Neretko se desi da najteže situacije mogu da iznedre najbolje iz čoveka, i da nas podsete šta znače solidarnost i humanost među ljudima. Upravo tako u ovim danima borbe protiv pandemije virusa COVID -19, mala grupa stanovnika iz banatskog sela Jaša Tomić udružila se u humanoj ideji da obezbedi pamučne zaštitne maske za medicinsko osoblje.
Ova posvećena grupa do sada je sašila, i uz besplatnu dostavu putem kurirske službe Bex, poslala preko 9.000 maski različitim zdravstvenim ustanovama širom Srbije. Jedna od ustanova koja trenutno koristi ove maske u Novom Sadu je Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju, a osim toga, maske se distribuiraju i za osoblje bolnica u Zrenjaninu, Vršcu, Pančevu, Beogradu, Zemunu, Požarevcu, Kraljevu, Kruševcu, a spisak se i dalje širi.
Maske su od pamučnog materijala, mogu da se operu, iskuvaju i na taj način postaju ponovo sterilne, što ih čini pogodnim za višekratnu upotrebu. Umni vas pozivaju da pomognete realizaciju ove humane aktivnosti na sledeći način:
Kupovinom i doniranjem pamučnog materijala i gume – materijal se donosi na dogovorenu lokaciju u Novom Sadu, nakon čega vršimo slanje materijala u Jašu Tomić
Uplatom željenog iznosa na račun:
UMNI Novi Sad
Banca Intesa ad Beograd
Broj računa: 160-550814-29
Svrha uplate: Humanitarna akcija Maske za sve
Sredstva sa računa UMNI Novi Sad će se upotrebiti za kupovinu materijala u prodavnicama tekstila.
Za sve informacije pišite nam u inboks fejsbuk stranice, ili na umni.ns@gmail.com
BEST Novi Sad sprovodi istraživanje vaših potreba i očekivanja od jedne studentske organizacije u svrhu unapređenja njihovog rada i akrivnosti koje organizuju.
Šta očekujete od jedne studentske organizacije? Želeli biste da produktivno provodite svoje slobodno vreme? Još uvek niste pronašli organizaciju koja bi mogla da vam pruži ono što vam je potrebno?
BEST Novi Sad želi da čuve vaše mišljenje! Ovo je anketa namenjena istraživanju potreba studenata na našem univerzitetu, a popunjavanje vam neće oduzeti više od 5 minuta vašeg vremena.
Ova anketa je anonimna izuzev ukoliko Vi ne odlučite da podelite sa nama Vašu e-mail adresu na kraju forme.
Jedna od tema koja nije mogla da nas zaobiđe, bar poslednjih mesec dana, jeste pandemija koja je zadesila 210 država, pa tako i našu. Logično, o virusu najviše saznajemo od lekara, primarno, epidemiologa. Sa druge strane, čini se da nas svake nedelje čekaju nove mere koje za cilj imaju ograničenje širenja virusa. Tu se u prvi plan stavljaju političke i pravne nauke. Ekonomija nam je značajna jer je velika većina preduzeća, firmi, organizacija, prestala sa radom, akcije padaju, ljudi ne rade, nastupa ekonomska kriza, a potom su nam potrebne različite ekonomske mere koje će bar donekle stabilizovati situaciju.
Savetuje nam se da ne izlazimo bez preke potrebe i izbegavamo kontakte. Ove stvari nam mogu poboljšati odnose sa porodicom, dati nam vreme da konačno završimo neki kurs, odgledamo sve serije, naučimo novi jezik i slično. Internet je pun članaka koji nam govore o tome šta sve možemo da radimo u ovo vreme. Ipak, verujem da se većina susrela i sa drugačijim posledicama ovog stanja. Lako postajemo nervozni, teško nam je bez prijatelja, izlaženja i slično. Iz ovih i sličnih razloga, Savez društva psihoterapeuta Srbije organizovao je mrežu psihoterapeuta koji se mogu kontaktirati, dok su studenti i profesori psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu osnovali Online savetovalište za studente, a postoje i mnoge druge inicijative.
