Menu

novembar 2025

36

Препознавање локалних примера успеха

, 0

ВЕСТ 36

Свака конференција представља важну прилику за стварање нових мрежа подршке и професионалних контаката. Када се окупе људи са сличним циљевима и мисијом, настаје окружење које подстиче сарадњу, размену идеја и искустава, што је кључно за развој будућих иницијатива и пројеката. Таква окупљања омогућавају младима и професионалцима да се упознају са различитим приступима, стратегијама и перспективама, чиме се обогаћује њихово знање и проширује круг могућности.

Размена контаката на конференцијама не треба посматрати само као формалност већ као темељ будућих партнерстава. Свако ново познанство може постати прилика за сарадњу, размену искустава или креирање заједничких пројеката. Разговори и интеракције, чак и оне неформалне, често воде до нових идеја, креативних решења и дугорочних професионалних односа који могу имати значајан утицај на лични и професионални развој учесника.

Будућност пројеката и иницијатива зависи управо од људи који остају повезани након конференције. Квалитет мреже и односа који се успоставе током ових догађаја има директан утицај на дугорочан успех, јер повезани појединци могу да подржавају једни друге, деле знање и ресурсe, као и да креирају заједничке могућности за развој. Стога, учешће на конференцијама и активно умрежавање представљају кључ за изградњу стабилне, одрживе и продуктивне професионалне заједнице.

Фотографија (2)

Одржан округли сто „Млади лидери у фокусу“: студентске организације заједно формулисале препоруке за бољи положај младих

0

У оквиру активности „Млади лидери у фокусу – округли столови са студентским организацијама“, 26.11.2025. године успешно је реализован округли сто који је окупио представнике четири студентске организације са циљем да се отвори простор за дијалог, размену искустава и заједничко креирање предлога за унапређење положаја младих у Новом Саду.

Током дискусије, учесници су разговарали о темама које су од посебног значаја за студенте и младе, међу којима су били учешће младих у процесима доношења одлука, сарадња студентских организација са институцијама, потреба за снажнијим умрежавањем, као и видљивост иницијатива које покрећу млади. Округли сто био је прилика да учесници размене искуства из свог досадашњег рада, укажу на изазове са којима се суочавају и предложе конкретне кораке који могу допринети јачању студентског активизма и већој партиципацији младих у заједници.

Као један од важних резултата активности, формулисане су и препоруке које се односе на потребу за редовнијим дијалогом између младих и институција, већом подршком студентским организацијама, развојем програма за јачање капацитета младих лидера, интензивнијом сарадњом међу организацијама, као и унапређењем информисаности студената о могућностима за активно учешће.

Ова активност још једном је показала колико је важно да млади имају простор у којем могу да изнесу своје ставове, покрећу теме које су им важне и заједнички траже решења за изазове са којима се суочавају. Округли сто је уједно допринео јачању капацитета студентских организација за заговарање, сарадњу и активније укључивање у процесе одлучивања.

Реализацијом ове активности направљен је значајан корак ка јачању улоге младих у јавном животу и даљем развоју сарадње између студентских организација, младих и институција у Новом Саду.

Активност је реализована уз подршку Градске управе за спорт и омладину – Канцеларије за младе Града Новог Сада у оквиру програма ”НА ПУТУ КА ОДРЖИВОЈ ОМЛАДИНСКОЈ ПОЛИТИЦИ У НОВОМ САДУ 2025 – ДРУГА ФАЗА“.

35

Емоционална интелигенција = професионална снага 

, 0

ВЕСТ 35

Емоционална интелигенција представља кључни фактор успеха у данашњем професионалном окружењу. Истраживања показују да велики број најуспешнијих људи има високу емоционалну интелигенцију, што им омогућава да препознају и управљају сопственим емоцијама, као и да разумеју и адекватно реагују на емоције других. Та способност је од суштинског значаја за изградњу стабилних односа, тимску сарадњу и лидерство.

Развијање емоционалне интелигенције подразумева учење како да останеш смирен у стресним ситуацијама и да доносиш одлуке без импулсивног реаговања. Када нешто пође по злу, мир и стрпљење говоре више од речи, а способност да удахнеш, размислиш и потом одговориш омогућава да задржиш контролу и утицај у ситуацијама које би могле да створе конфликт. У радном окружењу, емоционална интелигенција помаже да препознаш када је потребно слушати, а када проговорити, како би се обезбедио баланс у тиму и изградило поверење међу колегама.

Људи са развијеном емоционалном интелигенцијом не само да боље управљају собом, већ и мотивишу друге, доносе равnoteжу у тиму и граде поверење које је основа за дугорочан професионални успех. Када се научиш да управљаш својим емоцијама и реакцијама, способан си да водиш и друге, што је један од кључних елемената успешног и одговорног лидера.

side-view-people-training-gym

Позив на обуку „Млада и безбедна 9“ за младе жене

, , 0

Институт за омладинске политике позива младе жене да се пријаве за учешће у обуци у оквиру пројекта „Млада и безбедна 9“, која ће бити одржана 01. децембра 2025. године.

Ова обука намењена је девојкама узраста од 15 до 25 година које желе да стекну практична знања и вештине за препознавање ризичних ситуација, реаговање у конфликтима и јачање личне безбедности у свакодневном животу. Програм је заснован на интерактивном раду и савременим методама учења.

Учеснице ће имати прилику да:

  • уче кроз симулације реалних ситуација

  • развијају вештине самозаштите и сигурног реаговања

  • користе дигиталне алате за практичан тренинг

  • размене искуства и уче у подстицајном вршњачком окружењу

Посебно се охрабрују пријаве младих жена из осетљивих и маргинализованих група.

📩 Пријава је обавезна путем мејла – y.policy.institute@gmail.com.
Све заинтересоване кандидаткиње могу да се пријаве слањем поруке са основним подацима и контакт информацијама.

Број места је ограничен. Пријави се и направи корак ка већој сигурности, самопоуздању и оснаживању.

side-view-people-training-gym
34

Од идеје до акције: план каријерног развоја

, 0

ВЕСТ 34

Каријерно вођење представља више од размишљања о будућности – оно подразумева конкретан план и јасне кораке ка остварењу професионалних циљева. Процес каријерног вођења омогућава младима да стекну увид у сопствене способности, интересовања и потенцијале, као и да осмисле стратегију која ће их водити ка жељеном професионалном путу. Уз подршку саветника и менторских програма, учесници уче како да поставе реалне циљеве, дефинишу кораке за њихово остварење и мере свој напредак на основу конкретних резултата.

Такво планирање доноси јасноћу и мотивише младе да сваки дан ураде нешто што их приближава њиховим циљевима. Када је пут предодређен и када постоји стратегија, изазови се не доживљавају као препреке, већ као нормалан део процеса учења и развоја. На овај начин, сваки корак, па чак и грешке које се догоде током пута, постају драгоцена искуства која доприносе коначном успеху.

Каријерно вођење учи и самопоуздању, јер младима пружа алате и знање како да доносе одлуке засноване на чињеницама и сопственим вредностима. Са добро осмишљеном стратегијом и свесним планирањем, сваки изазов може се претворити у прилику, а свако искуство у важну лекцију. Правилно вођење каријере омогућава младима да изградe стабилну и одрживу професионалну будућност, где су могућности и раст непрестано присутни.

20

Амалија Стратимировић – Глас смелости у мирном Новом Саду

, , 0

Амалија Стратимировић (рођена Шупљикац, Нови Сад, 1821 – Нови Сад, 1911) припада реду оних жена чија дела и поступци нису у историји забележени толико гласно као што заслужују, али су оставили дубок трајан траг у сећањима грађана и у локалним новинама. Једна од угледних Новосађанки, Амалија је била образована, амбициозна и изузетно посвећена јавним догађајима свог времена.

Амалија је потицала из породице Шупљикац, а удајом за Радивоја Стратимировића, значајног грађанина и политичког делатника у Новом Саду, ушла је у још активнији јавни живот. У време великог друштвеног заоштравања и поларизације, она се не повукла у улогу домаћице, већ је носила одговорност и јавну улогу.

Један од најистакнутијих чина њеног јавног деловања догодио се током протеста за помиловање Јаше Томића 1892. године. Јашо Томић је био оптужен и осуђен и многи су сматрали да је поступак против њега неправедан. Амалија је предводила женску депутацију, заједно са стотинама жена и девојака из Новог Сада, како би предали министру правде молбу са преко 3.000 потписа за помиловање. Била је то храбра иницијатива, јер је жена тог доба јавно наступити било нешто што се ретко виђало.

Још једна истакнута епизода била је када је, у време када се бавила улогом заштитнице женског добробити и јавне части, уследила опасност да она сама буде узета као талац. У једном тренутку, када је супруга – Радивоја Стратимировића – био принуђен да бежи због политичких прилика, Амалија је ноћу напустила град, под великим ризиком, и пронашла скровиште код српског логора. То говори о њеној храбрости и одлучности да у критичним временима не напусти своје принципе.

