Zanimljivosti

23 decembar 2023

Jelena J. Dimitrijević – tajnovita sprska književna heroina

info4youth Blog, Obrazovanje, Umetnost, Zanimljivosti 0

Jelena je rođena kao deseto dete majke Stamenke Knez-Milojković 1862. godine u Kruševcu, u porodici trgovaca Nikole Miljkovića. Jelena je počela zajedno sa bratom od ujaka, Dobrosavom Knez-Milojkovićem, da samostalno uče jezike. Međutim, zbog povrede oka bilo joj je ograničeno čitanje i učenje, ali je ona krišom čitala knjige iz velike biblioteke svog brata.

Jelena Dimitrijević
Slika preuzeta sa linka: https://krusevacgrad.rs/zenska-strana-istorije-jelena-j-dimitrijevic-knjizevnica-svetska-putnica-borkinja-za-prava-zena/

Tokom 1878. godine napisala je svoju prvu pesmu “Devojko”. Udala se 1881. godine za artiljerijskog potporučnika Jovana Dimitrijevića i prelazi u Niš, gde će živeti narednih 17 godina. Iste godine, Jelena je poslatala najmlađa upravna članica Podružine ženskog društva u Nišu. Upravo je taj prelazak otvorio mnogobrojna vrata mladoj Jeleni, jer je mogla da čita i piše koliko želi. Shodno tome, u Nišu je razvila svoje poliglotske veštine i strast ka obrazovanju. Uspešno je savladala francuski, ruski, italijanski, engleski i grčki jezik, ali je zbog interesovanja za život turskih žena u Nišu, počela da uči i turski jezik. U znak zahvalnosti, Turkinje su je puštale i u svoje hareme, kako bi Jelena mogla na što bolji način da se upozna sa njihovom tradicijom i običajima. Da bi stekla što više znanja, shvatila novu kulturu i život muslimanki, Jelena je putovala po mnogim gradovima i kasnije to iskustvo prenela u i svojim delima. U Nišu je 1894. godine objavila prvu zbirku poezije “Pesme I (Jelenine pesme)” i time je izazvala mnogobrojne reakcije. Mnogi su se pitali ko je ta autorka, ali i ko je Turkinja koja je pobegla iz harema i prekrstila se. Pesma “Sunce jarko” iz ciklusa “Sevdiji od Sevdije” stekla je veliku popularnost, te je u narodu i opevana. Ova pesma je muzički zapisana prema pevanju srpskih ranjenika na Bitoljskom frontu. Tokom 1897. godine objavljena su u Beogradu “Pisma iz Niša o haremima”, dok je roman “Nove” izdanje i nagrada Srpske književne zadruge. Taj Jelenin roman govori o životu turskih žena u Solunu, samom trenutku dubokih društvenih promena, čime one postaju svesne ograničenja sa kojima se svakodnevno susreću. Jovan Dimitrijević je poginuo na frontu 1915. godine, a nakon to tragičnog događaja Jelena odlučuje da putuje širom sveta: Francuska, Španija, Engleska, Amerika, zatim Indija, Japan, Himalaji, Egipat, Palestina, Sirija, Liban, Jerusalim, Kairo, Damask…Proslavljena je tridesetpetogodišnjica Jeleninog rada na inicijativu Udruženja jugoslovensko-ruskih studenata. Tog 30. decembra 1928. godine je svečanost održana u beogradskoj “Velikoj univerzitetskoj dvorani”, a prisustvovali su kraljev izaslanik, ministar prosvete Milan Grol.

Ulice u Nišu i Aleksincu nose ime Jelene Dimitrijević, u čast velike književnice svog vremena i svetske putnice koja je putovala po svetu, a svoju karijeru otpočela upravo u ovim gradovima. Svoju kuću koja se nalazila u Francuskoj 29, Jelena je u testamentu ostavila SANU kako bi mladim i perspektivnim studentiknjama Srbije od prihoda kuće omogućili usavršavanje u Engleskoj. Međutim, sve što je bilo u vezi sa književnicom Jelenom Dimitrijević, odnosno njen rad, imovina, pogreb, stvaralaštvo, pokriveno je velom tajne. Istaknuta dela Jelene Dimitrijević su: zbirka pesama Jelenine pesme (1894), putopisna proza Pisma iz Niša (o haremima), roman Nove, koji objavljuje Srpska književna zadruga po preporuci srpskog književnog kritičara Pavla Popovića (1912), Amerikanka (1918), Pisma iz Soluna (1908), Pisma iz Indije (1928), Pisma iz Misira (1929), Novi svet ili U Americi godinu dana (1934), Une vision (1936), Sedam mora i tri okeana (1940), pripovetke iz 1901. i 1907. godine, i mnoge druge. Neka od njenih dela prevedena su na ruski, nemački i češki jezik. Smatra se prvom književnicom koja je napisala i objavila prozno delo – putopis “Pisma iz Niša o haremima” iz 1894. godine.

Izvori:

http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/autorke/jelena-j-dimitrijevic

https://portalibris.rs/da-li-znate-ko-je-jelena-dimitrrijevic/

https://putemniti.com/2022/08/15/jelena-dimitrijevic-knjizevnica/

22 decembar 2023

Ljubica Marić – jedna od pionirki ženskog dirigovanja

info4youth Aktuelno, Blog, Istaknuto, Kultura, Obrazovanje, Umetnost, Zanimljivosti 0

Ljubica Marić se ističe kao jedna od najinteresantnijih i najoriginalnijih stvaralaca u generaciji kompozitora koji su pred Drugi svetski rat unapredili srpsku muziku putem izrazito savremenih pristupa. Njeno delo predstavlja značajan doprinos muzičkoj sceni, a njen jedinstveni izraz i inovativni pristup muzičkom stvaralaštvu obeležili su period pre rata. Marićeva se ističe ne samo po svojoj umetničkoj originalnosti, već i po hrabrosti da uvodi savremene tendencije i tehnike u srpsku muzičku tradiciju, ostavljajući neizbrisiv pečat na kulturnom nasleđu zemlje.