Sa druge strane, različita naučna istraživanja i zaključci stručnjaka društvenih nauka, za koje bih rekla da su, za razliku od medijskih izveštaja, manje dostupni, pružaju nam drugačiju perspektivu svih ovih dešavanja. Tako, na primer, ova pandemija može da zameni špansku groznicu kao savršen primer Maltusove teorije. Maltus, začetnik demografije kao nauke, tvrdio je da stanovništvo stalno raste, ali da je taj porast ograničen određenim preprekama. Neke od njih su epidemije, glad, kuga i ratovi, one su, navodno, pozitivne prepreke.
Postoji i druga vrsta, preventivne, na primer, moralno uzdržavanje, abortus, prostitucija. Učenje koje proizilazi iz ove teorije naziva se maltuzijanstvo, a kao i sama teorija, potiče iz dela Esej o principima populacije, prvi put izdatog 1798. Sa druge strane, postoji dosta analiza i istraživanja koja su nastala u poslednja 3 do 4 meseca, kao produkt ovakvog stanja. Tako ću u nastavku, citirajući različite radove, predstaviti kako je ova pandemija povezana sa različitim društvenim pojavama.
Socijalni kapital, stres, anksioznost i kvalitet sna
Kao što sam ranije spomenula, ovakvo stanje može kod nas da izazove anksioznost i stres. Tako je jedno interdisciplinarno istraživanje, sprovedeno u Vuhanu, ispitalo povezanost socijalnog kapitala, anksioznosti, stresa i kvaliteta sna, kod osoba koje su 14 dana provele u samoizolaciji. Ovde se socijalni kapital definiše kao volja za stvaranjem socijalne kohezije, odnosno, pripadnost, zatim, poverenje i učešće u aktivnostima zajednice. Zaključak je da su anksioznost i stres, koji su bili na visokom nivou, medijatori, odnosno, varijable na koje deluje socijalni kapital, a one same su razlog lošeg kvaliteta sna.
To pokazuje da ljudima, kao socijalnim bićima, manjak kontakta i socijalnih interakcija nije pogodan za njihovo psihičko zdravlje. Uzrok stresa kod nekih pojedinaca bio je nedostatak prostora za fizičku aktivnost, a anksioznost se povezuje sa strahom od posledica infekcije. Takođe, većina je ovaj period provela sama ili sa porodicom, pa je moguće da su se osećali usamljeno. Osećali su se nesigurnije, jer nisu u bolnicama.
Diskriminacija i rasizam
Svesni smo da je današnji uticaj medija na naše stavove, a i ponašanje, veliki. Očekujemo da blagovremeno izveštavaju o aktuelnim dešavanjima, a da u vreme krize izveštaji budu brzi i profesionalni. Opet, svedoci smo da to baš i nije tako. Svetska zdravstvena organizacija je ovo označila prvom ,,infodemijom” na društvenim mrežama, odnosno, iznela stav da trenutno postoji previše informacija, od kojih su neke tačne, a neke pogrešne, čime se ljudima otežava pronalazak pouzdanih izvora. Time se nakon izbijanja virusne pneumonije u Kini izazvala globalna zabrinutost. Sam predsednika SAD, ovaj virus nazvao je kineskim, a neki mediji predstavili su ovo i kao kinesku koronu, ili Vuhanški koronavirus, tako mu prepisujući etiketu nacije ili prostora od koga je pandemija počela.
Vremenom je porasla i zbunjenost ljudi, pa grupa autora navodi da je to dovelo do veće diskriminacije pojedinaca kineskog, a uopšte i azijskog porekla u drugim državama. Neki od primera koje predstavljaju su: molbe škola i fakulteta učenicima i studentima kineskog porekla da ne dolaze na nastavu, smanjeno poslovanje kineskih firmi i antiazijska ksenofobija primarno u Americi, Kanadi, Velikoj Britaniji, Japanu, kao i slučaj da su u Indoneziji, kineski gosti jednog hotela bili zamoljeni da napuste državu. Gardijan navodi primer kafića u centru Rima ispred kog je istaknut natpis ,,Zabranjen ulazak Kinezima”.
Ovaj ,,trend” nije obišao ni Srbiju. Tako je Azijska robna kuća u Temerinu privukla veliku pažnju na društvenim mrežama nakon posta na Facebook-u kojim su odgovorili na sve komentare koje su dobijali povodom koronavirusa. I u našoj zemlji se pretpostavljalo da ljudi koji dolaze iz područja koje je epicentar virusa imaju veliku šansu da budu zaraženi i dalje prenesu virus.