Упркос томе што није објављена њена фотографија током живота у календарима или алманасима, њен портрет слика Јована Клајића чува се у фонду Галерије Матице српске. Тај портрет постаје симбол: њено лице, одлучно и достојанствено, стоји пред нама као доказ да се и без масовне јавне промоције може оставити дубок утисак у историји.

Амалија је последње године провела у Новом Саду, у свом дому у Јовановском крају, окружена поштовањем комшија и сећањем на њене поступке. Преминула је 1911. године и сахрањена је на Успенском гробљу.

Њен живот представља пример да једна жена са образовањем, статусом и осећајем за правду може постати покретачка снага локалне заједнице. Нови Сад је Амалију Стратимировић и данас добар део своје културне историје дугује њеним одважним акцијама, гласу слободе и принципијелности.

SnapInsta.to_574245813_806275725357810_5108674187346158981_n

Простор за младе – где разговор покреће промене

, 0

Како изгледа када млади добију простор да буду саслушани, да поделе своје дилеме и чују да нису сами? Управо тако су изгледале групне психолошке радионице одржане за ученике Гимназије „Светозар Марковић“ и Пољопривредне школе са домом ученика у Футогу.

У опуштеној и подстицајној атмосфери, ученици су кроз разговор и интерактивне активности истраживали теме самопоуздања, односа са вршњацима и изазова са којима се свакодневно суочавају. Радионице су биле прилика да се застане, размисли и препознају сопствене снаге, али и да се науче нови начини како да се лакше носе са притисцима и неизвесностима.

Посебну вредност овим сусретима дала је мастер психолог и психотерапеут Ружица Радовић, која је својим топлим и приступачним стилом комуникације подстакла ученике да се укључе, постављају питања и отворено говоре о темама које их занимају и понекад оптерећују.

Оно што је издвојило ове радионице јесте осећај заједништва који се развио међу учесницима, спознаја да су изазови често заједнички и да се кроз разговор могу лакше превазићи.

Активност „Очувај ум – оснажи младост“ реализована је у оквиру ширег пројекта „На путу ка одрживој омладинској политици у Новом Саду 2025 – друга фаза“, уз подршку Градске управе за спорт и омладину – Канцеларије за младе Града Новог Сада, са циљем да се младима пружи континуирана подршка у очувању менталног здравља.

Ово је још један корак ка друштву које разуме, слуша и оснажује своје младе.

SnapInsta.to_586339530_819831237335592_389571517490927653_n
SnapInsta.to_585883772_819831220668927_8231088531568860098_n
SnapInsta.to_586798375_819831207335595_7757526159537784427_n
SnapInsta.to_585699715_819831160668933_3922377687540999037_n
SnapInsta.to_574268653_806275792024470_3674325466038373915_n
SnapInsta.to_573060492_806275732024476_4164796092005314310_n
SnapInsta.to_574572862_806275758691140_1080213636068663223_n
SnapInsta.to_574855373_806275802024469_2406506665010507970_n
SnapInsta.to_574245813_806275725357810_5108674187346158981_n
SnapInsta.to_576925582_808802431771806_3388293064402578913_n
SnapInsta.to_578895107_808802515105131_4567733226926187060_n
SnapInsta.to_559895466_808802478438468_1965342937279939396_n
SnapInsta.to_576923117_808802405105142_8415622005715416913_n
19

Милева Симић – Живот у служби знања

, , 0

Милева Симић је рођена 15. фебруара 1859. године у Новом Саду у породичном дому пуним културе и уметности — њен отац, Павле Симић, био је познати академски сликар, а мајка Јелисавета потицала је из породице Јовишић, чији је припадник био и градоначелник Новог Сада. Ове породичне везе и утицаји обликовали су Милевин образовни и животни пут, чинећи њен дом местом у коме се разговарало, читао и превазилазило уобичајене границе за жене тог доба.

Почетак професионалне каријере

Још као дете, крајем седамдесетих година 19. века, Милева је показивала велике школске способности. Са само 12 година добија дозвољу да се упише у Учитељску школу у Сомбору, иако је била испод минимумске узрасне границе. По окончању школе са одличним успехом, са 15 година почиње рад као учитељица у Више српске девојачке школе у Новом Саду, где је касније провела више од три деценије предавајући различите предмете: домаћинство, педагогију, ручни рад, здравствене основе, цртање, гимнастику и немачки језик. Неки период касније, ради и у Државној женској грађанској школи, настављајући истим педагошким задатком.

Књижевни и преводилачки рад

Поред наставе, Милева Симић писала је и преводила. Аутор је више приповедака, дечјих позоришних игара и драма које су се изводиле у школама и за децу широм Војводине. Такође је написала важне уџбенике као што су Кућарство и Педагогија, који су коришћени у школама, и преводила дела страних аутора на српски језик. Значајно је и то што је сакупљала народне женске песме из различитих крајева Војводине — из Бачке, Баната и Срема — настојећи да очува гласове женског пута породичног и народног сећања.

Утицај и признање

За свој дугогодишњи рад у просвети и књижевности, Милева Симић је добила Орден Краља Александра I. степени. Новосадска, али и шире, јавност ју је поштовала као једну од првих српских жена које су својим образовањем, креативношћу и педагошким радом створиле животни пут који није био само личан, већ је имао значај у обликовању културе женског образовања. У знак сећања на њу, једна улица у Новом Саду носи њено име.

Завршне године и наслеђе

Милева је проживела већи део свог живота у Новом Саду, остануvши посвећена свом позиву до краја. Преминула је 1946. године у свом родном граду. Њено дело остаје као мост између времена у којем су жене имале мало јавног простора и данашњице у којој њен рад може да буде препознат и вреднован као значајан део културе и образовања Војводине.

18

Добрила Новков – Балерина, педагог и оснивачка снага балетске уметности у Новом Саду

, , 0

Добрила Новков је личност која је – својим даром, радом и визијом – значајно обогатила културни и балетски живот Новог Сада. Њен пут од извођача до педагога и оснивача школе балета показује колико је посвећеност и упорност важна за стварање трајног уметничког утицаја.

Рани почеци и образовање

Добрила Новков постала је чланица Балета Српског народног позоришта у Новом Саду 1966. године, што је означило почетак њене извођачке каријере. Своје образовање је подигла на међународни ниво: 1973. године специјализирала је педагошки рад на Академији Ваганове у Санкт Петербургу, у класи истакнутих педагога као што су Варвара Павловна Меј и Елена Васиљевна Ширипина. Тамо се усавршавала и као балерина и радом на техници, тачности покрета и артикулацији балетског језика.

Извођачка каријера и сценске улоге

Као солисткиња Балета Српског народног позоришта, Добрила је тумачила бројне улоге: „Вереница“ у Ноћ на прузи, Девојка у Лицитарском срцу, „Црвенкапа“ у хит-драматургији, Сванилда у Копелији, као и велика сола у Жизели, Враголанки, Причи са западне стране и многим другим. Њене сценске парове чинили су врхунски балетски партнери, како из земље тако и из иностранства. Гостовала је у Италији, Белгији, Холандији, Египту, а такође и на великим турнејама са балетским ансамблима.

Педагошки рад и школа

Од 1973. године, Добрила Новков предаје класичан балет у Новом Саду, у школи која носи њено име („Балетска школа Добрила Новков – La Sylphide“). Поред тога, званично постаје педагог-репетитор Балета Српског народног позоришта 1986. године, а касније је два пута била шеф балета у сезонима 1988-89. и 1990-91., обнављајући старе и припремајући нове премијере.

Са великом љубављу према настави, научила је генерације плесача: неке од њених ученика дости­гну су високе успехе на конкурсима и такмичењима, а њен рад на Академији уметности у Новом Саду, у наставним предметима као што су сценски покрет и плес, допринео је промоцији плеса као уметничке дисциплине и као дела школског програма.

Посебне вредности и наслеђе

Посебно је истакнуто што је Добрила Новков успела да комбинује извођачку уме­шност са педагошком осетљивошћу – да у њеним ученицима пробуди не само технику, већ и љубав према покрету, дисциплини, уметничком изразу. Њени текстови о балету, писани за позоришне часописе, биле су сведочанства времена, промена и изазова који балетни свет доживљава.

Школа коју је основала и институција коју је помогла да обликује остају живе: учествује у такмичењима, приређује представе и води промоцију балета као уметности која је доступна и младима и широј публици.

Нови Сад памти Добрилу Новков као једну од стубова балетског и културног живота: као глас који је преко покрета пренео љепоту, као педагог који је израстао у учитеља плесног духа града, и као жена која је посвећеношћу помогла да балет у овом граду траје, развија се и инспирише.

33

Мрежа подршке за будуће пројекте

, 0

ВЕСТ 33

Завршна конференција представља значајан моменат у раду младих, јер омогућава да се прикажу конкретни резултати, али и да се одговори на питања јавности. Она није само формални догађај већ платформа која показује колико су млади спремни да раде отворено, одговорно и транспарентно. Таква отвореност према јавности гради поверење између организација, институција и грађана, истовремено оснажујући културу одговорности и посвећености.