Ljubica Marić Slika preuzeta sa linka: https://www.kulturanadlanu.com/ljubica-maric-kad-je-zivot-najlepsa-simfonija/

Ljubica Marić rođena je 18. marta 1909. godine u Kragujevcu, ali se dve godine kasnije porodica seli u Beograd i upravo tamo otpočinje svoje muzičko obrazovanje. Kada je završila Muzičku školu u Beogradu, gde je bila učenica Josipa Slavenskog, Ljubica je želeći dodatno da se edukuje nastavila studije u Pragu 1929. godine. Iste godine diplomirala je violinu i kompoziciju, čime je postala prvi kompozitor sa diplomom izdatom u Srbiji, ali i prva srpska kompozitorka. Ljubicu Marić oblikovalo je muzičko obrazovanje u Majstorskoj školi Državnog konzervatorijuma u klasi Jozefa Suka, kao i na Odeljenju za četvrtstepenu muziku kod Alojza Habe. Paralelno sa tim, nastavila je studije dirigovanja na Praškom konzevatorijumu, uz pohađanje dirigentskih kurseva kod Nikolaja Malka u Pragu i Hermana Šerhena u Strazburu. Na taj način je postala jedna od pionirki ženskog dirigovanja u Evropi, a posebno se ističući kao prva žena koja je dirigovala Simfonijskim orkestrom Češkog radija. Upravo su njeno obrazovanje i dostignuća u dirigovanju postavila temelje za njenu izuzetnu karijeru i značajan doprinos u muzičkom svetu.

Nakon što se vratila u Beograd, Ljubica Marić je 1938. godine postala profesor u Muzičkoj školi “Stanković”, a zatim je u periodu od 1945. do 1967. godine predavala teorijske predmete na Muzičkoj akademiji. Tokom prvih godina posleratnog perioda, aktivno se bavila dirigovanjem na javnim studijskim koncertima beogradskog radija. Njen doprinos muzičkom obrazovanju kroz nastavni rad i angažman na koncertima bio je od suštinskog značaja, doprinoseći kulturnoj sceni Beograda i šire. Ova uspešna kompozitorka je još sa devetnaest godina napisala svoju prvu kompoziciju “Tuga za đevojkom” za muški hor, koja je nastala pod uticajem Slavenskog. Muzički izraz Ljubice Marić odlikuje se jasnošću i sažetim izražavanjem, ukorenjenim u bogatoj tradiciji evropske muzičke prošlosti. Početno je pokazivala snažan uticaj zapadnoevropskih uzora, da bi kasnije u svojoj karijeri prenela duh Balkana u svoje kompozicije. Otvorenost prema novim pravcima ostala je stalna karakteristika njenog stvaralaštva. Sa druge strane, privlačnost prema narodnom melosu, koja je bila prisutna u nekim njenim ranim radovima, a zatim povremeno potisnuta, ponovno je postala dominantna u zrelom periodu njenog stvaralaštva. U tom razdoblju, izgradila se snažna individualnost u njenom komponovanju, koja je crpela inspiraciju iz arhaičnih i filozofskih motiva, uvek usko povezanih sa iskonskim, duboko ukorenjenim elementima narodne umetnosti. Najznačajnije kompozicije Ljubice Marić jesu kantata “Pesme prostora”, Pasakalja za simfonijski orkestar, Vizantijski koncert za klavir i orkestar, kamerna kantata “Prag sna”…Ljubica Marić je 1963. godine izabrana za dopisnog, a 1981. godine za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Nosilac je mnogobrojnih nagrada među kojima se izdvaja Nagrada Savezne vlade za muzičko stvaralaštvo, Oktobarska nagrada grada Beograda za ostvarenje “Pesme prostora”, dok je 1996. godine uručena Oktobarska nagrada grada Beograda za životno delo. Pored muzike, Ljubica se bavila i slikanjem i pisanjem. Preminula je u Beogradu 17. septembra 2003. godine.

Izvori:

https://www.sanu.ac.rs/clan/maric-ljubica/

https://www.rts.rs/lat/magazin/nauka/4299800/godisnjica-rodjenja-ljubice-maric.html

https://cigla-design.rs/ljubica-maric-prva-kompozitorka-u-srbiji/

https://www.biografija.org/muzika/ljubica-maric/

https://www.rasen.rs/2018/06/ljubica-maric-akademik-i-prva-srpska-kompozitorka/

22 decembar 2023

Ljubica Cuca Sokić – velika srpska slikarka, profesor i akademik

info4youth Aktuelno, Blog, Edukacija, Kultura, Umetnost, Zanimljivosti 0

Ljubica Cuca Sokić rođena je 9. decembra 1914. godine u Bitolju, a svoje srednje obrazovanje stekla je u Beogradu, gde je, pod mentorstvom profesorke crtanja Zore Petrović, započela svoje umetničko obrazovanje. Slikarstvo su joj predavali profesori Beta Vukanović, Ljuba Ivanović i Ivan Radović. U periodu od 1936. do 1939. godine, vredno je radila, te je svoje radove izlagala u Parizu. Po povratku, 1939. godine, prvi put je samostalno izlagala u beogradskom paviljonu Cvijeta Zuzorić.

Ljubica Cuca Sokić Slika preuzeta sa linka – https://www.sanu.ac.rs/clan/sokic-ljubica-cuca/

Bila je jedan od osnivača umetničke grupe „Desetoro“. Ljubica Cuca Sokić je predavala na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu od 1948. do 1972. godine. Postala je dopisni član SANU 1968. godine, a od 1978. godine bila je redovni član. Njen stil slikanja opisan je kao intimistički. U početku je kreirala dela inspirisana mrtvim prirodama, pejzažima, figurama i portretima. Kasnije je evoluirala ka uprošćavanju formi, geometrizaciji i umerenoj apstrakciji.

Ljubica Sokić je dobitnica mnogobrojnih priznanja i nagrada – Savezna nagrada FNRJ za slikarstvo (1949); Nagrada za slikarstvo 1. Oktobarskog salona (1960); Plaketa „Zlatno pero Beograda“ za ilustraciju (1962); Sedmojulska nagrada SR Srbije (1972); Oktobarska nagrada grada Beograda, za Retrospektivnu izl. u Cvijeti Zuzorić, 1977 (1978); Zlatna plaketa ULUS-a (1966); Nagrada ULUS-a na Jesenjoj izl. (1986); Gran pri Prvog bijenala jugoslovenske minijaturne umetnosti (1989); Vukova nagrada (1993); Nagrada Politike za likovnu umetnost za 1995. g. za Retrospektivnu izl. u SANU 1995; Orden zasluge za narod sa srebrnim zracima (1971).

