Svako od nas menja se na sebi svojstven način, iz dana u dan. Menjamo svoja uverenja, stavove i okruženje. Ipak, ne dešava se često da jedna pojava izmeni ponašanje čitave populacije. Ova, 2020. godina, ma koliko nepredvidiva bila, naterala nas je da brže prihvatimo poseban način života koji smo verovatno predviđali za neku daleku budućnost.
Ubrzana digitalizacija
Pre svega, ubrzana digitalizacija. Već izvestan period postoje ljudi i kompanije koji gotovo sve svoje aktivnosti obavljaju posredstvom mobilnog telefona. Međutim, izgleda da su se nakon karantina svi manje-više navikli na online druženja, zajedničke treninge, kupovinu, intervjue, poslovne i privatne sastanke, čak i koncerte. Sve nam je postalo normalno i teško je setiti se perioda kada smo po neki dokument morali otići do odgovarajuće ustanove – sada za sve postoji elektronsko rešenje (pa, za skoro sve). Ipak, očigledno je da ni pojedine firme nisu bile spremne na ovakav način rada. Opasnost od različitih digitalnih napada raste, pojedina poverljiva dokumenta mogu biti ugrožena, a mnoga manja preduzeća nisu sigurna na koji način se od toga sačuvati. Bilo kako bilo, u svetu tehnologije neminovne su brze i brojne promene na koje ćemo morati da se naviknemo. Za digitalizaciju, ovo je tek početak.
Posao od kuće
Odavno slušamo iskustva frilensera i čini nam se neverovatno i savršeno kako mogu da rade u pidžami na kauču dnevne sobe, ili u kupaćem kostimu na egzotičnoj plaži. Ovakav način života postao je dostupan zaposlenima različitih sektora širom sveta. Firme masovno prelaze sa tradicionalnog na elektronsko poslovanje, ali nastaju i brojni mali biznisi usmereni isključivo na online tržište. Pored različitih prednosti, kao što su, smanjeni troškovi prevoza, nepostojanje kašnjenja uzrokovanog saobraćajem ili prijatnije okruženje, jednako su brojne i mane. Ali kao što rekosmo, promene su neizbežne i već sada se čini da smo se potpuno prilagodili ovoj novini.
Virtuelno obrazovanje
Na stranu sve poteškoće koje su nas zadesile u periodu online nastave (a potencijalno im nije kraj), virtuelno obrazovanje je ogroman napredak ljudske rase. Starije generacije nisu mogle ni da zamisle da se na ovaj način školuju od kuće, a pogledajte sada, imamo čak i mogućnost izbora! Ako poželimo, možemo studirati na fakultetu udaljenom hiljadama kilometara od nas, iz dnevne sobe. U našem računaru nalazi se sve što nam ikada može pasti na pamet! Tu je i dobro nam poznati Zoom, koji je nakon gotovo 10 godina postojanja konačno dobio očekivanu slavu. Slažem se da socijalni život u tim okolnostima može stradati i da ništa ne može prevazići klupe amfiteatra i živu reč, pa ipak, ne možemo poreći činjenicu ogromnog, ali i korisnog napretka tehnologije.
Ovo o čemu smo sada govorili jesu neke opšte promene u svetu kojima se predviđa dodatni napredak. Nažalost, mnoge promene poput manje zagađenosti životne sredine i zdravijeg života uopšte bile su kratkog daha, no nadajmo se da ćemo, nekad u budućnosti, na globalnom nivou osvestiti i to, jer samo zdravi i u zdravom okruženju možemo zaista napredovati, šireći znanje.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Interaktivna onlajn akademija Kampster i Info4Youth ti poklanjaju kurs “Engleski A1.2”!
Šta je to Kampster?
Kampster je interaktivna onlajn akademija na kojoj s lakoćom možeš da stekneš znanja i razviješ veštine neophodne za postizanje profesionalnih ciljeva i ostvarenje tržišnih zahteva – i to na najefektivniji način
Zašto baš ovaj kurs?