Транспарентно представљање резултата омогућава младима да добију кредибилитет и поштовање за свој рад. Јавна презентација постаје доказ да су иницијативе и пројекти резултат посвећеног труда, планирања и ефикасне сарадње, а не случајности. На тај начин се показује да млади учесници нису само активни унутар својих тимова, већ да имају зрелост, поузданост и способност да допринесу позитивним променама у широј заједници.

Поред приказивања резултата, конференција пружа прилику за дијалог и интеракцију са јавношћу, што омогућава додатно разјашњење постигнућа и изазова на које су учесници наилазили. Ово не само да повећава кредибилитет иницијатива, већ и подстиче младе да наставе да развијају своје вештине, да уче из повратних информација и да буду пример одговорног и посвећеног приступа сваком пројекту. Завршна конференција тако постаје важан корак у изградњи поверења, професионалности и друштвене одговорности.

17

Јудита Шалго – Писац који је освајао језик као што се осваја тврђава

, , 0

Јудита Шалго била је књижевница рођена 1941. у Новом Саду, чија је судбина и дело остало као једно од најзначајнијих сведочанстава експерименталне писмености и интелектуалне храбрости у Војводини. Рођена као Јудита Манхајм у јеврејској породици, одрастање јој је било обликова­но бурним историјским догађајима: током Другог светског рата изгубила је оца и мајку, преживевши скровишта код рођака, и у чему су пројављени корени њене касније потраге за идентитетом и језичком припадношћу.

Језик је у животу Јудите Шалго био више од средства комуникације — он је био терен борбе, промене и сталне адаптације. Први језик јој је био мађарски, али је тек почињем школовања у Новом Саду научила српски, који је касније постао језик њеног стваралаштва. То објашњава њену жељу да језик „осваја“ — као нешто ново, неухватљиво, али истовремено дубоко лич­но.

Након студија Opšte književnosti у Београду 1966. године, вратила се у Нови Сад и укључила у књижевну и уређивачку сцену. Радила је у „Трибини младих“, Матици српској, у издавачким кућама, као преводилац и писац. Њени радови обухватају поезију, прозу, приче и есеје — а жанровска мешавина, експериментисање, хибридни облици текстова били су њен знак препознавања.

Јудита је објавила неколико збирки поезије, међу којима су „Обалом“, „67 минута наглас“ и „Живот на столу“. У поезији је често истраживала глас, тишину, лично искуство, сећање, ритам језика — понекад као опипљиви говор, понекад као реч која се ослушкује, као да читалац треба да ухвати дах који је између стихова.

У прозним делима и причама, Јудита Шалго се бавила темама изгубљене прошлости, сећањем, идентитетом, и питањима која се тичу женског искуства. Њен роман „Траг кочења“ значајан је као пример како она може да испуни форму са дубоком емоцијом и интелектом, а истовремено одржи експериментални дух. Неке књиге су објављене после њене смрти, што говори о томе да је њено дело надрас­ло време у коме је живела.

Њен живот завршава у Новом Саду 1996. године, где је и преминула. Борба за аутор­ски глас, за слободу стиха и за права креативног искуства остаје као темељ њене заоставштине. У Новом Саду се једна улица зове по њој, а њене књиге и текстови и даље говоре читаоцима: да је могуће бити аутентичан, чак и у временима када се тражи да се уклопиш; да је реч деликатна и моћна; да уметност није само илузија, већ огледало — оног што јесмо, и оног што бисмо могли бити.

32

Креативност: валута 21. века 

, 0

ВЕСТ 32

Креативност није само природни таленат већ пре свега начин размишљања и приступа проблемима. У савременом свету у којем се велики део послова аутоматизује, способност да се дође до оригиналних и иновативних решења постаје једна од највећих предности на тржишту рада. Креативност омогућава појединцима да се издвоје, покажу своју вредност и предложе решења која нису само стандардна, већ носе додатну вредност за организацију или тим.

Развијање креативности подразумева радозналост и отвореност према новим идејама и областима које нису директно повезане са послом. Читање, истраживање и упознавање различитих дисциплина омогућавају стварање нових спојева знања и искустава, што често води до иновативних решења. Грешке не треба доживљавати као неуспех, већ као корак ка новој идеји и побољшању процеса.

У професионалном контексту, креативност се може показати кроз конкретне примере у решавању проблема, посебно на интервјуима за посао или током презентација пројеката. Она показује способност стварања додатне вредности и наглашава да појединац није само замена за стандардни рад, већ носилац нових идеја и могућности. Стога, креативност није само вештина већ стратегија за изградњу професионалне аутентичности и дугорочног успеха.

16

Еустахија Арсић – Просветитељка, преводитељка и прва Српкиња са пером

, , 0

Еустахија Арсић (1776–1843) била је једна од најзначајнијих жена српске књижевности и културе у периоду просветитељства. Рођена је 14. марта 1776. године у Иргу (Ирег), у породици где је образовање било вредност, а цена знања висока. Њено детињство и младост протекли су уз учење више језика — учила је немачки, румунски, латински, италијански, као и црквенословенски, што јој је касније омогућило да чита, преводи и учествује у културним кретањима која су спајала народе, језике и идеје.

Њен животни пут није био лак. Била је три пута удавана и сваки пут је преживљавала и личне и друштвене изазове. Први брак склопио се у младости, други у богатству, трећи са Сава Арсићем, племићем и друштвено уваженим човеком у Араду, месту где ће Еустахија провести већи део свог стваралаштва. Управо је након трећег брака започела интензивнија књижевна активност — структурисана, промишљена и видно обојена идејама просветитељства.

Као списатељка, Еустахија је објавила неколико дела која се налазе на раскршћу поезије и прозе, моралних огледа и етичких савета. У својим текстовима често говори о образовању, о племенитости у човеку, о улози породице и друштва, али и о потреби да жене добију место и глас у јавном животу. Њена дела су мирна, префињена, али директна — без притисака, без претеране гламурозности, већ са јасним намером: да успостави мост између традиције и нових идеја, између старих моралних обичаја и потребе за променом.

Поред сопственог писања, велики део Еустахијиног доприноса је био као покровитељке писмених људи и књижевне заједнице. У Араду је организовала салон — простор сусрета и размене мисли — где су се окупљали интелектуалци, преводиоци, други списатељи. Њена кућа је служила као читаоница, као тачка где би неко могао да дође, прочита, размисли, размен

и књигу, и најважније — буде саслушан. Подржавала је превођења, објављивања дела других, и на тај начин помогла да се идеје просветитељства шире и у српском језику.

Еустахија Арсић је преминула у Араду 17. фебруара 1843. године, али остављање њено дело није нестало. Постала је прва жена-члан Матице српске, једне од најстаријих српских научних и културних институција, и допринела је да се женско ауторство схвати као нешто важно и вредно. Њене књиге, савети, преводи и морална размишљања остају као пример да је могуће, чак и у временима ограничења, одржати глас, мисao и слободу избора.

15

Дара Чаленић – Дамa која је живела позориште

, , 0

Дара Чаленић (1934-2021) била је глумица рођена и одрасла у Новом Саду, чија је каријера трајала више деценија и обухватила позорницу, филм, телевизију — а својим радом оставила дубок траг у културном животу града и шире.

Ране године и школовање

Дара је рођена 18. јула 1934. у Новом Саду. У родном граду је завршила основну школу, гимназију и средњу глумачку школу чији је смер био при Српском народном позоришту, што јој је обезбедило темељну позоришну обуку већ у младости. Студирала је и развила вештину говора, сценске интонације и сценске дикције — елементе који су касније постали њена препознатљивост.

Позориште, филм и телевизија

Глумачки пут започела је од позорнице, са првим ангажманом још у раним годинама након школовања, да би 1954. године постала чланица Српског народног позоришта у Новом Саду. Током времена, наступала је у бројним улогама, од класичних драмских до комичних ликова, показујући велику улогу у оживљавању позоришних представа у граду.

Осим позоришта, наступала је у филмовима и телевизијским емисијама. Познату улогу имала је у филму Жикина династија — раду који је због свог хумора и снаге глумачке игре остао упамћен код публике. Бавила се и драмским емисијама, гостовањима и радом где год је могао да допринесе развоју драмског изражавања.

Стил, снажна присутност и емотивна дубина

Шта је Дару Чаленић чинило јединственом? Пре свега, природна глума, искреност у ликовима које је тумачила и својство да чак и кад није у центру, њена појава на сцени оставља утисак. Имала је способност да осети лик изnutra, да га проживи, а да при том не пређе границу карактерне веродостојности. Снага гласа, контролисан израз лица, говор тела — све је то спајала у складу који је публици био убедљив и топао.

Остављена наследства и сећање

Дара Чаленић је прекинула сценску активност када се повукла, али је њен рад наставио да живи — кроз поновне емисије, филмске приказе, сећања публике и колега. Награђивана је за неколико главних улога, а подсећање на њен уметнички допринос редовно се враћа на позоришне сцене, филмске фестивале и разговоре о женама у глуми.