Sve što je stvarala tokom svog dugog i ispunjenog života, ova izuzetna umetnica ostavila je u nasleđe muzejima u Beogradu, Požarevcu, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Smederevskoj Palanci…Preminula je u Beogradu 8. januara 2009. godine.

Izvori:

https://www.sanu.ac.rs/clan/sokic-ljubica-cuca/

https://galerijaslika.rs/ljubica-cuca-sokic/

22 decembar 2023

Milica Janković – autorka najpopularnijih dela 30-ih godina XX veka

info4youth Blog, Obrazovanje, Umetnost, Zanimljivosti 0

Milica Janković rođena je u Požarevcu 23. novembra 1881. godine u porodici uglednog trgovca Danila Jankovića. Tokom ranog detinjstva otac je pretrpeo ogromne finansijske gubitke, te se porodica Janković suočila sa borbom za egzistenciju. Nakon toga, roditelji su odlučili da se razvedu, te je Milica sa majkom, sestrama i bratom otišla u Veliku Gradišku gubeći na taj način sve kontakte sa svojim ocem. Osnovnu školu je završila u Velikom Gradištu, ali se 1892. godine preselila u Beograd kako bi upisala Višu žensku školu. U tom periodu Milica je želela da napreduje i u slikanju, te je upisala i Slikarsku školu, gde je bila učenica poznatih slikara Bete i Riste Vukanovića. Milica je uspela da završi Slikarsku školu, te je sa položenim ispitom za nastavnicu crtanja zahvaljujući tadašnjem ministru prosvete Ljubi Kovačeviću, dobila posao nastavnice crtanja u Višoj ženskoj školi u Kragujevcu.

Milica Janković
Slika preuzeta sa linka: https://sr.wikipedia.org/sr-el/Милица_Јанковић

Početkom XX veka Milica je počela sa učenjem ruskog jezika kod profesora Radovana Košutića na Univerzitetu, a upravo on je uputio na prevodilački rad uočivši njen talenat. Nakon toga, odlučila je da ode u Minhen kako bi savladala veštinu slikanja kod profesora Ažebea, međutim tamo se upoznala, preko ruskih studenata, sa revolucionarnim i socijalističkim idejama čiji je postala pristalica. Nažalost, Milica je tokom 1904. godine otkrila da boluje od tuberkoloze kostiju zbog čega je ostala nepokretna i vezana za krevet skoro dvadeset godina. Milica Janković je koristila muški pseudonim L. Mihajlović te je pod tim istim, 1909. godine svoje prve pripovetke poslala tadašnjem uredniku “Srpskog književnog glasnika” Jovanu Skerliću. U to vreme su žene veoma često koristile lažna muška imena kako bi objavljivale svoja književna dela. Međutim, zahvaljujući zalaganju Jovana Skerlića Milica je dobila posao u Beogradu u Drugoj ženskoj gimnaziji.

Milica nije bila ograničena na jedan književni žanr; pisala je pripovetke, romane, knjige za decu, prozu, a njeni radovi su bili popularni i izvan granica ovih prostora, prevođeni na druge jezike. Sve što je stvarala bilo je značajno i čitano ne samo u Srbiji, nego i u Hrvatskoj i Bosni. Njena dela autentično su prikazivala život i svakodnevicu Beograda tog vremena. Ipak, i pored toga, iako su priznati kritičari tog doba, uključujući Julku Hlapec Đorđević, Kseniju Atanasijević, Paulinu Lebl Albala, Jovana Skerlića, Simu Pandurovića, Branimira Ćosića i druge, pisali o njenim knjigama, Miličina književnost bila je označena kao „proza za gospođice“. Ova oznaka znatno je umanjila njihov književni značaj, a nakon njene smrti, uprkos velikoj popularnosti tokom njenog života, njena dela su potpuno zapostavljena. Na primer, sve do 2012. godine, nijedna njena knjiga nije ponovno štampana.

Dela Milice Janković su bila među najčitanijim u prvoj polovini XX veka, a posebno se izdvajaju: zbirka pripovedaka Ispovesti (1913, drugo izdanje 1922); romani Pre sreće (1918), Kaluđer iz Rusije (1919), Plava gospođa (1924), Mutna i krvava (1932); autobiografski zapisi Među zidovima (1932). Milica Janković preminula je na lečenju u Niškoj Banji 27. jula 1939. godine.

Izvori:

http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/autorke/milica-jankovic

https://kakvazenska.com/milica-jankovic-knjizevnica/

https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-2/5051122/milica-jankovic-1881-1939—jedna-moguca-autobiografija.html

https://tosamja.media/novi-sjaj-zaboravljene-knjizevnice-jedna-moguca-autobiografija/

21 decembar 2023

Mara Rosandić – prva školovana fotografkinja

info4youth Aktuelno, Blog, Edukacija, Kultura, Obrazovanje, Umetnost, Zanimljivosti 0

Mara Rosandić rođena je 1883. godine u Rumi kao Marija Bogdanović u veoma uglednoj porodici. Njeni roditelji su izuzetno vodili računa da Mara stekne najkvalitetnije obrazovanje, što je bila retkost za devojke tog vremena. Pored osnovnog muzičkog obrazovanja, govorila je i nekoliko jezika, a obrazovanje iz umetničke fotografije je stekla u Minhenu, te se posebno ističe njen doprinos upravo u toj oblasti.

Marija Mara Rosandić Slika preuzeta sa linka: https://www.kcb.org.rs/2019/02/autorski-istrazivacki-porjekat-milene-marjanovic/

