Interaktivna onlajn akademija Kampster i Info4Youth ti poklanjaju kurs “HR – Upravljanje ljudskim resursima”!
Šta je to Kampster?
Kampster je interaktivna onlajn akademija na kojoj s lakoćom možeš da stekneš znanja i razviješ veštine neophodne za postizanje profesionalnih ciljeva i ostvarenje tržišnih zahteva – i to na najefektivniji način
Zašto baš ovaj kurs?
Kurs sadrži kvizove, zadatke, rečnik koji vam je dostupan, kao i audio snimke. Nakon ovog kursa, savladaćete osnove postupno i gradivo ćete utvrđivati kroz interakciju sa drugim polaznicima i kroz igrice! Učeći reči i izraze koji u španskom imaju najučestaliju upotrebu, obogatićete svoj vokabular i uporedo, sa lakoćom, savladati gramatiku kroz lekcije koje su tematski osmišljene.
Kampster online kursevi jezika su koncipirani tako da vam pruže sve što je neophodno kako biste mogli da progovorite strani jezik: Kurs sadrži teoriju ali naglasak stavlja na praksu – na mnoštvo kvizova, zadataka i vežbi koje se zahvaljujući pametnom algoritmu prilagođavaju vašem individualnom nivou i napretku. Uz sve to i podršku mentora savladajte jezik za samo 15 minuta vežbe dnevno – ili vežbajte neograničeno!
Pošto se učenje jezika zasniva na ponavljanju, pripremili su vam veliki broj zanimljivih i interaktivnih kvizova, testova i zadataka na kraju svake lekcije i svakog nivoa. Lista nepoznatih reči vas takođe čeka ne samo nakon svake završene celine već je integrisana u sve lekcije i tokom celog trajanja kursa. Svaka lekcija sadrži i audio snimke koji će vam pomoći da savladate pravilan izgovor reči. Rečnik je integrisan u lekcije, tako da u svakom slučaju možete saznati značenje neke reči i čuti audio snimak izgovora.
Kako da osvojiš pristup kursu?
Ukoliko želiš da osvojiš pristup kursu, potrebno je da uradiš sledeće:
“Turisti ne znaju gde su bili. Putnici ne znaju gde idu.” Oni žive u trenutku, raduju se sitnicama i smisao života pronalaze u avanturama i otkrivanju novih ulica, kultura, šuma i naroda. Neki od njih posvetili su tome čitave karijere, spojivši lepo i korisno. Neki tragaju za pustolovinom i obožavaju adrenalin, dok drugi pak uživaju u masažama ili sunčanju. Ima onih koji putuju u paru, ali i samaca, porodica, onih koji društvo pronalaze u nepoznatim ljudima, kućnim ljubimcima, ili su čak i sami organizatori grupnih putovanja. Ma koliko različitih afiniteta bili, iz razgovora sa njima, shvatila sam da su svi jednako sposobni i snalažljivi u nepredvidivim, nekada i opasnim situacijama, te ne postoji događaj koji bi ih na duže staze izbacio iz takta i umanjio njihovu ljubav i želju za novim otkrićima. A kako su prihvatili i prilagodili se merama nastalim usled pandemije, možete pročitati u nastavku teksta.
Ana Marija i Saša par su koji stoji iza sajta stiklakafakravata.com. Ovi hedonisti, profesionalci u odabiru mesta za medeni mesec, od nedavno imaju i novog člana ekipe, koji je znatno izmenio, ali i ulepšao zajednička putovanja. Brojne savete i iskustva, osim na sajtu, dele i na drugim društvenim mrežama, poput Facebook-a, Youtube-a i Instagram-a.
Koliko se život putnika (još u doba korone) promeni sa bebom?
Sa bebom se totalno promeni koncept putovanja, kad se na to doda, sada već čuvena, korona i njena pravila – promenilo se sve, a zapravo se nije promenilo ništa, osim što su putovanja malo ređa, ali i mnogo kvalitetnija. Sada mnogo više cenimo svaki sekund na putu, pa možemo reći da nas je korona osvestila koliko smo blagosloveni prilikama da istražujemo svet i uživamo i koliko nam isto fali kada sedimo kod kuće. Realno, uz bebu imate samo malo više prtljaga, a istina je da ništa nije toliko komplikovano, već mi roditelji komplikujemo stvari. Deca, pogotovo bebe, su mnogo prilagodljivije nego što mislimo. Nama su govorili da puno spoljnih nadražaja uznemirava bebu, da je ne nosimo ka napred u kenguru, da je ne mučimo putovanjima i ostavimo to „za kasnije“, kad poraste… a istina je da je ona nasmejana od jutra do mraka, da je retko kad nervozna i da uživa u svakoj sekundi sa mamom i tatom, isražujući svet. Smatrali smo, i pre nego što smo postali roditelji, a sada potvrđujemo, da je bolje „izmučiti“ dete kratkim letom i povesti ga da osvoji svet i otkrije život uživo, umesto da je posadimo ispred ekrana i prepustimo je novim tehnologijama, koje, iako su nama donele mnogo toga, mogu biti užasni ometači života.
Kako je čitava situacija sa virusom uticala na posao ‘’travel blogera’’ u Srbiji?
Nama se ništa nije posebno promenilo, osim što smo malo smanjili putovanja, okrenuli smo se malo lifestyle stilu i pokušali malo bolje da se upoznamo sa ljudima koji nas prate, kroz otkrivanje nekih naših hobija i interesovanja koja nisu usko vezana za putovanja.
Nešto jako zanimljivo na vašem profilu u poslednje vreme bio je serijal „Iskoristi priliku“. Koja vam je najdraža iskorišćena prilika ove godine?
Definitivno letovanje u Turskoj. Svima nama treba odmor, a najbolje se odmara u Turskoj, uz njihov čuveni all inclusive. Na odmoru je, ipak, najvažnije isključiti telefon i isključiti se maksimalno, što smo mi i uradili. Danima samo objavljujemo post na IG i ostavljamo telefon sa strane. Nema guglanja, nema vesti, nema ničega, i to je najbolja prilika ove godine da se mozak odmori, a glava razbistri pred jesen, što svima od srca preporučujemo, gde god da se nalaze. To svako sebi može da priušti, samo je pitanje želi li 🙂
Foto: @stiklakafakravata
Milan, poznatiji kao Kendi, umetnik je koji putuje. Daleko i zanimljivo, van dometa. Recimo da je nezaboravni Slobodan Mićić dobio naslednika. Njegove emisije o putovanjima možete gledati na YouTube kanalu Van dometa, ali i na istoimenom Instagram profilu. Ljubitelji Azije verovatno će biti posebno oduševljeni njegovom percepcijom ovog kontinenta.
Kada si ti počeo samostalno da putuješ i kakve savete imaš za, na primer, studente?
Samostalno, još u srednjoj školi, ali intenzivnije po inostranstvu tokom studija. Nažalost, nisam mnogo bio upućen u povoljnosti za studente, ali ih ima dosta i treba ih iskoristiti.
Koja je omiljena desktop pozadina koju si oživeo u periodu ovog virusa?
Toliko sam toga prošao ove godine, da je to jedan desktop od kolaža, sve mi je prelepo, ali, ako mora, Tajland je za mrvicu luđi od ostatka.
Da li si već počeo ponovo da istražuješ nakon čitavog haosa sa zaglavljenošću na Baliju i ima li neke razlike u putovanjima posle lošeg iskustva?
Mislim da je ovo neki međuprostor u kojem ljudi treba da istraže svoju zemlju ili posete Tursku, Albaniju, BiH i šta nam je već otvoreno. Ne bih preporučio daleke destinacije neko vreme, još uvek je sve riskantno i svet vibrira nekom neizvesnošću. Turizam će tek da cveta, do tada, ovo što sam pomenuo i najbitnije – putovati u sebe!
Foto: @van_dometa
Dušan, diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva član je SiZiP ekipe koji uživa u putovanjima. Nakon njegovih objava na instagram profilu @den_____den, poželite da svako jutro ustanete u 5h, a potom, uz gitaru, kroz neku šumu odete u nepoznato. I to uopšte nije loša ideja.
