnog akcionog plana politike za mlade. Akademija poslovnih veština se održava četvrti put, a sada uz podršku 15 organizacija koje se bave ženama.
Projekat će se realizovati 26-29 decembra, putem ZOOM platforme.
Aktivnosti Akademije poslovnih veština predstavljaju setove predavanja od strane stručnjaka koji imaju relevantno znanje i iskustvo iz datih oblasti poslovnih veština.
PREDAVAČI:
1. Put do sebe – Dejan Živković, master industrijsko-organizacijski psiholog – Integrativa
2. Kako do najtraženijeg posla na tržištu? AI – Isidora Gatarić, data science specijalista i psiholog
4.Upravljanje finansijama – Igor Opačić, preduzetnik
5.Time management – Biljana Rakić, HR COING
6.Efikasna komunikacija – Dijana Janković, HR
7.Kreativna radionica: Predstavljanje posla iz snova – Aleksandra Domić, psiholog
Pored toga, panel diskusija “Koje su šanse za mlade devojke/žene u Srbiji u 2021?”, će omogućiti mladim devojkama/ženama da čuju kakve su im mogućnosti za zapošljavanje ili pokretanje nekog sopstvenog posla – da li je zbog situacije sa virusom došlo do velikih promena na tržištu rada ili ipak imaju dobre izglede što se poslovnog sveta tiče.
Konačno, u okviru “Galerije mogućnosti” – predstavljanje organizacija, učesnici Akademije će imati priliku da iz prve ruke saznaju čime se bave i koje aktivnosti imaju različite organizacije u Novom Sadu i šire, na koje načine pomažu devojke, mlade žene i žene, kako stupiti u kontakt sa njima, koje mogućnosti za razvoj postoje kod njih u organizaciji, te koje su to prednosti omladinskog rada i aktivnog angažmana I doprinosa u okviru njihovih programa.
Cilj projekta je edukovanje i osnaživanje mladih u razvoju karijere, sticanju novih kompetencija koje će im biti neophodne u budućem radu.
Predavanjima u okviru Akademije poslovnih veština želimo da utičemo na veću kompetentnost nezaposlenih mladih i mladih završnih godina fakulteta, prilagođavanje njihovih akademskih znanja potražnji tržišta, omogućimo lakši prelazak iz akademske strukture u organizacijsku strukturu, samim tim, da utičemo na njihovu zapošljivost. Edukovanje mladih talenata kako bi na što bolji način iskoristili svoje potencijale i uklopili se u društveno, socijalno, a pre svega, poslovno okruženje. Na ovaj način omogućavamo mladima da, dok stiču akademsko obrazovanje, steknu i praktično iskustvo u susretu sa ljudima koji rade u praksi i na taj način podstičemo proces razvoja dualnog obrazovanja na području grada Novog Sada.
Za sve one koji se bave ili žele da se bave ugostiteljstvom u Novom Sadu, obaveštavamo vas da Kulinarski institut „Know-how“ kreira bazu ugostiteljskih objekata na teritoriji Grada Novog Sada sa mentorima koji će pružati podršku mladima koji su na samom početku svoje karijere u ugostiteljstvu.
Ovakva incijativa čini se da dolazi u pravo vreme, jer ugostiteljski sektor u urbanim sredinama nikad nije bio u težem stanju, a razlog tome je opštepoznata situacija sa virusom COVID-19 i merama koje se sprovode kako bi se stanje što pre vratilo u normalu.
Paralelno sa kreiranjem baze ugostiteljskih objekata, pozivamo i mlade koji imaju želju i dobru volju da se nakon krize oprobaju u ugostiteljstvu, da se takođe prijave u bazu stručnih praktikanata (tzv. mentija). I jedan i drugi online formular za prijavu se nalaze na kraju ovog teksta.
Čitav ovaj poduhvat kreiranja baze ugostiteljskih mentora i mentija na nivou Novog Sada deo je dugoročnog programa podrške zapošljavanju mladih u ugostiteljstvu koji je pokrenuo Kulinarski institut „Know-how“ još 2018. godine. Ove 2020. godine, kao i na samom početku, podršku aktivnostima pružila je Gradska uprava za sport i omladinu Grada Novog Sada, kroz oblast Lokalnog akcionog plana politike za mlade – Obrazovanje mladih. Razvoj mentorskih programa kao metode za što brži prelaz mladih iz obrazovnog sistema na otvoreno tržište rada jedan je od prioriteta Lokalnog akcionog plana politike za mlade Grada Novog Sada za period 2019-2022 godine.
U okviru Foruma zapošljavanja mladih 3.0 – Perspektiva „Lock down generacije“ 23.12.2020. se održavaju 2 paralelne radionice koje se odvijaju paralelno počunju u 16:15h i traju do 17:45, te je potrebno da se odlučite kojoj bi ste želeli prisustvovati, a više informacija o samom događaju sledi u nastavku ovog teksta.