Devetnaestogodišnja Mara je u Beogradu otvorila svoj prvi fotografski atelje, a kasnije je otvorila i u Zagrebu koji je nasledila od dubrovačkog slikara Vlaha Bukovca. U fotografskim ateljeima okupljali su brojni umetnici tog vremena. Upravo tamo Mara je upoznala Tomu Rosandića, splitskog vajara, koji je bio veliki zaljubljenik u putovanja i promene. Marija se udala za Tomu 1912. godine i par odlazi u Beč, te ona napušta svoj posao i atelje kako bi pratila svog supruga. Nakon godinu dana boravka u Beču, bračni par Rosandić dolazi u Beograd sa namerom da tu ostane duži vremenski period. Nekoliko meseci kasnije je u Drugoj beogradskoj gimnaziji je priređena izložba radova umetnika jugoslovenskog ubeđenja, gde su se našla dela Mare i njenog supruga. Ugledni Beograđani imali su prilike da stanu po prvi put ispred kamere u umetničko-fotografskom ateljeu zahvaljujući Mari. Međutim, izbijanje Prvog svetskog rata prekinuo je izuzetno uspešan rad bračnog para Rosandić u Beogradu. Nakon napuštanja Beograda, odlaze do Niša, Krfa, Ženeve, preko Londona do Pariza. Tokom rata bombardovanjem je porušena kuća u kojoj je uništen atelje, sva Marina oprema, ali i preko 60 Tominih radova. Zahvaljujući Tominim uspešnim predavanjima na umetničkoj akademiji u Zagrebu i Beogradu, dobili su na korišćenje jednu prizemnu kuću u Gospodar Jevremovoj ulici, gde se danas nalazi Muzej pozorišne umetnosti Srbije. U toj kući Mara je dobila izuzetnu privilegiju da fotografiše kraljicu Mariju i tek rođenog prestolonaslednika Petra Karađorđevića. Upravo ta fotografija majke i sina koju je načinila Mara Rosandić postala je jedna od najunikatnijih i najprepoznatljivijih slika onog vremena, ali i zvanični portret kraljevske porodice koji je bio objavljivan u mnogobrojnim novinama i kao razglednice. Ova fotografija kraljevske porodice otvorila je Mari mnoga vrata po Evropi, stoga portreiše i grčku i rumunsku kraljicu. Usledio je prekid veoma efikasnog perioda kada je Mara odlučila da prati svog supruga umetnika koji je dobio poziv da radi na projektu muzoleja Frana Petrinovića na Braču. Tokom nekoliko godina boravka na hrvatskom otoku, Mara je fotografisala uglavnom Tomina dela, te po koji intimni portret beogradskih i jugoslovenskih umetnika tog vremena. Suprug joj je u znak zahvalnosti i ljubavi, poklonio vilu na Senjaku gde se Mara povukla i počela da radi kao stručni saradnik magazina “Fotografski pogled”. Radeći za taj magazin, želela je da ponovo na neki način okupi ljubitelje fotografije, te je osnovala prvi foto-klub u Beogradu.

Marija Mara Rosandić preminula u Beogradu 1954. godine, nakon bogatog i uspešnog umetničkog života. Njena poslednja želja bila je da nad nadgrobnim bude postavljena skulptura “Harfista” delo njenog supruga Tome, dok on nakon njene smrti poklanja kuću na Senjaku i odlazi u Split. Nažalost, život između dva svetska rata, kao i stalne selidbe, uticali su na to da njena dela gotovo da nisu sačuvana.

Izvori:

http://www.mgb.org.rs/visit/details/11

https://kakvazenska.com/mara-bogdanovic-rosandic/

https://www.011info.com/ko-je-bio/mara-rosandic–prva-skolovana-fotografkinja-u-srbiji

https://gradskeinfo.rs/prva-zena-fotograf-na-balkanu-je-bila-sremica-21-08-2023/

https://korzoportal.com/izlozba-marija-mara-rosandic-prva-skolovana-za-umetnost-fotografije/

21 decembar 2023

Milena Pavlović Barili – jedina Srpkinja koja je uradila naslovnu stranu magazina Vog

info4youth Aktivizam, Aktuelno, Blog, Edukacija, Istaknuto, Kultura, Obrazovanje, Umetnost, Zanimljivosti 0

Milena Pavlović Barili , talentovana slikarka i pesnikinja, rođena je 5. novembra 1909. godine u Požarevcu. Još u ranom detinjstvu je pokazivala koliko je vešta sa olovkom, ali i sa slovima, dok je još kao petogodišnjakinja čitala novine, učila francuski i italijanski jezik. Milena je u sedmoj godini života pisala stihove o smrti, a tri godine kasnije je savladala u Gracu i nemački jezik. Bila je jedino dete Danice Pavlović, potomkinje najstarije Karađorđeve ćerke Save, i Bruna Barilija, italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara i pesnika.

Milena Pavlović Barili Slika preuzeta sa linka: https://nmkv.rs/milena-pavlovic-barilli-umetnost-otmenog-duha/

Milena Pavlović Barili je veoma rano počela da izražava svoj talenat za umetnost, bila je izuzetno obrazovana, svestrana i talentovana. Roditelji su je još kao malu devojčicu uputili u razne evropske gradove: Pezaro, Rim, Parmu, Nicu i Bergam. Milena je oduvek pokazivala interesovanje prema slikarstvu i već sa dvanaest godina odlazi u Majerovu školu na časove slikanja. Nakon uspešnog završetka škole slikanja u Lincu, Milena upisuje Umetničku školu u Beogradu 1922. godine. Imala je želju da se i dalje usavršava u nekom od značajnih evropskih centara umetnosti, pa tako u periodu 1926/27. godine pohađala je pripremnu nastavu za Umetničku akademiju u slikarskim školama Blocherer Bosshardt i u Knirir Schule u Minhenu. Tada nastaje Milenino umetničko delo “Autoportret sa majkom”. Milena Pavlović Barili bila je jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke evrope između Prvog i Drugog svetskog rata. Živela je dugo godina u Parizu, a tokom 1932. godine učestvovala na XV izložbi Lade u Beogradu. Iste godine, 29. aprila, samostalno izlaže u Parizu u Galerie Jeune Europe. Takođe, 15. novembra izlaže svoja dela u Galleria d’Arte di Roma u Rimskoj umetničkoj galeriji. Milena se nakon brojnih uspešnih izložba po celoj Evropi, oprostila od iste tokom 1939. godine i otišla za Ameriku. Za vreme Drugog svetskog rata Milena se nalazila u Njujorku, gde je ostala sve do svoje smrti. Jedina je Srpkinja koja je ilustrovala neke od modni časopis Vouge, ali i neke od najpoznatijih časopisa mode kao što su Town and Country, Charm, Glamour i Harper’s Bazar. Pored ilustracija koje su svetski priznate i popularne, Milena je sarađivala i sa italijanskim kompozitorom Gian Carlo Menoti, te je 1944. godine dizajnirala kostime za njegov Balet “Sebastian”.