Nakon što ste naučili osnovne pojmove engleskog jezika na kursu Engleski jezik nivoa A1.1, čeka vas nastavak kursa – nivo A1.2. Kurs takođe sadrži kvizove, zadatke, rečnik koji vam je dostupan, kao i audio snimke. Nakon ova dva kursa, savladaćete osnove postupno i gradivo ćete utvrđivati kroz interakciju sa drugim polaznicima i kroz igrice! Učeći reči i izraze koji u engleskom imaju najučestaliju upotrebu, obogaćivaćete svoj vokabular i uporedo, sa lakoćom, savladati gramatiku kroz lekcije koje su tematski osmišljene.
Kampster online kursevi jezika su koncipirani tako da vam pruže sve što je neophodno kako biste mogli da progovorite strani jezik: Kurs sadrži teoriju ali naglasak stavlja na praksu – na mnoštvo kvizova, zadataka i vežbi koje se zahvaljujući pametnom algoritmu prilagođavaju vašem individualnom nivou i napretku. Uz sve to i podršku mentora savladajte jezik za samo 15 minuta vežbe dnevno – ili vežbajte neograničeno!
Pošto se učenje jezika zasniva na ponavljanju, pripremili smo vam veliki broj zanimljivih i interaktivnih kvizova, testova i zadataka na kraju svake lekcije i svakog nivoa. Lista nepoznatih reči vas takođe čeka ne samo nakon svake završene celine već je integrisana u sve lekcije i tokom celog trajanja kursa. Svaka lekcija sadrži i audio snimke koje će vam pomoći da savladate pravilan izgovor reči. Rečnik je integrisan u lekcije, tako da u svakom slučaju možete saznati značenje neke reči i čuti audio snimak izgovora. Savladajte A1.2. nivo engleskog jezika za 3 meseca (ili brže ako ste vredni!) na kursu Engleski jezik – nivo A1.2!
Kako da osvojiš pristup kursu?
Ukoliko želiš da osvojiš pristup kursu, potrebno je da uradiš sledeće:
Čini se da se tradicionalna poslovanja masovno digitalizuju, samim tim, ne čudi mogućnost pohađanja najrazličitijih online kurseva, ali i zainteresovanost za iste. Pa ipak, koliko god optimistično listali različite sajtove i oduševljavali se onome što pružaju, nekako se sve svede na gomilu započetih, a kasnije zaboravljenih kurseva. U ovom postu, naći će se različiti saveti kako da gore pomenutu situaciju izbegnemo i umesto toga konačno završimo DOBAR online kurs za sebe. Ali pre nego što dođemo do toga, gde i kako uopšte tražiti ovaj vid usavršavanja?
Ova platforma nudi različite besplatne kurseve iz tri oblasti: Digitalni marketing, Razvoj karijere i Podaci i tehnologija. Neki kursevi, pored video lekcija i provere znanja nakon svake od njih, nude i besplatne sertifikate.
Veliki broj kurseva podeljenih u dosta kategorija, od programiranja, preko fotografije i muzike, do samog rada na sebi! Ukoliko se odlučite da neki kurs platite, uz njega dobijate sertifikat, kao i mogućnost da predavača pitate šta god vas interesuje.
Verovatno ste za Courseru već svi čuli, te je nije neophodno dodatno opisivati. Ono po čemu se razlikuje od većine sličnih platformi jeste činjenica da njene kurseve kreiraju isključivo profesori prestižnih Univerziteta u svetu.
Iako se Harvardovi online kursevi odvijaju na različitim platformama (uglavnom edX o kojoj će biti više reči kasnije) složićete se da zaslužuju mesto u ovom nabrajanju. Kategorije su različite, kao i cene (postoje i besplatni), uglavnom je sve po principu “Koliko para toliko muzike”, ali ako birate ono što vas zanima, itekako vrede svakog dinara…Dolara.