Finansijsko obrazovanje dovoljno se ne proučava ni na katedrama ekonomskih fakultetima (iz iskustva ovo znamo kao master ekonomisti) tako da ni tamo ne možemo dobiti sva potrebna znanja i veštine kako bi praktično razumeli kako svet finansija zaista funkcioniše. Ono što znamo jeste da trošimo zarađeno ali da li znamo gde i kako da investiramo? Finansijskim obrazovanjem i posedovanjem odgovarajućih informacija, možemo razumeti kako “spoljni” zakoni novca funkcionišu ali šta se dešava i sa našim “unutrašnjim” zakonima?Teme kojima ćemo se baviti: Koje alate možemo upotrebiti i na koji način, kako bismo bolje organizovali svoje finansije? Šta je novac? Zašto su neki ljudi uspešnijih od drugih? Da li radite domaći zadatak Pobedničke formule (by R. Kiosaki) Znanje je novi novac
Finansijski pismena osoba, svesna je potrebnih koraka do finansijske slobode.Radionicu vodi Aleksandar Pokrajac, master ekonomista, serijski preduzetnik i koosnivač prve digitalne valute (alva) u Srbiji. Pruža mentorsku podršku prilikom pokretanja preduzetničkog poduhvata i uspostavljanja održivog poslovanja.Spremili smo i neke nagrade za sve učesnike ove online radionice, pored sertifikata kao potvrde za učešćem na radionici za sve vas koji ostanete sa nama do kraja
Na putu svakog ličnog ili profesionalnog uspeha i napretka prva dva koraka su: čvrsta i ispravna odluka i jasni i pravilno postavljeni ciljevi!Sposobnost efikasnog donošenja odluka jedna je od najbitnijih bilo na ličnom, bilo na profesionalnom planu. Ako smo sposobni u svakom trenutku da donesemo pravu odluku, rasteretićemo se količine obaveza i stresa i moći ćemo da napredujemo brže i da se punim kapacitetom posvetimo stvarima koje su nam prioritetne i u skladu sa našim ciljevima.Radionicu vodi Miloš Pešić osnivač „Centar za razvoj potencijala“ gde se bavi edukacijama u oblasti ličnog i profesionalnog razvoja. Takođe i osnivač Fondacija 1% koja ima za cilj podršku mladim talentovanim ljudima da razviju svoje talente, ideje i projekte, kao i razvijanje svesti u društvu da svako od nas može da promeni sebe i svet oko sebe i tako svi zajedno učinimo ovo društvo naprednijim i kvalitetnijim.
?? imaju nešto slobodnog vremena tokom zime 2020. i proleća 2021,
?? bi voleli da učestvuju u debatama o nekoliko aktuelnih tema,
?? bi voleli da otputuju u Evropu i učestvuju u takmičenju Evropska debata.
Jesi li zainteresovan/a? Ako jesi, čitaj dalje i prijavi se danas!
VIŠE O PROJEKTU
U šest evropskih zemalja mladi uzrasta između 18 i 25 godina takmiče se u debatama o nekoliko aktuelnih tema. Od novembra 2020. do kraja juna 2021. ti ćeš predstavljati glasove svojih vršnjaka, tako što ćeš: učestvovati u takmičenjima Evropska debata o populizmu, medijima, migraciji, klimatskim promenama, liderstvu, mobilnosti, izgradnji zajednice i ulozi Evropske unije na globalnom planu, pratiti debatne treninge, pratiti (onlajn) treninge o aktuelnim temama, izgraditi dijalog o projektu sa svojim vršnjacima, osmisliti preporuke za sprovođenje vaših inicijativa.
Ako želiš da učestvuješ u evropskom projektu Debatuj o svojoj temi, prijavi se na sledećem linku:
Interaktivna onlajn akademija Kampster i Info4Youth ti poklanjaju kurs “Adobe photoshop”!
Šta je to Kampster?
Kampster je interaktivna onlajn akademija na kojoj s lakoćom možeš da stekneš znanja i razviješ veštine neophodne za postizanje profesionalnih ciljeva i ostvarenje tržišnih zahteva – i to na najefektivniji način
Zašto baš ovaj kurs?
Želite da savladate najpopularniji program za obradu slika? Uz naš Adobe Photoshop kurs imaćete priliku da kroz zanimljive primere i zadatke usvajate veštine na interaktivan način, bilo da ste potpuni početnik ili neko ko već poseduje osnovna znanja.
Adobe Photoshop kurs pomoći će vam da steknete veštine u programu koji je cenjen i tražen na tržištu rada, otvorIti vam put za razvoj karijere u kreativnoj industriji, znatno olakšati svakodnevni rad, i ujedno pružiti mnogo mogućnosti za vaše lične ideje i izražavanje kreativnosti.
Kako da osvojiš pristup kursu?