Milena Pavlović Barili je bila poznata i kao pesnikinja, te je u periodu od decembra 1934. do februara 1936. godine objavila 17 pesama i dva crteža u italijanskom časopisu Kvadrivio. Ova umetnica je napisala ukupno 60 pesama na četiri jezika, odnosno pored srpskog, napisala je 17 na italijanskom, 14 na španskom i 7 na francuskom jeziku. Milena je sve svoje pesme pisala iz unutrašnje potrebe, prenoseći svoja osećanja i misli na papir. Kada je reč o njenom slikarskom umeću, predmeti i simboli se međusobno povezuju na načine koji bude određene situacije ili sećanja, ali ti elementi nisu vezani za stvarni svet, već za umetnikovu maštu, gde se ostvaruje osnovna ideja nadrealizma. Njena umetnost zrači melanholijom, meditacijom i izražajem zabrinutosti na licima likova. Oseća se duboka drama umetnice, kao da svedočimo postepenom umiranju jednog sveta. Uprkos tome što se predmeti često odvajaju od stvarnosti, oni postaju snažni nosioci osećanja i misli koje umetnica želi da prenese, čime njen rad postaje izraz dubokih unutrašnjih doživljaja i vizija. Milena Pavlović Barili je tako ostvarila svoje mesto među svetskim umetnicima, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji umetnosti i ponosno zastupajući srpsku umetnost na međunarodnoj sceni.

Izvori:

https://galerijampb.rs/o-mileni/

https://www.poezijasustine.rs/2017/08/milena-pavlovic-barili.html

http://nadrealizam.rs/rs/umetnici/milena-pavlovi%C4%87-barili-biografija

https://naled.rs/umetnost-srbije-milena-pavlovic-barili-pozarevacka-slikarka-nemirnog-duha-2480

20 decembar 2023

Soja Jovanović – žena koja je obeležila jugoslovensku kinematografiju XX veka

info4youth Aktivizam, Aktuelno, Edukacija, Istaknuto, Kultura, Obrazovanje, Umetnost, Zanimljivosti 0

Sofija Soja Jovanović rođena je u Beogradu 1. februara 1922. godine i mnogi je smatraju zaslužnom za izuzetan razvoj pozorišta, filma i televizije u Srbiji. Njen deda bio je Paja Jovanović, jedan od najvećih srpskih slikara i tipičan predstavnik akademskog realizma. U svom rodnom gradu završila je osnovnu i srednju školu koju je pohađala na francuskom jeziku. Iako je kao mala bila zainteresovana za muziku i prirodne nauke, Sofija se ipak odlučuje za glumu i pozorište. Upisala je 1941. godine studije glume na dramskom odseku Muzičke akademije koje je uspešno završila 1944. godine, a nakon toga je počela da radi u KUD “Ivo Lola Ribar” gde se prvi put susrela sa rediteljskim poslom. Uspela je da sa još nekoliko kolega i nastavnika osnuje prvi studentski teatar u zemlji – Akademsko pozorište.

Sofija Soja Jovanović Slika preuzeta sa linka: https://www.rts.rs/lat/tv/rts2/4779007/tv-prozor.html

Sofija je na Festivalu akademskih pozorišta Jugoslavije 1948. godine dobila prvu nagradu za režiju “Sumnjivog lica” Branislava Nušića. Upravo se njegovim delima često bavila tokom svog života, a upoznala ga je kao vrlo mlada u domu svog dede Paje Jovanovića. Sa grupom glumaca iz Akademskog pozorišta prešla je 1950. godine u Beogradsko dramsko pozorište gde je vrlo marljivo radila narednih 14 godina i upravo tu režirala veliki broj dramskih i scensko-operskih predstava. Na taj način ostavila je neizbrisiv trag u Beogradskom dramskom pozorištu, gde je postala sinonim za živopisan humor kroz savremeno tumačenje domaćih komediografa. Sofija Soja Jovanović je prva žena reditelj igranih filmova na ovim prostorima. Pored toga, u periodu od 1949. do 1952. godine radila je kao asistent na odseku glume Pozorišne akademije. Upravo njen prvi film “Pop Ćira i pop Spira”, koji je ujedno i prvi jugoslovenski film u boji, proglašen je za najbolji fim godine, dok je Soja Jovanović nagrađena Zlatnom arenom na festivalu u Puli. Nakon toga usledili su filmovi: “Diližansa snova”, “Dr”, “Put oko sveta”, “Orlovi rano lete”, “Pusti snovi”, “Silom otac”… Osim filmova, njen rediteljski talenat i umetnost se mogao pratiti i preko televizijskih ekrana. Soja je smatrala da je televizija izuzetno specifičan medij koji je razvojem tehnologija postajao sve fleksibilniji i zanimljiviji, stoga joj se i posvetila sa posebnom pažnjom. Upravo iz tih razloga su mnoge njene drame sam vrh televizijske produkcije svih vremena. Među mnogobrojnim televizijskim delima posebno se izdvaja TV film “Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo” iz 1976. godine. Na proslavi 35 godine TV drame upravo ova drama Soje Jovanović je doživela jedan od najvećih uspeha za koju je dobila čak dva priznanja – priznanje za najbolju režiju u tom periodu i prvu nagradu publike. Rediteljka Soja je adaptaciju i režiju serije “Osma ofanziva” smatrala svojim najvećim i najznačajnijim radom na televiziji.

Sofija Jovanović se tokom 50 godina duge i uspešne rediteljske karijere ostvarila u 58 predstava, od toga sedam muzičkih i devet dečijih. Takođe, odličnu rediteljsku formulu uspostavila je i za mjuzikle. Soja je jedan od osnivača festivala komedije “Nušićijada” koji se realizuje svake godine počev od 1967. godine u Ivanjici. Za svoja brilijantna rediteljska ostvarenja dobila je još mnogobrojna priznanja – Specijalnu diplomu Kinoteke za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti, nagradu za režiju na Fesitvalu akademskih pozorišta Jugloslavije, nagradu “Bojan Stupica” i druge. Soja Jovanović je preminula u Beogradu 22. aprila 2002. godine, iza sebe je ostavila neizbrisiv trag u našoj kinematografiji, kao i celokupnoj srpskoj istoriji.