Нови Сад је био и остао град који ју је одгајио и пружио јој простор да цвета — њене представе, филмови и појаве на телевизији обојиле су културну публику града и оставиле трајну слику да је глума више од посла — позив, служба публици, мост између личности и заједнице.

svi predavaci sajt

Forum zapošljavanja mladih 8.0 

0

Evropski omladinski centar Vojvodine organizuje osmi po redu Forum zapošljavanja mladih, koji će biti održan 28. novembra 2025. godine u Naučno-tehnološkom parku Novi Sad. Ovogodišnja tema konferencije je “Od interesovanja do karijere”, a događaj je namenjen svim mladima koji žele da napreduju na svom profesionalnom putu, kroz povezivanje sa uspešnim pojedincima iz različitih sfera poslovanja i sticanje praktičnih saveta za razvoj karijere.

Forum zapošljavanja mladih okupiće sjajne predavače iz raznih oblasti, od stručnjaka za neuromarkerting, finansija i preduzetništva, do kreativnih industrija, društvenih mreža do sveta finansija i kriptovaluta. Učesnici će imati priliku da čuju njihove lične priče i saznaju kako su od prvog interesovanja izgradili uspešne karijere.

Broj učesnika je ograničen, te pozivamo sve zainteresovane da se na vreme prijave putem sledećeg linka: https://forms.gle/kck8Go4fo822H9oU6 

Događaj počinje od 16 časova i trajaće do 21 čas, a predavači na ovogodišnjem Forumu zapošljavanja mladih su:
– Teodora Ruvčeski, Content Creator
– Tašana Korać, Lifestyle Influencer
– Nikola Učur, Neuromarketing Expert
– Aleksandra i Sofija, Slikaj i Cirkaj
– Nemanja Antić, Military Shop
– Miloš Praštalo, MNP Advisory
– Ognjen Radić, Serijski preduzentik

Detaljniji program i više informacija o samom događaju možete pronaći na Instagram profilu @eoc.vojvodine

Prijavi se na fzm
14

Драга Дејановић – Прва српска глумица и глас жена 19. века

, , 0

Драга Дејановић (1843–1871) била је једна од најзначајнијих жена српске културе у другој половини 19. века – глумица, списатељица и борац за права жена. Њен животни пут био је кратак, али изузетно интензиван и испуњен делима која су јој донела место у историји.

Рођена је у Старом Бечеју у породици угледних грађана. Одрастање у мултикултуралној средини Војводине пружило јој је прилику да се рано упозна са књижевношћу, уметношћу и политичким идејама тог времена. Њено образовање било је шире од онога што је у то време било уобичајено за жене, што ће касније постати један од темеља њеног ангажмана у борби за равноправност.

Као млада жена прикључила се културном животу Срба у Угарској и убрзо постала једна од првих професионалних глумица Српског народног позоришта. У време када је позорница тек освајала публику, а глума сматрана недоличним занимањем за жене, Драга је имала храбрости да стане пред публику и својим талентом осваја сцену. Наступала је у бројним представама, а савременици су бележили њену снажну сценску појаву и изражајност.

Ипак, позориште није било једини простор њеног деловања. Драга Дејановић је била активна и као списатељица. Писала је песме, чланке и есеје у којима је разматрала положај жена, образовање и потребу за друштвеним променама. Њени текстови појављивали су се у српској штампи тог времена и имали велики утицај на формирање јавног мњења.

Посебно је значајно то што је била једна од првих жена која је јавно проговорила о потреби образовања девојака. У време када се женама углавном додељивала улога у домаћинству, Драга је истицала да без знања и културе нема истинске слободе ни за појединца, ни за народ у целини. Залагала се за то да жене буду равноправне у школама, да имају приступ књигама и култури, и да активно учествују у јавном животу.

Њен живот био је кратак – преминула је у само 28. години, 1871. године, од туберкулозе, болести која је у то време однела многе младе животе. Иако није доживела старост, оставила је дубок траг. Својим радом у позоришту и својим текстовима у књижевности и новинарству, постала је симбол женске храбрости и еманципације у српском друштву 19. века.

Нови Сад је био важна станица у њеном животу. Управо у овом граду деловало је Српско народно позориште, где је Драга играла, упознајући публику са снагом женске глуме. Град је за њу био културни центар и средиште борбе за народна и женска права. Због тога је Нови Сад и данас памти као место где је њен таленат заблистао и где је оставила траг.

Драга Дејановић није била само глумица и списатељица, већ и прва правa феминисткиња међу Српкињама. Њена дела нас подсећају да је борба за равноправност дуг процес и да су жене попут ње својим гласом утрле пут будућим генерацијама. Иако је живела кратко, оставила је поруку која и данас звучи снажно: образовање и култура су кључ слободе и напретка.

31

Учење током целог живота као темељ успеха

, 0

ВЕСТ 31

Каријерно вођење није ограничено на почетак професионалног пута или на добијање првог посла. Оно је континуирани процес који траје кроз цео радни век и подразумева стално усавршавање, прилагођавање и учење нових вештина. Савремено тржиште рада тражи појединце који су спремни да прихвате изазове, уче из искустава и не престају да развијају свој професионални потенцијал. У том контексту, учење више није обавеза или формалан задатак, већ навика која омогућава напредак и професионални раст.

Кључно је прихватити чињеницу да је промена природна и неизбежна у сваком послу. Сваки нови изазов представља прилику да се стекну нове компетенције, пробају иновативна решења и развије креативност у приступу проблемима. Каријерно вођење помаже да млади стекну јасну слику о својим снагама, интересовањима и вредностима, што им омогућава да донесу информисане и стратегијски усмерене одлуке током свог професионалног пута.

Улагање у знање и континуирани развој једна је од најбољих инвестиција у сопствену будућност. Особе које активно раде на својим компетенцијама, кроз курсеве, радионице, практично искуство и саветовање са стручњацима, граде стабилну и одрживу каријеру. Каријерно вођење, стога, није само инструмент за проналажење првог посла, већ основа за дугорочно планирање, лични развој и професионални успех.

13

Иванка Петровић Ацин – Вајарка која је обликовала Нови Сад

, , 0

Иванка Петровић Ацин (1925-2011) била је српска вајарка чији је животни и уметнички пут дубоко повезан са Новим Садом. Родила се 14. октобра 1925. године у Новом Саду, и ту је провела већи део стваралаштва, преносећи у камен, гипс, метал и јавни простор дух епохе и осећај за облик и простор.

Образовање и почетци

Иванка је студирала вајарство на Академији ликовних уметности у Београду, где је усавршила технику и развила свој уметнички израз. После завршених студија, вратиле су се у Нови Сад, где је започела дугогодишњу каријеру. Вештина, естетика и смисао за детаљ били су јој чести сапутници у раду.

Излагања и значајне поставке

Током година, учествовала је на бројним изложбама: излагањима удружења ликовних уметника Србије и Војводине, у сали Галерије Матице српске и на изложбама „Скулптура у слободном простору“. Једна од значајних приредби била је изложба „Поклон збирка Иванке Ацин“ која је приказала дела која је сама даривала својим суграђанима, као и изложба са студијама и скулптурама карактеристичним за њен стил.

Креативност и јавни рад

Иванка Ацин није се задржала само у студију — израдом споменика, биста и јавних објеката оставила је трајне призоре у простору града. Једна од њених познатих биста је биста песника Бранка Радичевића у Новом Саду, израђена 1953. године, која и данас стоји као сећање на књижевника, али и као знак да је вајарка предала уметност јавном простору и деловала кроз нешто што је видљиво и приступачно свима.

Наставнички рад и утицај

Поред сопственог стваралаштва, Иванка је предавала као професорка у Вишој педагошкој школи у Новом Саду. У том својству преносила је знање новим генерацијама — не само технику вајања, већ и осећај материјала, простора, скулптурног обликовања, руковања јавним простором и складом облика. Њени студенти су се дивили њеном уделу у јавним пројектима и њеној способноћи да преточи идеју у облик који траје.

Наслеђе

Иванка Петровић Ацин преминула је 31. октобра 2011. године у Новом Саду, остављајући богато и трајно наслеђе. Њене скулптуре и бисте и даље красе јавни простор; њен рад се може видети у Галерији Матице српске, али и кроз „збирку Иванке Ацин“, која носи њено име и чија изложба сведочи о томе како је једна вајарка успела да својим делом постане део културне меморије града.

Иванка Ацин је примерак уметнице која је знала како уметност чине видљивом, допирљивом и дејствовањем — својим радом показала је да вајарство није само облик, већ прича која остаје у пространству, у људским осећајима, у сећању града.

12

Богданка Познановић – Пионирка интермедијалне уметности у Новом Саду

, , 0

Истраживање граница уметности

Богданка Познановић (1930–2013) остала је упамћена као једна од најхрабријих и најиновативнијих уметница Новог Сада. Њено стваралаштво није се могло свести само на слику или скулптуру – она је истраживала границе уметности, спајала различите медије и отварала простор за радикалне експерименте који су у то време били готово непознати у бившој Југославији. Њена дела била су и визуелна и концептуална, спој лирског и интелектуалног, покрета и простора.