Kao što je pomenuto, edX obuhvata mnoge Univerzitete, kategorije i potkategorije, kao i pravila po kojima se kursevi pohađaju. Ukoliko želite sertifikat nakon završenog besplatnog kursa, možete ga doplatiti.
Sve pomenute platforme su na engleskom jeziku (ili nekom drugom stranom jeziku, zavisno od konkretnog kursa), ali treba obratiti pažnju i na domaću “proizvodnju”. Jedan od primera jeste Krojačeva škola.
Nakon što ste odslušali sve lekcije, sledi primena znanja na konkretnom praktičnom zadatku.
Materijal na srpskom jeziku takođe je dosta kvalitetan, ali svakako manje poznat. Pored kurseva o kojima smo do sada pisali, postoje i drugačiji formati, na primer: Webinarium (digitalni marketing, biznis, dizajn…), Languages (pomoć pri učenju jezika), Kampster (na kojem je trenutno (avgust 2020) rođendansko sniženje), Youtube kanal Milan Tair…
Eh sad, sve ovo zvuči super, izbora je više nego dovoljno, ali to zna da ima paradoksalan efekat. Lakše bi nam bilo da postoji jedan kurs i onda bismo znali, taj ili nijedan. Ovako smo neprestano u potrazi za nečim novim čime zaboravljamo postojeće. Da se to ne bi nastavilo, sledi nekoliko saveta za odabir pravog kursa za vas! Verovatno će zvučati kao previše filozofije oko banalne stvari, ali ako je tako, zašto se još uvek susrećemo sa teškoćom odabira?
Dajte sebi vremena
Okej, sada razgledate mogućnosti, raspoloženi ste za učenje, ali to ne znači da morate odabrati odmah. Odlučite se za konkretnu temu, a potom samo razgledajte. Razmotrite šta vam svaki od odabranih kurseva nudi, i potom donesite odluku. Za tri sata ili tri dana, nije ni bitno, nigde ne žurite.
Format lekcija
Bitno je razjasniti i šta konkretno tražite. Da li više volite da slušate predavača uz propratni video materijal, ili da iščitavate dokumentaciju? Šta god vam odgovara, samo ne zaboravite da obratite pažnju na ovo.
Rok trajanja
Ponovo, šta tražite? Želite li da materijale imate dostupne u svako doba, ili vam nije problem da postoji određen rok. Takođe, obratite pažnju da li je ograničen broj pristupa lekciji. Sve vam to pomaže oko buduće organizacije; može nam se desiti da ne pogledamo i potom na pola kursa shvatimo da nam je dalji pristup onemogućen.
Predavač
Kroz školovanje ne možemo odabrati tip predavača za određene predmete, ali online kursevi su potpuno druga stvar. Zašto ne iskoristiti priliku? Razmislite kakvi tipovi vama odgovaraju, a potom pogledajte da li se predavač odabranog kursa uklapa u tu sliku. Nekada vam nečiji pristup može pokvariti doživljaj čitave teme.
Težina
Ono što je navedeno na početku svakog kursa jeste njegova težina, ili nivo potrebnog predznanja. Nemojte to zanemarivati pri odabiru.
Jedan po jedan
Znam, nemoguće je odlučiti se samo za jedan online kurs. Ali ne treba se preopteretiti i slušati 10 tema istovremeno. Kada završite jedan, vratite se prvom koraku. Naravno, ovo ne važi za sve, neko možda ima više vremena i motivacije, te mu nije problem da prati i više različitih kurseva. Svaki korak prilagodite sebi! 🙂
To je to, imamo naš “savršeni” kurs, možda smo nekoliko lekcija i prešli, ali šta sad? Kako ga dovršiti i, ono još bitnije, kako poneti maksimum od njega?
Plati
Možda zvuči čudno, ali zapravo je logično. Više cenimo ono u šta smo uložili svoje vreme, ali i svoj novac. Samim tim što u nešto ulažete, osećate potrebu da nešto i dobijete. U slučaju edukacije, čitava odgovornost je na vama samima, niko vas neće terati da učite nešto što ne želite, niti vas podsećati na nešto što vas zanima. Ako znate da ste nešto platili, veće su šanse da ćete istrajati u onome što počinjete (a imate i veći izbor samih kurseva).