Kako je Iran označen kao epicentar izbijanja korona virusa na Bliskom istoku, i pre pandemije, došlo se do zaključka da američke sankcije znatno utiču na pravo Iranaca na zdravstvo. One su za rezultat imale ograničene mogućnosti iranskih kompanija i bolnica za kupovinu lekova i medicinske opreme iz inostranstva. Opet se dosta diskutovalo i o tome da li će ovaj virus označiti kraj kapitalizma nasuprot tvrdnjama da će ga unaprediti. Sa druge strane, ako se vratimo na antiazijsku retoriku, antropološkinja Aria Benton tvrdi da je ovaj oblik virusa nov, ali ne i narativi oko njega.
Pojava da se geografsko područje povezuje sa imenom virusa ima za cilj egzotizaciju date populacije, a i stvaranje stereotipnih slika specifičnih kulturnih ponašanja, života, životnog stila. One dalje obično izazivaju osećaj gađenja, tako se i izveštava o prehrambenim navikama.
Sve u svemu….
Sve u svemu, jasno nam je da čak i virus može na razne načine da utiče na samo društvo i društvene pojave. Ovde su izdvojene samo neke teme koje stručnjaci društvenih i različitih primenjenih nauka proučavaju i analiziraju. Takođe se dosta priča o tome da li su mere koje se donose efikasne, šta je sa ljudskim pravima i slobodama u doba kada nam je kretanje ograničeno, kako sada države međusobno sarađuju, da li je ovo udar na demokratiju kakvu poznajemo i naravno, šta će biti posle. Sve one utiču i na nas, ,,male ljude”, a lično smatram da ne treba da ih ignorišemo i samo puko pratimo šta nam politički vrhovi diktiraju.
Na kraju, moja poruka jeste da više kritički osmatramo svet oko sebe, ali ne samo pomoću neproverenih informacija i, potencijalno, neistinitih tvrdnji. Kao što se inače većinski ne raspravlja o kvantnoj fizici ili biohemiji usled nedovoljne informisanosti, tako je nekad potrebno da se o nekim svakodnevnim pojavama informišemo iz različitih izvora, kako bi naše znanje bilo veće i kvalitetnije, a argumenti u različitim raspravama bolji i relevantniji.
Vanredna situacija izazvana pandemijom COVID-19 virusa je nesumnjivo pogodila svakog od nas, mnogi se suočavaju sa izazovima gubitka posla, sistema podrške i osećaja sigurnosti. U želji da se i u novonastalim okolnostima neguje zajedništvo, JCI Novi Sad pokreće humanitarnu akciju “Doniraj obrok“, čiji je cilj da se pruži pomoć onima koje je ova situacija najviše pogodila.
Akcija će istovremeno pomoći da se sačuvaju poslovi zaposlenima u ugostiteljstvu bez kojih doniranje obroka ne bi bilo moguće.
Kako možete da pomognete?
“Doniraj obrok“ akcija omogućava da doniranjem svega 300 dinara jednoj osobi obezbedite obrok. Lokalni ugostitelji podržavaju akciju ovim simboličnim cenama obroka, a partnerske kurirske službe obrok besplatno nose na kućnu adresu, čak i tokom trajanja policijskog časa.
Možete donirati jedan ili više obroka uplatom željenog iznosa na račun JCI Novog Sada. JCI Novi Sad sredstva prosleđuje restoranima iz kojih se obroci naručuju prema slučajnom izboru, a potom i dostavljaju tamo gde su najpotrebniji.
Donaciju možete realizovati putem dinarskog računa JCI Novog Sada
Erste Banka AD Novi Sad 340-0000000027416-35 SVRHA UPLATE: Humanitarna akcija Doniraj obrok Ako želite da donirate iz inostranstva ili sa deviznog računa, to možete učiniti na sledeći način IBAN: RS35340000000002741635 SWIFT CODE: GIBARS22 (ERSTE BANKA AD NOVI SAD) NAME: JCI NOVI SAD ADDRESS: Narodnog fronta 73, 21000 Novi Sad, Serbia
Restorani koji žele da se uključe u akciju, ili da doniraju određeni broj besplatnih obroka mogu se prijaviti na novisad@rs.jci.cc.