Izvori:

https://arsfid.edu.rs/baza-arsfid/jovanovic-sofija-soja/

https://www.iserbia.rs/ifermin/soja-jovanovic-velikan-srpske-rezije-3587

https://www.politika.rs/sr/clanak/533824/Pozorisno-delo-Soje-Jovanovic

https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=5291

20 decembar 2023

Vilhelmina Mina Karadžić – slikarka, književnica i naslednica reformatora srpskog jezika

info4youth Aktuelno, Blog, Kultura, Obrazovanje, Umetnost, Zanimljivosti 0

Sedmo dete Vuka Stefanovića Karadžića i Ane Marije Kraus bila je Vilhelmina Mina Karadžić rođena na Petrovdan, 12. jula 1828. godine u Beču. Iako su imali trinaestoro dece, detinjstvo i ranu mladost preživali samo samo Vilhelmina i osam godina mlađi brat Dimitrije. Mina je bila veoma lepa, talentovana i pametna, te nije bila samo očeva ljubimica, nego i ljubimica očevih prijatelja i saradnika iz književnog sveta.

Vilhelmina Mina Karadžić Slika preuzeta sa linka: https://wannabemagazine.com/muze-na-zemlji-vilhelmina-mina-karadzic/

Vilhelminin otac, Vuk Stefanović Karadžić, ceo svoj život se trudio da joj pomogne u razvijanju svojih talenata. Još sa šest godina počinje sa školovanjem kod kuće, učeći da čita i piše prevashodno na nemačkom jeziku, dok je srpski jezik naučila tek sa petnaest godina. Mina je, iako bez redovnog obrazovanja, pohađala časove klavira i slikanja. Istinski je želela da postane slikarka u čemu je otac podržavao, te joj je pomogao da uči od poznatih umetnika i tako napreduje u slikarstvu. Međutim, kada je odbijena za rusku stipendiju koja bi joj omogućila slikarsko napredovanje u Francuskoj i Italiji, Vilhelmina se sve više okreće ka književnosti. Iako je ceo svoj život sebe nazivala slikarkom, ostao je njen neizbrisiv trag i u književnosti. Zahvaljujući njenom besprekornom je poznavanju nemačkog, a kasnije i srpskog jezika, uspešno je prevodila sav očev rad i na taj način mu dosta pomagala. Pored toga, Vilhelmina je odlično znala i francuski, italijanski i ruski jezik, što je bilo od velike pomoći Vuku, stoga je uspešno vodila prepiske sa najuticajnijim ličnostima Evrope tog perioda. Pratila je oca na mnogobrojna putovanja, gde je uređivala rukopise, prepisivala tekstove i vodila njegove administativne poslove. Godine 1854. Vilhelmina prevodi sa srpskog jezika na nemački Vukovu zbirku narodnih pesama “Srpske narodne pripovjetke”, odnosno “Volksmärchen der Serben” koja je objavljena u Berlinu. Pored narodnih priča, u zbirci se našlo i preko 1200 srpskih poslovica koje je takođe veoma uspešno prevela upravo Vilhelmina Karadžić. Iza nje su ostali i stihovi sa autentičnim potpisom, među kojima je i pesma Das Herz (Srce), odnosno pesma od 39 stihova u pet strofa koju je 1856. godine poklonila svom vereniku Aleksi Vukomanoviću.

Kada je u pitanju slikarstvo, ostavila je preko pedeset radova, među kojima su ulja na platnu i crteži, a veliku inspiraciju pronalazila u značajnim istorijskim ličnostima srpske istorije, ali i među očevim bliskim saradnicima i poznanicima. U njenim slikarskim delima nalaze se likovi Marka Kraljevića, njenog oca Vuka Karadžića, Milice Stojadinović Srpkinje, Sime Milutinovića, ali i portret austrijskog pesnika Ludviga Augusta Frankla. Takođe, sačuvan je i njen autoportret i portret brata Dimitrija. Nakon očeve smrti 1864. godine, Mina se posvetila sređjivanju Vukovih spisa i zaostavština, te njihovom objavljivanju u Beogradu, Beču i Petrogradu. Dvadesetak godina kasnije, nakon dugih pregovora, Mina je ustupila pravo na izdavanje dela Vuka Karadžića Ministarstvu prosvete Srbije u zamenu za doživotnu rentu. Do kraja svog života nastavila je sa radom na širenju očeve zaostavštine, uspostavljajući široku mrežu saradnika i gradova u kojima se koristio upravo rad Vuka Karadžića.

Izvori:

https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/umetnost/a24248/muzej-vuka-i-dositeja.html

http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/autorke/vilhelmina-mina-karadzic-vukomanovic

https://www.casopiskus.rs/vilhelmina-mina-karadzic/

9 avgust 2021

Novi Sad domaćin Evropskog prvenstva u planinskom biciklizmu

Info 4 Youth Aktivizam, Sport, Zanimljivosti 0

Još tri dana ostalo je do jednog od najuzbudljivijih sportskih događaja u Srbiji ove sezone. Novi Sad će prvi put u istoriji biti domaćin Evropskog prvenstva u planinskom biciklizmu koje će biti održano od 12. do 15. avgusta na Petrovaradinskoj tvrđavi gde nas očekuje500 učesnika iz 44 evropske zemlje, Porodični dan uz trku za najmlađe, kao i pregršt dodatnih sadržaja.Ulaz na prvenstvo biće besplatan za sve posetioce.

Ljubitelji biciklizma, porodice sa decom, mladi, ali i stariji posetioci moći će da osete adrenalin i otkriju na koji način planinski biciklizam pomera lične granice i budi zdrav sportski duh. Staza kojom će takmičari voziti nalazi se na srednjovekovnojPetrovaradinskoj tvrđavi, što ovo takmičenje čini jedinstvenim u odnosu na druga koja se mahom održavaju na planinama i u šumama.

Petrovaradinska tvrđava odabrana je kao lokacija zbog koje će i sama trka biti vrlo atraktivna. Staza se delom pruža po bedemu tvrđave, vodi kroz podzemne tunele, a takmičari prolaze tik uz posetioce, pa će za mnoge to biti novo iskustvo u vožnji.

Na Evropsko prvenstvo u Novi Sad stižu i takmičarke iz Švajcarske koje su na Olimpijskim igarama u Tokiju osvojile medalje – Jolanda Neff (zlatna medalja), Sina Frei (srebrna medalja) i Linda Indergand (bronzana medalja) te ćemo biti u prilici da vidimo njihovo umeće i uživo.

Iz Turističke organizacije Novog Sada koja podržava Evropsko prvenstvo u cilju promocije i razvoja turističkog potencijala grada, već sada imaju podatke o rezervacijama smeštaja stranih reprezentacija. U pitanju su reprezentacije Norveške, Švedske, Francuske, Austrije, Belgije, Danske, Lihtenštajna, Holandije, Španije, Švajcarske, Crne Gore, Bugarske, BiH, Austrije, Mađarske, Hrvatske, Severne Makedonije, Italije, Češke, Poljske.