Ukoliko želiš da osvojiš pristup kursu, potrebno je da uradiš sledeće:
O promeni Evrope kroz prizmu aktivizma mladih Beogradska otvorena škola (BOŠ) je razgovarala upravo sa mladim ljudima koji su pokrenuli promene u svojim lokalnim zajednicama i predstavila publikacije na teme mobilnosti i održivog putovanja, tehnologije i inkluzije, zapošljivosti i ekologije. Osnova ovih publikacija su inovativne i kreativne ideje više od 100 mladih iz 10 država Podunavskog regiona, koji su nagrađeni na konkursu „50 ideja za Evropu“.
Za nas Evropa nije samo Evropska unija, već nešto mnogo šire – sve države Podunavskog regiona. Iako se pretpostavlja da mladi iz ovih zemlja nemaju mnogo sličnosti, naš projekat je pokazao da iste stvari muče mlade iz Moldavije, Srbije i Austrije i pokazao zašto je važna kontinuirana sistemska podrška aktivnostima za mlade, istakla je Jovana Božičković, koordinatorka projekta „50 ideja za Evropu“.
Tematske celine koje su mapirane kroz analizu potreba mladih iz 10 država Podunavskog regiona odnose se na zapošljivost, zaštitu životne sredine, nove tehnologije, mobilnost i putovanja, inkluzivnost, a čak 500 mladih je predložilo rešenja problema u ovim oblastima. Odabrano je 50 najboljih ideja, koje je kreiralo blizu 100 mladih, a koje su, shodno novonastalim okolnostima, pretočene u različite publikacije, kampanje javnog zagovaranja i podizanja svesti, vodiče i priručnike koji su dostupni OVDE.
Drugi deo konferencije podrazumevao je razgovor na teme mehanizama za uključivanje mladih u menjanje zajednice na lokalnom, regionalnom i evropskom nivou, o čemu su više govorile predstavnice Regional Youth Cooperation Office – RYCO Marija Bulat, Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije kao i Mila Lukić, predstavnica Savetodavnog odbora za mlade Saveta Evrope (Advisory Council on Youth – Council of Europe).
Omladinske ideje i aktivizam su pokazatelj da regionalna saradnja u našem postkonfliktnom okruženju može i mora da funkcioniše. Kroz finansijsku podršku projektima organizacija civilnog društva i srednjih škola koja ima za cilj fizičke susrete mladih i njihovo umrežavanje, razvijanje praktičnih veština, organizovanje studijskih poseta i direktno uključivanje mladih u rad RYCO organa, trudimo se da mladi na pravi način artikulišu svoje interese, istakla je Marija Bulat.
Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Omladinska prestonica Evrope Novi Sad 2019 – OPENS u centar svojih aktivnosti stavljaju mlade i smatraju da su baš mladi pokretači promena u Evropi. Sa tim u vezi, BOŠ je realizovao trogodišnji projekat „50 ideja za Evropu: Novi lideri, nove mogućnosti“ u saradnji sa devet omladinskih i organizacija za mlade iz Podunavskog regiona, uz podršku OPENS-a. Konferencija „Menjamo Evropu: Novi lideri u pokretu“ organizovana je u ponedeljak, 7. decembra 2020. godine, kao završna aktivnost projekta „50 ideja za Evropu – Novi lideri, nove mogućnosti“ koju možete pogledati OVDE
Za više informacija o događaju, molimo Vas da kontaktirate Jelenu Dadić, Beogradska otvorena škola, na email jelena.dadic@bos.rs
U nedelju, 6.12. u 20h, održava se još jedna Iridina filmska pričaonica!
Ovog puta, diskusija će se voditi putem ZOOM platforme, a vas pozivamo da pre 6.12. pogledate film „4 Months 3 Weeks and 2 Days“.
Film prati priču dve mlade devojke, Gabite i Otilije. Gabita ostaje trudna i za pomoć se obraća upravo svojoj cimerki Otiliji. Da biste videli kako će se ove dve devojke snaći u državi u kojoj je abortus ilegalan i koju odluku donosi Gabita, pogledajte film i vidimo se 6.12. na diskusiji!
(Slika preuzeta sa 
Ovogodišnja centralna tema događaja je MIR: mir u svetu, mir u kući, u porodici, na poslu, mir u nama samima – sve su to teme kojima ćemo se baviti, sa posebnim fokusom na ulozi mladih u očuvanju mira i sigurnosti. Među stotinu učesnika i učesnica očekujemo mlade ljude iz čitave Srbije, predstavnike međunarodnih organizacija, donosioce odluka i institucije koje se na nivou politika bave pitanjima, problemima i budućnošću mladih u Srbiji.
Dođite da zajedno stvaramo svet koji mirom miriše!
Koje alate možemo upotrebiti i na koji način, kako bismo bolje organizovali svoje finansije?