Za kakve destinacije se odlučuješ u poslednje vreme?
Kada se završio karantin i kada sam saznao da ove godine neće biti mnogo šansi za putovanja van granica naše zemlje, shvatio sam da je 2020-a idealna godina za istraživanje Srbije. Imamo prelepu prirodu širom zemlje i dosta nekomercijalnih i neistraženih predela, što me najviše i privlači. Ljudi stalno žude za nekom prirodom u inostranstvu, a nisu ni istražili svoju zemlju.
Izgledaš kao veoma svestrana osoba; šta te je najviše ispunjavalo tokom karantina i imaš li neki savet za mlade kako da zadovolje sva svoja interesovanja?
Ljudi prvo moraju da shvate da u takvim situacijama, kada ne mogu da utiču na ishod, kao što je bila situacija sa karantinom, treba samo da prihvate situaciju i nauče kako da im ne bude dosadno sa njima samima. Onog trenutka kada prestanu da jedva čekaju na nešto ili da žale za nečim što je bilo, posvetiće se sebi i svojim hobijima i biće im prelepo. Pročitaće novu knjigu, naučiti da sviraju neki instrument, početi da rade jogu, meditiraju, shvatiće koliko je zapravo bitno imati vremena za sebe u ovom brzom svetu. Velika lekcija ovog karantina je da spoljašnji svet nikada neće funkcionisati onako kako mi to zamišljamo. Zbog takvih očekivanja dozvoljavamo stvarima i ljudima u svojoj okolini da utiču na naše raspoloženje, a zapravo, taj luksuz, kako ćemo mi da se osećamo, treba da bude samo naš.
S obzirom da si sa nama delio mnoga rana jutra, koje ti je omiljeno?
Omiljeno jutro mi je definitivno bilo kada smo spavali u šumi iznad pećine, na jednom od vrhova na Rtnju. Posebno je zbog toga što je nas nekoliko spavalo samo u vrećama za spavanje i uveče kad smo legli, mogli smo da vidimo zvezde kroz krošnje drveća. A prva stvar koju ujutru vidite su iste te krošnje. Prelepo!
Foto: @den___den
Ivana i Goran, kako sami kažu, pobegli su iz kanca i od formata 9-5. Umesto toga, sa rančevima na leđima, lutaju u potrazi za jeftinim putovanjima, spajajući nespojivo. Ako imate bilo kakve predrasude o tome kako su putovanja skupa i nedostižna za nas “smrtnike”, jeftinoputuj.com je pravo mesto za vas. Povratna avio karta do Barselone za 30 evra – nikakav problem!
Kako vam je posle svih putovanja pao karantin? Koje izlete biste izdvojili?
Karantin je mnogima pao teško, nama i ne tako u početku, jer smo neposredno pre cele situacije bili u Jordanu. Tu su bili i skoro svakodnevni odlasci na Frušku goru. Teže nam je pala činjenica da ceo svet stoji, pa da naše potrage jeftinih avio karata i objave na sajtu jeftinoputuj.com neće imati puno smisla u tom periodu. Još uvek je situacija teška, ograničeni smo na nekoliko država u koje možemo bez testa, i pitanje je kada će se sve to promeniti. Najteže nam je palo što nismo leteli neko vreme. Od izleta su nama bila najinteresantnija mesta po Vojvodini, a izdvojili bismo Araču i Zagajička brda.
Imate li neke savete za studente koji žele da putuju, ali ne znaju kako zbog čitave situacije?
Uvek ima načina da se putuje povoljno, a s obzirom da nema nekih razmena za studente u ovom periodu, onda je najbolja opcija po Srbiji i okolnim zemljama, gde možemo nesmetano da idemo. Ako imaju auto, dosta je prostora, a ako ne, tu su autobusi kojima mogu stići bilo gde u Srbiji. Ako su fizički aktivni, bicikl je isto interesantno prevozno sredstvo 🙂 Stopiranje je isto zanimljiva avantura, ali može biti nezgodno zbog trenutne situacije sa koronom.
Nedavno ste bili na letovanju u Albaniji. Šta vas je najviše iznenadilo i deluje li vam kao mesto za mlade?
Bili smo u Albaniji, prošli dobar deo plaža na jonskoj obali i možemo reći da smo oduševljeni. More je čisto, toplo, ugostitelji su ljubazni, cene su povoljne. Sudeći po cenama i po noćnom provodu u nekim gradovima, možemo reći da je i dobra opcija za mlade. Naravno, ima i mladih koji više vole da provedu veče na plaži uz gitaru, nego da odu u neki fensi klub, tako da za svakog ima sadržaja. Zaista smo se prijatno iznenadili Albanijom, mogli bismo da pišemo o njoj i duže, a nadamo se da ćemo pisati malo opširnije uskoro na blog postu.
Foto: @dva_ranca_beg_iz_kanca
Sećate li se devojke iz Srbije koja je pomogla u opremanju škole u Africi? Koja je tu decu učila šta drugarstvo znači? Dijana je štreberka, avanturistkinja i svetska putnica. Devojka koja ima velike želje i još veće ciljeve, neiscrpan je izvor motivacije, pozitivnosti i kreativnosti. Njene priče možete pratiti na blogu Dijana Kocić, ali i istoimenom Instagram profilu i YouTube kanalu.
Iako si putovala uz turističke agencije, mnoge destinacije si i samostalno istraživala, na različite načine. Šta misliš, koje su prednosti turističkih agencija i kada bi mlade savetovala da idu uz njih?
Verujem da za neke dalje destinacije, kada se obilazi više mesta – poput Mesopotamije u Turskoj, mnogo je lakše putovanje realizovati preko agencije. Takođe, agencije su dobre za prva solo putovanja, ako se neko plaši da krene skroz samostalno u avanturu. Postoje i avanture poput skijanja u Francuskoj, Bugarskoj i to je nešto što je jednostavnije preko agencije. Takođe, ako neko nema vozačku dozvolu i nema smisla da se rentira rentacar za jednu osobu, onda je agencija povoljnija i logičnija opcija.
Tokom karantina imala si veoma zanimljive IGTV-ove; kako ti je zapravo bilo u tom periodu i kako si se snalazila u ulozi ‘’travel blogera’’ prinuđenog da sedi kod kuće?
U toku korone sam se fokusirala na deljenje vrednosti koje imam i koje nisu vezane za putovanja. To mi je bio ventil za razvijanje novih veština i izgradnju neke nove veze sa ljudima koji me prate. Prijalo mi je i da budem kod kuće, kako sam se malo posvetila sebi, porodici… I shvatila koliko toga shvatamo zdravo za gotovo.
Koja ti je omiljena ovogodišnja avantura u Srbiji?
Omiljena avantura u Srbiji mi je kampovanje kojem sam se vratila. Buđenje u prirodi je nešto što za mene ima neprocenjivu vrednost, a zapravo je najjeftiniji odmor ili putovanje. Bila sam na Fruškoj gori i na Belocrkvanskim jezerima i oba iskustva su mi bila magična, sa uživanjem u izlascima i zalascima sunca u prirodi.
Foto: @dijana_kocic
Jovana, za društvo magistar farmacije, a za svoju dušu večiti putnik, pre oko dve godine pokrenula je svoju priču o putovanjima na blogu jovaninzivotukoferu.com. Znatno duže od toga, ona istražuje i deli sa nama nova znanja u okviru Instagram profila @jovana_kvrzic, pa tako, osim sjajnih predloga za izlete i duža putovanja, u njenim tekstovima možete čitati i o iskustvima sa work&travel studentskog programa, ali i drugim prilikama za mlade.
Čini mi se da si nakon karantina pokrenula brojne zanimljive projekte vezane za svoj posao ‘’travel blogera’’. Nešto zanimljivo i novo u našoj zemlji jeste i „Putuj sa Jovanom“. Kako si došla na ideju organizacije nečeg takvog i kakvi su utisci nakon realizacije?