Образовање и уметнички развој

Рођена у Бегечу, Богданка је своју уметничку причу започела на Академији ликовних уметности у Београду, где је већ у студентским данима препозната по оригиналности и храбрости да преиспитује устalјене норме. Почела је с апстрактним и лирско-енформелним сликама, али је врло брзо прешла на интермедијалне форме – перформансе, акције у јавном простору, видео-уметност, мејл-арт и књиге уметника. Свако њено дело било је истовремено и лична прича и дијалог са светом, уметност која је носила и интимну емоцију и снажан концептуални оквир.

Најзначајнији пројекти

Један од њених најпознатијих пројеката, „Feedback Letter Box“, повезао је уметнике из целог света кроз идеју поштанског сандучета као уметничког медија. Позивала је ствараоце да шаљу своје радове, белешке и предмете, претварајући обичан свакодневни предмет у простор комуникације и заједништва. Њен полиптих „Срце – предмет“, са метрономом и црвеним платном, симболизовао је ритам и емоције, док је видео рад „Златна јабука“ истраживао културни идентитет и друштвене норме.

Педагошки и кустоски допринос

Поред уметничког рада, Богданка Познановић оставила је снажан траг као педагошкиња и кустоскиња. На Академији уметности у Новом Саду увела је први предмет посвећен новим медијима у Југославији, чиме је генерацијама младих уметника отворила врата ка савременим уметничким праксама. Активно је учествовала у раду културних институција и часописа, попут „Трибине младих“ и „Поља“, где је промовисала експерименталне уметничке изразе и пружала подршку новим генерацијама стваралаца.

Наслеђе и значај

Богданка Познановић је живела уметност сваког дана – у њеним радовима, педагошком раду и културном активизму. Показала је да уметност није само објекат за посматрање, већ искуство, комуникација и простор слободе. Њена дела данас се чувају у Музеју савремене уметности Војводине, Галерији Матице српске, као и у бројним приватним колекцијама.

Њено име и данас инспирише уметнике да истражују, експериментишу и померају границе могућег, а Нови Сад је памти као пионирку која је граду подарила једну од најснажнијих авангардних уметничких прича.

11

Даница Јовановић – Младалачка уметност и трагична судбина српске сликарке

, , 0

Даница Јовановић (1886–1914) била је једна од ретких жена сликара на почетку 20. века у Србији, чија је уметност и стваралаштво осветлило пут модерним идеалима и страсној преданости делу, али и чији живот прерано прекинуо бурни историјски ток.

Рођена је у селу Бешка, у једној сеоској породици, петo дете, где је од малих ногу показивала интересовање за боје и облике. Иако околности нису биле увек наклоњене младој уметници, видела се у њеним цртежима и првим сликама способност која надмашује локалне норме — жеља да обучи палету, да пренесе светлост и сенке, да нацрта људе и пејзаже са тишином и дубином.

Када је дошла у Нови Сад, добила је подршку професора у вишој девојачкој школи, као и од жена из локалне добротворне заједнице. Била је једна од ученица која је билa уписана у Вишу девојачку школу у Новом Саду, где је развила прве технике цртања и сликања под стручно вођством. Затим је наставила образовање у Београду и касније у Минхену, где је у Женској академији за сликање (Women’s Academy of Painting) усавршавала рад под утицајем савремених токова.

У периоду студија, као и током летњих распуста у Бешки, Даница је сликала интензивно — портрете, сцене из сеоског живота, призоре природе и људе који су је окруживали. У њеним делима видљива је осећајност, љубав према боји и светлу, али и способност изражавања емоције кроз појединачне покрете и положаје ликова. Често се појављују мотиви два света — сеоска тишина и урбана енергија — који се сударе у њеним сликама.

Када је 1914. почео Први светски рат, живот јој је био оштећен драматичним историјским околностима. Једна од тих трагичних чињеница јесте да је због патриотичких ставова и активности, која су поједини видели као супротстављање окупацији, ухапшена у Бешки и одведена у Петрорадски тврђаву, где је стрељана 12. септембра 1914. године. Својим чином и својим животом постала је симбол уметничке храбрости и жртве.

Упркос кратком животу (имала је само 28 година), Даница је оставила изузетан уметнички завештај — стотинак слика, цртежа и студија, који сведоче о њеном таленту и потенцијалима. Њена дела данас се чувају у колекцијама у Војводини и Новом Саду, и представљају један од значајних сегмената српске уметности међу два рата.

Даница Јовановић није била само сликарка — била је млада уметница која је својом страсношћу и делима покушала да споји унутрашње и спољашње, природу и човека, и да покаже да уметност може да пркоси времену. Нови Сад и Војводина памте је као једну од првих модерних сликарака, чији је глас прекинут, али чија енергија и лепота остају живи део културне баштине.

30

Корак ка транспарентности и одговорности

, 0

ВЕСТ 30

Конференција представља јединствену прилику да се представе конкретни резултати и успешне приче које су настале кроз рад младих и различитих организација. Она није само формални догађај већ платформа која омогућава да се види како се идеје претварају у стварне промене и како иницијативе могу имати конкретан утицај на заједницу и друштво у целини. Кроз презентације, панеле, радионице и размену искустава, учесници добијају увид у оно што је функционисало, али и у изазове који су се јавили током реализације пројеката.

Један од најважнијих аспеката конференције је то што млади учесници постају амбасадори позитивних промена. Они имају прилику да своје резултате поделе са широм заједницом, да инспиришу друге и да покажу значај активног ангажовања. На тај начин конференција постаје извор мотивације и нових идеја, јер се успешне праксе могу применити у другим пројектима и иницијативама.

Поред презентација и дискусија, значајан део догађаја представља и умрежавање, где учесници успостављају контакте који могу водити ка новим партнерствима и пројектима. Делјење добрих пракси и резултата стимулише развој културе учења, сарадње и сталног напретка. Конференција тако постаје место где се прослављају успеси, али и место за учење из искустава других, стварајући трајан утисак на све учеснике и подстичући наставак позитивних промена.

10

Милка Марковић – Глумица, редитељка и жива легенда позоришта

, , 0

Милка Марковић (рођена Милица Максимовић) била је једна од најпознатијих лица српске позоришне уметности око прелома 19. и 20. века, чији је живот и рад био дубоко испреплетен са Новим Садом. Рођена је 17. априла 1869. године у Панчеву, у породици у којој је музицирање и позориште било као ваздух — отац јој је био музичар и диригент, мајка глумица, што је Милци обезбедило да још у детињству упозна сцену, публику и магију изражавања.

Од првих корака, Милка је показивала таленат. Са пет година већ је наступила као дете на сцени, а док је била тинејџерка — захваљујући подршци породице — наставила је школовање и развој глумачког дарa. Више девојачке школе завршила је у Сомбору, што је била ретка прилика за девојке тог доба. Осим матерњег језика, савладала је немачки, мађарски и француски — језике са којих је касније преводила драмске текстове, што је проширило њен уметнички видик.

Каријеру је развијала у Београду и у Новом Саду. У новосадском Српском народном позоришту имала је преко двеста улога, играла је класичне и савремене ликове — од младалачких љубавница до сложених трагичних мајки и жена затечених судбинама. Њене улоге у Шекспировим комадима, као што су Офелија, Јулија и Корделија, показују да је била глумица пуне емоције и технике. Њена дикција, снажан и изразит глас, као и способност да проживи лик у потпуности, освајали су публику.

Милка Марковић није остала само на глумачким успесима. Била је прва жена међу Србима која је званично режирала — поставила је више представа, чиме је проширила своју улогу у уметности од тумачака туђих ликова до креаторке сценске целине. У режији се појавила као особа која је знала како да доприноси целокупном утиску представе — од сценографије до глумачке хармоније.

Нови Сад је место где је Милка провела последње године свог живота и где је и преминула 16. маја 1930. године. Овде је живела и са мајком, у Дунавској улици, у стану који су имале као књижевно-културна адреса. Град је био њена сцена, публика њен живот, а позориште њена мисија.

Одликовања су јој били знак да је њен рад био признат и вреднован: Орден Светог Саве и друге почасти потврда су њене улоге као глумице и редитељке. Њено име данас носе улице у Новом Саду и Паневу, као трајни подсетник на уметницу која је обликовала позоришну сцену и учинила женско присуство нормом, а не изненађењем.

Милка Марковић је била више од глумице — она је била мост између времена, култура и људског осећаја. Њена настава, њене улоге и њена режија показују да је права уметница она која не само да игра, већ и ствара, утиче и траје. За Нови Сад она остаје једна од најосветљенијих фигура позоришне прошлости, чије светло не бледи.