Organizacija
Najbolje bi bilo da svakom online kursu pristupite kao i predmetu na fakultetu. Dakle, blokiranje posebnog vremena posvećenog istom, istraživanje sa strane, vežba i konačna primena znanja. Više o tome kako učiti od kuće možete pročitati OVDE.
Zašto?
Kao i za svaki drugi, manji ili veći cilj, i ovde je bitno imati svoje zašto. Da li vam je to znanje potrebno za konkretan posao, da li ste radoznali, imate viška slobodnog vremena ili želju za usavršavanjem? Koji god vaš razlog bio, bez obzira na njegovu vrednost u očima drugih, on je ono što vas gura da nastavite kada motivacija opadne, a baš to je uzrok 80% nedovršenih kurseva.
Primena
Kada počinjete novi online kurs, razmislite kako biste to znanje mogli da primenite u praksi. Potom, zadajte sebi mali projekat koji ćete realizovati nakon usvojenog znanja. Nešto što vam je zanimljivo i korisno, nešto što će vam biti dokaz da ste uradili sve kako treba.
Tokom procesa učenja dobijaćete nove ideje kako usavršiti vaš “projekat”, a to vam može biti odlična motivacija. Ovo se može primeniti na online kurseve iz bilo koje oblasti, na primer: kurs španskog jezika – Razgovor sa izvornim govornikom na temu po njegovom izboru, kurs programiranja – Napraviti jednostavnu aplikaciju u X programskom jeziku, kurs pisanja – X dana pisati o X različitih tema primenjujući naučeno…
Nagrada
Nadam se da poštujete nepisano pravilo koje nalaže da nagradite sebe posle svakog položenog ispita (ali i onog koji ne prođe tako dobro). Zašto to onda ne biste primenili i na položen online kurs?
Svedoci smo brojnih objava koje govore o tome da se MORATE usavršavati za vreme pandemije kada navodno imamo više vremena zbog online rada. Pomislili biste “Ako mi nije do toga, znači da sam manje vredan”. Zapravo, ovo je velika zabluda. U redu je da nešto ne želite. Broj završenih online kurseva ostaje samo broj, ono što naučimo i kasnije iskoristimo je jedino bitno.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Od marta, pa sve do današnjeg dana, mnogi učenici, od prvaka koji su tek počeli svoje školovanje, pa do velikih maturanata, koji ga polako privode kraju, nisu imali mnogo prilika da fizički posete obrazovnu ustanovu koju pohađaju. Predavanja su se odvijala onlajn i pristup ovakvom načinu školovanja nije se samo razlikovao od ustanove do ustanove, već i od profesora do profesora. Iako smo se, nesvesni činjenice da je ovaj virus na duže staze zaustavio svet, nadali da će svemu tome, sa završetkom školske godine, doći kraj, našli smo se pred novim zadatkom: polaskom u školu. Ovaj polazak u školu umnogome je drugačiji od svih onih na koje smo navikli: neki od nas će nastavu pohađati onlajn, neki će je pohađati kombinovano. U ovom slučaju, radi se o nečemu što nas životno ugrožava i veoma je važno slušati savete stručnjaka i, istovremeno, poštovati mnoga pravila. Sa nama je razgovaralo četvoro srednjoškolaca koji su dobili priliku da sa nama podele svoja očekivanja, strahove i stavove o predstojećem polasku u školu.