Projekat ,,Putuj sa Jovanom” je nastao zbog želje mojih pratilaca, tj. žena od kojih sam stalno dobijala poruke kako bi jako bile srećne kada bi mogle da nekada putuju sa mnom i kako teško nalaze društvo za putovanje. Kako i sama najčešće putujem solo, shvatila sam da bi to bila odlična prilika da se povežu žene sličnih interesovanja i da sve učimo jedne od drugih. Prve devojke koje su se prijavile na projekat je trebalo da putuju na Siciliju i Santorini, ali se prvo putovanje zbog trenutne situacije održalo na Tari. Utisci su fenomenalni, od svih devojaka sam dobila pozitivne povratne reakcije, povezala se sa vrlo kvalitetnim ličnostima i, pored svega, se odlično provela.
Misliš li da bi takav način putovanja odgovarao mladima koji možda žele putovati „sami“? Možemo li očekivati nešto slično u budućnosti?
Mislim da to moraju da budu mladi koji bi voleli ono što i ja volim, pored putovanja – fotografiju, modu, društvene mreže… o tim temama je najviše bilo govora, tako da, ukoliko ih iste stvari ne interesuju, moglo bi im biti dosadno. Za sada čekam da se situacija u vezi sa virusom smiri, pa ću videti koliko će biti interesovanja za neka nova zajdnička putovanja.
Nedavno si se vratila iz Mesopotamije. Kako izgledaju aerodromi i generalno putovanja u inostranstvo u ovom periodu?
Pošto je Turska zemlja za koju nam nije potreban PCR, skoro sve je ostalo isto. Razlika je što svi nose maske, meri se temperatura i generalno ima manje ljudi zbog manjeg broja letova.
Foto: @jovana_kvrzic
Radovan Kovač i Veso su tandem koji obećava. Obilaze Srbiju kombijem, otkrivajući nam zanimljive i malo poznate predele, možda baš iz našeg komšiluka. Neretko im društvo prave i drugi ljudi, ili kombi dobije neradan dan, kako bi se drugo prevozno sredstvo upustilo u izazov. Njihove avanture možete pogledati na YouTube kanalu Izazovi Avanturu.
Čini se da sam stvaraš svoju avanturu. Promeniš saputnika ili prevozno sredstvo i odmah nastane nešto drugačije. Kako dolaziš na takve ideje i koji izazov sa putovanja ti je bio najzanimljiviji?
Svi saputnici su podložni promeni, osim mog psa Vese. On je za sada redovan. Svaki put je išao sa mnom kad god sam putovao negde kombijem. Srbija je prebogata prirodnim lepotama. Prosto odaberem neki deo zemlje u koji želim da odem i tu nađem zanimljive lokacije. A verujte mi da u svakom mestu ima nešto zanimljivo. Dosta zanimljivih destinacija nađem i na Instagram-u.
Obišao si brojne predele naše zemlje ove godine. Možeš li izdvojiti jedan omiljeni doživljaj zabeležen na kanalu? U kolikoj meri je zapravo situacija sa virusom uticala na ovaj tvoj projekat?
Na svakom putovanju bude nešto posebno i zanimljivo. Možda bih izdvojio kotlove na reci Belici u okolini Svrljiga i Rajsku prerast u okolini Negotina, zato što nisam očekivao da je toliko lepo. Nijedna fotografija ne može da dočara to što vidite uživo. Situacija sa virusom nije mnogo uticala na moja putovanja. Zatvaranje granica sam iskoristio da još bolje upoznam svoju zemlju.
Kakve savete imaš za mlade avanturiste u Srbiji (i na Balkanu)?
Samo odaberite dobro društvo i krenite na put. Sedite u voz, stopirajte, zaputite se u nepoznate krajeve. Upoznaćete neke nove divne ljude. Nije bitan skup smeštaj, udobna kola, debeo novčanik. Bitno je samo dobro društvo i avantura može da počne.
Organizacija Irida vas poziva da se 3. i 9. oktobra, od 18 časova, prošetate novosadskim putevima umetnica, i upoznate naše znamenite sugrađanke.
Okupljanje je u Jevrejskoj ulici, u dvorištu sinagoge. Zbog ograničenog broja ljudi, potrebno je prijaviti se za datum koji vam odgovara na mejl adresu organizacijairida@gmail.com
Da bismo pomenuli/e sve žene koje su svojim biografijama pisale istoriju Novog Sada, bilo bi nam potrebno mnogo više od jedne šetnje. Zbog toga smo ovaj put odabrali/e da vam predstavimo tačno šest žena, koje su od 19. veka do danas u našem gradu obrazovale, pomagale, pokretale i stvarale. Tokom nešto više od sat vremena, prošetaćete se od sinagoge i pozorišta, preko Zmaj Jovine i Dunavske ulice, do jednog od retkih gradskih trgova koji nosi žensko ime.
Imaćete priliku da upoznate žene koje su dolazile do revolucionarnih otkrića, brinule o onima na koje je društvo zaboravljalo, i neustrašivo grabile napred, ispred svog, ali često i ispred našeg vremena. Zbog toga na mnogim mestima koja ćete obići ni danas nema posebnih obeležja, njihovog imena ili zahvalnice. I zbog toga je ova šetnja važna. Ovo je prilika da upoznate i prepoznate sve one žene bez kojih ovaj grad ne bi bio ono što jeste. I bez kojih ni mi ne bismo bili oni/e koji/e jesu.
Jeste li nekada, dok ste koračali drumom, osetili miris starog jorgovana koji vas je podsetio na neke minule dane? Je li taj miris iz prašnjavih džepova izvukao davno usnulu setu? Osećate li minule korake u punom odjeku? Na izvoru našeg bića naslagane su emocije i čitavim spektrom boja obojeno je naše postojanje.
Pokušaćemo da rečima iskažemo kako se osećamo
Osećamo sumorni oblak koji vetrom para grad, osećamo Sunce kad izmili iz gnezda, osećamo maglu dok se neprimetno šunja, osećamo vihor koji nas silinom obuzima. Osećamo, i to je važno iskazati, jer upravo taj lični doživljaj čini prirodu onoga što nazivamo emocijom. U Rečniku psihologije Žarka Trebješanina napisano je da emocije jesu „ jedan od osnovnih, složenih psihičkih procesa, koji predstavlja opažanje i tumačenje karakterističnog uzbuđenog stanja organizma…” Svemu onome što se zbiva oko nas pripisujemo značenje, i od značenja koje pridajemo, zavisiće koja će se emocija javiti i kako ćemo reagovati. Ponekad nas ponese bura pa opijeni raznolikim bojama zaboravimo da su nam potrebne, da nas čine živima i daju draž onome što nazivamo življenjem.
Strast i umerenost
Život bez strasti bio bi život bez nadahnuća i raznolikosti, ali je vrlina vladati sobom kada bura udara o hridi našeg bića. U hrišćanstvu postoji termin temperantia, koji označava umerenost i ravnotežu koja omogućava uzdržavanje od emocionalnih ispada. Osnov mentalnog zdravlja sastoji se u kontroli negativnih emocija, što ne znači da emocije treba potiskivati, već ono čemu treba težiti jeste izražavanje adekvatnih emocija, odnosno, emocija koje su u skladu sa situacijom.
„Čašu meda jošt niko ne
popi što je čašom žuči
ne zagrči,
čaša žuči ište čašu
meda, smiješane
najlakše se piju.”
Ova Njegoševa misao ukazuje na činjenicu da je život sačinjen iz prijatnih i naprijatnih okolnosti koje određuju naše raspoloženje, no osnov duševnog blagostanja jeste ravnoteža emocionalnog žagora. Emocionalna inteligencija, prema navodima Danijela Golemana, ne podrazumeva izbegavanje neprijatnih osećanja radi postizanja zadovoljstva, pre držanje pod kontrolom intenzivnih osećanja koja remete raspoloženje.