Takođe, pozivamo da nam se jave organizacije koje rade sa osetljivim grupama, i pojedince kojima bi značila pomoć u vidu obroka.
Do skoro sam imala potrebu za dva meseca odmora od faksa, posla, ljudi, kako bih smirila misli, dopustila svom introvertnom mozgu recharge i zatim, polako sredila sve stavke svoje To-do liste, korak po korak.
Sad imam to vreme.
I ne deluje.
Kada internet ustane na desnu nogu
Ovo nam je treća (?) nedelja samoizolacije, a zahvaljujući onoj retko pozitivnoj strani interneta, omogućena nam je gomila besplatnog sadržaja. Besplatni kurrsevi jezika, programiranja, fitnes rutine, filmovi, predstave, knjige – mladima pružaju mogućnost da u ovo vreme prinudno slobodnog vremena budu produktivni, da usavrše svoje veštine, da steknu nove hobije, izađu iz ovog haosa sa nečim novim, korisnim i lepim.
Sada stvarno imaš priliku da napokon usavršiš nemački, da započneš neki SEO kurs, da kreneš da vežbaš, da otkriješ kako funskcioniše rerna u tom stanu u kom si već pet godina.
Imaš priliku, ali ne i obavezu.
Ne moraš biti produktivna tokom pandemije
“Ako ne izađeš iz ove situacije sa novom veštinom, ne fali ti vreme, nego motivacija”
Sad imaš vremena da budeš maksimalno produktivna sa svojim vremenom, i Instagram će se potruditi da to ne zaboraviš. I dodatno će se potruditi da vidiš (online) ljude koji su maksimalno produktivni sa svojim vremenom. Zašto ti nisi?
Neću da budem od onih koji će da kažu “Aj’ samo me pusti da bindžujem seriju na miru”, ali “Aj’ samo me pusti da bindžujem seriju na miru”.
U sred smo globalne pandemije. Niko od nas nije iskusio ovako nešto. Za sve one rođene od sredine devedesetih, prazni rafovi u Univeru deluju kao scenario iz distopijskog filma. Lošeg distopijskog filma, bez zombija i sa redovima ispred zdrave hrane.
Okej je da samo „egzistiraš“, da samo postojiš trenutno. Okej je da roditeljima braniš da izlaze. Okej je da se brineš za bake i deke. Okej je da strepiš za posao, fax, za šta god. Ali je, isto tako, apsolutno tvoja odluka šta ćeš da radiš sa svojim slobodnim vremenom. Šta ćeš da radiš, i da li ćeš išta da radiš – šta god Instagram rekao.
Dok god ostaješ unutra i držiš se pravila izolacije (ozbiljno ljudi, chill sa piknikom na Fruškoj gori).
You do you
Okej je da ne budeš okej.
Da, postoji tona free sadržaja – što je super – bravo za ustajanje interneta na desnu nogu.
Da, za ogroman broj ljudi je ovo prava prilika da sebi stvore rutinu i urade nešto korisno sa ovim vremenom.
Ali ne, to ne važi za sve. Ne funkcionišemo svi tako. Dakle, ne, nema pravo ni jedan motivacioni poster da te „ponižava“ zato što ne funkcionišeš tako. Odluke o tome šta „treba“ i „ne treba“ od tebe da (p)ostane posle ovoga, ima smisla da donosiš samo ti.
Okej je da ne radiš ništa. Okej je da kreneš sa SEO kursom, pa prestaneš. Okej je da odgledaš ponovo celu “How I met your mother”. Osim poslednje epizode. Preskoči tu. Okej je da skineš 10 fitnes aplikacija i da kreneš da vežbaš za deset dana. Ili ni tad. Ili kad se sve završi i otvore teretane.
Okej je.
Proći će i ovo. A kad prođe, onda možemo ponovo da se žalimo na manjak slobodnog vremena.
Mnogi od nas se mogu složiti da organizacija prioriteta i nije baš tako laka kao što nam se predstavlja. Sama činjenica da nešto moramo da biramo nam predstavlja nedoumicu. Iz razloga što nam je vreme ograničen faktor, te na raspolaganju imamo 24 časa u danu i univerzalno je za sve nas, smanjena nam je mogućnost da radimo sve u isto vreme. Zbog toga moramo da pronađemo šta to nas kao pojedinca najviše interesuje.
-Kako da znamo šta nas interesuje?