Anđela, 2. razred
Anđela je učenica 2. razreda, obrazovnog profila stomatološka sestra tehničar, i odlučila se za to da nastavu pohađa onlajn, iako će na praktični deo nastave morati da ide u školu, ali, kako kaže, ići će svojim prevozom. „Iskreno, strah me je od gradskog prevoza, jer ja, kao putnik, u toku dana treba da promenim četiri autobusa.“ Ona je takođe rekla da je bila prijatno iznenađena time kako je u kratkom roku uspešno obezbeđeno školovanje na daljinu. „Verujem da je to bilo pravo rešenje u toj situaciji, jer nije bilo smisla da se školovanje nastavi. Rizik je bio velik, a pogotovo nije trebalo to da se školovanje zaustavi“. Uz to, rekla nam je i sledeće: „Ako škole uspeju da se organizuju i usklade istovremeno i onlajn i kombinovano školovanje, verujem da nastava može biti bolja nego što je bila tokom vanrednog stanja“.
Jovan, 3. razred
Jovan je učenik 3. razreda prirodno-matematičkog smera pri jednoj gimnaziji. On je rekao kako se odlučio za kombinovani metod školovanja, kako ne bi bio jedan od retkih koji su se odlučili za onlajn nastavu. On smatra da je dobra strana ovog načina školovanja ta što će biti okružen prijateljima, dok je i dalje kod njega prisutan strah zbog zaraze. Na pitanje da li se raduje povratku u školu, rekao nam je: „Da, nedostaju mi ljudi“.
Miroslava, 4. razred
Miroslava, učenica 4. razreda smera turističko-hotelijerski tehničar, rekla je da smatra da je povratak u klupe jako važan: „Treba da se ide u školu, pogotovo kada se radi o učenicima prvih razreda, zbog upoznavanja, kao i kada se radi o trećoj/četvrtoj godini, zbog maturskog ispita. Ja sam se odlučila na to da idem u školu“. Sa nama je podelila svoju radost zbog vraćanja u školu, jer u njoj vidi beg od elektronskih uređaja, ali i zato što će sada imati prirodniju komunikaciju sa profesorima i slobodno vreme nakon završenih časova. Takođe, rekla nam je i to da veruje da je uticaj načina školovanja na svakog đaka uslovljen individualnošću: „Smatram da će [ovakav način školovanja] za mene biti mnogo bolji, ali, možda za neku drugu osobu bude suprotno“.
Natalija, 3. razred
Natalija, koja će od septembra pohađati 3. razred smera ekonomski tehničar, odlučila se za kombinovani metod nastave, zato što smatra da će njoj tako biti mnogo lakše. Međutim, kaže da je, istovremeno, strah od bolesti prisutan. „Imam bronhijalnu astmu i rizik se, samim tim, povećava“. Na pitanje da li smatra da će ovaj tip nastave biti isti, lošiji ili bolji, odgovara: „Mislim da će biti možda čak i bolji, zbog toga što ćemo lično prisustvovati nastavi“.
Šta su nam poručili?
Naši sagovornici, osim što su učestvovali u razgovoru i sa nama podelili svoje iskreno mišljenje o budućem školovanju, dobili su priliku da svojim vršnjacima, koji će od prvog dana septembra, zajedno sa njima, sesti u školske klupe, poruče nešto što bi voleli da znaju.
„Poručila bih svima da se pridržavaju mera i da čuvaju zdravlje, jer ovo nije vreme za neodgovornost. Zbog naše nepažnje mogu i drugi da stradaju.“
Anđela
„NE SKIDAJTE MASKE PLS, BUDITE ODGOVORNI.“
Jovan
„Perite ruke i nosite zaštitne maske. Srećno učenje!“
Miroslava
„Nosite maske i sredstva za dezinfekciju!“
Natalija
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
У склопу Info4Youth пројекта смо настављамо сарадњу са Галеријом Матице српске. У наредном периоду ти доносимо две књиге, оригинална издања Галерије Матице српске. Овог пута имаш прилику да освојиш публикацију “Грађански модернизам и популарна култура: епизоде модног, помодног и модерног (1918-1941)”.