Drugačiji pogled na stvari
Dođu neki dani kada čovek zastane i nakon toliko pređenih kilometara zaželi da skine tovar koji je toliko dugo nosio na svojim leđima, da pomiri u sebi sve ono što mu ne da mira i da prošlost iznova pogleda drugim očima. Postizanje svakodnevnog zadovoljstva može se postići kognitivnom promenom. Ukoliko uspemo da sagledamo situacije iz druge perspektive i na drgačiji način, velike su šanse da ćemo pronaći protivsredstvo za tugu, budući da se blagim ophođenjem stišava uznemirujući impuls. Emocije tada postaju dar koji nas pokreće, dar koji podiže nivo motivacije i entuzijazma i pospešuje ostale sposobnosti koje su važne da bismo uživali u onome što radimo.
Svedoci smo činjenice da u našoj, kao i u ostalim zemljama Evrope, Romi i dalje spadaju u jednu od marginalizovanih grupa, iako su najbrojnija nacionalna manjina na ovom kontinentu. Njihovi problemi se ogledaju u mnogo čemu: nedostatak integracije u lokalnu zajednicu, siromaštvo, nestimulativne zajednice i nedostatak podrške sa strane, pre svega, mladima. Iako su pripadnici ove zajednice ravnopravni članovi društva, deluje kao da i dalje mnogi od njih žive na rubu egzistencije i da taj problem dostiže nove razmere, sada kada je aktuelna pandemija virusa Covid-19. Nažalost, u društvu su i dalje očigledni stereotipi koje njegovi članovi gaje prema Romima, te su u medijima slabo vidljivi i o njima se skoro i ne govori.
Najvažniji problemi Roma za vreme pandemije
Kao najvažnije probleme sa kojima se članovi ove nacionalne manjine susreću trenutno, portal Gardijan navodi: raznovrsne zdravstvene rizike, siromaštvo i stigmatizaciju.
Sva tri problema, iako postoje sami za sebe, učestvuju u građi jednog većeg problema, odnosno, doprinose tome da Romi postanu veoma rizična grupa. Zbog siromaštva, mnogi žive u veoma nehigijenskim uslovima, što povećava podložnost zarazi i mnogim pridruženim bolestima. Ono što stimuliše dalju eskalaciju njihovog lošeg položaja jeste upravo – stigmatizacija. Za nju smo odgovorni svi, bez obzira na to kojoj nacionalnosti pripadamo, jer bi, kao odgovorno društvo, trebalo da svoje poglede na svet proširujemo i o svakoj zajednici pričamo sa poštovanjem, pravilno i nepristrasno prenoseći informacije, bez obzira na lična uverenja. Umesto toga, o stanju Roma se za vreme pandemije ni ne govori. Uz to, kako se navodi u Gardijanovom tekstu posvećenom problematici položaja Roma za vreme pandemije, njihova naselja su, u zemljama kao što su Bugarska i Slovačka, bila zatvorena. O ovakvoj situaciji više je pisao Njujork Tajms, u svom tekstu o zatvorenom romskom naselju u jednom gradu u Bugarskoj. Situacije u kojima policija stoji ispred romskih naselja i brani njihovim stanovnicima da izađu iz njih, dešavaju se zbog verovanja koja počivaju na pogrešnoj premisi o pripadnicima ove nacionalne manjine – da su oni prenosioci virusa više nego neko ko ne živi u takvim uslovima. Iako je neosporiva činjenica ta da se nalaze u nezavidnom položaju, jer u ogromnom broju romskih naselja u Evropi nema pijaće/tekuće vode, samim tim je i higijena veoma niska, a higijena je osnovna preventivna mera u borbi protiv virusa, takva premisa je pogrešna jer navodi na zatvaranje (umesto pomaganje, poput snabdevanja higijenskim sredstvima) samo jedne grupe ljudi i diskriminaciju, a ono što je zapravo potrebno jeste skrenuti pažnju na integraciju u lokalnu zajednicu i uticati na poboljšanje uslova u kojima ti ljudi žive, kako se ne bi zarazili, s obzirom na to da ne mogu da se održe osnovne preventivne mere. Međutim, upravo ovo što se dešava sada, jeste posledica neobraćanja pažnje na te članove društva i njihove potrebe, u periodu mnogo pre pandemije.
U Bosni i Hercegovini je situacija slična, navodi u svom tekstu Radio Slobodna Evropa. Osim što se susreću sa standardnim problemima ostalih romskih zajednica u Evropi, u BiH je primetno to da je veliki broj pripadnika ove nacionalne manjine izgubio posao, s obzirom na to da se u velikoj meri bave skupljanjem sekundarnih sirovina. Uz to, još veći problem pravi nepristupačnost institucijama, zbog toga što visok procenat Roma iz ove države nema lična dokumenta ili zdravstveno osiguranje.
Šta je rešenje?
U Srbiji je situacija slična kada se radi o položaju Roma u društvu. Nedovoljna edukacija određenog procenta pripadnika ove nacionalne manjine u velikoj meri pogoršava njihov položaj, te je jedna od strategija pružanje podrške. Na tome radi Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, čija je dužnost da radi na informisanju, kako samih Roma (i ostalih pogođenih zajednica), tako i ostatka društva. Takođe, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji je u maju donirala veliki broj paketa humanitarne pomoći za Rome iz cele zemlje. Aktivno je i na pomoći Romima radila Asocijacija koordinatora za romska pitanja u Srbiji, kako je za Radio Slobodna Evropa izjavio Dragan Gračanin, iz ove nevladine organizacije. Međutim, ovde se ne završava potreba Roma za lepšim životom i za osećajem pripadnosti. Iako se radi na poboljšanju njihovog položaja, važno je da svi budemo uključeni u integraciju Roma, u skladu sa svojim godinama i funkcijom koju obavljamo u društvu, a, jedna od početnih tački za tako nešto, jeste svakako vidljivost pripadnika ove nacionalne manjine u medijima.
TAKT (tradicionalno akustično kompozitorsko takmičenje) fest je multimedijalni, interkulturalni festival koji se organizuje deveti put za redom. Sada već zaista tradicionalan, ali sa godinama mnogo više od akustičnog. Cilj festivala je promocija autorske muzike izvođača i muzičkih grupa iz Srbije, regiona, ali i šire.
TAKT je počeo kao demo festival koji je pružao podršku onima koji nisu imali prostora na velikim festivalima. Devet godina nakon toga, postali smo internacionalni i prepoznatljivi po promociji i negovanju autentičnog umetničkog stvaralaštva. Naši takmičari dolaze sa i bez iskustva, afirmisani i neafirmisani, sa jednom gitarom ili celim bendom. Osim takmičarskog dela, mogu da učestvuju i u svim ostalim aktivnostima tokom trodnevnog festivala (filmskom i pozorišnom delu, performansima, koncertima, tribinama, radionicama i druženju sa učesnicima iz Srbije, Mađarske, Hrvatske, Poljske, Slovačke, Francuske i iz drugih zemalja.
TAKT Fest 2020 će i ove godine imati radionice posvećene mladima, bez obzira da li su amateri ili profesionalci. Održaće se pet radionica, a predavači dolaze iz Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke. Radionice će biti onlajn, a prijave za radionice su u toku.
Osim toga, na TAKT- u će nastupiti i bendovi i izvođači iz ovih zemalja.Headlineri ovogodišnjeg TAKT-a, između ostalih su: Mile Kekin, Milan Glavaški i Mr Lee i IvaneSky.
Prijave za takmičare i volontere su zatvorene. Ove godine na TAKT dolazi 20 muzičkih stvaralaca iz zemlje i regiona, preko 40 internacionalnih filmova i preko 10 predstava za mlade.
Više o samim radionicama možete pogledati na sledećim linkovima:
Манифестација Дани eвропске баштине обележава се у свим државама Европе, како би се истакло заједничко културно наслеђе европског континента, али и шире. Као и претходних година, Галерија Матице српске се придружује овој манифестацији програмом посебно осмишљеним у односу на овогодишњу тему манифестације – Наслеђе и образовање.