Čitajući, slušajući, te razmenjujući informacije sa ljudima u okruženju, dolazite do toga da ono što ste čuli nije dovoljno i da težite da saznate još ponešto o tome. Dolazite do situacije da je bitnije istraživati o određenoj temi/nauci i mnogo više vremena provesti u istraživanju, da bi postali stručniji, kompetentniji za upotrebu tih informacija. Informacije o kojima istražujete uvek treba da proverite kroz više izvora, a ne samo iz jednog.
Kada smo saznali šta nas to interesuje i krenuli u istraživanje, naša interesovanja sa jedne teme počinju da se granaju u više podtema, što oduzima poprilično vremena, kojeg nemamo na pretek. Iz tog razloga, moramo da postavimo prioritete.
-Prioriteti
Svi mi smo individue. Osim što nas okupiraju “sitnice” i pokušavamo da budemo što produktivniji u danu koji je pred nama, povrh svega želimo da ne osećamo nikakav pritisak, te da na kraju dana zaspimo mirno, znajući da smo uradili sve što smo hteli da uradimo tog dana.
Da bismo bili sigurni da smo uradili sve što smo hteli, najbolji način za proveru je upravo lista stvari koje želimo da uradimo. Nju je najbolje pisati pre spavanja, jer smo tada “potrošili” dan i imamo najviše motivacije za ono “od sutra ću”.
Pa sve ono što nije zapisano, kao da se nije ni desilo, niti će da se desi. Tako utičemo na psihu i lične prohteve, dok suptilno ne počnemo da osećamo šta nam donosi najviše satisfakcije.
Osim što u danu trošimo vreme na odluke o tome kako ostvariti svoj individualni rast, treba da zadovoljimo i ljudsku potrebu za osećajem zajednice. To možemo postići tako što ćemo komunicirati sa ljudima sličnih, ali i različitih interesovanja i sa svojim najbližima, za koje mislimo da nas nekada ne razumeju. ipak, treba i za njih odvojiti određeni deo vremena u danu.
–Organizacija vremena
Olakšajte sebi ovaj zadatak kroz tabelu organizovanja vremena, koja je podeljena na: hitno, bitno, nije hitno, nije bitno. Ovde se nalazi primer:
Smatra se najučinkovitijom tabelom za najbrže ostvarivanje žejenog cilja.
-Famozno Ne!
Kada postavimo svoje prioritete preko tako jednostavne i praktične tabele, lakše izgovaramo to NE, koje je pre bilo mnogo teže, jer nismo bili organizovani. Odgovor Ne u ovom slučaju predstavlja sve zahteve okoline od vas, a koji vam ne donose satisfakciju niti unapređenje životnog standarda. To što ćete više da radite ono što ne želite, neće doprineti realizaciji vaših ciljeva, a biće i gubitak vremena. Ne treba da osećate krivicu što ste odbili nešto što vam ne prija. Ne dozvolite nepotrebnim sitnicama da vas zaustave na vašem putu, jer one nemaju cilj, a samim tim ni rezultat.
U moru raznih besplatnih sadržaja koje možeš pronaći na netu trenutno, mi ti donosimo priliku da osvojiš još jedan!
Donosimo ti kurs koji organizuje interaktivna onlajn akademija Kampster: “Brzo učenje”!
Šta je to Kampster?
Kampster je interaktivna onlajn akademija na kojoj s lakoćom možeš da stekneš znanja i razviješ veštine neophodne za postizanje profesionalnih ciljeva i ostvarenje tržišnih zahteva – i to na najefektivniji način.
Kurs : “Brzo učenje”
Svi znamo za one studente koji postižu i da završe studije u roku i da uživaju u raznim drugim aktivnostima, a plus imaju slobodno vreme za druženje. Pitaš se kako to postižu? Oni znaju trikove za brzo učenje! Na taj način je učenje lakše i efikasnije, o čemu i jeste kurs Brzo učenje.
Kurs Brzo učenje će ti pokazati kako ljudski mozak prima i obrađuje informacije i naučiće te kako da ga ne preopteretiš.
Teme koje se obrađuju u toku kursa su:
Stilovi učenja
Vrste razmišljanja
Tehnike učenja
Pomodoro tehnika
Odlaganje obaveza
Vrste memorija
Sve što te zanima o ovom kursu (koji možeš da osvojiš potpuno besplatno) možeš da pronađeš ovde!