Tokom prvenstva u Novom Sadu boraviće i predstavnici inostranih medija koji će kroz svoje izveštaje i reportaže prikazati javnosti u svojim zemljama prednosti i suštinu Novog Sada kao grada kojeg treba posetiti.

Evropsko prvenstvo organizuju Biciklistički savez Srbije, Biciklistički klub Novi Sad i Vojvođanska asocijacija biciklističkih klubova. Takmičenje su podržali Grad Novi Sad, Pokrajinski sekretarijat za sport, Ministarstvo omladine i sporta i mnogi drugi.

Izvor: Radio Delta

17 maj 2021

Otvoren konkurs za stvaraoce kratkometražnih filmova – 19. Fimski front

Info 4 Youth Aktuelno, Kultura, Zanimljivosti 0

19. Međunarodni festival kratkometražnog filma Filmski Front, koji se ove godine održava pod sloganom “Samo na filmu”, otvara konkurs za stvaraoce kratkometražnih filmova iz celog sveta.

Zvanično, konkurs je otvoren i čeka na vaše prijave u dve takmičarske selekcije: Međunarodna i Srbija/region selekcija.

Ovogodišnji konkurs za slanje prijava će biti otvoren od 17. maja do 31. avgusta, a festival će uzeti u obzir filmove koji su eksperimentalni, igrani, animirani i dokumentarni, koji su producirani tokom ove ili prošle godine i čije trajanje ne prelazi 30 minuta. Prijavljivanje na festival se vrši putem platforme FilmFreeway, a sve dodatne informacije možete pronaći na zvaničnom sajtu festivala.

“Filmski Front će ove godine preispitivati odnos filma i realnog života. Postoji ta jedna linija koja deli gledaoca i film, linija koju gledalac uporno želi da preskoči, ali mu to ne polazi za rukom”, istakao je selektor Filip Markovinović.

“Priroda veze između filma i života može biti različita – film nekad želi da izbriše tu granicu koja stoji između njega i publike, želi da bude produžetak gledaočevog realnog života. S druge strane, postoje ostvarenja koja pretenduju suprotno: žele da ih gledalac posmatra kao filmsko delo, a ne kao prostor za ostvarenje ličnih aspiracija i skrivenih potreba”, zaključila je Nina Latinović, direktorka festivala. Devetnaesto izdanje festivala održaće se u periodu od 28. do 31. oktobra, a posetiocima će ponuditi selekciju koja neguje i afirmiše autorski umetnički izraz, daje prednost eksperimentu i filmovima koji imaju težnju da pomere granice filmskog jezika. Primarni cilj festivala je i ove godine afirmacija mladih filmskih autora i kratke forme sa akcentom na filmove iz Srbije i regiona.

30 april 2021

Poziv za prijavu na TOYP konkurs

Info 4 Youth Blog, Zanimljivosti 0

Sa zadovoljstvom želimo da Vam saopštimo jedne radosne prolećne vesti!

S namerom da Vas sve ohrabrimo da, uprkos trenutnoj situaciji, istupite i podelite sa okolinom Vaše uspehe, odlučili smo da po treći put organizujemo JCI TOYP program u Srbiji. Kao što dugogodišnja tradicija ovog programa i nalaže, cilj je da pronađemo izuzetne primere, mlade lidere, i nagradimo ih za njihovo dosadašnje stvaralaštvo.

Verujemo da je svima nama, posebno sada, potrebno da čujemo Vaš glas i dobijemo dodatnu snagu kako bismo nastavili da činimo naše okruženje boljim.

Prijave su otvorene za četiri različite kategorije, a mi Vas pozivamo da na našoj zvaničnoj stranici pronađete više informacija o tome koje su to kategorije, kao i o samom projektu.

Ukoliko smatrate da ste Vi pravi kandidat ili poznajete nekoga ko bi bio, posetite https://jci.rs/Projekti/toyp-2021/ i već danas se prijavite! Radujemo se zajedničkom ostvarivanju ovog značajnog programa!

Za dodatne informacije i sve nedoumice koje imate u vezi sa projektom ili prijavom možete nas kontaktirati putem maila toyp.jci.srbija@gmail.com.

21 avgust 2020

Ideje za avanturu u Srbiji

Bojana Čakarević COVID-19, Mladi za mlade, Zanimljivosti 0

Situacija sa pandemijom zatekla nas je nespremne i različito smo joj se prilagodili. Avanturistima je verovatno teško pala činjenica da su zatvoreni u kući gde se mogu samo prisećati svih divnih uspomena koje su proživeli. Pa ipak, sada možemo izaći i ostvariti nešto neverovatno. Ne propuštajte takve prilike. U tekstu vas čekaju neke ideje za avanture baš u Srbiji, u koje se možete upustiti odmah!

KRSTARENJE KANJONOM UVCA

– ili nekom drugom rekom. Ono zbog čega je baš ovo krstarenje pogodno za avanturiste jeste činjenica da, osim razgledanja meandara Uvca, dužine 16km u jednom pravcu, zainteresovani će imati priliku da obiđu Ledenu pećinu do koje se može stići samo čamcem, ali i da se upuste u zahtevnu pešačku turu ka vidikovcu.

KAJAK AVANTURA

Ukoliko vas ipak više privlači da samostalno upravljate “vozilom”, jedna od ideja su kajaci. Spuštanje promenjivim rekama, veslanje kroz klisure, druženje i upoznavanje novih ljudi, kao i istraživanje nepoznatih predela naše zemlje, mogu biti odlična avantura! Ako ne znate kako do kajaka, samo bacite oko na sajtove poput Wild Serbia, Explore Serbia ili Belgrade Kayak Trip i shvatićete da je mogućnosti mnogo!

RAFTING

Timsko veslanje, voda (i poneka zmija) u čamcu, nemirni tok reke i mnogo smeha, karakteristike su svakog raftinga. Bilo da se odlučite za Ibar, Lim ili neku drugu reku, “splavarenje divljim vodama” donosi zagarantovanu avanturu. Naravno, kako biste poneli samo lepe uspomene, morate se pridržavati svih mera bezbednosti, a to smo do sada svi valjda naučili.