Галерија Матице српске је у последње две деценије велики сегмент свог деловања посветила едукацији публике. Кроз бројне едукативне програме и пројекте, креативне радионице и пратеће програме изложби, намењене различитим старосним категоријама посетилаца, стручњаци Галерије настоје да пренесу знања о српској уметности и историји српског културног наслеђа и да их подстакну на размишљање о уметности.
У складу с овим опредељењем и темом овогодишње манифестације„Наслеђе и образовање”, у Галерији Матице српске ће бити реализован следећи програм:
18. септембар у 19.00 сати:
Предавање„Италијанска искуства српских уметника”
(Станислава Јовановић Миндић, кустоскиња ГМС)
19. септембар од 10.00 до 18.00 сати:
Породични дан „Авантура за велике и мале”
од 11.00 до 12.30 сати:
Креативна радионица за децу„Мој Град. Новосадске уметничке приче”
20. септембар у 13.00 и 16.00 сати:
Уметнички маратон„2 × 50 дела у 100 минута” кроз сталну поставку ГМС”
Детаљан опис програма
18. септембар у 19.00 сати:
Предавање „Италијанска искуства српских уметника”
у оквиру изложбе Инспирисани Италијом
(Станислава Јовановић Миндић, кустоскиња ГМС)
Италофилска атмосфера у културним и уметничким круговима европских земаља новијег доба била је повезана са свешћу о важности класичног наслеђа Италије и уметничке традиције коју је она баштинила. Генерације српских уметника школованих током XIX века на ликовним академијама у Бечу и Минхену биле су у прилици да се упознају с делима италијанских мајстора обилазећи музеје, галерије ових уметничких престоница, као и на студијским путовањима у Италију, на тај начин усавршавајући се и учећи на темељу ове значајне сликарске традиције. Образовање српских уметника засновано на посматрању уметности ранијих епоха значило је савладавање технике сликања различитих мотива и тема, али и преузимање решења уз помоћ којих су превазилазили одређене сликарске проблеме. Занесеност српских уметника Италијом и њеним културним наслеђем наставила се кроз читав XX век, све до данашњих дана.
* За програм се није потребно унапред пријавити.
19. септембар
Од 10.00 до 18.00 сати:
Породични дан „Авантура за велике и мале”
Субота је резервисана за породични дан у Галерији Матице српске. Кроз Авантуру за велике и мале, родитељи, старатељи, баке и деке, у прилици су да заједно с децом, уз помоћ специјалног породичног водича, кроз игру улога, занимљиве задатке и различите тематске целине, откривају приче о уметницима и уметничким делима која се чувају у Галерији Матице српске. Поучени искуствима из претходних месеци која су нас још више усмерила на наше ближње, подстакла на присност и поново указала на вредности породице, овај програм је један од начина да породице заједно квалитетно проводе своје слободно време.
У музејској продавници Галерије породице могу преузети штампани водич за програм Авантура за велике и мале.
* За програм се није потребно унапред пријавити.
Од 11.00 до 12.30 сати:
Креативна радионица за децу „Мој Град. Новосадске уметничке приче”
На креативној радионици Мој Град кустоси Галерије ће са децом кренути у градску уметничку авантуру кроз коју ће их упознати с богатим културним наслеђем Новог Сада, Посматрајући уметничка дела – слике, цртеже, графике и скулптуре – настала у различитом временском периоду, од XVIII до XX века, која се налазе у колекцији Галерије Матице српске, на занимљив, интерактиван и креативан начин малишани ће бити у прилици да упознају српске уметнике који су на својим делима сачували приче о настанку града, његовој архитектури, култури и људима који су својим деловањем и стваралаштвом учинили наш Град посебним и лепшим местом за живот свих нас. Циљ радионице је да учењем о културном наслеђу деца с поносом и знањем корачају улицама свог града, као и да га чувају и штите.
* Радионица је намењена деци од 5 до 11 година и реализује се за максимално 10 малишана. За радионицу је потребно да родитељи пријаве децу путем линка: https://forms.gle/YYH9ToWs5N1EMNqa8
20. септембар у 13.00 и 16.00 сати:
Уметнички маратон „2 × 50 дела у 100 минута” кроз сталну поставку ГМС
У жељи да представимо публикацију Сто дела Галерије Матице српске која је објављена на српском, енглеском и француском језику, припремили смо „уметнички маратон” током којег ће се посетиоци кроз кратке приче кустоса Галерије упознати са 100 одабраних дела изложених у сталној поставци. Идеја је да кустоси Галерије у 100 минута представе 50 дела (у сваком термину два кустоса ће представити других 50 дела), указујући на њихове специфичности и занимљивости. Кроз избор 100 најзначајнијих, најквалитетнијих, најатрактивнијих и најпознатијих дела из колекције који покрива широк временски оквир њиховог настанка, разноврсна тематска опредељења и богатство уметничких техника, пружа се могућност сагледавања развоја националне уметности у целини, са свим њеним специфичностима и разноврсношћу у домену теме, ликовног језика и технике.
* За програм се није потребно унапред пријавити.
Током обележавања манифестације Дани европске баштине (18‒20 септембар) улаз у Галерију Матице српске је слободан.
У склопу Info4Youth пројекта смо управо започели сарадњу са Галеријом Матице српске. У наредном периоду ти доносимо три књиге, оригинална издања Галерије Матице српске.
О Галерији Матице српске
Годином оснивања Галерије Матице српске сматра се 1847. година када је у Будимпешти у окриљу Матице српске основан Музеј, из чије уметничке збирке је проистекла Галерија Матице српске. Од самих почетака Галерија се бави прикупљањем, чувањем, проучавањем, излагањем и интерпретацијом уметничких дела српске културне баштине. Галерија Матице српске, 1958. године пресељена у данашњу зграду на Тргу галерија, својом сталном поставком и повременим изложбама, тежи да буде место едукације публике о развоју уметничких идеја, о уметницима, делима и патронима у нашој средини.
О књизи
Публикација Сто дела Галерије Матице српске представља један од могућих репрезентативних избора најзначајнијих дела из галеријске колекције. Кроз сто занимљивих прича о уметничким делима ова публикација пружа могућност сагледавања развоја националне уметности, обогаћена новим приступима и тумачењима. Иако представља само исечак богатог уметничког наслеђа које се чува у Галерији, она је занимљиво штиво у којем ће свако пронаћи нешто за себе.
Како да освојиш књигу?
Уколико желиш да освојиш ову кљигу, потребно је да урадиш следеће:
Freelancing. Reč koju sve češće čujemo, ali nekako još uvek postoje nedoumice. Prednosti i mane u odnosu na tradicionalne poslove, kako odabrati i pronaći klijenta, odrediti cenu, organizovati se?
Danica je studentkinja softverskog i informacionog inženjerstva, ali i freelancer. Danas je pristala da odgovori na nekoliko pitanja kako bi iz svog ugla pomogla novajlijama, ali i iskusnim kolegama koji su možda zbunjeni trenutnom situacijom. Takođe, ako vas interesuje kako je pandemija korona virusa uticala freelancer-e i njihovo tržište, odgovore ćete pronaći u daljem tekstu.
– Pre svega, upoznajmo čitaoce sa tvojom freelance pričom. Kada i kako je sve to počelo?
Moja freelance priča pocela je 2016-te kada sam otkrila sajtove Upwork i Fiverr. Učila sam neki usmeni ispit koji bih svakako pala i shvatila da ne mogu više da se nerviram oko studiranja koje mi možda nikad neće doneti zaradu. Napravila sam naloge i počela sa radom kao pisac i virtuelni asistent. Nakon nekih 7 dana našla sam prvi posao. Uglavnom radim sa inostranim klijentima, ali nekad radim i sa našim.
– S obzirom na to da istovremeno studiraš i radiš, kako uspevaš da se organizuješ i da li je korona promenila nešto po tom pitanju?
Pre nisam imala neko pravilo, kada sam promenila fakultet imala sam jedan posao hitnije prirode, koji sam nekada radila tokom predavanja. Pre ispitnih rokova uglavnom sam učila vikendom i nekad uveče, a tokom rokova bih radila rano ujutru i učila tokom dana. Korona nije promenila mnogo toga po pitanju rasporeda, ali ako je neko online predavanje bilo malo dosadno, ja bih uzela da radim 😀
Foto: @inzenjer.pise
– Kako je pandemija generalno uticala na količinu freelance poslova; šta se to promenilo u tvom životu poslednjih meseci?