29

Тимски рад гради твој професионални кредибилитет

, 0

ВЕСТ 29

Без обзира на професионалну област или позицију, успех једног појединца често је резултат колективног труда. Тимски рад представља основу за постизање резултата јер омогућава размену знања, искустава и идеја, а истовремено развија поверење и сарадњу међу члановима тима. Истраживања показују да велики број послодаваца чак више цени способност сарадње него чисто техничко знање, јер ефикасна тимска динамика често води ка бољим и бржим резултатима.

Тимски рад подразумева уважавање различитости, јер различита мишљења и перспективе могу довести до иновативних решења. Постоје ситуације у којима није важно бити вођа, већ бити подршка која омогућава да тим функционише ефикасно. Активно слушање, конструктивно изношење мишљења и спремност да се прихвати туђе идеје кључни су елементи који доприносе јаком тимском духу. Такође, тимски рад подразумева фер расподелу заслуга и признавање доприноса сваког члана, што ствара здраво и продуктивно радно окружење.

Учење како да се успешно ради у тиму развија међуперсоналне вештине, повећава самопоуздање и припрема појединца за сложене ситуације на радном месту. Тимски дух се види у делима, а не у речима, и он гради основу за дугорочан професионални развој и лични успех. Стога, развијање вештина за ефикасну сарадњу представља један од најважнијих корака ка професионалној зрелости и трајном успеху.

10

Флорика Штефан – Песникиња, преводилац и градитељ културног дијалога

, , 0

Флорика Штефан (рођена 1930. у Локвама, Банат — преминула 2016. у Новом Саду) оставила је дубок траг у књижевности Војводине и целом културном простору Србије. Она је била песникиња, преводилац и публициста који је својом речју спајао две традиције — српску и румунску — и показао да се идентиет може његовати кроз више језика и културних искустава.

Образовање и рани креативни почеци

Флорика је гимназију завршила у Вршцу, а потом студирала на Филозофском факултету у Београду. Још у тинејџерским годинама почела је да објављује: прве песме појавиле су се у алманасима заједница румунских ђака у Вршцу средином 1940-их. То је био само почетак богатог стваралачког пута који ће се протезати кроз више деценија.

Уређивачки и публицистички ангажман

Флорика је била активна у уређивачким пословима и новинарству — уреднички радила је у часопису „Lumina“, у румунском женском часопису „Femeia nouă“, и у часопису „Поља“. Такође, била је новинарка у српској редакцији Радија Новог Сада, а касније и главна и одговорна уредница едиције „Прва књига“ Матице српске у периоду 1981-1987. Овим радом је помогла не само у објављивању књига већ и у промоцији уметничких и културних вредности.

Лирика, преводи и теме

Књижевно стваралаштво Флорике Штефан обухвата значајан број књига и текстова на српском и румунском језику. Једна од карактеристика њене поезије је дубока осетљивост — она пише о животу, селу, женама, о везама међу људима и унутрашњим световима појединца. Њени стихови често истражују меланхолију, пролазност, али и лепоту која се рађа из свакодневице.

Као преводилац, Флорика је донела многе румунске ауторе српској публици, али је и својим преводима са српског на румунски помогла да се граница између култура смањи. Један од њених значајних издавачких доприноса је збирка савремене румунске поезије под називом Напуштена кућа, која је показала њену посвећеност да се гласови између култура чују и размењују.

Веза са Новим Садом и утицај

Новом Саду је Флорика дала свој најактивнији део живота: овде је живела, стварала, била део књижевне заједнице, радио jе у локалним медијима, уредила едиције и покрајинске публикације. Град је био тачка из које је њен рад достигао шире – кроз награде, изборе из поезије и публицистику.

У реду признања, Флорика Штефан била је добитница Октобарске награде Новог Сада, награде „Јован Поповић“, награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, као и награде Друштва књижевника Војводине за животно дело. У њеном раду и данас се осећа тежња ка спајању, ка разумевању и ка лепоти језика.

Наслеђе и значај

Флорика Штефан остаје једна од кључних фигура која показује да поезија није само лични израз, већ мост између људи, језика и историја. Њене песме, преводи и њен публицистички рад настављају да говоре о важности гласа који слуша, разуме и повезује. За Нови Сад и Војводину она је симбол мултикултуралности, постојаности и уметности која не тражи сензацију, већ трајање.

Multi exposure of abstract financial graph on laptop background, financial and trading concept

Европски омладински центар Војводине задужен за мониторинг и евалуацију пројекта „Нови Сад – град младих, Србија – земља младих“

, 0

Европски омладински центар Војводине наставља активно учешће у развоју омладинских политика и програма кроз реализацију мониторинга и евалуације пројекта „Нови Сад – град младих, Србија – земља младих“ – друга фаза за 2025. годину.

У оквиру овог процеса, биће праћена реализација одобрених програма од јавног интереса, са циљем да се обезбеди квалитетно спровођење активности, мерење резултата и процена утицаја пројекта на младе и локалну заједницу.

Мониторинг и евалуација имају важну улогу у унапређењу омладинских програма, јер омогућавају боље разумевање потреба младих, ефикасније планирање активности и већу транспарентност у реализацији јавних политика.

Током реализације пројекта посебна пажња биће усмерена на праћење ефеката активности, укљученост младих, као и допринос програма развоју активног и подстицајног окружења за младе у Новом Саду.

Све активности биће реализоване у складу са утврђеним планом и динамиком пројекта током 2025. године.

Овај ангажман представља још један корак ка јачању сарадње институција и организација цивилног друштва у области омладинске политике, са заједничким циљем стварања бољих прилика за младе.

Multi exposure of abstract financial graph on laptop background, financial and trading concept
8

Јованка Кирковић – Првакиња новосадског глумишта

, , 0

Јованка Кирковић (1837–1867.) убраја се у пионирке српске позоришне уметности и једна је од првих жена које су свој живот посветиле сцени. Рођена у Новом Саду, у време када су жене тек почињале да добијају право гласа у културном животу, Јованка је одлучила да крене путем који није био ни лак, ни безбедан за жену тог доба – путем глумице.

Први кораци у Српском народном позоришту

Српско народно позориште основано је 1861. године у Новом Саду, а већ у првим годинама свог постојања тражило је глумце и глумице који ће оживети његове идеале. Јованка Кирковић постала је део тог подухвата и убрзо заузела место у ансамблу као једна од првакиња. Публика ју је запамтила као уметницу снажне енергије и сценске изражајности, а хроничари су истицали да је знала да пренесе емоцију и у тренуцима када је играла мале или споредне улоге.

Жена на сцени у 19. веку

У време када је Јованка започела своју каријеру, глума је и даље била посао који је изазивао подозрење друштва, посебно када су у питању биле жене. Ипак, одлучност и упорност помогли су јој да се избори за место на сцени и да покаже да жена може равноправно са мушкарцима носити тежину позоришног репертоара. Њен рад није био само уметнички, већ и симболичан – представљао је корак ка еманципацији жена у српској култури.

Улоге и допринос

Јованка Кирковић наступала је у разноврсним комадима – од дела класичне европске драматургије до савремених домаћих писаца. Њене интерпретације биле су цењене због природности и јасног говора, што је у то време било изузетно важно, јер је сцена имала и образовну мисију: да очува и развија српски језик и културу.

Посебно је значајна њена улога у неговању националног репертоара. У представама домаћих аутора, Јованка је оживљавала јунакиње које су носиле поруке о слободи, равноправности и достојанству. На тај начин, њен рад био је не само уметнички допринос, већ и политички чин – јер је позориште у то време било једна од ретких институција где је српска култура могла слободно да се изрази.

Веза са Новим Садом

Нови Сад је у 19. веку био познат као „српска Атина“, а позориште је у томе имало централну улогу. Као рођена Новосађанка и глумица, Јованка Кирковић била је један од стубова тог културног развоја. Њени наступи у Српском народном позоришту учврстили су везу између публике и уметности, а њено име остало је уписано у историју као симбол раних дана професионалне глуме код Срба.

Наслеђе

Иако о њеном животу после позоришне каријере знамо мало, једно је сигурно: Јованка Кирковић оставила је значајан траг у историји српске културе. Њено име се налази у енциклопедијама Српског народног позоришта као сведочанство да је женски глас био присутан у самом настанку институције која и данас представља један од најважнијих симбола Новог Сада.

Њен живот и рад показују колико је било храбрости потребно да се у 19. веку стане на сцену и прихвати позив глумице. Јованка Кирковић није била само уметница – она је била пионирка, жена која је својим делом доказала да уметност нема пол и да глума може бити узвишено и достојанствено занимање.

7

Меланија Бугариновић – Оперска дива из Новог Сада

, , 0

Меланија Бугариновић (1905–1986) била је једна од највећих оперских певачица које је Србија изнедрила. Рођена у Елемиру, своју каријеру је градиле у земљи и иностранству, али је Нови Сад био град са којим је била трајно повезана – као чланица, солисткиња и професорка.

Њен моћни мецосопран одвео ју је на највеће светске сцене: певала је у Миланској Скали, Државној опери у Бечу, као и у оперским кућама широм Европе. У њеном репертоару нашле су се најзахтевније улоге класичног оперског репертоара – Кармен, Амнерис, Улрика и многе друге.

После успешне каријере у иностранству, вратила се у Југославију и постала чланица Опере Народног позоришта у Београду, али је свој педагошки рад наставила у Новом Саду, на Академији уметности. Многи млади певачи из Новог Сада и Војводине своје знање дугују управо њој.

Меланија Бугариновић својим животом и радом представља прави пример уметнице која је успела да из једног малог места стигне до највећих сцена света, а затим се врати и својим искуством помогне новим генерацијама. Нови Сад је памти као оперску диву, али и као професорку која је град учврстила на мапи музичких центара Југославије.

flat-lay-frame-with-headphones-dumbbells

Mladi biraju zdravlje – pridruži se i ti!

, , 0

Koliko često razmišljaš o tome koliko se krećeš tokom dana? Da li doručkuješ ili preskačeš obroke? Koliko vremena provodiš na telefonu, a koliko u fizičkoj aktivnosti?

Upravo su to pitanja na koja želimo zajedno da pronađemo odgovore kroz projekat „Mladi rekreAktivisti 4“, koji ima za cilj da podstakne mlade u Novom Sadu da razvijaju zdrave stilove života i usvoje navike koje će im koristiti danas, ali i u budućnosti.

Savremeni način života mladih sve češće podrazumeva manjak kretanja i nepravilnu ishranu. Ipak, dobra vest je da male promene mogu doneti velike rezultate. Redovna fizička aktivnost utiče na bolje raspoloženje, veću koncentraciju, smanjenje stresa i prevenciju brojnih bolesti. Zdrave navike nisu rezervisane samo za sportiste – one su dostupne svima.

Zato vas pozivamo da nam se pridružite na radionicama:

📅 12. novembar
📍 Poljoprivredna škola sa domom učenika Futog

📅 25. novembar
📍 Saobraćajna škola „Pinki“

Tokom radionica, stručnjaci iz oblasti sporta i zdravlja govoriće o značaju fizičke aktivnosti, pravilne ishrane i svakodnevnih izbora koji utiču na naše zdravlje. Učesnici će imati priliku da postavljaju pitanja, podele svoja iskustva i učestvuju u kratkom istraživanju koje će pomoći da bolje razumemo potrebe mladih.

Cilj nije da nekome namećemo stroga pravila, već da zajedno otkrijemo kako da budemo aktivniji, energičniji i zadovoljniji.

Zdravlje nije obaveza, već ulaganje u sebe.
Vidimo se na radionicama!

flat-lay-frame-with-headphones-dumbbells
6

Јелисавета Јеца Добиновић – Једна од првих дама српског позоришта

, , 0

Јелисавета „Јеца“ Добиновић (1847–1893) често се помиње као прва српска професионална глумица. Њен живот и каријера били су тесно повезани са Новим Садом, где је деловала у Српском народном позоришту, оставивши неизбрисив траг у културној историји града.

Рођена је у Новом Саду у време када су Срби тек стварали своје институције културе. Као млада девојка прикључила се Српском народном позоришту, које је основано 1861. године. Њена појава на сцени била је револуционарна: у друштву у коме је глума сматрана недоличним занимањем за жене, Јеца је својим талентом и истрајношћу показала да жена може да буде носилац културне мисије.

Њен глумачки опус обухватао је бројне драме и комаде домаћих и страних писаца. Савременици су је описивали као изузетно надарену, са природним осећајем за сцену и способношћу да публици пренесе дубоке емоције. Њене улоге у делима класичне драмске литературе остале су упамћене као примери раног професионализма у српском глумишту.

Јелисавета Добиновић је, поред уметничког рада, имала и симболичку улогу: била је пример женске еманципације у доба када се женама ретко допуштало јавно деловање. Њена храброст инспирисала је друге да следе њене кораке, а Српско народно позориште је захваљујући њој добило прву звезду међу глумицама.

Умрла је 1893. године, оставивши за собом наслеђе које и данас има огроман значај. Нови Сад је памти као жену која је отворила врата сцени свим будућим генерацијама. Њено име симболизује почетак професионалне женске глуме код Срба и сведочи о томе колико је култура овог града била испред свог времена.

28

Каријерно вођење као мост између образовања и запошљавања

, 0

ВЕСТ 28

Често је изазов повезати оно што учимо са оним што радимо, а управо ту каријерно вођење игра кључну улогу. Млади се суочавају са ситуацијом у којој имају теоријско знање стечено кроз школу или факултет, али нису увек сигурни како да га примене у пракси. Каријерно вођење помаже да се ово знање трансформише у конкретне вештине које су релевантне за тржиште рада, омогућавајући младима да стекну јасну слику о томе како могу искористити оно што знају у различитим професијама и радним окружењима.

Овај процес повезивања теорије и праксе има више слојева. Прво, омогућава младима да разумеју примену својих вештина и знања у стварним ситуацијама, што повећава њихову самопоузданост и припрема их за изазове на радном месту. Друго, каријерно вођење пружа смернице и подршку кроз менторство, радионице и индивидуалне консултације, што омогућава боље доношење одлука и планирање професионалног пута.

Кроз овај процес, образовање престаје да буде само формална диплома и постаје алат који омогућава активну примену знања и развој професионалне компетенције. Сваки млад човек који успе да препозна и искористи вредност свог знања гради темељ за успешну каријеру. Правилна интеграција теорије и праксе, уз подршку каријерног вођења, значајно повећава шансе за запошљавање, професионални развој и дугорочан успех у одабраној области.

5

Милка Гргуров Алексић – Пионирка српске глуме

, , 0

Милка Гргуров Алексић (1850–1924) сматра се једном од првих професионалних српских глумица, која је својим радом утрла пут женама у позоришној уметности. Њен живот и дело везани су за више градова, али посебно за Нови Сад, где је као чланица Српског народног позоришта оставила дубок траг.

Рођена је у Вршцу, у породици која је неговала културу и образовање. Веома рано је показала интересовање за позорницу и придружила се глумачким дружинама које су у другој половини 19. века путовале по Војводини и Србији. Њен таленат убрзо је примећен, па је постала део сталног ансамбла Српског народног позоришта у Новом Саду.

Милка је била позната по снажном темпераменту и енергији на сцени. Играла је широк спектар улога – од класичних трагичних хероина до комичних ликова. Посебно се истицала у делима српских драмских писаца, јер је својим извођењем успевала да публици приближи националне теме и ликове.

У време када је глума још увек била професија која је изазивала предрасуде, Милка Гргуров Алексић је својим талентом и упорношћу доказала да жена може равноправно стајати на сцени и бити призната уметница. Њен рад у Новом Саду имао је и шири значај, јер је помагао да се учврсти позиција Српског народног позоришта као централне културне институције Срба у Хабзбуршкој монархији.

Живела је дуго и плодотворно, а и после повлачења са сцене остала је поштована уметница. Умрла је 1924. године, остављајући за собом наслеђе које је инспирисало будуће генерације глумица. Њено име остаје уписано у историју српског позоришта као пример женске храбрости и уметничке снаге.

4

Злата Марков Брања – Новосадска глумица у сенци велике сцене

, , 0

Злата Марков Брања (1863–1948) убраја се међу жене које су својим талентом и преданошћу обогатиле историју Српског народног позоришта у Новом Саду. Њен глумачки пут није увек био у првом плану, али је њен допринос у формирању ансамбла и неговању драмске уметности у граду био драгоцен.

Рођена је у Новом Саду, у време када је позориште тек заузимало своје место у културном животу српске заједнице у Хабзбуршкој монархији. Као млада девојка прикључила се глумачкој дружини Српског народног позоришта, које је у том периоду било у сталном трагању за својим уметничким идентитетом.

Злата је играла у бројним драмама и комадима домаћих и страних аутора. Савременици су је описивали као глумицу топлог гласа и снажног сценског присуства, која је умела да публици приближи и комичне и трагичне ликове. Иако није достигла славу неких својих колегиница, остала је упамћена као једна од најпоузданијих и највреднијих чланица ансамбла.

Нови Сад је у њено време био културни центар Срба северно од Саве и Дунава, а позориште је имало изузетно важну улогу у очувању језика и националне свести. Злата је, као жена на сцени, била пример храбрости, јер је глума у 19. веку често сматрана недоличним занимањем за даме. Њен избор да се бави позориштем говори о снажном карактеру и љубави према уметности.

Свој рад завршила је у позним годинама у Новом Саду, где је и преминула. Данас се њено име помиње у историјама Српског народног позоришта као једне од глумица које су својим радом помогле да се створи темељ на коме ће касније стасавати нове генерације. Злата Марков Брања остала је симбол преданости и уметничког ентузијазма, важна карика у развоју женске глуме у Србији.

27

Промоција резултата и добрих пракси

, 0

ВЕСТ 27

Прави ефекат завршне конференције не мери се бројем слајдова, презентација или формалним аспектима догађаја, већ променом у ставовима и начином на који учесници примењују нове идеје у свом животу и раду. Конференција је прилика да се млади укључе у дијалог, размене искуства и упознају нове перспективе које могу утицати на њихов лични и професионални развој. Када се са конференције враћате са свежом мотивацијом, новим знањем и значајним контактима, постаје јасно да догађај има дуготрајан утицај.

Завршна конференција такође пружа осећај заједништва и припадности већем циљу. Многи учесници по први пут осете снагу мреже људи који деле сличне вредности и интересовања, што их подстиче на креирање нових планова, развој нових визија и преузимање иницијативе у својим пројектима. Та енергија инспирације често траје дуго након самог догађаја и утиче на будуће одлуке, сарадње и професионални развој учесника.

Поред формалних презентација и радионица, конференција је вредна због непроцењивих неформалних интеракција, које омогућавају да се успоставе нови контакти, размене искуства и укаже подршка једни другима. Свако ко је бар једном присуствовао завршној конференцији зна да инспирација, мотивација и знање које се стекну далеко надмашују трајање самог догађаја, остављајући трајан утисак на лични и професионални развој сваког учесника.

3

Стана Ђурић-Клајн – Жена која је исписала историју музике

, , 0

Стана Ђурић-Клајн (1905–1986) била је пионирка српске музикологије, пијанисткиња и критичарка, која је својим радом поставила темеље озбиљног научног проучавања музике у Југославији. Иако је највећи део живота провела у Београду, Нови Сад је био једно од места где је оставила снажан траг – кроз предавања, јавне наступе и сарадњу са институцијама културе.

Након студија књижевности и музике у Београду, усавршавала је клавир у Паризу, а по повратку у земљу истовремено наступала као пијанисткиња и активно писала музичку критику. Била је једна од оснивачица и уредница часописа „Звук“, који је тридесетих година 20. века постао центар музичког живота. У њему је писала есеје, рецензије и текстове који су обликовали музички укус читалаца.

После Другог светског рата посветила се пре свега научном раду и педагогији. Написала је капитална дела „Увод у историју југословенске музике“ и „Српска музика кроз векове“, која и данас представљају темељне изворе за све истраживаче. Као професорка, предавала је историју музике и инспирисала генерације студената.

У Новом Саду је редовно учествовала на научним скуповима и одржавала предавања која су окупљала интелектуалце и љубитеље уметности. Сарађивала је са Матицом српском и другим установама културе, помажући да град учврсти статус једног од најважнијих центара музичког живота у земљи.

Стана Ђурић-Клајн била је позната по строгости, али и по визији – сматрала је да музика није само уметност за изабране, већ део идентитета народа. Њен рад и данас има значај, а Нови Сад је памти као жену која је својим знањем и трудом допринела да музика добије место које заслужује у културном животу града.

2

Исидора Жебељан – Савремена композиторка са душом традиције

, , 0

Исидора Жебељан (1967–2020) оставила је дубок траг у српској и европској музици као једна од најзначајнијих савремених композиторки. Рођена у Београду, својим радом је обухватила читав свет, али је важан део њене каријере био везан и за Нови Сад, где су извођена многа њена дела и где је била честа гошћа фестивала и културних манифестација.

Студирала је композицију на Факултету музичке уметности у Београду, а касније је и сама постала професорка на истом факултету. Њен стил одликовао је спој модерних композиционих техника и дубоког утицаја српског и балканског фолклора. У њеним партитурама могли су се чути одјеци народних мелодија, али увек трансформисани у савремени музички језик.

Једно од њених најпознатијих дела је опера „Зора Д.“, која је премијерно изведена у Амстердаму и донела јој светску афирмацију. Поред опера, компоновала је за оркестре, камерне ансамбле, али и за филм и позориште. Њена музика је често описивана као снажна, ритмички набијена и емоционално директна.

Нови Сад је био један од градова где се њено дело највише неговало. Њена музика извођена је на Новосадским музичким свечаностима (Номус) и другим фестивалима, а сарађивала је са институцијама које су градиле имиџ Новог Сада као културног центра. За многе младе композиторе и музичаре у граду била је инспирација и доказ да савремена музика може бити и међународно препозната.

Жебељанова је током живота добила бројне награде и признања, али је највеће сведочанство њеног рада чињеница да се њена дела и данас изводе широм света. Њена смрт оставила је празнину, али и уверење да је њена музика трајно уписана у културни идентитет Србије и Новог Сада.

26

Комуникација је твој најјачи CV алат!

, 0

ВЕСТ 26

У данашњем свету препуном информација, способност ефикасне комуникације постаје кључна вештина која разликује успешне појединце од просечних. Разлика се не огледа само у знању или дипломи, већ у начину на који преносимо своје мисли и идеје другима. Добар тон, јасна и прецизна порука, као и активно слушање, могу отворити више врата него било која формална квалификација.

Комуникација није ограничена само на реченице које изговарамо. Она обухвата став, невербалну енергију, поглед и уверење које преносимо. Ефикасан комуникатор уме да слуша саговорника, поставља релевантна питања и реагује на начин који показује разумевање и интересовање. Ово је посебно важно у професионалним ситуацијама, као што су разговори за посао, где није довољно само рецитовати биографију, већ показати способност разумевања потреба и очекивања послодавца.

Развијање ове вештине подразумева праксу. Важно је учити како да пренесемо своју идеју кратко, јасно и са убеђењем, али истовремено задржати отвореност за дијалог. Активно слушање и јасно изражавање граде поверење и утичу на то да наша порука буде прихваћена и разумљива. Свака реченица, сваки дијалог и сваки разговор представљају потенцијалну прилику за напредак и успостављање значајних професионалних веза. Ефикасна комуникација тако постаје инструмент који не само да преноси информације, већ ствара могућности, гради односе и подстиче лични и професионални раст.

1-1

Бисерка Цвејић – Глас који је освојио свет и утемељио нове генерације

, , 0

Бисерка Цвејић (1923–2021) била је једна од највећих оперских певачица које је Србија дала свету. Њен дубоки мецосопран и харизма донели су јој наступе на најпрестижнијим сценама попут Метрополитен опере у Њујорку, Бечке државне опере и миланске Скале. Али, упркос међународној каријери, значајан део њеног живота и рада везан је за Нови Сад, где је као професорка обликовала генерације младих певача.

Каријеру је започела у Београду педесетих година прошлог века. Већ након неколико година истакла се интерпретацијом Вердијевих и Бизеових хероина, а убрзо је добила сталан ангажман у Бечкој државној опери, где је провела две деценије. Тамо је певала више од 1800 представа и стекла титулу „камерзенгерин“, највише звање које један уметник може добити у Аустрији.

Иако је освајала аплаузе у свету, Цвејић је остала дубоко повезана са домовином. По завршетку активне каријере вратила се у Србију и посветила педагошком раду. Од оснивања Академије уметности у Новом Саду, била је једна од њених најугледнијих професорки. Њен кабинет био је место где су студенти, често пуни страха од великог имена, убрзо откривали колико је њена строга критика увек долазила уз топао савет и охрабрење.

Бисерка је веровала да је њена дужност да младе уметнике припреми не само технички, већ и психички за сцену. Инсистирала је на дисциплини, али је истовремено подстицала индивидуалност и лични печат сваког студента. Управо захваљујући том приступу, из њене класе изашли су многи уметници који су наставили њен пут на великим оперским сценама.

Нови Сад памти Бисерку Цвејић не само по концертима и јавним наступима, већ и по личној посвећености студентима. Често је истицала да је њен највећи успех – наслеђе које оставља кроз ученике. За град је представљала живу везу између локалне културне сцене и највећих светских позорница. Њен глас остао је снимљен на бројним плочама, али је њен дух наставио да живи у Новом Саду, кроз гласове младих уметника које је обликовала.

25

Мреже подршке граде каријеру

, 0

ВЕСТ 25

Нико не гради каријеру у потпуности самостално. Сваки успех је резултат мреже људи који подржавају, саветују и инспиришу. Каријерно вођење пружа младима могућност да успоставе контакт са менторима, организацијама и послодавцима, што омогућава да се отвори простор за нове прилике и професионални развој. Оваква повезаност није само формална веза, већ прави канал за учење, размену искустава и добијање савета који могу бити кључни у доношењу важних одлука.

Разговор са искусним професионалцима, добијање конструктивног савета или успостављање новог познанства често представља прекретницу у каријери младих људи. Пружање могућности да се чују различите перспективе и да се добије увид у стварни свет рада значајно утиче на доношење информисаних одлука и планирање сопственог развоја. Каријерно вођење омогућава младима да се припреме за изазове, да стекну самопоуздање и да науче како да активно траже и препознају прилике које воде ка дугорочном успеху.

Снага заједништва и мреже контаката омогућава да каријера расте сигурније и брже, јер се млади уче од оних који су већ прошли кроз сличне путеве. Успостављање квалитетних веза са менторима и колегама гради основу за професионалну подршку, али и за лични раст, јер кроз интеракцију са другима стичемо нове увиде и перспективе. Такав приступ каријери омогућава да се сваки корак планира промишљено и да се развија способност креирања и искоришћавања могућности које воде ка успеху и самореализацији.