KAMPOVANJE NA FRUŠKOJ GORI

Kakvo je to leto u kojem nijednom niste zaspali pod vedrim nebom? Ako se prvi put odlučujete na ovaj korak, možda je najbolji izbor uređen kamp, kako se ne biste brinuli oko tehničke podrške. Jedan takav predlog je “Kampus Fruška gora”, koji, osim šatora, pruža i mogućnost roštiljanja, kao i bioskopa na otvorenom. Raspitajte se o kampovanju za početnike, kao i tuđim iskustvima i savetima. Dobar primer su tekstovi Dijane Kocić, istraživača u potrazi za izazovima. Iskusni već znaju – spremiti pravu opremu, potražiti izvor pijeće vode/česmu, postaviti šatore i uploviti u avanturu.

ZLATAR ADRENALIN PARK

Zip-line, prepreke, priroda i visina. Adrenalin parkovi uspevaju da objedine različite vidove aktivnosti i tako doprinesu sveopštem utisku. Ovom prilikom izdvojen je Zlatarski, zbog posebne atmusfere koju pruža gusta šuma oko vas, ali na kraju krajeva, brojne su opcije adrenalin parkova u Srbiji. Takođe, pomenuti park je drugi po veličini u našoj zemlji, čini ga 340m različitih prepreka, a prosečna visina platforme je 5m. Uživajte!

LJUBIŠ ZIP LINE

Zip-line je veoma zaživeo poslednjih godina. Ovakav sadržaj možete naći i na Torniku, Adi, Kopaoniku, Zlataru, Divčibarama… Dužina trase na Ljubišu je 550m, čime uzima titulu najdužeg zip-line-a u Srbiji, dok je u najvišem delu visina oko 130m. Ovakav tip aktivnosti je zanimljiv, ali ne previše “strašan”, pe ako ipak želite blaže avanture, zip-line je odličan početak!

Činjenica je da najbolje avanture nastaju spontano, kada se jednostavno otisnemo u nepoznato. Ako ovi predlozi nisu bili za tebe, ili želiš nešto dodatno – Izazovi avanturu uz Radovana i njegove neverovatne priče, možda baš iz tvog komšiluka.

“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”

Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!

17 novembar 2019

Da li ćeš zaboraviti da koristiš papir i olovku ako upišeš online kurs?

info4youth Blog, Zanimljivosti 0

Naša generacija (sredina devedesetih, pa na dalje) je praktično odrasla uz internet. Dobro, neki od nas baš i ne toliko – mi kojima je zvuk dialup-a trajno urezan u sećanje, ali većina teen/milenijalaca/gen Z mladih se ne seća života pre WiFi-a. A da li je to po pravilu loše?

ZAŠTO BI BILO?

Koliko god da postoji taj generacijski jaz i ta poznata izreka „u moje vreme smo šetali (ubaciti broj kilometara ) do škole i nismo stalno visili na tim telefonima“ – istina je ipak malo komplikovanija.

Sa porastom interneta i lakim pristupom kompjuterima, pametnim telefonima, tabletima i Wi-Fi mrežama, sve više mladih i starijih generacija u potpunosti koristi mogućnosti koje pruža World Wide Web, a sam proces istraživanja nikada nije bilo lakši. Kao što se i očekivalo, ova nova tehnologija je omogućila značajne pomake u oblasti obrazovanja.

Šta internet menja tačno?

Da li će sada mlađe generacije da ceremonijalno spale svoje knjige, zaborave kako da koriste papir i olovku, ne prepoznaju šta je to zarezač i gumica za brisanje i provedu celokupno svoje školovanje „obrazujući se“ na lakši način?

NARAVNO DA NE ?

Ono što nam je konačno omogućeno, uvođenjem interneta, online kurseva, umreženih učionica, online polaganja ispita, jeste da upravo radimo pametnije, a ne teže. A taj princip, sam po sebi, podrazumeva jedan dodatan trud, uloženo vreme u istraživanje činjenica i praktičnih primera, umesto pukok bubanja gradiva, što će i rezultovati nekim konkretnim znanjem.

Ne, niko neće baciti knjige. One su tu, ne idu nigde. Internet samo daje jednu dublju dimenziju učenju. Daje nam opciju da sami produbljujemo znanje, u oblastima kojima se trenutno bavimo, ali i onima koje nas zanimaju, ali ih ne učimo formalno u okviru obrazovnih institucija (ako rasturaš engleski, zašto ne bi stekla copywriter/content writer veštine i okušala se kao freelancer?)

Šta je onda tačno to online obrazovanje? Pa, to je jedan širok, kompleksan i zbunjujuć pojam. Za mnoge ljude, izraz „online obrazovanje“ je sumnjiv, implicirajući nesiguran izbor znanja iz verovatno nepouzdanog univerziteta. Međutim, online obrazovanje je prošlo kroz značajne pomake od početka interneta.

Danas se termin „online obrazovanje“ može shvatiti kao bilo koji obrazovni poduhvat koji prvenstveno koristi internet za izvođenje nastave, ocenjivanja i zadataka od nastavnika do učenika.

Online obrazovanje se koristi uveliko na mnogim univerzitetima, u Srbiji je tek u začetku. Međutim čak i ovde, Na Fakultetu Tehničkih Nauka postoje potpuno funkcionalni online kursevi koji omogućavaju i studentima i profesorima i asistentima da uvek budu u toku sa gradivom, ocenama, prisustvom na predavanjima i vežbama i usput uspostavljaju širok i raznolik spektar prenošenja i provere znanja.

Ali šta ti, kao pojedinac, jedna samostalna, inteligentna, radoznala individua, možeš da uradiš za sebe sa svim ovim informacijama?

Pa, za početak, možeš da istražiš brojne sajtove koji nude besplatne online kurseve o…svemu? Otprilike svemu i da se prijaviš za neki. Tvoj tempo, nema odlaska na faks, nema grupnih zadataka, samo ti, tvoj laptop i znanje (ovaj pasus puca sa sentimentalnim klišeima)

I šta sad?

Da li znaš šta je Udemy? Udemy je platforma koja trenutno sadrži preko 22 hiljade online kurseva po pristupačnoj ceni, od kojih su mnogi i besplatni. Udemy nudi otprilike sve što može da ti zatreba, a i ono što ti nikad neće zatrebati, ali je super zabavno ( Kurs sagorevanja kalorija za lenje balerine – stavka u CV-u, što da ne ? ).