U početku je bilo više poslova za pisce ali i analitičare, što je prirodan sled događaja. Međutim, neke usko-specijalizovane discipline imaju manju potražnju. Trenutno primećujem nešto manje poslova, ali to može da ima veze i sa letnjom sezonom.
– Za koje osobine smatraš da su ti najviše pomogle u prethodnom periodu?
Za sebe smatram da sam veoma lenja osoba ali isto tako i snalažljiva. To mi je najviše pomoglo po pitanju učenja i posla. Trudim se da budem posvećena i temeljna i da uvek postignem bolje rezultate.
– Brojne su zablute o freelancer-ima i tome kako novi način života na njih nije uticao – da li je to istina i postoji li nešto što si čula o ovome, a da je potpuna zabluda?
Ne znam za druge, na mene je veoma uticao, u smislu da tokom karantina nisam mogla da radim u kafiću ili negde drugde. Svi se mi ponekad zasitimo svoje sobe i poželimo da radimo negde drugde, tokom karantina to nije bilo moguće. Takođe, bio je prisutan mali strah, u smislu gubitka stalnih klijenata.
Foto: @inzenjer.pise
– Da li su freelancer-i bili prinuđeni da menjaju svoje cene usled pandemije, ali i sada nakon karantina, i na koji način?
Sigurno da jesu, ali zavisi od posla do posla. Jedan moj klijent je pitao da radimo po znatno manjoj ceni i van platforme, jer mu je to jeftinije. Međutim, nije samo pandemija ta koja utiče na cene, već i kurs dolara koji je nestabilan iz nekoliko razloga.
– Kako izgleda freelance tržište trenutno, posle svega?
Hmm, izgleda vrlo haotično. Mnogo ljudi je izgubilo svoje poslove i potražilo sreću u Freelance poslovanju. Tržište se jako brzo menja, pa ćemo videti ‘’na šta će sve da izađe’’.
Foto: @codingmermaid
– Šta bi savetovala mladima koji žele da se upuste u freelance vode, ali nisu sigurni da li je ovo pravi trenutak za to?
Strpljenje i proračunatost. Sve se dosta promenilo u odnosu na to kad sam počela da radim. Ako prave nalog na nekoj velikoj platformi, neka izaberu svoju oblast koja je usko-specijalizovana i nema ogromnu konkurenciju. Dodatno savetujem kreiranje jakog portfolia.
Ova frilenserka takođe vodi i dva instagram profila: @inzenjer.pise i @codingmermaid. Tamo redovno objavljuje nove korisne informacije o pisanju, freelancing-u, inženjeringu i kodiranju generalno. Širimo znanje i iskustvo!
Interaktivna onlajn akademija Kampster i Info4Youth ti poklanjaju kurs “HR – Upravljanje ljudskim resursima”!
Šta je to Kampster?
Kampster je interaktivna onlajn akademija na kojoj s lakoćom možeš da stekneš znanja i razviješ veštine neophodne za postizanje profesionalnih ciljeva i ostvarenje tržišnih zahteva – i to na najefektivniji način
Zašto baš ovaj kurs?
Menadžer ljudskih resursa bavi se ljudima, sa naglaskom na razvojnoj politici, kao i na proceduri u procesu upravljanja; bavi se i individualnim i društvenim aspektima ljudi, a obuhvata sve odluke i akcije u vođenju ljudi koje kreiraju ili podržavaju konkurentsku prednost. Dakle, sve sa i u vezi sa ljudima, što posao HR menadžera čini „vanvremenskim” i uvek potrebnim.
Kako da osvojiš pristup kursu?
Ukoliko želiš da osvojiš pristup kursu, potrebno je da uradiš sledeće:
Zamislite dva scenarija u čijoj glavnoj ulozi ste vi. Prva scena: ulazite u grand salu koju očigledno ispunjava visokoklasno društvo. Druga scena: ulazite u kafić koji vam je dobro poznat nakon višeputnog dolaženja. Na oba mesta vas čeka nepoznato društvo, a vi željni da upoznate nove životne prijatelje. U prvom scenariju šetaćete sa ispravljenim leđima, dok u drugom scenariju, bićete prirodno pogrbljeni. U oba scenarija ćete se smeškati više nego obično. Sa visokoklasnim društvom ćete pričati o temama u koje baš i ne možete da se uključite, a sa društvom u kafiću ćete verovatno naći teme koje oživljavaju dijaloge na duže vreme. U oba scenarija pokušavate da se prilagodite okruženju, da se stopite sa ostalima, menjate sebe da bi se drugima više dopali. Ni ne primećujemo te sitne promene dok se ne skupe u potpunosti. I čemu sve to? Da zadivimo publiku? Kako tu istu publiku da zadivimo, ako ne možemo sebe da zadivimo? Kako da upoznamo životne prijatelje, kada mi ni sebe ne poznajemo?
Taj prijatelj koga čežnjivo tražimo je konstantno sa nama. Svaki naš udah je propraćen njegovim izdahom, otkucaji srca nam se u isto vreme ubrzavaju kad se uzbudimo, delimo tugu i radost. Mi smo svoji verni životni prijatelji.
Naš prijatelj u futuru
Veliku zagonetku čiji odgovor otkrivamo u hodu jeste: “Šta sadrži moja budučnost? ” Veliko je to pitanje, na koje ni stari filozofi nisu znali odgovor, a njima pripisujemo svo znanje ovog sveta. U ovakvim momentima okrećemo se strancima, jer više verujemo njima nego svojim željama..
Zašto, kada je reč o našoj budućnosti, mi prilazimo drugima i zahtevamo odgovor od njih koji je za nas neupotrebljiv? Čovek kome smo naredili odgovor će izvršiti naredbu, ali iz svoje perspektive, svojim iskustvom. Vi ste dve različite osobe, pijete kafu na različitim mestima, šetate različitim ulicama. Ako je uspeo da se progura do prvog reda na koncertu sa lakoćom, ne znači da ćeš i ti uspeti. Zvuči malo grubo, znam, ali pitajte sebe ovo pitanje, ”Zašto smatram da će drugi znati odgovor na pitanje koje se bavi mojim životom?” U redu je tražiti savet, mada, mi kao naivni mladi pupoljci uzimamo sve zdravo za gotovo. Ukoliko je njihova rečenica bolje formulisana i zvuči “odraslo”, pre ćemo njima poverovati i imati isti stav.
Možda mi, a ni naš prijatelj, nismo stigli do naprednog nivoa u otkrivanju rečnika, ali to ne znači da sad treba svoja razmišljanja da zanemarimo.
Nama je prirodno da zaboravimo lude predloge, koje nam naš večno kreativan prijatelj predlaže, da ne bismo bili tužni ako se ne ostvare, umesto da to iskoristimo kao neki vid podsticaja. Kao neko uverenje da smo na dobrom putu i, ako već sad razmišljamo o takvim mogućnostima, da ćemo sigurno imati sličnu priliku u realnom svetu.
Autor: moj verni prijatelj
Koliko puta ste čuli: “ti si pisac svog života?” Verujem, ne malo puta. Otkriću vam tajnu – naš najbolji prijatelj je zapravo putnik kroz vreme. Kad želi i kad misli da je potrebno, vraća nas u naše mlade dane i podseća nas kako je lepo opet biti dete. Dete koje sanjari, koje sa svojim vernim mačem uspeva da pobedi strašnu aždaju zvanu nepoznanost. Ako verujemo da smo mi pisci svojih života, koji bi nam bili alati? Bukvalista bi rekao papir i olovka, ali i bukvalista greši. Nije ti dovoljan samo pribor. Treba da znaš kako pravilno da iskoristiš taj pribor. Potrebno nam je vreme, motivacija, disciplina, izdržljivost. Bitno je razlikovati da je motivacija samo poćetak velikog projekta i da ona nestaje, a ono što nas tera dalje, da napredujemo, jeste disciplina. A kako postati samodisciplinovan? E, tu se zapravo vidi da li si ti svoja svetinja ili avetinja. Da li ćeš sebe pogurati da postigneš svoj maksimum ili ćeš, nakon prvog pada, odustati i smatrati sebe gubitnikom. Kako mi sebe smatramo, tako će nas i drugi smatrati.