О Галерији Матице српске
Годином оснивања Галерије Матице српске сматра се 1847. година када је у Будимпешти у окриљу Матице српске основан Музеј, из чије уметничке збирке је проистекла Галерија Матице српске. Од самих почетака Галерија се бави прикупљањем, чувањем, проучавањем, излагањем и интерпретацијом уметничких дела српске културне баштине. Галерија Матице српске, 1958. године пресељена у данашњу зграду на Тргу галерија, својом сталном поставком и повременим изложбама, тежи да буде место едукације публике о развоју уметничких идеја, о уметницима, делима и патронима у нашој средини.
О књизи
Књига Џон Кенеди и „нова граница“ културе – Мона Лиза и Супермен истражује како се почеком 70-их година културна политика Сједињених Америчких Држава променила и заложила за тзв. „нову границу“ културе. Захваљујући политици администрације Џона Кенедија чувена слика Леонарда да Винчија, Мона Лиза, из Музеја Лувр је први пут у XX веку прешла океан и била приказана америчкој јавности у Њујорку и Вашингтону. Како је до овог великог догађаја за културну дипломатију дошло и шта је све то представљало у време турбулентних хладноратовских прилика можете прочитати у овој интересантној публикацији ауторке проф. др Симоне Чупић, историчарке уметности.
Како да освојиш књигу?
Уколико желиш да освојиш ову кљигу, потребно је да урадиш следеће:
Naučili smo da je internet svetska komunikaciona mreža i „mreža svih mreža“, i kao takav nam predstavlja nepresušan izvor edukacije i zabave koji svakodnevno koristimo. Ipak, svi znamo da postoji i druga strana interneta. Korišćenjem interneta svakodnevno ostavljamo brojne podatke na različitim sajtovima i platformama, i to je sada već deo naše svakodnevnice.
Za vreme pandemije virusa COVID-19, korišćenje onlajn platformi za sastanke, učenje i konferencije doživelo je ekspanziju, a samim tim smo bili i svedoci hakovanja naloga na istim. Naime, Zoom platforma, kao jedna od najpopularnijih, pretrpela je hakerski napad u jeku pandemije i brojni nalozi i korisnički podaci bili su ugroženi. Krađa poverljivih podataka u današnje vreme nije tako stran pojam, pa se često priča i o preventivnim merama.
Ako pažljivo i odgovorno koristite internet ili ipak spadate u grupu „Zašto bi se to meni desilo“, u narednom delu pročitajte 5 jednostavnih saveta koje odmah možete da primenite.
1. Redovno ažurirajte operativni sistem
Nova verzija operativnog sistema se pojavljuje sve češće i neretko je naporno odvojiti vreme za update.Zadovoljni ste i postojećim opcijama i nije vam toliko hitno da se posvetite ažuriranju, dok računar ili mobilni telefon radi bez smetnji i zastoja. Svima nam se to bar jednom desilo, ali zašto je važno ažurirati sistem?
Osim uklanjanja zastarelih opcija, uvođenja novih i ispravljanja bagova, ažuriranjem se ispravljaju otkriveni bezbednosni propusti. Te propuste zovemo i softverska ranjivost, koju hakeri mogu da iskoriste. U tom slučaju, dovoljno je da odete na neki sajt ili instalirate zaraženi softver i ceo računar ili sistem će biti pogođen.
2. Instalirajte antivirus programe
Većina alata za uklanjanje virusa je besplatna, kao što su: Kaspersky Security Cloud, Sophos Home, Microsoft Windows Defender, i mnogi drugi. Antivirus programi mogu ukloniti i sprecifične vrste virusa, preporuka je da ih instalirate kako biste bez straha mogli da pretražujete, skidate različite sadržaje, a da ne nanesete štetu svom računaru. Neki od antivirus programa proglašenih za najbolje su: Norton, Bull Guard i Total AV.
3. Device manager ili menadžer uređaja
Da li ste znali da nije neophodno prekrivati kameru ili mikrofon trakom? Ni ovo više nije retkost, naprotiv, često možete videti laptop sam trakom preko kamere. Vi ste ti koji upravljate svojim uređajem i naprosto je dovoljno da u Start meniju na računaru potražite device manager-a putem kog ćete imati pregled svih hardverskih komponenti, gde bilo koju od njih možete kontrolisati, odnosno, omogućiti (enable) ili onesposobiti (disable), u zavisnosti od potrebe za istim. Ako koristite Windows, u zavisnosti od verzije koju koristite, Menadžeru uređaja možete pristupiti na različite načine.
4. Dvostruka autorizacija naloga
Sledeći put kada vidite Two-Factor Authentication na svom uređaju, nemojte kliknuti skip.
U poslednje vreme, svi programi i aplikacije vam nude dvostruku autorizaciju. Ali nije Vam najjasnije zašto Vam je potrebna?
Suština dvostruke autorizacije naloga se ogleda u tome da osim unošenja šifre za pristup programu zahteva još i dozvolu koja se dobija porukom na Vaš telefon. Na taj način, ukoliko neko ima Vašu šifru, neće moći da se prijavi na nalog bez Vaše dozvole.
Kako biste ovo obezbedili, potrebno je da ukucate myaccount.google.com, zatim odaberete Sign-in & security, nadalje odabirom opcije Step Verification ukucate broj telefona na koji želite da Vam stigne obaveštenje o tome ko pokušava da pristupi Vašim nalozima, sa koje IP adrese i sa koje lokacije. Potom sami možete birati metod verifikacije koji Vama najviše odgovara.
5. Napravite backup ili rezervne kopije za podatke
Iako mnogi zanemaruju i isključuju ovu opciju na svom uređaju, ovo je pametan i jednostavan način za zaštitu podataka u računaru. Jednostavno napravite kopije svega onoga što je Vama bitno.
Naravno da potpuna bezbednost na internetu ne postoji, ali primenom ovih i drugih saveta svakako ćete biti sigurniji i bezbrižniji, što je, s obzirom na vreme koje provodimo onlajn, veoma značajno.
Budite obazrivi sa nepoznatim kontaktima, ne otvarajte mejlove sa nepoznatim adresama ili linkove sa istih i, ono o čemu već dugo čitamo i slušamo, kreirajte kvalitetne šifre za logovanje i menjajte ih po preporuci programa ili bar jednom u 9 meseci.
Iako sve ovo možda zvuči previše zahtevno, jednom kada počnete da obraćate pažnju na to kako koristite svoj uređaj, savesno korišćenje interneta lako će Vam postati rutina.
Donosimo ti mogućnost da osvojiš svoju personalizovanu FitPass Student karticu i mesec dana besplatne članarine! Treniraj u preko 650 objekata u Srbiji, uključujući sportske centre, teretane, bazene, joga i fitnes centre, i mnoge druge objekte!
FitPass Student kartica
FitPass Student kartica ti omogućava da treniraš u najboljim teretanama u Beogradu i Novom Sadu!
Fitpass student kartica ti omogućava:
Vežbanje u odabranim teretanama u vremenskom periodu od 07h do 15h (ulazak u objekat najkasnije u 15h)
12 termina mesečno
Pristup u preko 30 objekata u Beogradu i u 9 objekata u Novom Sadu u blizini fakulteta, domova i čitaonica!
Više informacija o FitPass Student kartici možeš pronaći na ovom linku.
Napomena: FitPass Student kartica je namenjena za studente starosti do 26 godina. Pobednik će morati da priloži potvrdu o studiranju na Fitpass sajtu ?
Kako da osvojiš FitPass Student kartica?
Ukoliko želiš da osvojiš Fitpass student karticu, potrebno je da uradiš sledeće:
Kada se bavimo masom ideja koju treba usvojiti, nije poželjno krenuti redom i usvajati ideju jednu po jednu. Kako bismo postigli što viši stepen razumevanja teksta, potrebno je prvo razumeti prirodu problematike i strukturu poglavlja ili paragrafa koji izučavamo. To se postiže brzim isčitavanjem teksta. Tako stvaramo tzv. kostur koji kasnije nadograđujemo detaljnijim znanjima. Poznavanje celine nam pomaže da razumemo njene delove.
Naše čitanje je pod uticajem svrhe čitanja i prirode samog teksta, stoga, način na koji čitamo treba da bude određen onim što čitamo. Različit pristup čitanju trebalo bi imati za udžbenik iz istorije, filozofije, novinski članak, književni tekst, itd. Moramo uočiti nameru autora dok je dati tekst pisao. Pitanja koja možemo postaviti su:
Šta mi naslov govori o ovom tekstu, lekciji ili knjizi ?
Koji su delovi celine?
Koja pitanja treba tražiti kroz pažljivo čitanje?
Sva znanja postoje u tzv. „sistemima značenja“ koji sadrže primarne, sekundarne i periferne ideje. Dok čitamo, za početak, treba da usvojimo primarne ideje, jer su one ključ za razumevanje ostalih ideja . Kada steknemo to inicijalno razumevanje, možemo početi da razmišljamo o sistemu kao celini. Što pre počnemo da razmišljamo o sistemu, time će on pre postati važan za nas. Kad razumemo osnovne istorijske ideje, možemo početi da razmišljamo istorijski.
Pitanja koja nam mogu olakšati usvajanje ovih primarnih ideja su:
Koja je najvažnija ideja ovog paragrafa?
Kako je ideja ovog paragrafa povezana sa idejom prethodnog?
Kako su najvažnije ideje u ovom tekstu povezane?
Kada smo sigurni da smo razumeli suštinu samog teksta, njegovo razumevanje dalje produbljujemo sekundarnim idejama. To bi bili razlozi, opisi, primeri, činjenice i sl.
Uzmimo za primer sledeći tekst:
“ Kada smo u bioskopu, često se možemo suočiti sa veoma glasnim ljudima ili decom koja plaču. Kod kuće možeš pauzirati film kada odeš u kuhinju po grickalice. Prijatnije je i opuštenije gledati filmove kod kuće. Može biti veoma opuštajuće gledati film u pidžami, dok sedimo na udobrnoj fotelji.”
Istaknuta rečenica predstavlja glavnu ideju, dok sve ostale otkrivaju razloge koji potkrepljuju činjenicu ili pretpostavku, iznesenu u glavnoj rečenici. Glavna ideja se, prema tome, ne mora nalaziti na samom početku, već može, kao i u primeru, u sredini, ili u vidu zaključka na kraju teksta.
Za kraj ćemo uočiti razlike između impresionističkog i reflektivnog uma, a vezane su za umeće kritičkog razmišljanja prilikom čitanja teksta.
· Impresionistički um “luta” od paragrafa do paragrafa, ne praveći razliku između autorovog i sopstvenog mišljenja. Prosuđuje stav autora ispravno samo ako se taj pogled poklapa sa njegovim uverenjima.
· Reflektivni um traži smisao, nadgleda pažljivo ono što se govori od paragrafa do paragrafa i jasno razlikuje svoje od autorovog mišljenja. On, takođe, prilagođava čitanje specifičnim ciljevima. Biti kritičan u prevodu znači oceniti ono što čitaš po jasnoći, tačnosti, preciznosti, relevantnosti, dubini, širini, logici, značaju i korektnosti. Otvoren je za nove ideje i razmišljanja i spreman je da uči iz njih.
Efektivno i kritičko čitanje mogu biti od velikog značaja prilikom studiranja, rada, kao i samostalnog čitanja neke nove materije koju želimo razumeti na mnogo većem nivou. Treba im posvetiti vreme, dugoročno ih primenjivati, a kao rezultat toga dobićemo razvijeniju kritičku i analitičku misao, jasniju sposobnost izražavanja i veću svest i znanje o materiji koja nas zanima, ali i svetu koji nas okružuje, a koji krije beskonačno mnogo više od onoga što mi svakodnevno zapažamo, ali i površno čitamo.