Kako da osvojiš pristup kursu?
Ukoliko želiš da osvojiš pristup kursu, potrebno je da uradiš sledeće:
Vlast, obrazovne ustanove, javni i privatni sektor, kao i mnoge organizacije, počeli su sa preuzimanjem odgovnornosti kako bi bila omogućena socijalna distanca tokom trajanja pandemije koja je prouzrokovana korona virusom (COVID-19). Kako bi se prethodno donešene odluke pokazale kao ispravne i čiji najveći efekat će biti vidljiv u narednom periodu, ukoliko one budu poštovane, stanovništvo je, držeći se podalje od komšija i prijatelja, krenulo u razmišljanje o drugim stvarima koje bi mogle da zaokupe njihove slobodne sate.
Ako niste sigurni šta želite da radite tokom svog slobodnog vremena, ili pokušavate da pronađete najbolju opciju, ponudiću vam 5 opcija u nastavku.
1. Započnite novu fitnes rutinu
Možda niste u mogućnosti da idete u teretanu, ali to što ste sada u kući može da bude idealna prilika za stvaranje novih zdravih navika, ili za obnavljanje nekih starih.
Uz pomoć YouTube-a možete da pronađete sjajne videe za jogu, HIIT trening, trening snage, kao i mnoge druge, kako za početnike, tako i za one koji su u boljoj fizičkoj kondiciji. Takođe, moguće je pronaći i videe koji su apartment friendly, za sve stanare zgrada, za koje nije potrebna nikakva oprema i koji ne prave buku. Sjajan trenutak za početak, zar ne? Bez opreme, bez finansijskih ulaganja, potrebna je samo dobra volja, a rezultati neće izostati. Postavljam jedan od tih videa:
2. Jačajte svoj mozak
Uzimajući u obzir to da nećete učiti ili raditi većinu vremena provedenog u kući, možete da prisustvujete nekom od oblika virtuelne nastave. Sjajan web sajt koji nudi mogućnost online kurseva, specijalizacije, profesionalne sertifikacije, kao i mogućnost dobijanja diplome iz raznih oblasti možete pronaći na sledećem linku: https://www.coursera.org/.
P.S. Postoji određen broj besplatnih kurseva, koji mogu da budu sjajna baza za razvijanje znanja iz novih oblasti.
3. Jedini siguran način za putovanje u ovom trenutku
Imaćete priliku da uživate u prostorima i građevinama raznih država, ne napuštajući svoj dom. A onda, kada sve ovo prođe, dobijete želju da otputujete na neku od tih lokacija, zahvaljujući upravo ovome što ćete imati priliku da vidite. Na ovom sajtu, imate priliku da se „prošetate“ raznim prostorima, muzejima, kao i da naučite korisne informacije o raznim kulturama. Moguće je „otići“ do Jeloustona, Velikih piramida u Gizi, pa i do Maču Pikčua, i to sve uz pomoć ovog web sajta. Uživajte!
4. Briga o sebi
Da, znam da trenutno vodite računa o svom zdravlju, o ishrani i unosu vitamina i minerala, ali je sada pravi trenutak da obratite pažnju na svoje psihičko zdravlje. Za svaku osobu je ovo individualno, jer briga o sebi reflektuje ono što smo mi zaista. Za nekoga je to čitanje knjiga, za drugu osobu je to uživanje u toploj kupki uz neku laganu muziku, a opet, za nekog je to mogućnost da bude sam sa sobom i sa svojim mislima, kako bi mogao da donese neke bitne odluke i da ostvari unutrašnji mir. Zato, čitajte, razmišljajte, slušajte sebe, volite sebe.
5. I za kraj, započnite sopstveni blog.
Pišite o stvarima iz sfere svog interesovanja. Sjajna platforma koja nudi mogućnost za to se nalazi na web adresi www.wordpress.com. Započeti ovu priču je potpuno besplatno i time dobijate priliku da se pridružite velikoj zajednici blogera koji se bore da se njihov glas čuje. Za one kojima je potrebno malo više mogućnosti tokom kreiranja blog prostora, moguće je da se odlučite za neke od planova koji se plaćaju. Za početak, i osnovni plan, koji je besplatan, nudi sasvim dovoljno opcija.