Avetinja?
Nisi ni sebičan ni egocentričan ako pokušavaš sebe da upoznas i radiš ono što tebe čini srećnim. To zahteva neke žrtve, ali i to je deo života. Uvek idemo dalje. Ti, kad počneš sebe da upoznaješ, nećeš ništa novo otkriti, samo ćeš nekim osobinama i ponašanjima dati više pažnje. I možda vam se nešto neće svideti. To nije ništa strašno. Uvek smo mladi i uvek imamo vremena to da promenimo. Ne vredi nam da sebe maltretiramo i sputavamo u razvitku, zbog nečega što možemo da promenimo. Osoba uvek ima podršku, ali najveću podršku ima od sebe. Ti si taj koji bira da li češ imati pozitivnu ili negativnu podršku.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Da li vi prolazite kroz fakultet, ili fakultet prolazi kroz vas?
Početak školske (akademske) godine period je uzbuđenja i ambicija. “Od sada učim redovno”, “Idem na svako predavanje”, “Učlaniću se u pet organizacija”, “Naučiću novi jezik” … Zvuči li vam ovo poznato? Mogućnost da će se ova godina završavati od kuće može poremetiti neke planove. Ipak, to nije razlog da kroz fakultet samo prođete, provedete četiri godine nad knjigom, nakon čega vam malo šta zaista ostane u sećanju. Kakve god okolnosti bile, moramo se prilagoditi i uzeti maksimum od onoga što nam život donosi.
Ako ste zbunjeni usled svega što nas očekuje, možda vam neki od predloga bude zanimljiv.
Organizacija
Pre svega, zasigurno najbitnija stavka koja će nam pomoći da damo, ali i uzmemo maksimum od fakulteta – organizacija. Da bismo uspeli sve da naučimo ne izgubivši socijalni život i vreme za sebe, moramo biti svesni svih obaveza. Pored toga, moramo biti svesni i svojih želja i ciljeva, kao i koraka koji će nas do istih dovesti. Samo kada racionalno pogledamo taj “kalendar”, uviđamo vreme kojim raspolažemo, a samim tim, i najbolji način na koji ćemo ga iskoristiti.
Savete za efikasnije studiranje od kuće možete pogledati OVDE.
Idite u čitaonice
Ukoliko vam ovakav način rada smeta zbog toga što se ne osećate kao deo kolektiva, ili jednostavno, u drugima vidite vrstu dodatne motivacije, iskoristite priliku učenja u čitaonici. Ovo stvara osećaj da se ništa nije izmenilo i da još uvek uobičajeno srećete kolege na hodnicima fakulteta. Takođe, možete menjati lokacije čitaonica kako ne bi došlo do potpune monotonije.
Učenje u grupi
Još jedna ideja kako smanjiti nedostajanje “normalnog” načina rada jeste učenje u grupi. Sastanite se sa prijateljima sa svog, ili nekog drugog fakulteta, a potom zajedno učite, uz obavezne pauze za kolač, piće, šetnju ili običan razgovor. Podrška drugih koji imaju iste obaveze kao vi može biti ključna da ne odustanete kada postane dosadno i teško. Na kraju krajeva, ako se ne možete okupiti fizički, sada su tu video pozivi koji će poslužiti čak i u grupnom učenju! Kao poslednja opcija, postoje i brojni “Study with me” youtube videi pored kojih ćete imati društvo kada god to poželite.
Seminari
Sve one vikend seminare doživljavali smo olako misleći kako će ih uvek biti i kako nisu toliko važni. Sada, kada su znatno ređi, biće ređe i teme koje vam odgovaraju, pa, ako ipak uočite nešto u sferi svog interesovanja, ne propustite odlazak na ta dodatna predavanja, po dodatnu motivaciju, znanja i korisne razgovore.
Organizuj grupnu avanturu
Nemojte biti osoba puna planova i želja, a bez pokretača za njihovu realizaciju. Preuzmite inicijativu, pozovite ljude koji vam odgovaraju na neko zajedničko druženje. Mini putovanje, pešačka tura, escape room dan, kampovanje, tematsko veče, možda čak i iznajmljivanje vikendice u kojoj biste, uz dodatne aktivnosti, zajedno pratili i predavanja… Samo budite kreativni i preduzimljivi, ne dozvolite da se za nekoliko godina osvrnete na sadanašnji period i shvatite da od toliko ideja nijedna nije realizovana.
Volontiraj
Čak i u ovom periodu, dostupna su različita volontiranja, što od kuće, što “na terenu”. U oba slučaja, možete se oprobati u novim aktivnostima, raditi na zabavnim projektima, upoznati nove ljude ali i pomoći nekome. Svako volontiranje pruža posebno iskustvo koje vam u budućnosti može značiti.
Upoznaj grad
Ako studirate u drugom gradu, ovo je idealna prilika da ga bolje upoznate. Pri tome ne mislim na opšte poznata mesta koja se nađu na svakoj turističkoj mapi. Svaki grad može ponuditi nešto posebno, skriveno i lepo. Ne plašite se da zalutate u potrazi za mestima nepoznatim čak i lokalcima. Raspitajte se o događajima koji slede, a potom stvarno idite na one koji su vas privukli. Uđite u nasumičan autobus i izađite na nasumičnoj stanici. Negde ćete već stići. Ipak, ne idite sami i neka bezbednost bude na prvom mestu. Uzmite maksimum čak i od grada u kojem boravite!
Klub planinara
Ili veslaški, odbojkaški, kajak klub. Šta god želite! Ne morate biti profesionalni sportisti, ali rekreacija u doba učenja je neophodna. Na ovaj način možete se opustiti, odmoriti mozak i napuniti baterije za narednu turu učenja. Boravak u prirodi jednako je prijatan bez obzira na godišnje doba i može dosta doprineti vašem fizičkom, ali i psihičkom stanju.
Bez obzira na okolnosti u kojima ćemo se naći, dopustite fakultetu (i svakom drugom periodu života) da prođe kroz vas. Da osim diplome ponesete i brojne uspomene, dodatna znanja i veštine u godine koje dolaze. Kako god se naš život odvijao sada, ne možemo mu dopustiti da jednostavno stane, ne ako imamo želje na kojima stvarno treba raditi.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Svi mi, bez obzira na to odakle dolazimo, preživeli smo i trenutno proživljavamo isti problem – pandemiju virusa Covid-19 i nedostatak socijalnih kontakata. Međutim, razlikuje se način na koji odlučujemo da ga sagledamo. Da li si se ikada zapitao/la kako pandemiju vidi neko drugi, neko koga si video/la u prolazu ili neko za koga ni ne znaš da postoji?
Devetnaestogodišnja Katarina Stanojlović, nekadašnja učenica Gimnazije u Velikoj Plani, a buduća studentkinja Digitalnih umetnosti na Fakultetu za medije i komunikacije, osim što voli da se igra crtežom, animacijom i filmom, da vozi bicikl i peva karaoke, preživela je jedno vanredno stanje i živi u vremenu pandemije koronavirusa. Baš iz tog razloga, razgovarala je sa nama i podelila svoju priču.
Foto: privatna arhiva
1.Reci nam nešto oKatarini pre pandemije; kako je njen život izgledao?
Pre pandemije, Katarina je već godinu dana bila borac protiv leukemije (koju je pobedila), tako da joj je život većim delom bio bolnički, sa laptopom, krevetom i stalkom za infuziju.
2.Reci nam nešto o sebi sada. Kakvo iskustvo nosiš iz ove situacije i u kom aspektu si se promenila?
Sa obzirom na moju situaciju, ova godina je trebalo da bude ona u kojoj ću zasluženo uživati, van bolničke sobe i sa prijateljima, što svakako nije bilo moguće. Mislim da sam se najviše naučila strpljenju.
3.Šta bi poručila sebi iz dana neposredno pre proglašenja vanrednog stanja?
Da ne dopustim dečku da ode iz mog stana par dana pred karantin i da će sve potrajati duže nego što očekujem.
Foto: privatna arhiva
4.Kako si se nosila sa zabranom kretanja? Šta si radila tokom nje, kako si provodila svoje vreme? Da li si iz tog iskustva nešto posebno naučila?
Kako sam već dugo pre toga bila u krevetu, to za mene nije bila novina. Manjak kretanja sam pokušala da nadoknadim jogom, a dane ispunjavala filmovima, serijama, crtanjem…
Foto: privatna arhiva
5.Da li možeš da izdvojiš neku emociju, bilo prijatnu ili neprijatnu, koju si pretežno osećala za vreme pandemije?
Pomisao na zagrljaj sa ljudima koje tada nisam mogla da zagrlim, pa i kada sam ih najzad srela, a ipak sam morala da držim distancu.
6.Da li je pandemija uticala na tvoje stvaralaštvo i da li se tvoj umetnički izraz promenio otkako je ona prisutna?
Za vreme karantina je nastao jedan karakter kojeg sam od tada dosta i crtala, pa i vajala. Iako to nije bilo namerno, verujem da su osećaji koji su bili prouzrokovani pandemijom isplivali u tom crtežu i liku.
Foto: privatna arhiva
7.Šta u svojim delima želiš da prikažeš, ako su ona u kontekstu pandemije?
Nemam nikakvu konkretnu ideju koju svesno želim da plasiram, više koristim svoje radove da se zabavim i vizuelno predstavim neke svoje doživljaje i osećanja. U kontekstu pandemije, možda bi neki od crteža slali poruku da je okej da se nekad osećamo i loše ili pogubljeno.
8. Šta bi poručila svima koji ovaj tekst pročitaju?
Svi smo u istom sosu, neko manje, neko više, ali je važno da uživaju.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Svako od nas menja se na sebi svojstven način, iz dana u dan. Menjamo svoja uverenja, stavove i okruženje. Ipak, ne dešava se često da jedna pojava izmeni ponašanje čitave populacije. Ova, 2020. godina, ma koliko nepredvidiva bila, naterala nas je da brže prihvatimo poseban način života koji smo verovatno predviđali za neku daleku budućnost.
Ubrzana digitalizacija
Pre svega, ubrzana digitalizacija. Već izvestan period postoje ljudi i kompanije koji gotovo sve svoje aktivnosti obavljaju posredstvom mobilnog telefona. Međutim, izgleda da su se nakon karantina svi manje-više navikli na online druženja, zajedničke treninge, kupovinu, intervjue, poslovne i privatne sastanke, čak i koncerte. Sve nam je postalo normalno i teško je setiti se perioda kada smo po neki dokument morali otići do odgovarajuće ustanove – sada za sve postoji elektronsko rešenje (pa, za skoro sve). Ipak, očigledno je da ni pojedine firme nisu bile spremne na ovakav način rada. Opasnost od različitih digitalnih napada raste, pojedina poverljiva dokumenta mogu biti ugrožena, a mnoga manja preduzeća nisu sigurna na koji način se od toga sačuvati. Bilo kako bilo, u svetu tehnologije neminovne su brze i brojne promene na koje ćemo morati da se naviknemo. Za digitalizaciju, ovo je tek početak.
Posao od kuće
Odavno slušamo iskustva frilensera i čini nam se neverovatno i savršeno kako mogu da rade u pidžami na kauču dnevne sobe, ili u kupaćem kostimu na egzotičnoj plaži. Ovakav način života postao je dostupan zaposlenima različitih sektora širom sveta. Firme masovno prelaze sa tradicionalnog na elektronsko poslovanje, ali nastaju i brojni mali biznisi usmereni isključivo na online tržište. Pored različitih prednosti, kao što su, smanjeni troškovi prevoza, nepostojanje kašnjenja uzrokovanog saobraćajem ili prijatnije okruženje, jednako su brojne i mane. Ali kao što rekosmo, promene su neizbežne i već sada se čini da smo se potpuno prilagodili ovoj novini.
Virtuelno obrazovanje
Na stranu sve poteškoće koje su nas zadesile u periodu online nastave (a potencijalno im nije kraj), virtuelno obrazovanje je ogroman napredak ljudske rase. Starije generacije nisu mogle ni da zamisle da se na ovaj način školuju od kuće, a pogledajte sada, imamo čak i mogućnost izbora! Ako poželimo, možemo studirati na fakultetu udaljenom hiljadama kilometara od nas, iz dnevne sobe. U našem računaru nalazi se sve što nam ikada može pasti na pamet! Tu je i dobro nam poznati Zoom, koji je nakon gotovo 10 godina postojanja konačno dobio očekivanu slavu. Slažem se da socijalni život u tim okolnostima može stradati i da ništa ne može prevazići klupe amfiteatra i živu reč, pa ipak, ne možemo poreći činjenicu ogromnog, ali i korisnog napretka tehnologije.
Ovo o čemu smo sada govorili jesu neke opšte promene u svetu kojima se predviđa dodatni napredak. Nažalost, mnoge promene poput manje zagađenosti životne sredine i zdravijeg života uopšte bile su kratkog daha, no nadajmo se da ćemo, nekad u budućnosti, na globalnom nivou osvestiti i to, jer samo zdravi i u zdravom okruženju možemo zaista napredovati, šireći znanje.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Interaktivna onlajn akademija Kampster i Info4Youth ti poklanjaju kurs “Engleski A1.2”!
Šta je to Kampster?
Kampster je interaktivna onlajn akademija na kojoj s lakoćom možeš da stekneš znanja i razviješ veštine neophodne za postizanje profesionalnih ciljeva i ostvarenje tržišnih zahteva – i to na najefektivniji način
Zašto baš ovaj kurs?
Nakon što ste naučili osnovne pojmove engleskog jezika na kursu Engleski jezik nivoa A1.1, čeka vas nastavak kursa – nivo A1.2. Kurs takođe sadrži kvizove, zadatke, rečnik koji vam je dostupan, kao i audio snimke. Nakon ova dva kursa, savladaćete osnove postupno i gradivo ćete utvrđivati kroz interakciju sa drugim polaznicima i kroz igrice! Učeći reči i izraze koji u engleskom imaju najučestaliju upotrebu, obogaćivaćete svoj vokabular i uporedo, sa lakoćom, savladati gramatiku kroz lekcije koje su tematski osmišljene.
Kampster online kursevi jezika su koncipirani tako da vam pruže sve što je neophodno kako biste mogli da progovorite strani jezik: Kurs sadrži teoriju ali naglasak stavlja na praksu – na mnoštvo kvizova, zadataka i vežbi koje se zahvaljujući pametnom algoritmu prilagođavaju vašem individualnom nivou i napretku. Uz sve to i podršku mentora savladajte jezik za samo 15 minuta vežbe dnevno – ili vežbajte neograničeno!
Pošto se učenje jezika zasniva na ponavljanju, pripremili smo vam veliki broj zanimljivih i interaktivnih kvizova, testova i zadataka na kraju svake lekcije i svakog nivoa. Lista nepoznatih reči vas takođe čeka ne samo nakon svake završene celine već je integrisana u sve lekcije i tokom celog trajanja kursa. Svaka lekcija sadrži i audio snimke koje će vam pomoći da savladate pravilan izgovor reči. Rečnik je integrisan u lekcije, tako da u svakom slučaju možete saznati značenje neke reči i čuti audio snimak izgovora. Savladajte A1.2. nivo engleskog jezika za 3 meseca (ili brže ako ste vredni!) na kursu Engleski jezik – nivo A1.2!
Kako da osvojiš pristup kursu?
Ukoliko želiš da osvojiš pristup kursu, potrebno je da uradiš sledeće:
